Kategorija: Blog

Zidno slikarstvo predstavlja svojevrstan način da se oda pošta nekoj ideji ili ličnosti. Britanci su stoga u maju odlučili da zid jedne prodavnice tropskih riba, smeštene u istočnom Londonu, osveže likom Sera Dejvida Atenboroa, proslavljajući tako njegov rođendan i ljubav prema prirodi dugu 93 godine. Dejvid Atenboro je britanski voditelj i prirodnjak. Njegovo najčuvenije delo jeste serijal dokumentarnih emisija objedinjenih pod naslovom "Život".

Zemlja je tek jedna od osam planeta koje kruže oko Sunca zajedno sa svojim satelitima, ali nema sumnje da je drugačija od svih - jedina je za koju smo sigurni da na njoj postoji život. Pored planeta i satelita, u Sunčevom sistemu se mogu naći i druga manja nebeska tela kao što su asteroidi, meteoridi i komete. S obzirom na naše neodgovorno trošenje ograničenih Zemljinih resursa, možda bi trebalo da skujemo plan(etu) B.

Prema klasifikaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode, lavovi su ranjiva vrsta i njihova populacija beleži pad, a između 1993. i 2014. godine, njihob broj se smanjio za 43 odsto. Moćne i veličanstvene životinje u divljini nemaju predatora - ali njihova populacija ipak opada. Ne živimo zarobljeni u trodimenzionalnoj animaciji u kojoj zlonamerni, zavidni brat kralja lavova kuje zaverenički plan da preuzme tron uz pomoć hijena. Živimo zarobljeni u trodimenzionalnoj realnosti u kojoj smo neprijatelji vođa životinjskog carstva - mi sami.

Procesi "prekrivanja" četvrtog reaktora sa 400.000 m3 betona i 7.300 tona metala i ugrađivanja sistema filtracije su bili okončani pola godine nakon Černobiljske katastrofe. "Monstruozna" građevinska struktura je nazvana sarkofag i njena uloga je bila da zakloni istopljeno jezgro reaktora i da unutar sebe zarobi 740.000 m3 verovatno najopasnijeg otpada koje je čovečanstvo proizvelo tokom 20. veka. S obzirom na to da ju je nagrizao zub vremena, rodila se potreba da bude zamenjena - ili, preciznije rečeno, prekrivena i dodatno obezbeđena.

Lik Male Sirene je početkom devetnaestog veka "izmaštao" danski književnik Hans Kristijan Andersen za potrebe pisanja istoimene bajke. Nesvojstveno ovom književnom žanru, "Mala Sirena" se nije završavala uobičajenim "...i živeli su srećno do kraja života". Andersen ju je tada, usled neuzvraćene ljubavi, pretvorio u penu - što i nije bilo jednako tragično kao što bi neko mogao da pomisli na prvu loptu. Uprkos tome što se pomoću napitka koji joj je veštica dala u zamenu za njen jezik i zvonki glas transformisala u ljudsko biće, život je završila baš onako kako bi ga završila da je umesto nogu i dalje imala rep. Kao pena...

Počev od 1978. godine Organizacija Ujedinjenih nacija za nauku, kulturu i obrazovanje (UNESKO) je pod svoju zaštitu stavila mnogobrojna mesta od kulturnog i prirodnog značaja za celokupno čovečanstvo poput Jeloustona u Sjedinjenim Američkim Državama, prvog nacionalnog parka; Tadž Mahala u Indiji, svojevrsnog mauzoleja ljubavi; Petre u Jordanu, prestonice nekadašnjeg Nabatejskog carstva i ostrva Galapagos u Ekvadoru, doma različitih endemskih vrsta biljaka i životinja.

Sve do 2010, žitelji drugih krajeva planete su bili imuni na prirodne lepote Islanda i ne previše zainteresovani za putovanje tamo ili prosto nedovoljno ekonomski potkovani. Tada se situacija značajno menja i broj turista raste za 366 odsto, sa nešto više od 488 hiljada posetilaca u 2010. na gotovo 1,8 miliona u 2016.

