Obnovljivi izvori energije (OIE) odavno su preduslov za energetsku, ekonomsku, a time i nacionalnu stabilnost, a goruća energetska kriza dodatno je istakla potrebu za zelenim investicijama. Ipak, kako je transformacija energetskog sektora mnogo više od pukog prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, neophodno je prilagoditi regulatorni okvir tako da se izbegnu komplikovane procedure, te da se potencijalni investitori ubuduće lako odlučuju na izgradnju OIE elektrana.
Razgovarali smo sa Petrom Mitrovićem, advokatom koji vodi regionalnu industrijsku grupu Energetika i prirodni resursi u advokatskoj kancelariji Karanović&Partners, o tome na koji način se pravni okvir u oblasti obnovljivih izvora energije može unaprediti tako da ubrza i pospeši domaću energetsku tranziciju.
U FOKUSU:
- ISPLATIVA I SIGURNA INVESTICIJA U IZGRADNJU SOLARNE ELEKTRANE
- GRAD ZELENIH KAPITALNIH INVESTICIJA
- I BANKE MOGU MENJATI SVE(S)T
EP: Pomažete klijentima da razviju, sprovedu i finansiraju nove energetske projekte sa akcentom na obnovljivim izvorima energije. Budući da se zeleni sektor tek razvija, sa kakvim izazovima se susrećete?
Petar Mitrović: U ovom trenutku, ključni izazov je nedovršen regulatorni okvir za razvijanje projekata koji koriste obnovljive izvore energije. Iskustvo iz prethodnog perioda nam pokazuje da je jedan od kritičnih faktora za realizaciju projekata adekvatna regulativa koja je rezultat kompromisa svih ključnih činilaca, onih koji utvrđuju strateške pravce i donose političke odluke, operatora sistema, pre svega prenosnog, zatim investitora i finansijera. U poslednje vreme taj kompromis je izostao. Koncepcijsko razmimoilaženje Ministarstva rudarstva i energetike, kao idejnog tvorca Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, i EMS-a dovelo je do toga da od aprila 2021. godine do danas nemamo zaokružen regulatorni okvir za razvoj projekata obnovljivih izvora. I tako smo od jednog solidnog zakona od kog se puno očekivalo upali u period stagnacije, a svaka stagnacija je zapravo nazadovanje.
Mi i dalje ne znamo kako će da izgleda sistem balansiranja. Zakon je dao neke okvire ali podzakonski propisi kojima su zakonska rešenja trebalo da budu razrađena nisu doneseni. Sada, doduše, sve češće čujemo najave da će se zakon menjati tako da se predvidi da i pre uspostavljanja likvidnog unutar-dnevnog tržišta, proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora budu u potpunosti balansno odgovorni. Nepoznanica je takođe kako će i pod kojim uslovima da se priključuju novi projekti na prenosni sistem. Nisu stvorene bazične pretpostavke za raspisivanje aukcije za dodelu premija solarnim i ostalim elektranama, izuzev onim na vetar. A za vetroelektrane maksimalna „podsticajna’’ cena je utvrđena tako da može da predstavlja podsticaj samo za EPS, što svakako nije i ne može ni biti ideja.
Na mnoge okolnosti kao što su rat u Ukrajini, opšta inflacija, poskupljenje finansiranja, poremećaji u lancu snabdevanja, država ne može da utiče. Međutim, ako se ključni činioci sporazumeju o tome šta su strateški pravci razvoja našeg elektroenergetskog sektora, a ja mislim da su oni dužni da to učine, onda ovaj izazov nedovršenog regulatornog okvira može da se prevaziđe.
EP: Ako je nedovršeni regulatorni okvir glavni izazov odnosno glavna prepreka, na koji način to vi i vaši klijenti možete da prevaziđete?
Petar Mitrović: Krug mogućnosti je sužen na konstantno apelovanje da se aktivnosti na ovu temu konačno pokrenu. Uporedo s tim, ili možda bolje rečeno u okviru toga, dajemo konstruktivne predloge kroz različita profesionalna udruženja u kom pravcu bi imalo smisla pokrenuti aktivnosti.
Što se tiče ostalih izazova, oni se po pravilu razlikuju od projekta do projekta. Nedostatak planske dokumentacije, pitanja procene uticaja na životnu sredinu, zamršeni i nerešeni imovinsko-pravni odnosi, kašnjenje u izdavanju različitih dozvola, neutemeljeni zahtevi i nekonzistentna praksa organa. Ipak, iako su izazovi različiti, odgovor je često jedinstven: hajde da nađemo kompromisno rešenje. U tome dosta pomaže iskustvo sa prethodnih projekata, kao i iskustvo iz regiona i iz Evrope. Ali ključni preduslov je da se saslušamo.
EP: Da li ste optimistični u pogledu daljeg razvoja OIE projekata u Srbiji i regionu ili smatrate da nas energetska kriza polako vraća na fosilna goriva?
Petar Mitrović: Ja bih rekao da je kriza učinila nešto potpuno suprotno, da je na duži rok dala dodatni vetar u leđa zelenoj tranziciji. Postalo je neupitno kao nikada ranije da je energetska bezbednost preduslov nacionalne bezbednosti. Tačno je da se, kao ograničeni i kratkoročni odgovor na krizu, povremeno donose odluke koje bi mogle da se tumače kao da se Evropa vraća na fosilna goriva, ali ja mislim da je takvo tumačenje duboko pogrešno, a često i krajnje maliciozno. Relevantni izvori kažu da se u Evropi energetska bezbednost na duži rok može obezbediti samo kroz veću integraciju obnovljivih izvora energije. I Evropa od toga sigurno neće odustati, a vidimo da aktivnosti na tom polju dodatno intenziviraju.
Rekao bih da to važi i za Srbiju. To nikako ne znači da bi trebalo sutra ugasiti elektrane na ugalj. Ali dugoročno gledano, nema sumnje da bi nas odustajanje od zelene tranzicije skupo koštalo, bezbednosno, zdravstveno i ekonomski. I ja sam zbog toga uveren da će u ovoj državi biti stvoren okvir da se projekti obnovljivih izvora energije razvijaju u većem obimu nego do sada.
Intervju vodila: Milena Maglovski
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.
