Tokom pete runde pregovora u Ujedinjenim nacijama, koji su trajali gotovo dve nedelje, nije dogovoren i finaliziran Sporazum za zaštitu morskog života u međunarodnim vodama.
Uprkos trudu ekologa, koji su tokom dugih razgovora pokušavali da nađu rešenje i premoste jaz, pregovori su stopirani. Po svemu sudeći ovi razgovori će biti nastavljeni najkasnije početkom 2023. godine.
Odlaganje donošenja sporazuma praktično znači da dve trećine međunarodnih voda, koje su van nacionalnih nadležnosti i dalje nije pod jasnim pravilima za zaštitu biodiverziteta, a otvorene su za saobraćaj, ribolov i istraživanja.
Okeani, koji pokrivaju 70 odsto planete na direktnom su udaru klimatskih promena, zagađenja i eksploatacije, prenose svetski mediji.
Da je sporazum usvojen okeani bi dobili status “zaštićenih morskih područja” što bi uticalo na poboljšanje biodiverziteta i obaveznu izradu ekoloških procena za tešku industriju.
Pročitajte još:
Ranije je postavljen globalni cilj da se 30 odsto površine okeana “odvoji” kao neka vrsta “morskog utočišta”, ali kada će do ovoga doći, to niko ne zna.
„Očigledno je napravljen značajan napredak ka sporazumu, ali sam razočaran što, uprkos svim sve većim dokazima o razornom uticaju na morski život i pozivima na mnogo veće ambicije, nismo postigli dogovor. Vreme nije na našoj strani i moramo ubrzati napore da zaštitimo najveći ekosistem na našoj planeti“, rekao je Lens Morgan, predsednik Instituta za zaštitu mora.
Naučnici, ekolozi i aktivisti za zaštitu životne sredine se nadaju da će do velikih promena doći i da će na Konferenciji UN o biodiverzitetu (COP 15), koja će se održati u Montrealu ovog decembra, biti usvojen ovaj važan sporazum.
Milica Radičević
