Rojevi skakavaca su preplavili istok afričkog kontineta tokom januara, februara i marta, obrušivši se na tamošnje useve. Somalija, Etiopija i Kenija su samo neke od meta njihove najezde.
Posebno zabrinjava činjenica da se veliki broj stanovnika s tog područja suočava sa problemom gladi, a invazija insekata dodatno pogoršava već lošu situaciju. U Pakistanu su za borbu protiv ove vrste regrutovali patke iz Kine, ali su se Afrikanci odlučili za drugačiji pristup – upotrebu biopesticida.
Kao što njihovo ime sugeriše, u sastavu biopesticida nalaze se prirodni sastojci pogodni za uništavanje štetočina. Zahvaljujući sastavu, njihov negativni uticaj na životnu sredinu značajno manji je u odnosu na hemikalije koje uobičajeno služe za te svrhe.
Pročitajte još:
Protiv skakavaca konkretno bore se gljivice iz porodice Metarhizium acridum koje ih slabe i čine da insekti manje jedu. Na kraju eventualno uginu. Ipak, ovaj proces može da traje nedeljama. Upravo njihovo sporije delovanje je glavna prepreka za rasprostranjeniju upotrebu biopesticida.
Za pripremu mešavine za prskanje je neophodno dizel ulje, ali ono može da bude zamenjeno prirodnim alternativama. Stručnjaci Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu naglašavaju da su čak i u slučaju korišćenja naftnih derivata, zbog male potrebne količine, biopesticidi i dalje bezbednija opcija za naše okruženje u poređenju sa konvencionalnim pesticidima.
Još jedna prednost biopesticida je ta što ne napadaju „dobre“ insekte koji neometano nastavljaju da oprašuju biljke i održavaju zdravlje ekosistema. Sigurni su i za ostatak životinjskog i biljnog sveta. Njihova efikasnost bi u kombinaciji sa drugim preventivnim, agro-tehničkim merama mogla da bude uvećana.
Klimatske promene su stvorile plodno tle da se skakavci razmnožavaju u ogromnim razmerama s obzirom na to da im pogoduju cikloni i padavine koji su poslednjih godina sve češći. Kriza je počela još 2018. godine na Arapskom poluostrvu, odakle se proširila.