Učesnica panel diskusije ,,Energetska tranzicija Srbije u svetlu novih izazova’’, Jovanka Atanacković državna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike, istakla je na samom početku panela da energetska tranzicija za Srbiju predstavlja energetsku bezbednost, ali da paralelno sa tim mora da se vodi računa o zaštiti životne sredine, zbog čega tranzicija pre svega mora da bude pravedna.
,,Energetka bezbednost je ekvivalent državnoj bezbednosti, što se danas i dokazalo kao istina i toga su svi svesni, čak i oni koji su bili skeptični’’, rekla je Atanacković.
Ona ističe da ulaganje u obnovljive izvore energije više nije pitanje, već neophodnost. Prema njenim rečima, termoelektrane u Srbiji su stare između 30 i 70 godina i njihov radni vek je prošao, a dodatan problem predstavlja i kvalitet uglja.
,,Imamo ukupno 8,4 gigavata instalisanih kapaciteta za proizvodnju električne energije, od čega 4,4 gigavata odlazi na termoelektrane. Zbog kvaliteta uglja mi dnevno gubimo 400 megavata tih instalisanih kapaciteta, odnosno preko jednog gigavata godišnje, što je isto kao da nemamo tih 4,4 gigavata termoelektrana. Poređenja radi, kao da dva najveća bloka TENT-a B1 i B2 ne postoje. Toliko je kvalitet uglja loš i toga treba da budemo svesni’’, rekla je Atanacković.
Pročitajte još:
Sekretarka je rekla da termoelektrane moraju da ostanu u opticaju narednih decenija, ali sa postepenim gašenjem, a da bi to moglo da se sprovede, Srbija mora da ima jasan plan kako i čime da zameni termoelektrane. Važno je da na tome rade svi, kako Vlada i Ministarstva, tako i građani, rekla je državna sekretarka.
,,Još uvek je aktuelna strategija energetike do 2025. godine, koja je takođe predvidela gašenje termoelektrana. Plan jeste da se do 2030. godine završi to što je planirano. Što se tiče termoelektrana u pitanju su Termoelektrana Kolubara A, zatim Morava, Kostolac A1 i A2 i TENT A1 i A2. Svi ovi blokovi bi trebalo od 2023. do 2028. da prestanu sa radom’’, rekla je Atanacković.
Nenad Jovanović savetnik za energetiku u kompaniji LDK Consultants, istakao je da dekarbonizacija u Srbiji nije počela sada, već trend opadanja proizvodnje električne energije iz termoelektrana postoji još od 2012. godine kada je bila najveća proizvodnja.
,,Najveći pad je bio 2021. godine, gde su termoelektrane učestvovale sa samo 60 odsto proizvodnje električne energije’’, rekao je Jovanović.
Željko Marković stručnjak za energetiku, rekao je da osim ulaganja Elektroprivrede Srbije u izgradnju obnovljivih izvora energije, mora da postoji i privatna inicijativa, odnosno privatni kapital, ali da i kupci-potrošači treba da uzmu aktivniju ulogu. Važno je da se sva tri segmenta razvijaju.
Jovanka Atanacković rekla je da je cilj da minimum 40 odsto štetnih emisija CO2 smanjimo do 2030. u odnosu na 1990. godinu.
,,Želimo da oko 41 odsto ukupne bruto finalne potrošnje čine obovljivi izvori energije. Tu se ne govori samo o električnoj energiji, već i o toplotnoj kao i o saobraćaju, dakle sve ono što čini našu bruto finanlnu potrošnju. Uz sve to želimo da poboljšamo energetsku efikasnost nešto više od 25 odsto u finalnoj potrošnji’’, izjavila je Jovanka Atanacković.
Dodala je da je plan da se grade i nove reverzibilne hidroelektrane, i istakla da veruje da će prva faza Đerdapa 3 i Bistrica biti na sistemu do 2030. godine.
Kada je reč energetskoj krizi i planovima Srbije za predstojeću zimu, državna sekretarka podseća da Srbija ima sklopljen ugovor za nabavku gasa sa ruskim partnerima, koji će nam dati oko dve milijarde metara kubnih na godinu dana. Dodaje da nam je potrebno još oko milijardu metara kubnih u najudarnijem periodu zime, zbog čega će morati da se radi na obezbeđivanju dodatne količine gasa.
Atanacković kaže da je Srbija krenula u izgradnju još jednog gasovoda koji treba da se završi 2023. godine i da nam omogući diversifikaciju, odnosno mogućnost različitosti dobavljača, da bismo mogli da preko tog gasovoda dobijamo gas i od drugih dobavljača.
Ona ističe da je najvažnija mera za energetsku krizu, kada je u pitanju zimska sezona, ipak ili upravo štednja.
,,Ministarstvo rudarstva i energetike je dalo preporuke za uštedu i za privredu i za građane, kao i za državni i javni sektor. Tražili smo od lokalnih samouprava i javnih preduzeća da dostave svoje planove za uštedu. Oko 150 planova je stiglo’’, rekla je državna sekretarka.
Ona kaže da su građani stimulisani da štede, kroz popuste koje će dobiti na ručanima ukoliko budu štedeli. Ovim se naša država opredelila za jednu politiku koja je jako dobra, jer druge zemlje su krenule u kažnjavanje, zaključila je Atanacković.
Katarina Vuinac
