Ukoliko ste svoje starke kupili u Srbiji ili zemljama u regionu, velike su šanse da su put do vas pronašle zahvaljujući preduzeću Triple Jump, ekskluzivnom distributeru marke Converse, jednog od najstarijih sportskih brendova na svetu. Rezultat znanja i rada zaposlenih u kompaniji Triple Jump je i uvođenje drugih poznatih marki kao što su Nike, Mexx, Zara i Escada, na tržište jugoistočne Evrope.
Osnivač kompanije je Milan Spasojević, nekadašnji jugoslovenski olimpijac i rekorder u troskoku (eng. triple jump). Osnovna delatnost kompanije je upravo trgovina proizvodima iz oblasti sporta i mode.
U nastojanju da smanji račune za struju u svojim kancelarijskim prostorijama u Beogradu i preorijentiše se na proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, rukovodstvo ove kompanije angažovalo je kompaniju MT-KOMEX kojoj je poverilo zadatak izgradnje male solarne elektrane na krovu svoje poslovne zgrade.
Hvatajući korak sa savremenim tokovima, beogradsko preduzeće MT-KOMEX sa višedecenijskim iskustvom u oblasti mašinstva i zavarivanja, u prethodnih sedam godina obogatilo je svoju izvođačku delatnost upravo oblastima „čistih” izvora energije, energetske efikasnosti i održivog razvoja. Stoga ne iznenađuje što su ga „troskokaši” odabrali za ostvarivanje svojih ciljeva.
Inženjeri MT-KOMEX-a su obučeni i sertifikovani za instalaciju fotonaponskih modula sa pripadajućom opremom, kao i pretvarača napona i invertora – a svoje veštine još jednom su dokazali na krovu novobeogradske višespratnice u kojoj se smestio Triple Jump. Na aluminijumsku potkonstrukciju proizvođača K2 Systems, postavili su ukupno 108 fotonaponskih panela, polikristalnog tipa i visoke efikasnosti, koje proizvodi kanadsko-kineska kompanija Canadian Solar. Elektranu, snage 30 kW, pustili su u rad 1. juna 2018. godine. Postavljeni su invertori marke Fronius.
Dobijena električna energija biće korišćena za sopstvenu potrošnju bez predaje u elektrodistributivnu mrežu, pre svega za klimatizaciju, grejanje i osvetljenje prostora. Korisnici male solarne elektrane, uz pomoć pametnog brojila, mogu da prate energetsku „iscrpnost” zgrade i da, na indirektan način, poboljšaju njenu energetsku efikasnost.
Odluka da, između brojnih održivih alternativa za dobijanje energije, izbor padne baš na sunce podstaknuta je činjenicom da teritorija naše države dobija iznadprosečnu količinu horizontalnog zračenja sunca.
Pročitajte još:
Iako su solarni paneli u Nemačkoj standard, a kod nas retkost, srpsko tlo je bogatije sunčevim zracima u odnosu na nemačko. U Nemačkoj globalno horizontalno zračenje iznosi do 900 kWh/m2, a u našoj prestonici 1250 kWh/m2.
Tekst je prethodno objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, na 52. i 53. stranici.
Priredila: Jelena Kozbašić
