Na putu ka cirkularnoj ekonomiji neophodne su zelene inovacije i odgovornost svih aktera u društvu – institucija, lokalnih samouprava, privatnog sektora i građana. Potrebna su i ulaganja u jačanje kapaciteta države, investiranje u komunalnu infrastrukturu i u rešenja za bolje upravljanje otpadom, neki su od zaključaka sa završne konferencije “Jačanje cirkularne ekonomije – nordijska iskustva“ koja je održana u Privrednoj komori Srbije u Beogradu.
Ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske uz podršku Nordijskog saveta ministara i u partnerstvu sa Nordijskom poslovnom alijansom, organizovale su seriju događaja posvećenih cirkularnoj ekonomiji u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu sa ciljem da prenesu znanje i iskustvo nordijskih stručnjaka u ovoj važnoj oblasti i podrže Srbiju u nastavku sprovođenja principa cirkularne ekonomije.
Kako je izjavila Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, Srbija je prepoznala sve korake neophodne za sprovođenje energetske tranzicije i postizanje održivog razvoja, a prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju je jedan od njih.
“U izradi je Program za cirkularnu ekonomiju sa akcionim planom za period 2022-2024., kako bi se definisao strateški okvir za cirkularnu ekonomiju. Izrada ovog strateškog dokumenta je poverena Tehnološko-metalurškom fakultetu, a usvajanje dokumenta predviđeno je za prvi kvartal 2022. godine. U fokusu programa biće podrška privredi u primeni modela cirkularne ekonomije, podrška lokalnim samoupravama i podsticanje inovacija i saradnje biznis i naučno-istraživačkog sektora. Cirkularni model će omogućiti da se resursi i energija efikasno koriste, a važan je stub i u Zelenoj agendi, čija je Srbija potpisnica i čijim ciljevima smo posvećeni”, istakla je ministarka.
„Potreban nam je novi način razmišljanja – cirkularna ekonomija. Vlasti i poslovni sektor treba unapred da razmišljaju o zelenim ulaganjima koja će povezati sve aktere u lancu cirkularne ekonomije. Kada se jednom uspostavi taj lanac, vrlo brzo će se uvideti sve koristi od njega“, rekao je ambasador Finske Kimo Lahdevirta. On je dodao u cirkularnoj ekonomiji nije reč samo o uštedi novca, već i o veoma značajnom pitanju javnog zdravlja i kvaliteta života građana, kao i o opstanku planete.
Pročitajte još:
Osim što štedi resurse i promoviše inovacije, cirkularna ekonomija smanjuje cenu proizvodnje i utiče na otvaranje novih radnih mesta. U tome nordijske zemlje, kao pioniri cirkularne ekonomije, potpuno podržavaju Evropski zeleni dogovor za koji se zalaže Evropska komisija.
Na prethodnim radionicama tokom septembra i oktobra bilo je reči o upravljanju biootpadom, o zelenom razvoju gradova i važnosti tretmana otpadnih voda. Stručnjaci iz nordijskih zemalja preneli su svoja iskustva i primere dobre prakse koje Srbiji mogu biti vodič u primeni principa cirkularne ekonomije.
„Cirkularna ekonomija je ono što smo mogli da vidimo u našim selima, proizvođači su bili veoma odgovorni, radili su primarnu separaciju otpada i upotrebljavali sve što nisu iskoristili. Danas govorimo o gradovima, o velikim sredinama, gde nam nedostaje ta vrsta znanja i svesti, ali govorimo i o realnim potrebama privrede koja ne ide uvek lako u korak sa ovim promenama“, rekla je ministarka za evropske integracije, Jadranka Joksimović.
Ambasadorka Švedske Anika Ben David rekla je da su građani – u srcu promene.
„Sigurna sam da ste videli iz nordijskih primera da je angažovanje građana u reciklaži i cirkularnoj ekonomiji u središtu ove tihe revolucije u nordijskim zemljama. Nije reč samo o sortiranju plastike i papira, već i o tome da svako može da podigne glas o tome kako neki grad treba da izgleda i funcioniše. Ako se građanima omogući da se angažuju u poboljšanju života, to je deo zajedničkog napretka“, rekla je ambasadorka Ben David.
Govoreći o važnosti cirkularne ekonomije, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da se u Srbiji tretira samo četiri odsto komunalnog otpada, dok je taj procenat kod nordijskih zemalja više od 80 odsto i one ga koriste za proizvodnju energije.
„Privreda u Srbiji koristi dva i po puta više energije u proizvodnji nego nordijske kompanije, što znači veće troškove proizvodnje i manju mogućnost da budemo konkurentni“, rekao je Čadež i dodao da iskustva nordijskih zemalja u primeni cirkularne ekonomije mogu pomoći Srbiji da se izbori sa energetskom tranzicijom i ekološkim problemima.
Partneri u projektu ”Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva” ambasadama Danske Finske, Norveške i Švedske su: Nordijska poslovna alijansa, NALED, Privredna komora Srbije i gradovi Niš, Kragujevac i Novi Sad.
Energetski portal
