Na sajtu Beoeko, namenjenom informisanju o kvalitetu vazduha u Beogradu, vazduh je na osnovu merenja 27. marta u podne ocenjen kao jako zagađen. Taj nivo zagađenja može da prouzrokuje zdravstvene tegobe i kod zdrave populacije i u osetljivim grupama – kod starih, dece i ljudi sa oboljenjima srca i pluća.
Posebno je povišena koncentracija sitnih zagađujućih PM 10 i PM 2,5 čestica. Njihove prihvatljive vrednosti se kreću do 90 μg⁄m3 (PM 10), odnosno do 40 μg⁄m3 (PM 2,5), stoji u zvaničnoj dokumentaciji Agencije za zaštitu životne sredine. One su jutros višestruko premašene na svim mernim stanicama u glavnom gradu na kojima se meri nivo PM čestica – Stari grad, Novi Beograd, Mostar i Vračar.
Najdramatičnija odstupanja zabeležena su u Starom gradu – 438 μg⁄m3 PM 10 i 138 μg⁄m3 PM 2,5 – i na Vračaru – 450 μg⁄m3 PM 10 i 140 PM 2,5.
Odakle dolazi zagađenje?
Ministarstvo zaštite životne sredine sa Goranom Trivanom na čelu insistira na tezi da je saobraćaj jedan od glavnih neprijatelja čistog vazduha. Usled predostroznošti države i društva zbog pandemije, on je smanjen. Postavlja se pitanje odakle onda loš kvalitet vazduha.
Andrej Šoštarić iz sektora za kontrolu kvaliteta vazduha u Gradskom zavodu za javno zdravlje povećanje zagađenja u vidu PM čestica u poslednja 24 sata objašnjava vremenskim prilikama. „Podsećam da smo u utorak imali prvu pravu zimu u gradu – pad temperature, pojava snega. Osim toga, zbog mera u cilju sprečavanja širenja koronavirusa građani veliki deo dana provode kod svojih kuća i to je povezano jedno sa drugim. Aktiviran je veliki broj individualnih ložišta, a i Beogradske elektrane vrše celodnevno grejanje. Takav ambijent dovodi do toga“, kazao je on za Danas.
Pored uobičajenih izazova za kvalitet vazduha u Beogradu, kao što je blizina velikih zagađivača i termoelektrana, deponiju u Vinči je ponovo zahvatio požar, saopštila je inicijativa Ne davimo Beograd. U prilog njihovim tvrdnjama idu i svedočenja mnogih Beograđana da su sinoć osetili miris piljevine.
Inicijativa je još jednom iznela zahtev gradskim i republičkim organima da hitno i bez odlaganja preduzmu mere za smanjenje zagađenja koje su im uputili još 31. oktobra 2019. godine i koje je podržalo više od 15.000 građana i građanki, podsetivši da ovaj gorući problem u Srbiji oduzme oko 6.500 života godišnje.
Pročitajte još:
Ono što dodatno plaši članove Ne davimo Beograd u trenutku KOVID-19 je da su brojne studije ukazale vezu između zagađenja i bolesti disajnih puteva, te ukazale da je izloženost zagađenju vazduha snižavalo mogućnost oporavka kod pacijenata sa upalom pluća, a samim tim i tragičnih ishoda bolesti izazvanih ovim virusom.
Oglasilo se i Ministarstvo
„Specifičnost trenutnog aerozagađenja u zemlji je to što u masi PM-a dominiraju krupnije čestice, dok su čestice do PM 2,5 manje zastupljene, što nije bio slučaj do sada“, stoji u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.
„Nakon identifikacije mogućih izvora zagađenja, lokalnih i onih iz okruženja, kao i analize osnovnih meteo parametara, posebno brzine i pravca vetra, može se pretpostaviti da je dominantan izvor pored individualnih ložišta i resuspendovana prašina, koja i inače u naseljenim mestima spada u veće zagađivače. S obzirom na to da su padavine koje smo imali prethodnih dana sve polutante iz vazduha spustile na zemlju, topljenjem snega i sušenjem površine tla, jak vetar doveo je do reemisije, odnosno ponovnog vraćanja PM čestica u prizemnom sloju atmosfere“, dodaje se i najavljuju analize sadržaja čestica koje će dati tačniju i lakšu procenu pojedinih izvora zagađenja. O tome će takođe javnost biti obaveštena.
Ministarstvo je procenilo da će se stanje vazduha popraviti sa očekivanom promenom meteoroloških uslova. Savet lekara je da se manje vremena provodi napolju.
