Usled trenutne pandemije donekle smo svakodnevno fokusirani na broj umrlih od virusa. Ipak, predostrožnošću od širenja bolesti podstaknuto, privremeno, delimično obustavljanje privredne aktivnosti i saobraćaja je širom našeg kontinenta, rezultovalo i manjim brojem prevremenih smrti, otkrio je Centar za istraživanje energije i čistog vazduha.
Pročitajte još:
Zbog nižeg zagađenja vazduha u Evropi tokom prošlog meseca je, prema saznanjima naučnika, umrlo minimalno 11.000 ljudi manje nego u uobičajenim okolnostima. Njihove prognoze sežu i do 21.000 smrtnih slučajeva manje.
Tokom prethodnih tridesetak dana, koncentracija azot-dioksida u atmosferi je opala za 40 odsto, a sitnih zagađujućih čestica (PM 10, PM 2,5) za 10 odsto. Ovo je posledica snižavanja intenziteta sagorevanja uglja za 37 odsto i pada upotrebe nafte za jednu trećinu.
Istraživači su takođe kvantifikovali i druge koristi p0 javno zdravlje koje donosi redukovana potrošnja fosilnih goriva. Odsustvovanje s posla usled bolesti zabeležiće smanjenje od čak 1,3 miliona dana, a manje će biti i dece obolele od astme (za oko 6.000), kao i poseta hitnim službama prouzrokovanih astmatičnim napadima (oko 1.900). Prevremeno će biti rođeno 600 beba manje nego u situacijama sa višim zagađenjem. Stručnjaci sve pomenuto povezuju sa hroničnom izloženošću vazduhu lošeg kvaliteta.
Rezultati su pokazali da je najviše prevremenih smrti sprečeno u Nemačkoj (2.083), Ujedinjenom Kraljevstu (1.752), Italiji (1.490), Francuskoj (1.230) i Španiji (1.083).
Borba sa koronavirusom je takođe stavila naglasak na važnosti „očišćenja“ energetskog miksa čovečanstva, kao i održivijeg odnosa prema prirodnim resursima. Ljudi sa respiratornim oboljenjima, izazvanim prekomernim zagađenjem vazduha u prošlosti, su podložniji zarazi i umiranju od KOVID-19.