Biološki red primata uključuje lemure, majmune i ljude - a "najpopunjeniji" pripadnici reda smo mi. Čak i oni koji su moja sušta suprotnost, zategnuti vlasnici članske karte teretane, čelične volje i trbušnjaka, imaju značajne zalihe masnog tkiva. Drugi primati u telu imaju manje od 9 odsto masti, a zdrav nivo masti kod ljudi se kreće između 14 i 31 odsto. U poređenju sa našim najbližim životinjskim srodnicima, i najmišićaviji među nama su "buce". Otkud to?

Norveško ostrvo daje potpuno novo značenje reči "bezvremen"

Ne samo da neodgovornim odlaganjem plastičnog otpada "kitimo" drveće i prljamo okeane, već i sam nastanak plastike, u kom učestvuju i naftni derivati, ima negativan uticaj po planetu. Problem je mnogostruko veći ako to razarajuće dejstvo ne možemo, uslovno rečeno, da poništimo kroz reciklažu, što je slučaj sa tubama za paste za zube. Pardon! Što je bio slučaj sa tubama za paste za zube... do skoro.

Čak se i u oblasti zaštite životne sredine javljaju ekstremistički stavovi - da to naše "malo" mora da obuhvata "sve". Pojedini aktivisti pozivaju da postanete vegan, odreknete se cigareta, živite život ne proizvodeći nikakav otpad... Agituju i da ne vozite automobil, ne putujete avionom i ne upotrebljavate hemijske preparate. Ukoliko ne prekrižite sve zahteve sa podugačke liste, licemer ste. U njihovim očima, ne i u mojim.

Topljenje glečera je sveobuhvatna uznemiravajuća pojava u savremenom dobu, a možda je nestankom nekog od njih zauvek iščezla i bezosećajna kraljica - ili ju je ova pojava primorala da migrira u toplije krajeve. Bilo kako bilo, naučnici tvrde da njena nekadašnja domovina okovana snegom i ledom nudi podatke o tome kada je Homo sapiens sapiens počeo da urušava kvalitet jedne od svojih osnovnih potreba - vazduha.

Poznajem dosta ljudi, što mlađih, što starijih, koji imaju stav da svoju fakultetsku diplomu mogu da okače mačku o rep. Ne mogu da znam da li su Filipinci jednako pesimistični prema pohađanju fakulteta, ali sam sigurna da će papirima koje dobiju po završetku školovanja pridavati veće značenje u odnosu na pojedine građane naše zemlje, zato što će im oni istovremeno predstavljati garanciju znanja, ali i doprinosa očuvanju naše planete. Na Filipinima je naime predložen zakon pod nazivom "Diplomiranje kao zaveštanje životnoj sredini" po kom će školarci biti obavezani da tokom svog obrazovanja zasade 10 stabala.

Ako sledimo tezu slovenačkog književnika Ivana Cankara da se više gorčine i patnje krije u jednom jedinom radnom satu nego u celom celcatom životinjskom životu, naše bivstvovanje na planeti Zemlji bi bilo značajno radosnije i lakše ako bismo se odmetnuli od kapitalističkog sistema vrednosti. Za nesnalažljive osobe poput mene takav podvig je osuđen na propast, ali ne bih marila kada bi se moja "gorčina i patnja" regulisale zakonskim putem.

Kompostiranje predstavlja metod upravljanja otpadom organskog porekla, kojim se omogućava njegova bezbedna i ekonomična reciklaža. Obuhvata razlaganje biljnih i životinjskih ostataka u aerobnim uslovima. Kompostiranje se u Sjedinjenim Američkim Državama vrši u mnogo većim i ozbiljnijim razmerama, te postoje i postrojenja s tom namenom koja, između ostalog, kompostiraju i tela životinja nastradalih u saobraćaju.

Pokret "flygskam" (flight shame) je privukao ekološki osveštene Šveđane koji su doneli odluku da avionske karte zamene voznim kako bi smanjili svoj osećaj krivice zbog razaranja Zemlje. Putujući avionom, oni bi bili saučesnici u ozbiljnijem narušavanju prirode, a birajući voz, oni umanjuju sopstveni ekološki otisak. Rastući broj ljudi koji su odlučili da ostanu prizemljeni (#stayontheground) je inspirisan šesnaestogodišnjakinjom Gretom Tunberg.