Kategorija: Blog

Čak i da trenutno nikome niste slatki, iz ovog ili onog razloga, ako predveče odete u obližnji park ili šumu, "startovaće" vas desetine komaraca. Okej, to možda nije vaša ciljna grupa, ali njima smo nepogrešivo privlačni, posebno u ovo doba godine, pa saletanje padne kao barem koliko-tolika uteha. Otkud taj magnetizam sićušnih insekata ogromne sposobnosti pomeranja živaca prema ljudima? Autori nove naučne studije veruju da su otkrili razloge.

Šta je nedokučivije i misterioznije za čovečanstvo - podvodni svet ili kosmos? Okeani zauzimaju 70 odsto naše planete i ljudi njima plove već stotinama godina, dok se prvi uspešan odlazak čoveka u svemir odigrao 1961. godine. Logično bi bilo zaključiti da ono što je manje, bliže i dostupnije duži vremenski period poznajemo bolje nego ono što je veće, van domašaja sidra i rezervisano samo za retke pojedince. Kao što to obično biva, istina je potencijalno nešto drugačija od zaključka koji nameće logika!

Naslov "Ko kampuje na Suncu?" je sličan momcima koji mnogo obećavaju i ne oslikava realnu zanimljivost teksta, pa ćete nakon čitanja potencijalno ostati razočarani. Ipak, za razliku od muškaraca koji uobičajeno zavlače i mažu oči svojim damama, ja kao autorka teksta vas kao svoje čitaoce unapred upozoravam na to. Izneveriću vas! I pobogu, prestanite da zamišljate scenu iz crtanog filma u kojoj Sunđer Bob, Patrik i Lignjoslav sede oko logorske vatre, samo su u ovom slučaju, umesto na dno okeana, smešteni na površini Sunca. Izgleda da je to jedino moja bizarna zamisao! Nebitno... Prelazim na poentu.

Da li smo zaista doterali cara do duvara, saznaćemo tokom narednih dana. Da smo na nivou planete doveli na ivicu opstanka 32.441 vrstu, od 120.372 obuhvaćene istraživanjem, saznali smo danas. Međunarodna unija za očuvanje prirode je 9. jula objavila ažuriranu verziju Crvene liste ugroženih vrsta.

Međunarodni dan bez plastičnih kesa se obeležava svakog 3. jula. Po deveti put, širom sveta će biti organizovane kampanje s ciljem podizanja svesti naroda o postojanju alternativa za nošenje namirnica - od platnenih torbi preko ruksaka do pletenih korpi. Znanje iz ova 24 sata bi trebalo da primenjujemo svakodnevno i da preostalih 8.760 sati u godini u supermarket bez izuzetka nosimo ceger. Od nedavno su u ponudi Lidla u Srbiji dostupne i višekratne vrećice za merenje voća i povrća po ceni od 70 dinara za dva komada, tako da ni na pijaci nemamo izgovor za gomilanje nepotrebnog otpada.

Aleksandr Altenkov iz Rusije, po zanimanju dizajner i umetnik, je kao tačku polazišta za svoj izum iskoristio prvi zakon termodinamike, koji smo savladali čak i mi kojima se fizika nije milila u srednjoj školi - ukupna količina energije ostaje nepromenjena bez obzira na to kakvi se procesi događaju. Energiju je dakle nemoguće stvoriti ili uništiti.

Nestanak ovih dragocenih prirodnih resursa je od poslednje decenije 20. veka usporen, ali i dalje nije zanemarljiv, pogotovo ako se uzme u obzir da drveće predstavlja značajne "sunđere" ugljen-dioksida i da šume pružaju dom za mnoge biljne i životinjske vrste, ali i domorodačke narode. Istovremeno je smanjeno i unapređenje "plućnog kapaciteta" Zemlje ozelenjavanjem.

Broj gladnih u poslednjih nekoliko godina beleži konstantan rast, a stručnjaci prognoziraju da će, usled zdravstvene krize, on još skočiti. Upozoravaju da će pandemija virusa potencijalno iznedriti pandemiju gladi, što će dodatno podriti napore čovečanstva da ostvari jedan od Ciljeva održivog razvoja - cilj promocije dostupnosti hrane i iskorenjivanja gladi i svih oblika pothranjenosti do 2030. godine.

