Mora koja gutaju gradove, koralni grebeni na samrti i ogromna prostranstva Zemlje koja su potpuno nenastanjiva. Ovo nas sve čeka u budućoj „zemlji stakleniku“, planeti koja je premašila momenat kada stvari mogu...

EU je pokrenula konsultacije kako bi tražila mišljenja u vezi sa razvojem strategije dugoročnog smanjenja emisije gasova staklene bašte. Cilj je da se prikupe mišljenja, informacije, znanja i ideje od zainteresovanih strana kao...

Vodonik se može pokazati kao veoma efikasan način za nisko ugljenično napajanje vozova. Tako tvrdi poljska kompanija za proizvodnju uglja JSW i PKP Cargo, nacionalni operater železničkog saobraćaja koji sarađuju u istraživanju i...

Država Havaji postavila je ambiciozan cilj da bude jedan od ekonomija sa nula posto emisija gasova staklene bašte do 2045. godine. Pedeseta država Sjedinjenih Američkih Država planira da generiše 100% svoje struje iz...

Na stotine vrsta riba i drugog morskog sveta će biti primorano da migrira na sever kako bi pobegli od efekata klimatskih promena. Ovom pojavom industrija ribarenja biće ugrožena širom sveta. Morska stvorenja su veoma...

Klimatske promene nisu pogubne jedino po životnu sredinu i naše zdravlje, već bi mogle da se odraze i na smanjenje naših jelovnika. Ovo su neke od namirnica koje možda nećemo biti u prilici da konzumiramo još dugo.

Protekle dve nedelje provela sam na pregovorima o klimatskim promenama u Bonu, u Nemačkoj. Upoznala sam se sa političkom perspektivom na globalno zagrevanje, o čemu više možete da čitate na sledećem linku: https://energetskiportal.rs/tag/izvestaji-iz-bona/. I dok su nama, pojedincima, sredstva u borbi protiv klimatskih promena - smanjeni unos mesa ili izbegavanje korišćenja plastičnih kesa - države svoj ugljenični otisak smanjuju potpisivajući konvencije i obrazujući komisije. Jedna od njih je i Međuvladina komisija za klimatske promene (IPCC).

Rat klimatskim promenama objavljen je 4. novembra 2016. godine kada je na snagu stupio Pariski sporazum. Njegovi glavni ciljevi, pored ograničavanja globalnog zagrevanja na vrednosti ispod 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, uključuju ojačavanje kapaciteta država da se suprotstave ovoj pojavi, razvoj zelenih tehnologija i pomoć manje razvijenim, ekonomski slabijim državama u ostvarivanju zajedničkih planova o smanjenju emisija štetnih gasova. Moja država je u rat ušla 29. maja 2017. Na strani protiv zagađivača, naravno.

Napitak koji nas ujutru razbudi, a popodne, serviran uz neku poslasticu, vrati volju za životom. Verovatno su retki od nas, ispijajući svoju dnevnu dozu kafe, razmišljali koliki uticaj na životnu sredinu ona ostavlja za sobom, umesto "Ugh, zar ne postoji neki alternativni ekonomski sistem u kojem ne bismo morali da ustajemo ranom zorom da bismo zaradili novac za hranu?". Ili je osam sati pre podne samo moje poimanje "rane zore" baš kao što je i navedena misao samo moja? Bilo kako bilo, danas se bavim upravo time - koliko jedna naizgled bezazlena navika proizvodi kolateralne štete.

Emisije ugljen dioksida dostigle su svoj istorijski maksimum u 2017. godini. Prema izveštaju Internacionalne agencije za enegriju potražnje za energijom su povećane dok je povećanje energetske efikasnosti u svetu usporilo što je...

Svi umešni poslastičari znaju da za biskvit za Švarcvald tortu treba 7 jaja. Ipak, otkud ona u automobilskim gumama? Da li ste čuli za metaforu "vozi kao po jajima" koja se upotrebljava za spore vozače? Ukoliko se nova naučna otkrića uspešno implementuju u auto-industriju, ona bi mogla da postane relikvija prošlosti - zato što bismo, bilo sporo, bilo brzo, zaista (a ne kao) vozili po jajima.

Pre 4 hiljade godina, iako okruženi mnogobožcima na području između reke Jordan i Sredozemnog mora, na Bliskom istoku, Jevreji su kreirali alternativni pogled na veru i osobinu "apsolutnog dobra" revolucionarno pridali jednom bogu. Na taj način, stvorili su prvu monoteističku religiju usmerenu ka Jahveu. PETA je organizacija koja se zalaže za etičko ophođenje prema životinjama pod sloganom "Životinje nam ne pripadaju da bismo ih jeli, oblačili, eksperimentisali na njima, koristili za zabavu ili ih mučili na bilo koji drugi način".

Francuska vlada namerava da uloži oko 20 milijardi evra u energetsku tranziciju. Od tog iznosa devet milijardi trebalo bi uložiti u energetsku efikasnost, sedam milijardi u obnovljive izvore energije, a četiri milijarde...

Iako se klima planete Zemlje oduvek menja, danas se termin klimatske promene nedvosmisleno odnosi na promene klime, koje je svojim aktivnostima izazvala ljudska populacija, od početka razvoja industrije. Ovi problemi postali su prepoznatljivi...