Danas obeležavamo svetski dan bicikala, događaj pokrenut pod okriljem Ujedinjenih nacija 2018. godine. Dan naglašava značaj skromnog bicikla, ne samo za rekreaciju, već kao ključni instrument globalnog razvoja i održivosti.
Biciklizam nije samo doprinos zelenijoj životnoj sredini, već i ključna komponenta stvaranja gradova ugodnijih za život. Bicikli, kao neverovatno energetski efikasno prevozno sredstvo, zahtevaju samo deo materijala i energije potrebne za proizvodnju automobila. Ne troše gorivo, a zahtevaju manje infrastrukture od automobila, čime se minimizira širenje urbanih područja i uništavanje staništa.
Sa biciklima na ulicama, umanjuje se i „zagađenje“ bukom – rastuća briga u užurbanim sredinama. Za razliku od automobila, kamiona i motocikala, bicikli gotovo da ne prave buku, unapređujući tako kvalitet života stanovnika.
Industrija bicikala već doprinosi kružnoj ekonomiji, ekonomskom sistemu usmerenom na smanjenje otpada i maksimalno iskorišćavanje resursa. Delovi bicikla često se mogu popraviti ili reciklirati, za razliku od mnogih delova automobila, a porast šema deljenja bicikala dalje štedi resurse i smanjuje otpad.
Pročitajte još:
- DA LI ĆE BEOGRAD DOBITI „BICIKLISTIČKE ULICE“?
- UDRUŽENJE “ULICE ZA BICIKLISTE” SPROVODI KAMPANJU “BAJSOM NA POSAO“
- BEOGRAD – CENTAR „ZELENOG RAZVOJA” SRBIJE
Biciklizam je popularan širom sveta, a neke zemlje, poput Holandije i Danske, su posebno proaktivne u njegovom promovisanju. Holandija, gde broj bicikala nadmašuje broj stanovnika sa oko 1,3 bicikla po osobi, i gde 27 odsto svih putovanja obavlja biciklom, predstavlja primer za svet. Danska nije daleko, sa Kopenhagenom koji se često naziva „svetskom prestonicom bicikala“, gde skoro polovina svih putovanja do posla i po gradu se obavlja biciklom. Izvan Evrope, Kina, uprkos sve većoj urbanizaciji i motorizaciji, ostaje nacija sa značajnom biciklističkom kulturom, posebno sa svojim uspešnim inicijativama za deljenje bicikala. Nemačka, naročito Minhen i Berlin se takođe mogu pohvaliti dobrom infrastrukturom i velikim brojem biciklista. Postoje čak i projekti autoputeva za bicikliste u Nemačkoj i Holandiji, u Utrehtu “autoput” može da primi preko 12.000 bicikala.
Francuska se takođe može pohvaliti da ulaže ogroman novac u razvoj biciklizma. Ideja je da svake godine ulože 250 miliona evra za razvoj biciklističkih objekata, i povećaju kilometražu biciklističkih staza sa 50.000 na 80.000 kilometara u 2027. godini, a do 2030. godine izraditi i do 100.000 kilometara.
Što se tiče naše zemlje, Novi Sad je apsolutni predvodnik ove kulture, naročito zbog svog reljefa. Ove godine najavljene su subvencije u ovom gradu, kako bi građani mogli da si priušte bicikle, ali i kako bi se poboljšala infrastruktura. Procena broja aktivnih biciklista za 2019. godinu iznosio je preko 30.000 redovnih biciklista, a nezvanični podatak za ovu godinu je preko 40.000 aktivnih građana na biciklističkim stazama Novog Sada.
Biciklizam predstavlja veliki broj ekoloških, ekonomskih i zdravstvenih benefita. Osim što je odličan oblik kardiovaskularne vežbe, biciklizam pomaže u mentalnom blagostanju smanjujući stres i anksioznost. Sa ekonomske strane, vožnja bicikla smanjuje troškove održavanja vozila i goriva.
Energetski portal
