Hrvatska je jedna od zemalja koja sve više ulaže u obnovljive izvore energije i elektromobilnost a jučerašnji Svetski dan OIE poslužio je kao povod za panel diskusiju na kojoj su učestvovali stručnjaci iz ovih oblasti.
U fokusu panela bili su novi zakoni o obnovljivim izvorima kao i energetski potencijal ostrva kojih u Hrvatskoj ima preko 1.000.
Maja Jurišić, predsednica „Pokreta Ostrva“, istakla je da je prioritet mapiranje energetskih potencijala ostrva, kao i identifikovanje potencijalnih korisnika obnovljivih izvora. Za sada nema konkretnih brojki stanovnika koji će učestvovati u energetskom sektoru, a problemi su često i imovinsko-pravne prirode jer se solarne elektrane ne mogu graditi na nelegalnim objektima i površinama.
„Zato će projekti OIE koji su imovinsko-pravno rešeni dobiti sredstva za realizaciju, a ovaj pozitivan primer poslužiće i ostalim stanovnicima ostrva da ubrzaju energetsku tranziciju“, rekla je Jurišić.
Hrvoje Prpić, predsednik udruženja za elektromobilnost „Strujni krug“, kaže da su ostrva idealna i za elekrična vozila jer su kilometraže male, a gotovo svi imaju garažu ili kuću gde na običnoj utičnici mogu napuniti bateriju. On dodaje da su za potrebe stanovnika ostrva sasvim dovoljni polovni električni automobili po ceni od nekoliko hiljada evra.
„Nije tačno da će sa potpunim prelaskom na električna vozila doći do prekomerne potrošnje struje jer klima uređaji, koje danas ima gotovo svako domaćinstvo, troše više od električnih automobila. Prelazak na elektromobilnost će Hrvatskoj uštedeti 6 miliona kuna za uvoz nafte“, ističe Prpić.
Pročitajte još:
Ugo Toić iz ostrvske razvojne agencije „OTRA“ kaže da je jedan od glavnih projekata osnivanje energetske zadruge.
„Mi smo shvatili da će se energetska tranzicija ostrva desiti samo ako svaki građanin na ostrvu doživi svoju tranziciju, tako da u tu energetsku zadrugu želimo da uključimo sve sektore. U petak osnivamo energetsku zadrugu u Malom Lošinju, a ideja je da zadruga postane katalizator, mesto gde će se sprovoditi većina tih energetskih projekata. Ovo je prvi put da će građani imati priliku da osete kako je to imati obnovljive izvore u svojim rukama“, kaže Toić.
Za dobijanje građevinske dozvole za projekte OIE novi zakon predviđa pet godina, premda pojedini investitori smatraju da je rok prekratak. Ipak, državni sekretar Ivo Milatić smatra da je ovaj rok neophodan kako bi se postigli zacrtani energetski ciljevi.
„Ovaj rok podstaći će ozbiljno prostorno planiranje i procenu uticaja na životnu sredinu. U obzir će dolaziti samo lokacije na kojima je moguće realizovati projekte OIE, a ukoliko su to važna staništa životinja, neće biti moguće ostvariti projekat bez obzira na to šta investitor želi. Radićemo samo ono što ima smisla, a ne ono što investitor misli da ima smisla. Možda i produžimo rok na šest godina, ali će ta dodatna godina investitore puno koštati“, precizirao je Milatić.
Panel diskusiju možete pogledati ovde.
