RERI (Regulatorni instutut za obnovljive izvore i životnu sredinu) je objavio drugu po redu studiju slučaja izgradnje fabrike guma Linglong pod nazivom „O tempora, o mores“ gde se na osnovu prikupljenih podataka i analiziranih dokumenata dolazi do zaključka da projekat nije u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije, kao i da se realizuje uz brojne zloupotrebe.
Projekat koji je predstavljen kao veoma značajan za ekonomski razvoj Srbije, a pre svega Zrenjanina, pretvorio se u dvogodišnju aferu ispunjenu kršenjem propisa i zloupotrebama javnih ovlašćenja, a javnost je sve vreme uskraćena za relevantne informacije, upozorava RERI.
Neosnovana državna pomoć
Kompanija Linglong od države je dobila pomoć u iznosu od 83.490.605,00 evra na osnovu rešenja koje je donela Komisija za kontrolu državne pomoći. Cilj ove pomoći jeste privlačenje direktnog ulaganja koje dovodi do ekonomskog razvoja u Srbiji radi unapređenja područja sa izuzetno niskim životnim standardom ili visokom stopom nezaposlenosti.
Međutim, statistički podaci o zaposlenosti i propisi koji uređuju oblast razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave u Srbiji nisu u skladu sa zaključcima Komisije za kontrolu državne pomoći. Naime, prema Uredbi o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave iz 2014. godine, grad Zrenjanin, kao ni Vojvodina, ne spadaju u nedovoljno razvijena područja.
Štaviše, Vojvodina spada u razvijene regione koji ostvaruju vrednost bruto-domaćeg proizvoda iznad vrednosti republičkog proseka.
Pročitajte još:
Procena uticaja na životnu sredinu
U građevinskoj dozvoli ove kompanije navodi se da je investitor dostavio rešenje da nije potrebna izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu odnosno rešenje kojim se obustavlja postupak za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu, piše u studiji.
Ipak, rešenje je doneto u formi koju Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ne poznaje. Po zakonu, “odlukom kojom se utvrđuje da nije potrebna procena uticaja projekta na životnu sredinu nadležni organ može utvrditi minimalne uslove zaštite životne sredine, u skladu sa posebnim propisima“, mada u ovom slučaju nije jasno koje su to novonastale okolnosti dovele do nestanka uslova za dalje vođenje postupka.
Osim toga, RERI dodaje da ni lokacijski uslovi, na osnovu kojih je izdata građevinska dozvola, ne sadrže uslove nadležnog Zavoda za zaštitu prirode. Zbog pomenutih nezakonitosti pravni tim RERI-ja je 2020. godine podneo žalbu na rešenje kojim se dozvoljava izgradnja druge faze pomoćnih objekata i zahtevao da drugostepeni organ poništi građevinsku dozvolu kao nezakonitu.
Ova žalba najpre je odbačena kao neblagovremena, a bi kasnije bila uvažena, ali ipak odbačena kao podneta od strane neovlašćenog lica.
Celu studiju možete pročitati OVDE.
