Sa početkom grejne sezone za građane važna tema ponovo postaje cena utrošene energije, u prvom redu prirodnog gasa. U Nemačkoj godinama opada upotreba fosilnih goriva za grejanje, koja uzmiču pred obnovljivim izvorima energije. Najnovija poskupljenja gasa i nafte sigurno će samo ubrzati taj trend.
Od ukupno nešto manje od 113.000 stambenih zgrada izgrađenih 2020. godine u Nemačkoj, 39 odsto ima grejanje na gas. Gas je ostao drugi po važnosti energent za grejanje, posle toplotnih pumpi, saopštio je nemački Savezni zavod za statistiku.
Međutim, trend korišćenja fosilnog gasa za grejanje u Nemačkoj je več godinama u opadanju. Još je 2010. godine postotak novih zgrada sa grejanjem na gas iznosio 53 odsto, a 2000. čak 74 odsto, pokazuju podaci zavoda za statistiku.
Među ostale fosilne energente koji se koriste za grejanje spadaju još i lož ulje a delom i struja, ali je to sve manje slučaj. Tako nove zgrade sa grejanjem na lož ulje predstavljaju pravo retkost, pa iako je 2000. još jedna petina (20 odsto) novogradnje koristila taj energent, u 2020. je ono kod novih zgrada činilo svega 0,7 odsto.
Pročitajte još:
U ukupnoj slici, nafta, međutim, i dalje ima značajan udeo, jer se koristi za grejanje gotovo četvrtine stambenog fonda.
Ipak, na značaju sve više dobijaju obnovljive energije. U 2020. su toplotne pumpe, koje prenose energiju zemlje ili vazduha, bile najvažniji primarni izvor energije. Te su pumpe prvi put predviđene za grejanje u više od polovine (50,5 odsto) novih stambenih zgrada.
Na opadanje popularnosti gasa i nafte u velikoj meri utiče i njhovo naglo poskupljenje. Na rast cena utiče, pored ostalog, i sve viša taksa za emisiju ugljen-dioksida, ali i brojni efekti korone, među kojima je i relativno brz oporavak privrede i utoliko veća globalna potražnja za energentima.
U Nemačkoj je uvozna cena prirodnog gasa u avgustu ove godine bila 177,5 odsto veća nego u istom mesecu 2020. godine. Nafta je u istom mesecu bila 63,6 odsto skuplja nego godinu dana ranije, a struje, koja se takođe u manjoj meri koristi za grejanje, za čitavih 136,1 odsto.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Izvor: EURACTIV.rs
