Kako bismo znali danas ko smo, potrebno je da imamo saznanja o tome ko smo bili kroz istoriju. Pozivajući se na čoveka koji je zabeležio svoj trag u čovečanstvu: „Istorija je svedok vremena, svetlo istine, život pamćenja, učiteljica života, glasnik starine.” (Ciceron)
Kroz istoriju svog postojanja, Grad Kragujevac zasluženo je dobio epitet prvi. Nakon što je 1815. godine oslobođen od vladavine Turaka, tri godine kasnije je proglašen prestonicom autonomne Kneževine Srbije. U ovom gradu objavljene su i ,,Novine srbske”, prve nacionalne novine nastale pod uredništvom Dimitrija Davidovića.
Danas, oslanjajući se na svoju tradiciju, Kragujevac je proglašen pobednikom konkursa za Eko-opštinu u kategoriji Energetska efikasnost. Zaslužiti epitet eko-opštine, u trenutku u kom ekologija predstavlja najvažnije pitanje za opstanak budućnosti, nije bilo lako. Uoči kraja još jedne uspešne godine u ovom gradu, o prethodnim ali i budućim uspesima čiji put se sad utire, razgovarali smo sa Nikolom Dašićem, gradonačelnikom Kragujevca.
EP: U kragujevačkoj toplani „Energetika’’ zamenjeno pet poluvekovnih kotlova na ugalj novim kotlovima na gas. Koliko je smanjena emisija ugljen-dioksida i kakvi su planovi za sanaciju deponije pepela?
Nikola Dašić: Rekonstrukcija i promena energenta u gradskoj toplani jedan je od najvažnijih, kapitalnih projekata u Kragujevcu. Ugradnjom novih kotlova na gas stavljeni su van funkcije visokozagađujući kotlovi na ugalj stari 50 godina, a to će u velikoj meri unaprediti kvalitet vazduha u gradskoj zoni. Sve je urađeno po svetskim standardima i sistem daljinskog grejanja u Kragujevcu sada može da parira bilo kom evropskom gradu. Benefiti su se osetili kada je počela grejna sezona. Emisija ugljenika u atmosferu smanjena je za više od 70 odsto. Naredna faza projekta je sanacija deponije pepela koja se nalazi u sklopu toplane i koja razvejavanjem zagađuje životnu sredinu. Na osnovu konsultacija sa stručnjacima EBRD-a, našli smo najbolje rešenje. Pepeo će biti iskorišćen kao građevinski materijal za izgradnju 15 km lokalnih puteva u Kragujevcu već početkom naredne građevinske sezone.
U fokusu:
- FORMULA ZA VEĆU ENERGETSKU SIGURNOST U ULAGANJU, ŠTEDNJI I ODGOVORNOSTI
- BEZ POVERENJA POTROŠAČA NEMA NI PROFITA
- VELIKE PROMENE PRATE AMBICIOZNI CILJEVI
EP: U planu je bila i rekonstrukcija dela vrelovoda za snabdevanje potrošača u gradskim naseljima Erdoglija, Lepenica i Centar. Da li ste uspeli i to da sprovedete u delo?
Nikola Dašić: U okviru priprema za ovu grejnu sezonu završena je i rekonstrukcija glavnog toplovoda od matične lokacije do užeg gradskog jezgra. Zamenjene su cevi u dužini od 3,6 kilometara čime je značajno poboljšana distribucija toplotne energije ka naseljima Lepenica, Centar i Erdoglija.
EP: Do sada je uklonjeno 14 divljih deponija. Na koji način će se ubuduće upravljati otpadom kako ne bi došlo do nastajanja novih divljih deponija?
Nikola Dašić: Nesavesnim odlaganjem komunalnog i građevinskog otpada, u kragujevačkim naseljima svako malo nastane po jedna divlja deponija. Ekipe JKP Šumadija otklanjaju takav otpad isključivo po nalogu komunalne inspekcije, a samo tokom juna, kroz projekat Ministarstva zaštite životne sredine ,,Zajedničkim snagama protiv divljih deponija u Kragujevcu’’ uklonjeno je čak 14 najvećih divljih deponija. Za tu namenu resorno ministarstvo izdvojilo je više od milion dinara.
Ekipe JKP Šumadija svakodnevno obilaze najkritičnije lokacije u gradu, na kojima se i nakon čišćenja, na istom mestu, ponovo odlaže komunalni otpad. U tom poslu mogu mnogo da pomognu i sami građani. Svako ko primeti nagomilani komunalni ili kabasti, građevinski otpad, prijavu sa tačnom lokacijom može da uputi lokalnoj inspekciji koja, nakon izvršenog uviđaja, izdaje nalog komunalnom preduzeću da očisti lokaciju. JKP Šumadija Kragujevac u cilju bržeg i efikasnijeg uklanjanja kabastog otpada organizuje besplatno preuzimanje starog nameštaja, stolarije i slično, svake prve i treće subote u mesecu, kao i radnim danima po pozivu građana.
S druge strane nemoguće je još uvek u potpunosti sprečiti stvaranje divljih deponija i u tom smislu potrebno je raditi na edukaciji građana sa jedne strane, ali i na procesu sankcionisanja onih koji se neodgovorno odnose prema prirodi.
EP: Grad je uveo i subvencije za „kupce-proizvođače’’. Kakva je zainteresovanost građana?
Nikola Dašić: Grad Kragujevac je u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, sredinom godine raspisao Javni poziv za građane za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije na porodičnim kućama. Vladalo je veliko interesovanje, a potražnja je četiri puta veća od raspoloživih sredstava. Subvencije je dobilo 26 domaćinstava, a samo jedno je za sada i priključeno. Zbog velikog interesovanja, subvencije su planirane i za narednu godinu i nadam se da će se u budućnosti uvećavati fond za ovu svrhu.
Intervju vodila: Katarina Vuinac
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.
