Pariski Sporazum nalaže da do 2050. godine većina zemalja dostigne ugljeničnu neutralnost, ali iz ugla aktuelne svetske energetske krize, ovaj cilj čini se nedostižnim.
Potražnja za ugljem, najvećim izvorom ugljen-dioksida kada je reč o proizvodnji električne energije, uskoro bi mogla da dostigne najveći nivo u istoriji, upozorava Međunarodna agencija za energetiku (IEA).
Prema novom izveštaju IEA koji razmatra trenutne tržišne i ekonomske trendove, potrošnja uglja bi trebalo da poraste za 0,7 odsto do kraja 2022. godine, čime će se vratiti na rekordni nivo iz 2013. godine. Još jedan zabrinjavajući podatak je to što će se potrošnja uglja verovatno dodatno povećati iduće godine i oboriti rekord svih vremena, upozorava IEA.
Uzrok rastuće potražnje za ovim fosilnim gorivom je, sa jedne strane, skok cene prirodnog gasa izazvan ratom u Ukrajini i, sa druge strane, jačanje pojedinih svetskih ekonomija koje dodatno podižu potrošnju uglja.
Potražnja za ugljem u Indiji počela je da raste početkom 2022. godine nakon što je privreda zemlje ojačala i stvorila veću potrebu za električnom energijom. Očekuje se da će do kraja godine potrošnja uglja u Indiji porasti za sedam odsto, saopštila je IEA.
Pročitajte još:
Kina i Indija zajedno troše duplo više uglja od ostatka sveta, a samo Kina predstavlja više od polovine svetske potražnje. Ipak, nove blokade u Kini izazvane Covid pandemijom, učinile su da potražnja za ugljem opadne za tri odsto u prvoj polovini ove godine, no IEA predviđa da će se do kraja 2022. godine potrošnja uglja u Kini vratiti na prošlogodišnji nivo.
Prelazak sa gasa na ugalj u mnogim zemljama podstaknut je rastućim cenama prirodnog gasa, pa će tako potrošnja uglja u Evropi najverovatnije porasti za sedam odsto u 2022. godini.
Nekoliko zemalja EU produžilo je radni vek elektrana na ugalj koje su predviđene za zatvaranje i ponovo otvorile zatvorene elektrane ne bi li smanjile potrošnju gasa, piše u izveštaju IEA.
Nuklearna energija spas od klimatske i energetske krize?
Korišćenje uglja za proizvodnju električne energije oslobađa velike količine ugljen-dioksida koji pogoršava klimatsku krizu, pa se svetska energetika sve više okreće ka alternativnim izvorima energije. Iako su obnovljivi izvori energije, poput sunca ili vetra, siguran put ka zdravoj životnoj sredini i energetskoj stabilnosti, tranzicija ka zelenoj energiji možda nije dovoljno brza da odgovori na trenutne izazove.
Stoga IEA u nedavno objavljenom izveštaju “Nuklearna energija i bezbedna energetska tranzicija: od današnjih izazova do sutrašnjih sistema čiste energije” u prvi plan stavlja nuklearnu energiju kao moguće rešenje za rastuće cene fosilnih goriva.
Kako stoji u izveštaju, pored toga što će smanjiti potrebu za uvozom fosilnih goriva i količinu emitovanog ugljen-dioksida, nuklearna energija će zemljama omogućiti da postepeno integrišu sve više energije sunca i vetra u svoje energetske sisteme.
Izgradnja održivih i čistih energetskih sistema biće teža, rizičnija i skuplja bez nuklearne energije, poručuju iz IEA.
Milena Maglovski
