Nacionalna asocijacija autonomnih i električnih vozila (NAAEV), u saradnji sa Mašinskim, Saobraćajnim i Elektrotehničkim fakultetom, 11. i 12. oktobra organizuje šesti E-mobility forum u Beogradu. Forum će biti organizovan pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke, prosvete i tehnološkog razvoja i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Skup će biti fokusiran na izazove i inovativna tehnološka rešenja iz oblasti autonomne i urbane mobilnosti, uključujući industriju, akademsku zajednicu i gradove. Tim povodom i sa namerom da kažemo gde je Srbija na drumu razvoja e-mobilnosti, kao i koje mere bi trebalo preduzeti da bi sa električnim vozilima putovali sigurnije i brže, razgovarali smo sa Daliborom Ignjatovićem, direktorom inovacija u NAAEV-u.
Počeli smo 2015. godine sa idejom da Srbiju uključimo u promene koje su u globalnoj mobilnosti tada bile u toku. Naš cilj je da srpske naučno-istraživačke i industrijske potencijale usmerimo prema saradnji na projektima koji se bave inovativnim rešenjima urbane mobilnosti. Putem ugovora integrišemo 11 najvećih tehničkih fakulteta u Srbiji, kao i 14 domaćih visokotehnoloških kompanija. U 2019. godini NAAEV je od European Institute of Innovation and Technology – Urban Mobility (EIT-UM) dobio status HUB-a za Srbiju, a ove godine smo primljeni i u članstvo Evropske asocijacije Connected, Cooperative and Automated Mobility (CCAM).
Kroz angažovanje sopstvenih kapaciteta u okviru značajnog broja evropskih projekata iz oblasti urbane mobilnosti NAAEV je postao kontakt tačka za naučno-istraživačke institucije, kompanije i gradove u Srbiji koje usmerava i uključuje u projekte razvoja, istraživanja i testiranja električnih i autonomnih vozila, infrastrukture i njihovih komponenti.
U FOKUSU:
- ENERGETSKA SANACIJA DOPRINOSI UŠTEDI ENERGIJE I ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE
- TREND PORASTA PRODAJE ELEKTRIČNIH VOZILA
- SUBVENCIJAMA DO NOVIH ZELENIH VOZILA
Kako nadležni odgovaraju na akcije NAAEV-a da naučni i istraživački potencijal angažuje na razvijanju električnih vozila?
Imajući u vidu obim i dinamiku promena u oblasti električnog i autonomnog transporta, NAAEV je Vladi Republike Srbije i nadležnim ministarstvima uputio nekoliko strateških inicijativa u vezi sa razvojem ove oblasti u našoj zemlji. Među njima su Studije Program za elektromobilnost u Srbiji u 10 tačaka i Smernice za razvoj elektromobilnosti u Srbiji za period od 2019. do 2025. godine koje sadrže 10 mera, čija realizacije trasira efikasan put Srbije ka e-mobilnosti. Predložili smo formiranje međuresorne radne grupe i vremenske rokove, u kojima bi ove mere mogle biti realizovane. Međutim, u Srbiji se do sada, i pored koraka ka unapređenju e-mobilnosti koji se preduzimaju, dosta toga radi sporo i nesinhronizovano, jer nije uspostavljena jasna institucionalna infrastruktura, niti neophodno regulatorno i strateško okruženje.
Koliko, prema vašim procenama, u Srbiji ima četvorotočkaša na struju, a koliko punjača? Kako ocenjujete razvoj infrastrukture, kako da se e-mobilnost brže razvija?
Ovo pitanje je samo na prvi pogled lako. Činjenica je da se, prema određenim kriterijumima, u e-vozila mogu računati i plag-in hibridna električna vozila (Plug-in Hybrid Electric Vehicles), kao i hibridna vozila. Ove dve kategorije, kao i čista električna vozila na baterije (Battery Electric Vehicles) daju bitan doprinos realizaciji zelenog transporta.
U okviru Studije razvoja elektromobilnosti za grad Beograd od 2022 do 2030, koju je NAAEV radio za potrebe Svetske banke, urađena je procena prema kojoj je na kraju 2022. godine u Srbiji, u okviru ove tri kategorije, trebalo biti registrovano skoro 11.500 e-vozila, što je manje od jedan odsto ukupnog voznog parka, a prema toj studiji više od 90 odsto trebalo je da čine plag-in hibridna vozila. Ključna tačka tranzicije ka elektrifikaciji voznog parka privatnih vozila, ali i vozila javnog prevoza jeste uspostavljanje adekvatne e-infrastrukture, odnosno dostupnost stanica za punjenje. Ograničen broj stanica za punjenje električnih vozila je, pored nedefinisanih regulatornih aspekata u Srbiji, jedna od glavnih prepreka da se električna tranzicija uspostavi lako i brzo.
Kojom dinamikom će se, prema vašim procenama, u Srbiji u narednom periodu povećavati broj e-vozila i punjača? Kako unaprediti mrežu punjača?
Imajući u vidu analizu koja je urađena za potrebe Svetske banke, pretpostavlja se da će rast broja električnih vozila na baterije i hibridnih električnih vozila u Srbiji na godišnjem nivou, u periodu do 2030. godine, iznositi do pet odsto. Što se punjača tiče, prema toj analizi, Srbiji će do 2030. godine biti potrebno nešto više od 2.000 stanica za punjenje EV-a kako bi se zadovoljio očekivani broj korisnika. Naglašavam da se ovde ne radi samo o broju potrebnih punjača već pre svega o njihovoj strukturi i odgovarajućem prostornom rasporedu. U urbanim sredinama će se postavljati Fast charging (7–22 kW) i Rapid charging (50–99 kW), dok će na auto-putevima biti instalirani Ultra-rapid charging (100–360 kW) punjači.
Kako se u Srbiji testiraju rešenja autonomnog transporta? Gde se nalazimo kada je reč o propisima za autonomni transport?
Autonomna vozila bez vozača polako postaju stvarnost, a statistika pokazuje da je ljudska greška uzrok više od 90 odsto saobraćajnih nezgoda. U pojedinim zemljama usluge robo-taksija već funkcionišu, a osim prevoza putnika, robotska dostava u urbanim sredinama i posebno rešavanje prevoza robe na velike daljine predstavlja blisku budućnost. Amerika i Kina prednjače u razvoju legislative koja je primarni preduslov za dalji razvoj i primenu ovih tehnologija. Evropa po ovom pitanju još uvek dosta kasni. Zato dolazak firme Self Driving Group, ćerke kompanije Yandex, koja je najavila testiranje autonomnih vozila u Beogradu, pruža značajnu šansu Srbiji da među prvim evropskim zemljama pokrene primenu ovih najsavremenijih usluga.
Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST
