Međunarodna agencija za energiju (International Energy Agency, IEA) izdala je saopštenje da je tokom 2017. godine prodat rekordan broj električnih vozila koji je više nego dvostruko premašio njihov dotadašnji broj u upotrebi.
Izveštaj „Globalna perspektiva električnih vozila 2018“ pružio nam je uvid u stanje elektromobila danas ali i pogled u budućnost i ocenio njihov napredak do 2030.
Istraživači su otkrili da je u toku prethodne godine električnoj floti na putevima širom naše planete pridruženo milion novih vozila.
Ukupan broj hibrida i električnih prevoznih sredstava na globalnom nivou napredovao je na 3 miliona, a u odnosu na godinu ranije zabeležen je rast prodaje od 54 odsto.
Polovina ključeva prodatih vozila na električni pogon otišla je u ruke Kineza, koji su posebno interesovanje izrazili za automobile. Kupili su približno 580 hiljada komada čime je njihova prodaja skočila za 72 odsto u poređenju sa 2016. Dvesta osamdeset hiljada Amerikanaca takođe, od prethodne godine, voze zelenije – u 2016. taj broj je iznosio 160 hiljada. I u Nemačkoj i u Japanu prodaja elektro-četvorotočkaša je i više nego dvostruko uvećana.
Nordijske zemlje su predvodnice kada je reč o učešću e-vozila u čitavom novom voznom parku njihovih građana. Novac za čak 39 odsto kupovina koje su Norvežani izvršili u godini iza nas u sektoru transporta otišao je na račune proizvođača prevoznih sredstava na struju. Na Islandu, taj udeo je iznosio 12 odsto, a u Švedskoj – 6.
Elektromobilnost nije ograničena isključivo na auta. U 2017. broj električnih autobusa popeo se sa 345 hiljada na 370, a električni motori na ulicama su dostigli 250 miliona. Kormilar elektrifikacije i ova dva vida prevoza je Kina, na čijim je parkiralištima mesto našlo čak 99 odsto svetskih elektro-buseva i motora, iako ih je sve više registrovano i u Evropi i Indiji.
Infrastruktura za punjenje drži korak sa uvećanjem elektro-flote. Zbir punjača u privatnim kućama i na radnim mestima procenjen je na tri miliona, a onih dostupnih širokoj javnosti – 430 hiljada, od čega je četvrtina za brzo punjenje. Oni su posebno važni u gusto naseljenim gradovima i igraju ključnu ulogu u povećanju privlačnosti vozila na električni pogon zato što omogućavaju duža putovanja.
Podstrek prodaji električnih vozila dale su pre svega vlade kroz svoje politike, pogotovo one koje se tiču javnih nabavki, finansijskih podsticaja za kupovinu čistijih alternativa dizelašima, pooštravanja propisa o izduvnim gasovima i ograničenja kretanja određenih vozila zbog njihovog „zagađujućeg“ svojstva.
Uvećanje voznog parka na električnu energiju potpomognuto je i unapređenjem performansi i pojeftinjenjem litijum-jonskih baterija. Dalje naučne inovacije na polju skladištenja energije biće neophodne zbog (ne)dostupnosti osnovnih elemenata baterija kao što su litijum, nikl i kobalt. Posebno je upitno opskrbljivanje proizvođača kobaltom s obzirom na to da je gotovo 60 odsto ovog elemanta vodi poreklo iz Demokratske Republike Kongo. Čak i u sektoru prerade ovog elemanta u sirovom obliku, jedna država ima maltene monopolsku poziciju, a to je Kina. Očekuje se da će potražnja za kobaltom do 2030. godine biti vipa za 10 do 25 puta. Ekološka održivost baterija zahteva i poboljšanje procesa prerade i reciklaže sirovina.
Projekcije autora izveštaja kažu da će do 2030. broj električnih vozila biti 125 miliona – podsetimo, trenutno je 2018. i ima ih oko 3 miliona.
