Kategorija: Blog

Drvena železnička stanica u Briselu jača od vuka kada dune i vatru sune

Svi znamo kako je prošla kuća od drveta iz popularne basne i crtanog filma za decu, Srušila se pod naletom vukovog "kada ja dunem i vatru sunem". Ipak, danas je na javi...

300.000 tona otpada -> struja za 27.000 domova

S obzirom na to da čovečanstvo na svim nivoima, od pojedinaca, preko kompanija, do država, sve više implementuje postulate cirkularne ekonomije u svakodnevicu i poslovanje, kazivanje "Za nekoga smeće, za drugoga blago" postaje sve aktuelnije. Vrednost tog blaga u slučaju najavljene energane na otpad u Ujedinjenom Kraljevstvu ide i do gotovo 260 miliona evra koliko iznosi vrednost planiranog projekta u dolini reke Tiz na severoistoku Engleske.

Zagrevanje poštanske markice otkriva sumornu budućnost planete u slučaju rasta temperature

Idilične, minimalistički dizajnirane poštanske markice sa slikama snega i ptica koji se pod toplotom vaših prstiju pretvaraju u gromove i skelete predstavljaju zapravo upozorenje o poremećajima koje bi izazvao dalji porast temperature. Rezultat su saradnje Finske pošte i studija Berry Creative u cilju povećanja svesti Finaca o tome kakva sumorna sutrašnjica očekuje čovečanstvo ukoliko se proizvodnja gasova sa efektom staklene bašte značajno ne smanji. Bez obzira na to što nismo u prilici da pod sopstvenim prstima osetimo potencijalnu promenu sveta na gore, samo predstavljanje inovativnih poštanskih markica treba svima da nam bude lekcija.

Dijamanti s „neba“ daleko su bolji za naše okruženje od onih iz zemlje

Dijamanti možda jesu najbolji prijatelji nekih žena, ali naše planete svakako nisu. Barem ne oni koji se vade iz zemlje. Zar postoje drugačiji, pomislićete ukoliko niste upoznati s izumom multimilionera i aktiviste za zaštitu životne sredine Dejla Vinsa. Postoje! A dolaze nam kao dar... s neba. Ili je možda pravilnije reći: iz neba?

Brza hrana postaje manje grešna

Da se razumemo, broj kalorija i dalje ostaje sumanuto visok kako bi nas progonio kada pokleknemo pred masnim pomfritom i burgerom sa petnaest različitih soseva. Draž brze hrane bi verovatno i izbledela kada bi se izgubio aftertaste gorkog kajanja i afterthought "Šta mi je ovo trebalo?". Uostalom, čaša gaziranog napitka posle obilnog ručka katkad probudi filozofa u svima nama: Piti ili ne piti. No, sada se već pitate šta je drugačije, ako sve ostaje isto.

Koliko košta prirodna katastrofa?

338 suša, 552 zemljotresa, 432 ekstremne temperature, 3.254 poplave, 376 klizišta, 13 kretanja suve mase, 2.043 oluje, 102 vulkanske aktivnosti i 238 šumskih požara. U samo 23 reči stalo je poslednjih 20 godina života na našoj planeti i čak 7.348 prirodnih katastrofa.

Kako biste kupovali namirnice uz ograničen budžet – CO2?

Felix je crtani junak predstavljen likom crne mačke krupnih očiju koji potiče još iz ere nemog filma, ali i švedski trgovinski lanac. Baš kao i Felix iz animiranog okruženja, i Felix iz realnog sveta se trudi da bude – the good guy. Doduše, podstaknut željama potrošača. Iako bismo najnoviji poduhvat kompanije Orkla Foods, u čijem je vlasništvu Felix, mogli da okarakterišemo kao greenwashing, inovativni zeleni pristup kupovini će potencijalno osvestiti mušterije i proširiti se svetom, pa bismo opravdali taj vid marketinga. No, o tom potom.

Da li će „Tesla“ nadmašiti proizvođače dizelaša i benzinaca po broju proizvedenih vozila?

Najveći broj automobila 2017. godine proizvela je kompanija "Tojota", i to oko 10,5 miliona komada. Zajedno sa drugoplasiranim "Folksvagenom" na tržište je izbacila gotovo 20,8 miliona novih motornih vozila. Plan američkog proizvođača elektromobila "Tesla" o godišnjoj proizvodnji od čak 20 miliona četvorotočkaša zvuči još fascinantnije kada se stavi u komparativnu perspektivu. To je, dakle, tek nešto manje od zbirnog rezultata dva velika i iskusna predstavnika auto-industrije.

