Prosečne emisije ugljen-dioksida u putničkim vozilima u EU moraće da budu niže za 35% do 2030. godine. Države članice Evropske unije dogovorile su se oko ovog novog cilja. Takođe postavljeni su ciljevi do...

Ah, baterije na telefonima. Imaju običaj da se isprazne baš kada nam trebaju najviše. Ono što je dobro jeste da se litijumske baterije sve više i više unapređuju i traju sve duže....

Neki od najvećih svetskih gradova, uključujući London, Pariz i Njujork više ne povećavaju emisije gasova staklene bašte. Nova analiza udruženja pod nazivom C40 Cities otkrila je da je 27 gradova, u kojima ukupno...

Da li ste znali da je jedan od najefikasnijih načina da smanjite svoj ekološki otisak taj da iz svoje ishrane odstranite meso i mlečne proizvode? Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD, Organisation for...

Australijski premijer Malkom Ternbul odustao je od planova da postavi nove ciljeve za smanjenje emisija gasova staklene bašte. Ovoj odluci usprotivili su se mnogi poslanici. Ternbul je poznat po svojoj politici “Nacionalna energetska...

Litar ulja: 130 dinara. Dve karte za bioskop: 800. Fotelja Remsta iz Ikee: 18000. Tona ugljen-dioksida: neprocenjiva šteta po našu planetu. Međutim, da li je ona zaista neprocenjiva? Cena ugljen-dioksida (CO2) je ekonomski instrument pomoću kojeg vlasti pokušavaju da zauzdaju najveće zagađivače atmosfere. Kroz poreze i kupovinu dozvola za zagađivanje vazduha, proizvođači štetnih gasova uslovno rečeno preuzimaju odgovornost za uništavanje naše životne sredine.

Mora koja gutaju gradove, koralni grebeni na samrti i ogromna prostranstva Zemlje koja su potpuno nenastanjiva. Ovo nas sve čeka u budućoj „zemlji stakleniku“, planeti koja je premašila momenat kada stvari mogu...

EU je pokrenula konsultacije kako bi tražila mišljenja u vezi sa razvojem strategije dugoročnog smanjenja emisije gasova staklene bašte. Cilj je da se prikupe mišljenja, informacije, znanja i ideje od zainteresovanih strana kao...

Vodonik se može pokazati kao veoma efikasan način za nisko ugljenično napajanje vozova. Tako tvrdi poljska kompanija za proizvodnju uglja JSW i PKP Cargo, nacionalni operater železničkog saobraćaja koji sarađuju u istraživanju i...

Država Havaji postavila je ambiciozan cilj da bude jedan od ekonomija sa nula posto emisija gasova staklene bašte do 2045. godine. Pedeseta država Sjedinjenih Američkih Država planira da generiše 100% svoje struje iz...

Na stotine vrsta riba i drugog morskog sveta će biti primorano da migrira na sever kako bi pobegli od efekata klimatskih promena. Ovom pojavom industrija ribarenja biće ugrožena širom sveta. Morska stvorenja su veoma...

Klimatske promene nisu pogubne jedino po životnu sredinu i naše zdravlje, već bi mogle da se odraze i na smanjenje naših jelovnika. Ovo su neke od namirnica koje možda nećemo biti u prilici da konzumiramo još dugo.

Protekle dve nedelje provela sam na pregovorima o klimatskim promenama u Bonu, u Nemačkoj. Upoznala sam se sa političkom perspektivom na globalno zagrevanje, o čemu više možete da čitate na sledećem linku: https://energetskiportal.rs/tag/izvestaji-iz-bona/. I dok su nama, pojedincima, sredstva u borbi protiv klimatskih promena - smanjeni unos mesa ili izbegavanje korišćenja plastičnih kesa - države svoj ugljenični otisak smanjuju potpisivajući konvencije i obrazujući komisije. Jedna od njih je i Međuvladina komisija za klimatske promene (IPCC).

Rat klimatskim promenama objavljen je 4. novembra 2016. godine kada je na snagu stupio Pariski sporazum. Njegovi glavni ciljevi, pored ograničavanja globalnog zagrevanja na vrednosti ispod 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, uključuju ojačavanje kapaciteta država da se suprotstave ovoj pojavi, razvoj zelenih tehnologija i pomoć manje razvijenim, ekonomski slabijim državama u ostvarivanju zajedničkih planova o smanjenju emisija štetnih gasova. Moja država je u rat ušla 29. maja 2017. Na strani protiv zagađivača, naravno.

Napitak koji nas ujutru razbudi, a popodne, serviran uz neku poslasticu, vrati volju za životom. Verovatno su retki od nas, ispijajući svoju dnevnu dozu kafe, razmišljali koliki uticaj na životnu sredinu ona ostavlja za sobom, umesto "Ugh, zar ne postoji neki alternativni ekonomski sistem u kojem ne bismo morali da ustajemo ranom zorom da bismo zaradili novac za hranu?". Ili je osam sati pre podne samo moje poimanje "rane zore" baš kao što je i navedena misao samo moja? Bilo kako bilo, danas se bavim upravo time - koliko jedna naizgled bezazlena navika proizvodi kolateralne štete.

Emisije ugljen dioksida dostigle su svoj istorijski maksimum u 2017. godini. Prema izveštaju Internacionalne agencije za enegriju potražnje za energijom su povećane dok je povećanje energetske efikasnosti u svetu usporilo što je...