U Privrednoj komori Srbije (PKS) predstavljeno je treće izdanje Studije „Pregled i perspektive energetike Jugoistočne Evrope 2021/2022“ koju je uradio Institut za energetiku Jugoistočne Evrope (IENE) iz Atine.
Studija urađena na 1.500 strana, u čijoj je izradi učestvovalo 30 saradnika iz 15 zemalja regiona, donosi analizu energetike i to u oblastima nafte, gasa, električne i toplotne energije sa projekcijama razvoja do 2040. godine. Kako su istakli autori studije, ovo je samo jedan od mogućih scenarija dešavanja u energetici.
Prema rečima Mihaila Mihailovića, predstavnije IENE u Srbiji, promene u energetici događaju se toliko brzo i neočekivano, da će scenariji, gotovo sigurno, biti mnogo drugačiji nego sada. On je dodao da Balkanski region, generalno gledano, nije toliko energetski zavistan kao što je to slučaj sa Zapadnom Evropom i to zbog uvoza nafte i gasa.
“Energije će biti, trenutni problemi biće prevaziđeni, ali se više nećemo vratiti na vreme kada je bila lako dostupna i jeftina”, rekao je Miroslav Lutovac, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.
Profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simeunović upozorio je na to da će najveću cenu tekuće krize platiti siromašnije zemlje.
„Moramo u regionu da vodimo računa da razmirice koje postoje rešimo, kako ne bismo bili žrtve energeske krize. Zemlje na Balkanu moraju da insistiraju na miru, stabilnosti, dobrosusedskoj saradnji i da zajednički traže rešenja za izlazak iz energetske situacije koja je istovremeno i politička kriza Evrope, najveća od Drugog svetskog rata“, objašnjava Simeunović.
Pročitajte još:
Predsednik i izvršni direktor IENE, Kostis Stambolis, objasnio je da postoje tri stuba energetske politike Evropske unije, a to su konkurentnost, održivost i sigurnost snabdevanja.
“Energetska sigurnost je sve, ili imate energiju ili je nemate. Energetska bezbednost je mnogo kritična”, kaže on i dodaje da ne veruje da energetska tranzicija postoji, kao i da se Evropa nalazi u milosti Rusije.
Kako bi se postigla energetska bezbednost moraju se ojačati mehanizmi za vanredne situacije, čuvanje zaliha nafte, uglja i gasa i nikako se ne sme zaboraviti na solidarnosti. Ono što je najvažnije jeste postizanje uravnoteženog energetskog miksa, jer to jeste najbolja dugoročna opcija.
Konstantinos Teofilaktos, generalni sekretar IENE, posebno se osvrnuo na energetsku efikasnost kako u javnim zgradama, tako i u privatnom sektoru. Istakao je i to da u nekim zemljama nisu ispunjeni ciljevi kada je reč o obnovljivim izvorima energije.
“Moraju se napraviti promene kada je reč o obnovljivim izvorima. Došli smo do zaključka da postoji veliko interesovanje, naročito za upotrebu energije vetra i sunca, ali da je sistem izdavanja dozvola veoma spor i da to usporava i dalji razvoj”, kaže Teofilaktos i dodaje da je povezivanje tržišta električne enrgije veoma važno.
Publikacija „Pregled i perspektive energetike Jugoistočne Evrope 2021/2022“ je namenjena stručnjacima koji se bave energetikom, rukovodiocima energetskih kompanija, predstavnicima vlasti, agencijama i međunarodnim organizacijama, bankarima, akademskoj i poslovnoj zajednici.
Milica Radičević
