SVETSKI DAN BICIKALA

Danas obeležavamo svetski dan bicikala, događaj pokrenut pod okriljem Ujedinjenih nacija 2018. godine. Dan naglašava značaj skromnog bicikla, ne samo za rekreaciju, već kao ključni instrument globalnog razvoja i održivosti.

Biciklizam nije samo doprinos zelenijoj životnoj sredini, već i ključna komponenta stvaranja gradova ugodnijih za život. Bicikli, kao neverovatno energetski efikasno prevozno sredstvo, zahtevaju samo deo materijala i energije potrebne za proizvodnju automobila. Ne troše gorivo, a zahtevaju manje infrastrukture od automobila, čime se minimizira širenje urbanih područja i uništavanje staništa.

Sa biciklima na ulicama, umanjuje se i „zagađenje“ bukom – rastuća briga u užurbanim sredinama. Za razliku od automobila, kamiona i motocikala, bicikli gotovo da ne prave buku, unapređujući tako kvalitet života stanovnika.

Industrija bicikala već doprinosi kružnoj ekonomiji, ekonomskom sistemu usmerenom na smanjenje otpada i maksimalno iskorišćavanje resursa. Delovi bicikla često se mogu popraviti ili reciklirati, za razliku od mnogih delova automobila, a porast šema deljenja bicikala dalje štedi resurse i smanjuje otpad.

Pročitajte još:

• DA LI ĆE BEOGRAD DOBITI „BICIKLISTIČKE ULICE“?
• UDRUŽENJE “ULICE ZA BICIKLISTE” SPROVODI KAMPANJU “BAJSOM NA POSAO“
• BEOGRAD – CENTAR „ZELENOG RAZVOJA” SRBIJE

Biciklizam je popularan širom sveta, a neke zemlje, poput Holandije i Danske, su posebno proaktivne u njegovom promovisanju. Holandija, gde broj bicikala nadmašuje broj stanovnika sa oko 1,3 bicikla po osobi, i gde 27 odsto svih putovanja obavlja biciklom, predstavlja primer za svet. Danska nije daleko, sa Kopenhagenom koji se često naziva „svetskom prestonicom bicikala“, gde skoro polovina svih putovanja do posla i po gradu se obavlja biciklom. Izvan Evrope, Kina, uprkos sve većoj urbanizaciji i motorizaciji, ostaje nacija sa značajnom biciklističkom kulturom, posebno sa svojim uspešnim inicijativama za deljenje bicikala. Nemačka, naročito Minhen i Berlin se takođe mogu pohvaliti dobrom infrastrukturom i velikim brojem biciklista. Postoje čak i projekti autoputeva za bicikliste u Nemačkoj i Holandiji, u Utrehtu “autoput” može da primi preko 12.000 bicikala.

Francuska se takođe može pohvaliti da ulaže ogroman novac u razvoj biciklizma. Ideja je da svake godine ulože 250 miliona evra za razvoj biciklističkih objekata, i povećaju kilometražu biciklističkih staza sa 50.000 na 80.000 kilometara u 2027. godini, a do 2030. godine izraditi i do 100.000 kilometara.

Što se tiče naše zemlje, Novi Sad je apsolutni predvodnik ove kulture, naročito zbog svog reljefa. Ove godine najavljene su subvencije u ovom gradu, kako bi građani mogli da si priušte bicikle, ali i kako bi se poboljšala infrastruktura. Procena broja aktivnih biciklista za 2019. godinu iznosio je preko 30.000 redovnih biciklista, a nezvanični podatak za ovu godinu je preko 40.000 aktivnih građana na biciklističkim stazama Novog Sada.

Biciklizam predstavlja veliki broj ekoloških, ekonomskih i zdravstvenih benefita. Osim što je odličan oblik kardiovaskularne vežbe, biciklizam pomaže u mentalnom blagostanju smanjujući stres i anksioznost. Sa ekonomske strane, vožnja bicikla smanjuje troškove održavanja vozila i goriva.

Energetski portal