Država čini sve kako bi obezbedila stabilno i sigurno snabdevanje gasom, za dugoročnu stabilnost neophodna je izgradnja gasovoda koji će povezati Srbiju sa drugim državama u regionu, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike.
Ministarka kaže da se radi na tome da od naredne godine Srbija ima mogućnost da 30 do 40 odsto godišnje potrošnje gasa dobije i od drugih dobavljača i dodaje da će interkonekcija sa Bugarskom biti završena u septembru naredne godine i tada ćemo dobiti mogućnost nabavke gasa iz Azerbejdžana. Podsetila je da je sa resornim ministarstvom te zemlje potpisan sporazum o saradnji i da se pregovara o nabavci za narednu godinu sa LNG terminala u Grčkoj ili bilo kog drugog dobavljača.
Kako navodi približno 700.000 domaćinstava u Srbiji koristi gas, a privreda umnogome zavisi od ovog energenta i zato se pripremamo kao da će biti najteža zima.
,,Naša zemlja ima ugovor sa Rusijom o dve milijarde kubnih metara gasa, obezbedili smo pola milijarde u skladištu u Mađarskoj, istovremeno punimo naš deo skladišta u Banatskom Dvoru. Spremni smo za sve situacije, imamo krizne planove i činimo sve da imamo dovoljno gasa i za privredu i za domaćinstva, ali situacija svakako nije laka’’, rekla je ministarka.
Pročitajte još:
Ona je istakla da je cilj da Srbija bude tranzitna država, pri čemu će povezivanje u gasnom sektoru sa drugim zemljama regiona osigurati stabilnost u snabdevanju ovim energentom, što predstavlja stabilnost sistema, političku jačinu ali i dodatni prihod od tranzita. Dodaje da je cilj da se povežemo i sa Rumunijom, Severnom Makedonijom, Hrvatskom, BiH, i ne samo u gasu, već i kada je u pitanju visokonaponska mreža.
Ministarka kaže da korišćenje energije iz OIE za izgradnju novih kapaciteta ne predstavlja pitanje volje, već je to jedini način da elektroenergetski sistem bude stabilan.
Ponovila je da neće biti restrikcija struje i da sva javna preduzeća u ovom sektoru moraju da budu efikasnija i da sprovode planove i strategiju države.
Ministarka navodi da država stoji uz „Elektroprivredu Srbije“ i da će uraditi sve da ovo preduzeće, koje je najbitnije u zemlji, stane na noge i bude u mogućnosti da proizvodi dovoljne količine energije za naše potrebe. Navodi i da je za energetsku bezbednost u narednim decenijama važno da EPS što pre počne da gradi nove energetske kapacitete, kao i da se mnogo brže ulaže i u prenosnu mrežu.
Istakla je da ćemo zbog problema u EPS-u sigurno uvoziti struju ove zime i u narednih godinu dana.
,,Energetski sistem je veliki i inertan i potrebno je dosta godina da se on uruši, ali i da se podigne. Sigurna sam u to da se više neće ponoviti ono što smo imali u decembru, kada je država morala da hitno reaguje jer smo imali sistem koji je bio gotovo pred kolapsom’’, kaže ministarka.
Prema njenim rečima, država je sve vreme uz EPS, omogućila je uvoz uglja i pomaže pri uvozu električne energije, koji je sada na nivou od oko 10 odsto potrošnje.
,,Međutim, da bismo bili sigurni da ćemo imati dovoljno energije i 2030. ili 2040. godine, potrebno je da EPS počne da gradi nove objekte kako bismo bili konkurentni i da ne bismo došli u situaciju da budemo zavisni od uvoza’’, navodi ministarka.
Ministarka je, upitana za kritike u vezi sa najavljenim postupkom Energetske zajednice protiv Srbije u vezi sa donošenjem mrežnih pravila, rekla da je postupak usaglašavanja trebalo da bude završen još 2018. godine i da je upravo ovo ministarstvo stvorilo zakonske uslove da se ti propisi harmonizuju.
,,Da bi se neki predlog stavio na Vladu, AERS zajedno sa drugim subjektima to mora da pripremi na odgovarajući način, što ovde nije bio slučaj, ali verujem da ćemo taj problem rešiti u narednih desetak dana i ovo je samo opomena da tu proceduru treba završiti’’, rekla je ministarka.
Ona je dodala da su toplane obezbedile sve što je potrebno od energanata za zimu, ali i da će se Ministarstvo uključiti u rešavanje problema sa snabdevanjem peletom zato što ovaj energent koristi oko 110.000 domaćinstava i potrebno je voditi računa o svemu što može uticati na energetski bilans.
Ministarka kaže i da je Zelena agenda jedini, realni put. Navodi da je to novi model privrednog rasta, a ne samo naša međunarodna obaveza, i da je za nas je važno da imamo dovoljno energije, a istovremeno i čist vazduh, vodu i zemljište. Ministarka upozorava na to da godišnje emitujemo 60 miliona tona ugljen-dioksida i samo za zdravstvene troškove izazvane zagađenjem izdvajamo milijarde.
Takođe, kako je navela, često se čuje da neke zemlje u krizi vraćaju proizvodnju energije iz uglja, ali to su zemlje koje su prethodnih 20 godina snizile proizvodnju iz uglja za 30, 40 i više procenata i vraćanje od jedan ili dva odsto u energetskom miksu ne znači ništa.
,,Mi se time nismo bavili, sve vreme koristimo lignit najlošijeg kvaliteta, termoelektrane su stare, nisu dovoljno efikasne i došlo je vreme da koristimo zdrave izvore’’, zaključila je ministarka.
Energetski portal
