Uzgoj malina ispod solarnih panela zvučao je kao suluda ideja pre samo nekoliko godina, a sada je neobična simbioza poljoprivrede i obnovljivih izvora energije realizovana na jednom holandskom gazdinstvu. Da li će ona doneti zadovoljavajuće prinose, pokazaće vreme – ali sudeći prema rezultatima testnog projekta, sprovedenog prošle godine, za nekonvencionalne uzgajivače bobičastog voća – neće biti zime.
Kako bi svoju voćarsku delatnost učinila boljom za životnu sredinu i generisala čistu energiju, farma u Holandiji je na zemljištu od 3,2 hektara pod malinama postavila 10.250 solarnih ćelija. Njihova agri-elektrana može da napaja strujom čak 1.250 domaćinstava.
Razvoj megalomanskog projekta je zapravo nastavak faze testiranja iz 2019. godine. Kada se ispostavilo da paneli stvaraju niže temperature u odnosu na standardne plastenike i da pružaju efikasniju zaštitu useva, snaga postrojenja je povećana na 2,7 MW.
Autori projekta pod nazivom „AgriPV“ su kompanije „BayWa r.e“ i „GroenLeven“. One posluju u sektoru „zelene“ energetike.
Pročitajte još:
Ipak, „AgriPV“ nije tekao bez ikakvih poteškoća i izazova. Najpre je trebalo postići pravednu raspodelu Sunčeve svetlosti između malina i ćelija za proizvodnju električne energije. S tim na umu, kompanija „BayWa r.e“ je osmislila jedinstveni polu-proziran solarni modul koji istovremeno omogućava prodor zraka Sunca do biljaka i čuva ih od jakih padavina i direktne osvetljenosti.
Benedikt Ortman, direktor projekata za korišćenje energije Sunca u „BayWa r.e“, naglasio je da ova kompanija podržava razvoj poljoprivrede i ruralnih područja već stotinu godina, a „AgriPV“ je tek jedno od sredstava.
„‘AgriPV’ poljoprivrednicima može doneti i društvene i ekološke i ekonomske koristi. Neće biti sukoba oko upotrebe zemljišta. Zamenom folija, predeli će biti više integrisani i kreiraće se manje otpada, rada i troškova“, objasnio je Ortman.
Njegove navode je potvrdio i uzgajivač Pit Albers. „Solarni paneli predstavljaju održiviju zaštitu za zasade. Prethodno su korišćeni tradicionalni plastični lukovi koji se uklanjaju na godišnjem nivou, stradaju zbog snažnih vetrova ili bivaju odbačeni nakon šest godina. Grad i ekstremna toplota su takođe bili među rizicima. Solarni paneli, pak, nisu izloženi negativnom uticaju ovih stvari i u isto vreme proizvode ‘zelenu’ energiju“, obrazložio je on.
Kompanija „GroenLeven“ će u saradnji sa Univerzitetom u Vageningenu sprovesti još četiri dodatna testna projekta koji će uključivati druge bobice – crvene ribizle, borovnice, kupine i jagode.