U Indiji je uginula slonica. Njena smrt je izazvala bes, tugu i ozlojeđenost tamošnjih aktivista - ma izazvala je i bes, tugu i ozlojeđenost mene, stotinama hiljada kilometara daleko, a i ti koji čitaš ne bi trebalo da budeš ništa ravnodušniji. Život joj je, prema navodima Si En Ena, prekinut petardama skrivenim u voću koje su eksplodirale u njenim ustima dok je jela nešto što joj se činilo kao velikodušan dar čoveka, nakaze i malodušnika.

Prekomernim lovom i ribolovom, krčenjem drveća, urbanizacijom, eksploatacijom fosilnih goriva, neodgovornim bacanjem smeća, besomučnom proizvodnjom i potrošnjom, kao i drugim razornim aktivnostima, ljudi postepeno kidaju prirodne veze koje nas sve međusobno održavaju živima. Tako smo, prema poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija, u pitanje doveli opstanak čak milion vrsta, naizgled ne shvatajući da je i naše sopstveno bivstvovanje na Zemlji uslovljeno njihovim očuvanjem.

Sećate se da su oči čovečanstva u toku prošle i pretprošle godine bile uperene u "pluća Zemlje" koja su se našla u opasnosti od nekontrolisane eksploatacije i stihijskih požara? Nažalost, nekada nekontrolisana aktivnost se, prema pojedinim navodima, sada dodatno izmakla kontroli. Očigledno i od divljeg postoji još više divlje! Brazilski nacionalni institut za istraživanje svemira (INPE) je objavio podatke da se krčenje prašume u aprilu ove godine uvećalo za 64 odsto u poređenju sa istim mesecom 2019. godine.

Od pumpe za vodu s motorom na solarni pogon, preko instrumenta za merenje zračenja bolometra, do određenih teorijskih otkrića - sve to je utrlo put američkom inženjeru Čarlsu Fritsu da 1883. godine od selena kao poluprovodnika napravi ćelije na sunčevu energiju. Godinu dana kasnije, prvi solarni niz je postavljen na krovu jedne zgrade u Njujorku.

Prema proračunima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), tokom samo jedne godine, pojedinačni kit "upije" oko 33 tone ugljen-dioksida. Poređenja radi, prosečan automobil za isti vremenski period ispusti oko 4,6 tona ovog gasa. Dakle, jedna životinja neutrališe štetu koju napravi sedmoro vozača. Jedno drvo npr. "usisa" oko 20 kilograma štetnog gasa godišnje.

Tokom pandemije koronavirusa, svet je konačno naučio lekciju da je život moguć i sa manjom količinom fosilnih goriva. Nova saznanja, do kojih smo došli na teži način, potencijalno ćemo koristiti i po okončanju zdravstvene krize. Nekada crno zlato, sada bagatela. Ovaj status mogla bi da zadrži i nakon isteka vrlo ograničenog vremenskog trajanja prezenta. Tako bi i futur mogao da (p)ostane... Prezent, u oba svoja značenja.

Kada neko kaže "virtuelna stvarnost" ili "veštačka inteligencija", to me uvek asocira na nešto što nam tek predstoji i prema čemu će naši životi da se oblikuju u skorijoj ili daljoj budućnosti. Međutim, u proteklom mesecu prisustvovala sam onlajn festivalu filma, otišla na nekoliko predstava na sajtu Narodnog pozorišta, pila kafu s drugaricom preko aplikacije, napravila kolače prema upustvu sa video-striming platforme...

Recept za krofne koji je holandskoj prestonici Amsterdamu preporučila britanska ekonomistkinja Kejt Ravort se umnogome razlikuje od onog po kome ovaj slatkiš priprema moja baka. Njena krofna zapravo ne sadrži ni jednu od zloglasne "četiri bele smrti" i umesto da mu zakrči krvne sudove, ona će gradu otvoriti put ka oporavku privrede narušene borbom protiv novog koronavirusa - i to u skladu sa postulatima održivog razvoja.