U odnosu na 2015. godinu, broj gradova, čije se snabdevanje energijom oslanja na obnovljive izvore u bar 70 odsto ukupne potrošnje, se više nego udvostručio. U jeku zabrinutosti zbog klimatskih promena, gradovi u svojim izveštajima sve češće navode da se, umesto na fosilna goriva, većinski oslanjaju čistu energiju.
Podaci do kojih je došla neprofitna organizacija za istraživanje životne sredine iz Ujedinjenog Kraljevstva, CDP, otkrili su da je više od 101 grada, od ukupno 570, učinilo zaokret ka obnovljivim energetskim resursima, u poređenju sa 42 u 2015. godini.
Nikolet Bertlet, CDP-ova direktorka za klimatske promene, pohvalila je ovaj pomak kao deo globalne revolucije ka obnovljivim izvorima.
Veliki urbani centri poput Oklanda (Novi Zeland), Najrobija (Kenija), Osla (Norveška) i Brazilije (Brazil) su načinili uspešan otklon od fosilnih goriva. U saopštenju organizacije CDP, poseban naglasak stavljen je na činjenicu da ne samo da gradovi žele da se okrenu ka obnovljivim izvorima energije, već oni to i mogu.
Pokretač klimatskih akcija na lokalnom nivou bio je savez 7400 gradonačelnika širom sveta, čije je formiranje motivisano odlukom Donalda Trampa da se povuče iz Pariskog klimatskog sporazuma.
Burlington je jedini američki grad koji je CDP-u prijavio potpunu transformaciju na obnovljive energetske resurse, iako prema istraživanju kluba Sijera njih u Sjedinjenim Američkim Državama ima ukupno pet. Grad u Vermontu svoje napore na polju ekologije uložiće i u pokušaje da poništi svoje emisije ugljenika. Gradonačelnik Miro Vajnberger izjavio je kako je prelazak na mešavinu biomase, hidroenergije, energije vetra i energije sunca za opskbljivanje Burlingtona strujom podstaknuo lokalnu ekonomiju. Čak 58 lokalnih samouprava u Americi nastoji da prati stope ovog grada, uključujući Atlantu i San Dijego.
Trenutno se čistom energijom u potpunosti napaja 43 grada na svetskom nivou. Glavnina ovog broja, čak 30, nalazi se u Latinskoj Americi gde je rasprostranjena hidroenergija. Njihov „kolega“ iz Evrope je Rejkjavik, prestonica Islanda, koji električnu energiju crpi iz hidro i geotermalnih elektrana. On trenutno razvija planove kako da do 2040. godine „oslobodi“ sve automobile i javni prevoz fosilnih goriva.
