Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX, redovan je član Skupštine Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije. Naš sagovornik je i osnivač ove kompanije koja posluje već 29 godina i predstavlja lidera u projektovanju i izgradnji solarnih elektrana, ali i kompanije Charge&GO koja je u saradnji sa kompanijom Virta iz Finske razvila aplikaciju i postala prva regionalna platforma za pronalaženje, menadžment i naplatu korišćenja mesta za punjenje potpuno električnih i plug-in hibridnih vozila.
MT-KOMEX i Vi lično ste lider u oblasti solarne energije u Srbiji. Koliko projekata ste uradili i pustili u rad do sada?
Miloš Kostić: Kompanija MT-KOMEX je svoje poslovanje još 2010. godine usmerila ka obnovljivim izvorima energije. Među prvim projektima koje smo uradili jeste “Solaris Energy”, najveća solarna elektrana na zemljištu u Srbiji, snage 2 MW. Nakon toga, MT-KOMEX je svoju pažnju i znanje posvetio solarnoj energiji i u narednom periodu ulagao u stručni tim kompanije, kako sa inženjerske, tako i sa instalaterske strane. Tim kompanije MT-KOMEX konstantnim usavršavanjem postiže maksimalan kvalitet usluge i ostvaruje izuzetne rezultate u Srbiji. Od dana formiranja do danas uradili smo preko 20 MW projekata, a koliko se promenila situacija na tržištu svedoči i činjenica da ove godine imamo već ugovoreno preko 30 MW.
U prethodnih 12 godina solarna energija je bila stavljena na marginu na zapadnom Balkanu i tehnologija solarnih fotonaponskih panela je bila veoma skupa, tek nedavno je postignuto izjednačenje proizvodne cene solarne energije sa tržišnom cenom, te više nema potrebe da postoji mehanizam sufinansiranja ili mehanizam „fid-in“ tarifa. Posmatrano sa stanovišta pozicije Republike Srbije, bila je dobra odluka što država nije uvela velike kvote ili omogućila izgradnju velikog broja solarnih elektrana ili drugih vidova „zelene“ energije jer bi to, kroz plaćanje naknade za OIE, opteretilo budžet kako države, tako i građana. Zapravo je donošenje Zakona o OIE, koje je prethodilo trenutnoj energetskoj krizi, bilo pravovremeno. Sada je promenom zakonskog okvira, omogućena izgradnja solarnih elektrana po različitim principima – bilo „prozjumer“ bilo da je samo proizvođač električne energije.
Da li imate podatak koliko je ukupno u Srbiji instalirano solarnih elektrana? Postoji evidencija solarnih elektrana koje su u sistemu podsticaja, ali ne i onih koje nemaju feed in tarifu.
Miloš Kostić: Postoji javni „Registar povlašćenih proizvođača električne energije“ koji vodi Ministarstvo energetike u kome se nalaze svi oni koji imaju povlašćenu cenu električne energije, a takođe postoji i „Registar izdatih energetskih dozvola“ za sve objekte koji će biti izgrađeni u bliskoj budućnosti. Tek je formiran „Registar kupaca-proizvođača“, jer je to novina na našem tržištu. Od nedavno je EPS omogućio sklapanje ugovora o statusu kupca-proizvođača te će se svi objekti koji su izgrađeni, a koji nisu evidentirani u registrima koji su bili prethodno formirani, sada evidentirati kroz „Registar kupaca-proizvođača“ što je praktično deo zakonske regulative. Procena je da trenutno postoji oko 40 MW izgrađenih solarnih elektrana na teritoriji Srbije, većim delom to su elektrane koje se nalaze na krovnim površinama.
Vaša elektrana “Solaris Energy” u Velesnici kod Kladova je već 8 godina u sistemu podsticaja. To je ujedno i jedna od najvećih solarnih elektrana u Srbiji. Da li se investicija isplatila? Šta ćete posle isteka podsticajnog perioda od 12 godina?
Miloš Kostić: Odluku o izgradnji najvećeg solarnog parka u Srbiji „Solaris Energy“ smo partneri i ja doneli nakon što smo još 2010. godine počeli da pratimo promenu investicione vrednosti izgradnje solarne elektrane. Uspeli smo da dobijemo povlašćenu cenu električne energije za oba parka – Solaris 1 i Solaris 2 što je omogućilo da investiciju vratimo u periodu od 7-8 godina. Prednost je bila što smo projekat radili u dve faze, jer se elektrane nalaze na dve različite katastarske opštine. Nakon što se pokazalo da sistem prve elektrane funkcioniše kako je očekivano, 2014. godine smo dobili i dodatna kreditna sredstva od ProCredit banke koja je naš projekat prepoznala kao dobar i omogućila nam da izgradimo i drugi megavat. Nakon isteka podsticajnog perioda od 12 godina naša kompanija planira da ide na otvoreno tržište.
Dodao bih i da smo tokom 2021. godine nastavili razvoj novih faza – Solarisa 3 i 4, takođe jačine po 1 MW, a početak gradnje je planiran u drugoj polovini 2022. Finalno, na lokaciji u Kladovu očekujemo da fazno izgradimo između 5 i 10 MW.
Da li razvijate još neki veći projekat?
Miloš Kostić: Još 2019. godine na lokaciji u Lapovu počeli smo razvoj projekta pod nazivom “DeLAsol” od 10 MW aktivne priključne snage odnosno 12 MW instalisane snage solarnih panela, i to 655 bifacijalnih panela. Urbanistički projekat je prihvaćen, a nedavno smo predali i zahtev za lokacijske uslove.