Koji je „sudnji dan“ naše planete?

Na početku pisanja ovog teksta, Zemlja je imala još 7 godina, 97 dana, 6 sati, 15 minuta i 57 sekundi života. Na kraju pisanja ovog teksta, Zemlja je imala još 7 godina, 97 dana, 4 sata, 14 minuta i 20 sekundi života.

Kako da ne budete žrtva greenwashinga?

Jedan trgovinski lanac je nedavno izbacio kolekciju odeće od recikliranog poliestera i drugih materijala i marketinški je zavio u "zelenilo". Kampanja mi odaje utisak da ćemo noseći njihove haljine, čak i ako smo u prošlosti donosili odluke kojima smo se možda ogrešili o planetu, biti preporođeni u poboljšanom obliku sa prefiksom "eko", izniknuće stabla koja smo posekli, ptice umrle u letu zbog porasta temperature će vaskrsnuti, ugljen-dioksid će ispariti u nepovrat... Ma iskreno mi deluje kao da ćemo, ukoliko kolektivno kupimo dovoljni broj komada garderobe, okajati i izvorni greh. Da li je to zaista tako?

Budući roditelji dodali ulje na vatru u Kaliforniji – objavljujući pol deteta

Da li ste znali da 84 odsto požara u Sjedinjenim Američkim Državama požara izazove čovek? Klimatske promene zbog porasta temperature čine borbu sa plamenim stihijama opasnijom, neizvesnijom i skupljom. A ljudi ko ljudi! Spaljuju otpad, bahato se odnose prema logorskoj vatri, namerno podmeću požare... Saopštavaju pol deteta svojim bližnjima.

Uzrok masovnog pomora slonova u Africi – ko ili šta?

Očekivano, prvi na optuženičkoj klupi smo mi. Delta reke Okavango predstavlja poljoprivredno zemljište na kom živi oko 15 hiljada slonova i 16 hiljada ljudi. Uprkos tome što je sukob životinja sa stanovništvom na tom području uobičajen, lovokradice i trovači su ovog puta potencijalno neuprljanih ruku i čistog obraza. Prilikom ispitivanja tela slonova, nisu pronađeni tragovi pesticida i antraksa. Povrh toga, niko nije dirao kljove uginulih jedinki.

Na koji način očistiti naftnu mrlju pomoću korova?

I dok se ovdašnji baštovani trude da svoje vodene vrtove ulepšaju hijancintom zbog njegovih ljubičastih cvetova i neobičnih listova u obliku kašika, stanovništvo Afrike mu nije toliko blakonaklono. Štaviše, za njih je vodeni hijacint - korov, i to smrtonosan, što je uobičajen slučaj kada se nastani i proširi van svog mesta porekla, odnosno Amazona.

Kako robot-lenjivac na solarnu energiju pomaže očuvanju životinja i biljaka?

Ukoliko ste dolazili u dodir sa književnošću sa trafike, poznato vam je ono izlizano kazivanje da se život ne sastoji od uzdisaja koje načinimo, već od trenutaka koji nam oduzmu dah. Ono se u mom slučaju pokazalo kao istinito, te je tako u ovih nekoliko linija kojima je prošaran moj mozak, pored definicije ćelije i tablice množenja, pohranjeno to koliko je moj brat bio ružan i smežuran u rukama medicinske sestre kada se tek rodio i moj prvi, i za sada jedini, susret s omiljenim životinjama - lenjivcima koji se odigrao u Budimpešti pre tri godine.

Priroda kreće u „odbrambeni napad“ kada je najugroženija, a KOVID-19 je dokaz

Poslednjih meseci tu i tamo se kroz tekstove u domaćim i stranim medijima provlačila teza da je pandemija novog koronavirusa zapravo znak da priroda uzvraća udarac zbog toga što je besomučno eksploatišemo. Uglavnom je bila utemeljena na filozofskim razmišljanjima autora kako je čovečanstvo otišlo k vragu ili upozorenjima stručnjaka za biodiverzitet o izbijanju svakolikih smrtonosnih zaraznih bolesti ako se nastavi ugrožavanje ekosistema naše planete. Sada je ta ideja potkovana i rezultatima jednog istraživanja!

Građanska (ne)čistoća

Samoprozvana sam kraljica jezičkih dosetki. Posebno mi je zabavno praviti ih na engleskom, ali me i srpski inspiriše katkad. Tako je i nastalo ime Fejsbuk grupe koju sam nedavno osnovala - po...
MAGAZIN
izdvojene vesti
Pratite nas