Prirodni potencijal sunčeve energije u Hrvatskoj je veliki i iskoristiv, međutim, ona je dugo zapostavljana, ali čini se, dolazi do promene. O ovome, energetskoj tranziciji i daljim strategijama i potencijalima razgovaralo se na otvaranju prve konferencije “Dani Sunca” koju organizuje udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske i Pokret otoka.
U pozdravnom govoru, učesnicima su se obratiti Stipe Čogelja, zamenik župana Splitsko-dalmatinske županije, Rikardo Novak, gradonačelnik Grada Hvara, Maja Pokrovac, direktorka udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske i Maja Jurišić, predsednica pokreta Otoka.
Učesnici konferencije imali su priliku da pogledaju prezentaciju “Primena solara” prof. dr. sc. Nevena Duića, Fakultet mašinstva i brodogradnje, kao i da slušaju panel na temu “Evropska i nacionalna strategija za zelenu tranziciju”. Na panelu su učestvovali Ivo Milatić, iz Ministarstva ekonomije i održivog razvoja, Lana Bačura, Ministarstvo poljoprivrede i Stipe Čogelja.
“Energetska tranzicija i racionalno korišćenje energije je naša budućnost. Energetska tranzicija daje jedinstvenu priliku za primenu novih zelenih tehnologija i inovacija što znatno ubrzava modernizaciju, omogućava otvaranje novih radnih mesta i osigurava razvoj održivog društva sa niskim emisijama”, rekao je Stipe Čogelja.
Pročitajte još:
Kako je dodao Splitsko-dalmatinska županija bogata je resursima i potencijalima za razvoj obnovljivih izvora energije, što će olakšati njenu tranziciju, ali da se i dalje mora raditi i planirati. On je istakao da će uskoro biti predstavljen Akcijski plan Splitsko-dalmatinske županije do 2030. godine, kao i da je u ovoj oblasti urađeno više od 500 projekata iz energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije. Kao i da se zalažu za energetsku nezavisnost.
“Grad Hvar prosečno ima više od 2.700 sunčanih sati godišnje. Zahvaljujem organizatorima koji su prepoznali potencijale našeg ostrva i organizovali prvu konferenciju ove vrste u našem gradu. Ovo je rezultat saradnje koja je započela u avgustu prošle godine, kada smo sa partnerima na Hvaru predstavili Strategiju tranzicije energije i postavili cilj postizanja energetske samostalnosti do 2035. godine “, rekao je Rikardo Novak.
Kako je istakao, planovi moraju biti dugoročni i sve se više moraju koristiti prirodni izvori energije.
“Uređeno tržište i snažniji razvoj solarnih potencijala koristiće ne samo investitorima, već i lokalnim zajednicama, kao jednom od ključnih aktera. Potrebno je više beneficija, uključujući nova zelena radna mesta. Ključne teme na konferenciji idu u tom pravcu: novi pravni okvir za zelenu tranziciju, inovativne solarne tehnologije, primena sunčeve energije u privredi, industriji i preduzetništvu, ekonomska i finansijska održivost projekta i uloga građana i lokalne uprave u tranziciji. Želimo da ohrabrimo nadležne institucije, ali i širu javnost, u pravcu rešavanja identifikovanih problema i boljeg razumevanja sektora OIE “, rekla je Maja Pokrovac.
Prema rečima Maje Jurišić, tranzicija u kojoj se Hrvatska trenutno nalazi uključuje i važna je za sve zainteresovane strane i da su svi nivoi važni, od nacionalnog do lokalnog.
“Gradovi u Evropi postaju glavni pokretači zelene tranzicije. Obavezuju se na smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2), a preko 10.000 gradova je pristupilo Evropskom sporazumu gradonačelnika. Pohvalno je to što i sve više gradova iz Hrvatske teži ka ovome. Jedinice lokalne samouprave imaju priliku da u narednom periodu još aktivnije učestvuju. Osim informisanja građana i promovisanja korišćenja obnovljivih izvora energije, razvoja strategija, planova i prikupljanja relevantnih podataka i razvoja projekata u lokalnim zajednicama, oni mogu aktivno da učestvuju u ulaganjima, da doprinesu razvoju zajedničkih ulaganja sa građanima i na taj način upravljati resursima i imaju koristi od takvih projekata”, objašnjava Jurišić.
U video obraćanju SolarPover Europe, direktorka udruženja Valburga Hemetsberger dala je evropsku sliku kada je solarna energija u pitanju, a osvrnula se i na Hrvatsku.
“Solarna energija se pokazala vrlo otpornom u ovoj pandemiji i nastaviće da raste. Već 2023. godine biće instalirano više od 30 GW solarnih panela godišnje. Što se tiče Hrvatske, solarni potencijal je veliki, ali ona trenutno nije među vodećim zemljama koje proizvode solarnu energiju, iako bi to moglo biti zato što vidimo veliki rast. Očekuje se da će tržište solarne energije ove godine porasti za 226 odsto, a do 2025. instalirani kapaciteti trebao bi se povećati za 871 MW, što je povećanje od 850 odsto ukupnog kapaciteta. Solarna energija nije samo najisplativija, ona je i najbrži stvoritelj novih radnih mesta. U EU se do 2024. očekuje više od pola miliona direktnih i indirektnih poslova. Takođe, solarna energija pruža priliku za razvoj proizvodnje solarnih modula i ćelija u Evropi. Hrvatska ovde može odigrati veliku ulogu “, objašnjava ona.
Kako je rekao prof. dr. sc. Neven Duić na krovovima u Hrvatskoj ima mesta za 4 GW solarnih panela koji bi mogli da podmire 25 odsto trenutnih potreba za električnom energijom.
“Površina krova je 70 km2, od čega polovina ima potencijal za solarne panele. Broj krovnih instalacija od 2019. do 2020. deset puta se povećao, ali taj broj je još uvek mali, ispod 1.000 sistema godišnje, a potrebno nam je 100.000 krovnih sistema godišnje. Cena električne energije dobijena iz solarne energije danas je niža nego ikad. Ali ovaj sektor, kod nas se sporo razvija, treba ubrzati procedure, ali raditi i na obrazovanju”, ističe on.
Konferencija „Dani Sunca“ održava se u gradu Hvaru i traje dva dana.
Energetski portal
