BirdLife International je u četvrtak 14. oktobra 2021. objavio novu Evropsku crvenu listu ptica. U okviru Crvene liste nalazi se pregled rizika od regionalnog izumiranja 544 vrsta ptica u preko 50 država i teritorija Evrope, i prati IUCN Crvenu listu kategorija i kriterijuma koji se primenjuju na regionalnom nivou. Rizik od izumiranja svake vrste je ocenjen kategorijama od “Najmanja briga (LC)” do “Iščezla (EX)”.
Podatke je prikupljalo preko hiljadu eksperata i volontera širom Evrope. Ovo je četvrta procena koju je uradila međunarodna organizacija BirdLife International, sa prethodnim izdanjima iz 1994. 2004. i 2015. Lista je objavljena ove sedmice, kada UN Konvencija o biološkom diverzitetu diskutuje o novom planu za rešavanje krize sa kojom se divlje vrste širom sveta suočavaju.
S obzirom na to da su ptice vrlo osetljive na promene u svojoj životnoj sredini, predstavljaju odlične pokazatelje stanja na našoj planeti. Svi životi na ovoj planeti su povezani, a kada nam ptice izumiranjem pokažu da su u opasnosti, to je znak da smo svi u opasnosti.
Neki od glavnih nalaza ove studije jesu da je svaka peta vrsta ptica u Evropi je ugrožena ili skoro ugrožena, a brojnost svake treće vrste u Evropi se smanjila u proteklih par decenija. Morska, poljoprivredna, močvarna i travna staništa su ona na kojima se nalaze najugroženije vrste, a morske ptice, patkarice, šljukarice i grabljivice su najugroženije i to su grupe čija brojnost najbrže opada u Evropi. Brojnost većine vrsta ševa, strnadica i svračaka se takođe smanjila.
Pročitajte još:
71 vrsta (13 odsto) je ugrožena u Evropi (status kritično ugrožen (CR), ugrožen (EN), ranjiv (VU)), a 35 vrsta (6 odsto) je skoro ugroženo (NT). 5 vrsta se još uvek vodi kao regionalno iščezle (RE),
Glavni razlozi smanjenja brojnosti posmatranih populacija ptica na Evropskim staništima su:
Prenamena upotrebe zemljišta na velikim parcelama – status barske šljuke (Gallinago gallinago) je promenjen sa kategorije najmanja briga (LC) na ranjiv (VU) pre svega zbog gubitka staništa i degradacije gnezdilišta.
Intenzivna poljoprivreda – status grlice (Streptopelia turtur) ostaje na kategoriji ranjive vrste (VU), jer zbog intenzivirane poljoprivrede nestaju staništa pogodna za njeno gnežđenje i pesticidi utiču na smanjenu dostupnost hrane.
Prekomerna eksploatacija morskih resursa – Gavki (Somateria mollissima) je promenjen status sa ranjive (VU) na ugroženu vrstu (EN) usled kombinovanih faktora koji uključuju zaraze i nestašicu hrane.
Zagađenje kopnenih voda – status crnogrlog gnjurca (Podiceps nigricollis) je promenjen sa najmanja briga (LC) na ranjiv (VU), najverovatnije usled zagađenja vode usled poljoprivrednih aktivnosti i iz urbanih odvoda.
Neodržive i redovne šumarske prakse – status velikog detlića (Dendrocopos major) je ostao u kategoriji najmanja briga (LC), ali se populacija smanjila uglavnom usled neodrživih šumarskih praksi.
Razvoj infrastrukture – status španskog orla krstaša (Aquila adalberti) ostaje na kategoriji ranjive vrste (VU) jer se populacija suočava sa visokom smrtnošću usled kolizije i elektrokucije sa dalekovodima.
Iako su naslovi u novoj Evropskoj crvenoj listi upozoravajući, postoje i dobre vesti. Poboljšan je status riđe lunje (Milvus milvus) i azorske zimovke (Pyrrhula murina)– dve izuzetne priče o uspehu u očuvanju vrsta – što je pokazatelj da ciljani pristup oporavku vrsta funkcioniše; dok intervencije poput dobro dizajnirane agro-ekološke šeme mogu spasiti vrste čija populacija je u opadanju, poput prdavca (Crex crex).
“Ptice su duže od nas na ovoj planeti, ali usled brzine kojom je ljudi eksploatišu i uništavaju, svedoci smo da se neke vrste strmoglavo kreću ka izumiranju. Crvena Lista je krucijalan izvor za sve koji rade na tome da se zaustavi klimatska i biodiverzitetska kriza, jer kada su ptice u nevolji, i priroda je u nevolji”, kaže Ana Staneva, Privremeni šef zaštite ptica i prirode, BirdLife Evropa.
