U domaćim skladištima smešteno je oko 4,5 miliona tona pšenice, što ovogodišnjeg roda, što izuzetno velikih prenetih zaliha iz 2022. Kako Srbija godišnje troši oko 1,7 miliona tona hlebnog zrna jasno je da žita i te kako imamo za izvoz. U odnosu na prošlu godinu cena ove žitarice je dvostruko niža i kreće se oko 20-ak dinara po kilogramu, a to prema rečima poljoprivrednika ne pokriva ni troškove proizvodnje. Uz to, Srbija se suočava i sa ozbiljnim logističkim problemima kada je reč o izvozu žitarica.
Sa gotovo 700 hiljada hektara ove godne požnjeveno je 3,43 miliona tona pšenice. To što je rod bio rekordan, ostalo je u senci priče o ceni, kojom proizvođači nisu bili zadovoljni ni u žetvi, a ni danas.
“Pored 700.000 tona roda iz 2021. koje smo preneli u 2022/2023. i nemogućnosti izvoza zbog zabrane i izvoza u režimu kvota koji je teško bio primenjiv, imali smo tendenciju očekivanja proizvođača i vlasnika robe da će cena pšenice tokom prethodne godine rapidno rasti, te su se mnogi odlučili da robu čuvaju. Momenti da se pšenica proda po ceni od 32 do 40 dinara završili su se u februaru i zato smo ovu tržišnu godinu započeli sa istorijskim zalihama pšenice od preko milion tona“, kaže Sunčica Savović, direktor Udruženja „Žita Srbije“.
Čak i da nismo imali na zalihama tako velike količine hlebnog zrna, jasno je da bi nam za izvoz ostala polovina ovogodišnjeg roda.
„Ove količine donose probleme vezano za skladištenje, jer sada, kada je žetva kukuruza u toku i kada se žetva soje privodi kraju imamo kompletno krcata skladišta i silose. Ukoliko proizvođači budu rešili da i kukuruz čuvaju moraće da krene u izvoz pšenica ili nešto drugo, jer nemamo robu gde da smestimo. Mi smo 1. jula imali na raspolaganju 2,5 miliona tona pšenice za izvoz. Zbog nezadovoljavajućih cena ponuda je mala i prodaja ide jako sporo“, objašnjava ona.
„U ovom trentuku teško je predvideti šta će se dešavati na tržištu. Ni ljudi koji su decenijama u žitarskom sektoru na svetskom tržištu ne mogu da daju razumno objašnjenje zašto su cene sirovina u padu dok cene hrane rapidno rastu“, dodaje Savović.
Pročitajte još:
- KUKURUZOM SE NAJVIŠE TRGOVALO, CENA PŠENICE U PADU
- OTKUP 200.000 TONA PŠENICE KAO MERA POMOĆI RATARIMA
- PUNI SILOSI, SLAB IZVOZ – GDE I KAKO ĆEMO ČUVATI NOVU PŠENICU
Iz godine u godinu pada izvoz pšenice
U strukturi izvoza žitarica pšenica se nalazi na drugom mestu, iza kukuruza.
“Izvoz je u 2021. iznosio 1,071 hiljada tona, a prošle godine 789 hiljada tona, što je za četvrtinu manje u odnosu na godinu ranije. Od ukupnog izvoza dve trećine se odnosi na izvoz u zemlje Evropske unije, a značajno manji deo, 32 odsto u zemlje CEFTA grupacije”, kaže prof. dr Branislav Vlahović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
”Najveći izvoz realizuje se u Italiju u količini od 306 hiljada tona, što čini 38 odsto ukupnog izvoza. Slede Rumunija sa 186 hiljada tona, Bosna i Hercegovina sa 100 hiljada tona, Severna Makedonija sa 86 hiljada tona i Albanija sa 57 hiljada tona. Najznačajnija tržišta su, evidentno zemlje okruženja, dok je u 2023. značajno manji izvoz u Rumuniju, koja je ranijih godina bila daleko veći uvoznik pšenice iz Srbije”, dodaje naš sagovornik.
Na regionalnom tržištu suočavamo se sa konkurencijom.
„Kada je u pitanju tržište Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije i Italije naši konkurenti su Mađarska i Hrvatska i u svakom trenutku kada je cena pšenice tamo niža nego kod nas kupci će se njima okrenuti“, kaže Savović.
Pšenica se izvozi u 23 zemlje sveta. U strukturi evropskog izvoza Srbija učestvuje sa 1,1 odsto i nalazi se na 12. mestu.
“Najveći evropski izvoznik pšenice je Rusija sa preko 27 miliona tona što predstavlja nešto više od četvrtine evropskog izvoza. Na ostvareni izvoz utiče stanje na svetskom tržištu, odnos domaćih i svetskih cena, uslova i troškova prevoza, a danas i oružani sukob između velikih svetskih proizvođača i izvoznika Rusije i Ukrajine”, objašnjava Vlahović.
Tekst u celosti pročitajte ovde.
Izvor: RTS