Pročitajte još:
Koliki je solarni potencijal Srbije? Koliko sunčanih sati imamo godišnje? Koje su prednosti, a koji nedostaci za investiranje u solarnu energiju u Srbiji?
Miloš Kostić: Solarni potencijal Srbije je 30 do 40 odsto veći nego potencijal Severne Evrope, što znači da ako uzmemo u obzir Nemačku u kojoj je izgrađeno 100.000 megavata, naša zemlja ima 30 do 40 odsto više solarnog potencijala. Računa se da ima 1.400 nominalnih sati rada solarne elektrane pod nominalnim kapacitetom, a razlika u broju sunčanih sati u Srbiji u odnosu na poziciju solarne elektrane je između 1.850 na severu i 2.250 sunčanih sati godišnje na jugu. Naš solarni potencijal je nedovoljno iskorišćen, ima puno prostora za napredak i razvoj.
Očekivana proizvodnja u Srbiji kreće se između 1.200-1.400 kWh po kWp instalisane solarne elektrane. Prostom računicom, to znači ako gradite solarnu elektranu snage 1MW, možete očekivati u proseku oko 1.300 MWh na godišnjem nivou.
Nedavno je EPS objavio modele ugovora koji omogućavaju prozjumerima da sklapaju ugovore? Da li je neko od Vaših klijenata sklopio takav ugovor?
Miloš Kostić: Naša kompanija je dobila poverenje velikog broja industrijskih objekata i individualnih fizičkih lica s obzirom da MT-KOMEX ima zaista najviše iskustva u izgradnji solarnih elektrana. Prošle godine smo isporučili i montirali opremu za više od 9 MW solarnih elektrana. A kao što sam pomenuo, ove godine smo dobili poverenje i sklopili ugovore za projektovanje, izgradnju i montažu opreme i puštanje u rad za više od 30 MW.
Nekoliko naših klijenata je već sklopilo ugovore sa EPS-om ili drugim snabdevačem na otvorenom tržištu.
Kako funkcioniše sistem kupac-proizvođač?
Miloš Kostić: Prošle godine je usvojen Zakon o obnovljivim izvorima energije kojim je omogućeno da fizička i pravna lica pod određenim uslovima postanu „kupci-proizvođači“ (prozjumeri) i da na krovove svojih objekata postave solarne elektrane. Elektrodistribucija Srbije objavila je detaljno uputstvo kako privredni subjekti, ali i individualna domaćinstva mogu steći status „kupac-proizvođač“.
Pre svega potrebno je izgraditi solarnu elektranu, čija instalisana snaga ne sme biti viša od od postojeće odobrene snage priključka. Zatim se radi prilagođavanje mernog mesta i zaključuje ugovor sa EPS-om o potpunom snabdevanju električnom energijom sa neto merenjem, odnosno neto obračunom, u zavisnosti ko je korisnik – domaćinstvo ili pravno lice.
Korisnik sopstveni objekat za proizvodnju električne energije priključuje na svoje unutrašnje instalacije, a stiče status „kupca-proizvođača“ upisom u „Registar kupaca-proizvođača“ operatora distributivnog sistema nakon ispunjenja svih neophodnih uslova. Kupac-proizvođač ostaje povezan na elektro-mrežu i dok proizvedenu električnu energiju koristi za sopstvenu potrošnju, njen višak isporučuje u elektro-mrežu. Na kraju meseca se prikazuje razlika, a ukoliko je proizvedeno više električne energije nego što je potrošeno, ta neto količina se prebacuje za sledeći mesec. Period za poravnanje potraživanja se završava 1. aprila naredne godine.
Bavite se i instaliranjem punjača za električna vozila? Koliko ima punjača u Srbiji, a koliko električnih i hibridnih vozila? Da li je punjenje svuda besplatno ili negde funkcioniše sistem naplate?
Miloš Kostić: Mi u MT-KOMEX-u smo uvideli još 2014. godine, kada smo završili izgradnju solarnih elektrana, da budućnost plasmana OIE treba da bude i u sektor elektromobilnosti, te smo krenuli sa istraživanjem i učenjem o elektro punjačima i električnim vozilima. Godine 2017. smo postali partneri kompanija Schneider Electric i ABB, a dve godine kasnije kompanija EnelX i Siemens gde su naši inženjeri i instalateri prošli obuke o instalaciji, puštanju u rad i održavanju punjača ovih renomiranih proizvođača. Iste te 2019. godine, doneli smo odluku da dalje investiramo sredstva i posvetimo se razvijanju aplikacije Charge&GO u saradnji sa kompanijom Virta iz Finske.
Charge&GO je postala prva regionalna platforma za pronalaženje, menadžment i naplatu korišćenja mesta za punjenje potpuno električnih i plug-in hibridnih vozila. U avgustu 2021. godine formirali smo i posebno pravno lice pod istim nazivom i preneli na njega celokupan biznis kako bismo dali dodatnu ozbiljnost ovoj delatnosti i povećali broj punjačkih mesta kroz sopstvene investicije u razvoj infrastrukture. Kada je u pitanju broj punjača koji smo isporučili tržištu, on je već prešao brojku od 500, a kada je reč o javnim punjačima, na platformi postoji 30 javnih ultra-brzih punjača. Charge&GO je 2021. godine sklopio ugovor sa retail centrom „Stop Shop“ na čijim će lokacijama tokom maja i juna biti postavljeno 14 ultra-brzih punjača u 14 gradova u Srbiji, a sa kompanijom OMV dogovoreno je i postavljanje 5 ultra-brzih punjača duž autoputa E-75 kao i proširenje na ostale gradove.
