Pored toga što bacanje hrane predstavlja veliki društveni problem, organska materija koja završi na deponijama emituje velike količine gasova staklene bašte i stoga bačena hrana predstavlja i značajan ekološki problem.
Iako bismo pomislili da je rešavanje ovog problema u samom vrhu prioriteta Evropske unije, novi izveštaj ukazuje na alarmantan podatak – EU baca više hrane nego što uvozi!
Naime, u izveštaju koji je objavio evropski projekat FEEdBACk, čiji je cilj promovisanje, stimulisanje i sprovođenje mera energetske efikasnosti, stoji da je EU u 2021. godini uvezla 138 miliona tona poljoprivrednih proizvoda, a bacila čak 153,5 miliona tona hrane.
Pre sedam godina Evropska komisija je potpisala Cilj održivog razvoja (SDG) kako bi prepolovila otpad od hrane do 2030. godine, ali EU nije ni blizu ostvarenja ovog cilja, upozorava izveštaj.
Evropski parlament je pozvao zemlje Evropske unije da odrede ciljeve za smanjenje bacanja hrane u 2012. godini, a 2017. godine da smanjenje bacanja hrane “od polja do stola” za 50 odsto postane pravno obavezujuće.
Pročitajte još:
U 2018. godini, Evropska komisija usvojila je izmenjenu direktivu za otpad koja obavezuje države članice EU da počnu da mere i prijavljuju svoj otpad od hrane od 2020. godine pa nadalje.
Komisija trenutno razvija predloge za pravno obavezujuće ciljeve namenjene državama članicama koji treba da definišu njihove ambicije (za koliko procenata je neophodno da smanje bacanje hrane do 2030. hodine), kao i njihov obim (da li će se pratiti bacanje hrane samo na nivou potrošača ili “od polja do stola”) i sl, stoji u izveštaju.
FEEdBACk apeluje da bi Evropska komisija kao pravno obavezujući cilj trebalo da postavi smanjenje bacanja hrane “od polja do stola” za 50 odsto do 2030. godine.
Milena Maglovski
