Možda zvuči neobično, ali kada spojite kanalizacioni otpad i ribnjake, ono što dobijete je dupla korist, a ovo su potvrdile brojne studije kao i primeri uspešne implementacije ove metode širom sveta.
Kada hranljivi sastojci iz kanalizacije dospu u vodu, to dovodi do bujanja planktona i algi kojima se ribe hrane. Alge i planktoni proizvode veliku količinu kiseonika koji pogoduje ribama, ali i prirodnim procesima prečišćavaju otpadne vode.
Ipak, važno je da ne ispustimo prevelike količine otpada u nesrazmerno mali ribnjak, jer to može dovesti do prevelikog bujanja algi i pomora ribe. Kako bi se ovo sprečilo, moguće je da se otpadne vode najpre tretiraju u posebnim bazenima, a da se zatim dozirano ispuštaju u ribnjak.
Čak i kada se ribnjak isuši, ostaci algi i otpada mogu se dalje koristiti u poljiprivredi kao ekološko đubrivo koje apsolutno ništa ne košta. Na ovaj način značajno se štedi na veštačkom đubrivu, a uštede koje bi jedna država mogla da ima iznose i po nekoliko miliona eura dnevno.
Danas, nažalost, ova jednostavna i jeftina metoda nije naročito popularna, a svega nekoliko farmera u svetu, uglavnom u Aziji, koristi kanalizacione vode za prehranu ribe. Razlog tome je što se ljudi ustručavaju da kupe ribu znajući da je za njihov uzgoj korišćena kanalizacija, mada čak i farmeri u razvijenim zemljama koriste kanalizacione vode za đubrenje useva.
Sredinom 20. veka ova metoda bila je šire korišćena, uglavnom kako bi se prebrodila kriza nastala usled nedostatka drugih đubriva, mada se na kraju ispostavilo da za povratkom na druga đubriva nema ni potrebe, jer je upotreba kanalizacionog otpada podjednako dobra, a pritom i besplatna.
Pročitajte još:
Uspešan primena kanalizacionih voda za prehranu ribe nalazi se u Indijskom gradu Kolkata, a farma u ovom gradu zahvaljujući ovoj metodi proizvede čak 8.000 tona ribe godišnje.
Kada je reč o implementaciji, ova metoda ne zahteva visoku tehnologiju niti velika ulaganja, pa su čak i farmeri sa skromnim prihodima u stanju da na ovaj način uvećaju prinos i zaradu.
Naučna merenja potvrdila su da voda koja se iz ovih ribnjaka ispusti u reku nije zagađujuća, pa bi kombinacija ribnjaka i kanalizacije bilo trajno rešenje za otpadne vode, a da se pritom dobija i hrana koja je, kako su naučnici potvrdili, 100 odsto bezbedna za ljudsku upotrebu.
Milena Maglovski
