Sledi promena sistema označavanja hrane u Evropskoj uniji, među njima i oznake rokova trajanja. Kako navodi hrvatska evrozastupnica Biljana Borzan, i nedavno istraživanje o uzrocima i količinama bačene hrane potvrdilo je da veliki deo građana ne razume oznake rokova trajanja hrane, a što je jedan od glavnih razloga ogromnih količina bačene hrane kako kod nas tako i u Evropi.
„Pola građana EU ne razume razliku između „upotrebiti do“ i „najbolje upotrebiti do“, a hrvatsko istraživanje je pokazalo da jedna četvrtina ispitanika baca hranu odmah po isteku ovog drugog roka, iako je ta hrana još bezbedna za jelo“, ističe Borzanova.
Pojasnila je da „najbolje upotrebiti do“ znači da proizvođač tvrdi da je do tog dana proizvod najkvalitetniji, da na primer, zadržava optimalnu hrskavost i boju, a može biti jestiv dugo nakon isteka tog roka.
„Upravo zato ove godine pokrećemo izmene tih oznaka, da poboljšamo njihovo razumevanje i smanjimo bacanje hrane“, najavila je ova evrozastupnica za strategiju smanjenja bacanja i povećanje doniranja hrane.
Izmene rokova trajanja su deo velike reforme sistema označavanja hrane u EU, koja proizlazi iz strategije „Od njive do trpeze“, za koju je ova zastupnica zadužena. Osim toga dolaze značajne novine po pitanju označavanja porekla i sastava prehrambenih proizvoda.
Pročitajte još:
Koji su predlozi?
Evropska komisija će predložiti novi sistem do kraja 2022., a još nije poznato kako će on izgledati, iako se preliminarno razgovara o nekoliko opcija.
„Razmatra se nekoliko opcija, na primer, da se istovremeno stave obe oznake, tako da „upotrebiti do“ građanima kaže do kad je hrana bezbedna za jelo, a „najbolje upotrebiti do“ do kad zadržava optimalni kvalitet“, pojašnjava Borzanova. Kako kaže, ima i ideja da se potpuno ukine „najbolje upotrebiti do“, da ostane samo rok do kad je hrana sigurna za jelo.
Dodaje da su u Švedskoj i Norveškoj pak eksperimentalno zamenili tu oznaku s „najbolji kvalitet do“ i „najbolje do, ali upotrebljivo nakon“.
„Ako novi sistem za samo par postotaka smanji bacanje u EU, radiće se o stotinama hiljada tona spašene hrane“, upozorila je Borzan.
Severne zemlje EU su sklone pojednostavljenju sistema, dok se na primer, Italija protivi ukidanju oznake koja označava rok optimalnog kvaliteta hrane. Ista podela postoji i u vezi predloga da se proširi lista vrlo dugotrajnih proizvoda, poput testenine, pirinča, kafe i čaja, koji bi bili potpuno izuzeti od označavanja roka trajanja.
Sve države članice EU bi do 2030. trebalo da prepolove količine bačene hrane. Dok god ima gladnih ljudi, a skladišta socijalnih samoposluga i narodnih kuhinja nisu puna, svaki kilogram bačene hrane je previše, smatra hrvatska evroparlamentarka.
„Osim toga, za njenu proizvodnju su potrošeni resursi – rad, gorivo, voda, zemlja, koji su ograničeni i vredni. To je nešto što je generaciji naših dedova i baka bilo nezamislivo“, zaključila je.
Izvor: Agroklub
