Mnogobrojni izazovi energetske tranzicije u Srbiji i regionu u fokusu su ovogodišnjeg Savetovanja Energetika 2022 koje se održava od 21. do 24. juna na Zlatiboru.
Ono, oko čega su se svi učesnici složili, jeste da je našoj zemlji potrebna brža i efikasnija integracija obnovljivih izvora energije (OIE), ali se postavlja pitanje koja od predloženih rešenja će dati najbolje rezultate.
Jedan od učesnika panela pod nazivom „Izazovi tržišnog finansiranja energetske tranzicije u regionu“ bio je direktor EPS-a za poslovni sistem Vladimir Šiljkut koji je istakao da sa više varijabilnih OIE dolaze i novi problemi koji se prvenstveno ogledaju u varijabilnosti proizvodnje, troškovima balansiranja i stabilnosti elektroenergetskog sistema.
Stoga je predstavio koncept kompozitne virtuelne elektrane (agregata) EPS-a koja bi prikupljala električnu energiju od više proizvođača i krajnim korisnicima sistema omogućila finansijske uštede, a za EPS bi predstavljala dodatni izvor prihoda.
On je napomenuo da je virtuelna elektrana deo dugoročnog „Go Green“ plana EPS-a čiji je cilj uvećanje udela OIE i racionalizacija korišćenja klasičnih izvora električne energije.
Nerazumne cene struje za domaćinsva
Milka Mumović iz Energetske zajednice pohvalila je viziju EPS-a, ali je napomenula da elektroenergetski sistem Srbije nije isključivo EPS i da treba imati u vidu pojavu novih učesnika. Ipak, da bi njih bilo više, Mumović kaže da moramo prihvatiti da je električna energija roba što, uostalom, stoji i u zakonu o električnoj energiji.
„Naravno da one, koji su ugroženi, država treba da štiti, ali struja, koja je toliko jeftina u Srbiji, demotiviše domaćinstva da se uključe u energetsku tranziciju. Podrška svim domaćinstvima bez razlike je potpuno nerazumna i ne doprinosi nijednom od postavljenih ciljeva kao što su energetska efikasnost, postavljanje solarnih panela na krovove kuća i slično“, smatra Mumović.
Ona je zaključila da država ne bi trebalo na kraju da „spasava“ EPS, već da je važno da se na vreme priznaju stvarni troškovi.
Pročitajte još:
Energetska tranzicija u sklopu filozofsko-sociološke tranzicije
Miloš Mladenović iz SEEPEX-a sagledao je energetsku tranziciju iz nešto drugačijeg ugla rekavši da je ona deo filozofsko-sociološke tranzicije koja je započeta dvehiljaditih godina.
„Sam koncept obnovljivih izvora energije i dekarbonizacije nastao je na tragu demokratizacije ekonomije. Kada pričamo o prozjumerima, solarnim elektranama, digitalnoj ekonomiji i drugim oblastima, zapravo se ide ka tome da se ekomnomija demokratizuje“, rekao je Mladenović.
On dodaje da zbog toga smatra da koncept agregatora ne bi trebalo da bude namenjen EPS-u, već da bi on trebalo da bude demokratičan.
Više agregata – više OIE
Direktor kompanije MT-KOMEX koja se bavi projektovanjem i izgradnjom solarnih elektrana Miloš Kostić rekao je da je situacija u Srbiji odlična kada je reč o broju investitora i dodao da će MT-KOMEX u ciklusu od osam meseci kompletirati 40 MW solarnih elektrana.
On dodaje da će od pomenutih 40 MW, 20 MW biti elektrane namenjene konceptu kupac-proizvođač, bilo da je reč o individualnim domaćinstvima, bilo o industrijama. Problem nastaje prilikom priključenja ovakvih elektrana na elektrodistributivni sistem jer nije napravljen finalni koncept kako treba da izgleda mala, srednja i velika elektrana.
„Mi smo spremili, kao jedna mala zadruga, više projekata namenjenih proizvodnji električne energije. Jedna od njih, snage 12 MW, kreće da se gradi u avgustu ove godine, ali je problem u tome što nemamo kvalitetnog oftejkera. Mislim da je vreme za agregatore, hitno su nam potrebni“, zaključio je Kostić.
Milena Maglovski
