Kako bi se ostvarili klimatski ciljevi Evropske unije, paket Fit for 55, uključuje i izazov dekarbonizacije brodarske industrije. U odnosu na to, Uredba o pomorskim gorivima EU (eng. FuelEU Maritime Regulation), koja će na snagu stupiti 2025. godine, zahtevaće da brodovi postepeno povećavaju udeo čiste energije u svom radu. Sve pomenuto podrazumeva dostupnost zelenih goriva.
U studiji koju je sprovela Evropska federacija za transport i životnu sredinu (eng Transport&Environment), analizira se 61 projekat, pokrenut u 2024. godini, a koji je u vezi sa održivim gorivom i mogućim snabdevanjem brodarske industrije. Od ovog broja, njih 17 je posebno posvećeno pomorskom sektoru. Zaključak na koji je ukazala studija, govori da ukoliko bi svih 17 projekata postali operativni, ukupni kapacitet proizvodnje u Evropi, mogao bi da dostigne 1,06 miliona tona ekvivalenta nafte do 2030. godine, odnosno da zadovolji 3,76 odsto ukupne energetske potražnje brodarstva u Evropskoj uniji. Preciznije, ukoliko svi potencijalni projekti budu realizovani u roku, snabdevanje ovim gorivima bi čak i premašilo predviđenu potražnju koja je potrebna kako bi se ispunili ciljevi postavljeni Uredbom.
Gde nastaje problem?
Problem dekarbonizacije mogao bi da se posmatra sa dva glavna aspekta. Prvo, Evropska unija ima u planu da putničke i kontejnerske brodove obaveže da koriste obalno napajanje, odnosno električnu energiju iz kopnene mreže, u trenutku dok su usidreni u lukama. Razlog za to jeste što se na taj način gase motori brodova i smanjuje se zagađenje u lukama. Međutim, dok se rešava problem ovog zagađenja, istovremeno se na taj način utiče na smanjenje potražnje za zelenim gorivom. Sve dok se brodovi budu napajali energijom sa kopna, neće se povećati potražnja za zelenim gorivima. Drugi aspekt jeste zaključak do kojeg se došlo u studiji, a to je da veliki deo potencijalnih projekata neće postati operativan. Kako se navodi, dve trećine evropskih projekata zelenog transporta su u opasnosti. Prema trenutnim projektima koji su potvrđeni, neće moći da se proizvede dovoljna količina zelenog goriva čak ni za ovakvu, trenutno nisku potražnju.
Proizvođači goriva kao glavnu prepreku navode nedostatak sigurnosti kupaca, kao i sigurnost ulaganja.
Pročitajte još:
- VELIKI POTENCIJAL MAROKA ZA ZELENI VODONIK – MOŽE LI POSTATI KLJUČNI IGRAČ U TRANZICIJI BRODOVA NA ODRŽIVA GORIVA?
- PROIZVODNJA VODONIKA IZ STENA BOGATIH GVOŽĐEM BEZ EMITOVANJA UGLJEN-DIOKSIDA?
- U UPOTREBI NOVO GORIVO: NEMAČKA PROIZVELA „ZELENI DIZEL“
Evropska federacija za transport i životnu sredinu iznela je nekoliko preporuka za politike, kako bi se podstaklo povećanje proizvodnje i potražnje za zelenim gorivima, a u nastavku će biti predstavljene neke od njih.
Kao prva, navodi se implementacija cilja snabdevanja morskim zelenim gorivima od najmanje 1,2 odsto u evropskim lukama na nacionalnom nivou.
Drugi podrazumeva pružanje finansijskih podsticaja za proizvodnju zelenih goriva, koristeći prihode od pomorskog karbonskog oporezivanja.
Treća se odnosi na usklađivanje Uredba o pomorskim gorivima EU sa Klimatskim ciljevima EU do 2040. godine (eng EU 2040 climate target). Implementacija paketa Fit for 55, može trenutno da olakša porast zelenih goriva u ovoj deceniji, međutim, za njihovu masovnu distribuciju potrebna je veća regulatorna sigurnost i nakon 2030. godine. Dok Fit for 55 čini skup konkretnih mera kako bi se postigli kratkoročni ciljevi, Klimatski ciljevi EU do 2040. godine odnose se na definisanje dugoročne strategije, kao i na srednjoročne i dugoročne ciljeve.
