Zeleni biznis i primena održivosti standarda i regulativni okvir u Srbiji teme su o kojima se razgovaralo na konferenciji Zeleni biznis – odgovor na rastuću energetsku krizu koju je organizovala Business Info Grupa u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije i Ambasadom Kraljevine Švedske.
Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David u uvodnom obraćanju kaže da iz ove zemlje ima najviše pojedinačnih donatora po pitanju ekologije i održivosti, te i da podstiču zelene investicije u Srbiji.
Kako je istakla u procesu zelene tranzicije neophodno je da se uključe kako država, tako i građani i kompanije.
Na prvom panelu o zelenom biznisu i primeni standarda odživosti razgovarali su Žarko Petrović, UNDP Srbija, Nataša Kalauz, WWF Adria, Tamara Bulok, Tetra Pack, Danko Kalkan, Ernst&Young, Dragan Penezić, BAT, dok je moderator bio Dušan Vasiljević, WBCG.
Žarko Petrović ističe da lako govoriti o potrebama za zelenom tranzicijom, ali da će one doći kroz dela, a ne planove. Kako kaže cilj je da se sufinansiraju zeleni projekti kompanija koje rade na povećanju profita štiteći životnu sredinu. Ističe da će ubuduće finansirati ono što ne sme da šteti nikome, i da mora da doprinositi barem dvema stavkama u Ciljevima održivog razvoja.
Nataša Kalauz misli da neke stvari sada nije moguće promeniti i da se trebamo posvetiti merama prilagođavanja. Kako je rekla mi već sada znamo da nećemo zaustaviti globalno zagrevanje i da nećemo ispuniti potpisane ciljeve iz raznoraznih konvencija.
“Svi znamo da zelena tranzicija košta, i to mnogo, ali se ovde ne radi o tome da li privatni sektor to želi, već šta će morati da učini. Pitanje je ko će apsorbovati tu cenu, nije realno da to sam učini privatni sektor, zato je neophodno imati programe sufinansiranja, pomoći, čiji glavni nosilac mora da bude privreda, sektor koji stvara dodatnu vrednost, i tu treba da bude najveći fokus“, objašnjava ona.
Pročitajte još:
Dragan Penezić kaže da su sve kompanije iz duvanske industrije počele da koriste tehnologije koje imaju manji uticaj na životnu sredinu. Kako je istakao prva strategija kompanije u kojoj radi je nulta stopa emisija ugljen-dioksida u svim proizvodnim operacijama i lancu snabdevanja do 2030. godine, a do 2050. godine nulta stopa u celom lancu vrednosti.
Tamara Bulok, kaže da je kriza izazvana koronavirusom pokazala da postoji potreba za dugotrajnim proizvodima. Kako je dodala ambalaža Tetra Pack trenutno se sastoji od 75 odsto od drvnih vlakana, dakle obnovljivih materijala.
“Uveli smo plastiku iz obnovljivih izvora, od šećerne trske, a radimo na inovacijama koje će dovesti do potpunog izbacivanja plastike iz naših proizvoda. Uradili smo i pilot projekat koji je pokazao da ljudi veoma rado dobijaju novac za depozit ambalaže, to postoji u Beogradu, još nekim gradovima, ali za to je potrebno da zakonodavac izađe u susret”, dodala je Bulok.
Danko Kalkan ističe da su prvi koraci najizazovniji, a srednji menadžment često ima bolji uvid u neophodnost promena od donosilaca odluka u kompanijama.
Učesnici drugog panela – Regulativni okvir za zeleni biznis u Srbiji bili su Mihailo Vesović, Privredna komora Srbije, Zoran Daljević, Atlantic Grupa, Marinko Ukropina, SGS, Nina Elezović, Coca-Cola NBC, dr Radman Šelmić, PKS.
Nina Elezović, kaže da je održivi razvoj već integrisan u poslovanje Coca-Cole HBC, kao i da svaki investitor želi predvidivost, fer konkurenciju, transparentnost. Kako je dodala očekuju uvođenje depozitnog sistema 2025. godine.
Radman Šelmić kaže da je PKS početkom godine sproveo istraživanje koje je pokazalo da dve trećine ispitanika, kompanija, nisu znali da opišu precizno šta je cirkularna ekonomija. On dodaje da eksponencijalno raste potreba tržišta za kadrom koji će biti obrazovan u pravcu održivih rešenja.
Zoran Daljević je saglasan sa tim da nam je neophodna predvidljivost poslovanja, ali i da rešenja mogu biti i ekoloke takse..
Marinko Ukropina, kaže da SGS svoje pozitivne prakse za zelenu sertifikaciju prenosi na svoje klijente. On zapaža da rezultati sa terena pokazuju da, barem za sada, primena standarda i dobijanje ovakvog sertifikata nije obavezno, a da se zakonski propisi često ne primenjuju, jer kompanije ne mogu da ispune zakonske uslove. Kao i da je veliki broj izdatih sertifikata u međuvremenu poništen.
Konferencija Zeleni biznis – odgovor na rastuću energetsku krizuje održana je u hotelu Mona Plaza u Beogradu.
Milica Radičević
