Principi održive arhitekture kroz istoriju i danas

Foto-ilustracija: Unsplash (Nosiuol)

Izveštaj o globalnom statusu Ujedinjenih nacija još 2017. godine izneo je činjenicu o velikom zagađenju koje dolazi iz zgrada i građevinskog sektora, potkrepljujući je konkretnim podacima. Kako je navedeno, 36 odsto globalne upotrebe finalne energije i 39 odsto emisija ugljen-dioksida koje se odnose na energiju proizlaze samo iz pomenuta dva izvora. Iako je kovid pandemija uticala na drastično smanjenje potražnje za ovim sektorom, već 2021. godine građevinske aktivnosti su se gotovo u potpunosti oporavile. Oslanjajući se na neke novije informacije, na prošlogodišnjoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimi (COP28) pokrenut je takozvani Proboj u zgradama kao globalna inicijativa za održivi sektor građevinarstva do 2030. godine. Tom prilikom 27 zemalja je dalo obećanje za svoju posvećenost ostvarenju postavljenog cilja, a upravo one čine preko 30 odsto svetske populacije i oko 50 odsto doprinose globalnim emisijama gasova staklene bašte.

Prethodno navedeno ukazuje na potrebu za sve većom prisutnosti principa i rešenja održive arhitekture prilikom projektovanja i gradnje objekata, sa ciljem smanjenja negativnih dejstava na životnu sredinu. To zapravo znači da se arhitektura ne usmerava više isključivo na estetski izgled objekata, već uključuje i ekološke i socijalne dobrobiti. Iako je pojam vrlo širok, mogu da se izdvoje neki od njegovih najvažnijih činioca.

U FOKUSU:

Upotreba održivih materijala odnosi se na one tokom čije proizvodnje se manje zagađuje životna sredina, zatim reciklirane ili koji mogu kasnije da podlegnu reciklaži, materijale koji se proizvode od obnovljivih resursa, kao i one koji se dobavljaju iz lokalnih sredina. Primera radi, jedan od najvećih zagađivača u smislu ispuštanja zagađujućih emisija u građevinskoj industriji jeste cement, koji je sastavni deo betona. Zbog toga naučnici iznalaze alternativna rešenja kako bi se proizveo održiviji beton, izostavljajući upotrebu cementa. Neka od rešenja jesu proizvodnja betona na bazi algi, konoplje, kreča ili, recimo, upotreba pepela od uglja, kojim se smanjuje potrebna količina cementa. Sve češće se industrijska konoplja koristi u građevinarstvu koja je, između ostalog, vrlo dobar izolator. Još neki obnovljivi materijali koji se koriste u građevinarstvu jesu bambus i pluta.

Foto-ilustracija: Unsplash (S. Tsuchiya)

Smanjenje otpada povezuje se sa prethodnom stavkom. To uključuje minimalizovanje građevinskog otpada, što je olakšano ukoliko je materijal reciklabilan. Osim toga, objekti mogu da uključe i sistem za reciklažu i kompostiranje.

Energetski efikasne zgrade podrazumevaju dobru izolacija, efikasne uređaje i sistem rasvete, zatim dobru prirodnu ventilaciju, korišćenje prirodnog svetla, ugradnju solarnih panela i drugo. Uređaji za senčenje zgrada omogućavaju da se tokom leta spreči previše sunčeve svetlosti, dok zimi služi kao dodatna izolacija. Takođe treba istaći i kvalitetnu stolariju, jedno od dobrih rešenja jesu prozori koji se automatski zatamnjuju u zavisnosti od količine svetlosti. Naravno, vrlo je važan i materijal samih zidova, pa kao primer može da se navede kamen koji apsorbuje i skladišti sunčevu toplotu, a zatim je oslobađa kada je potrebno. Ne sme se izostaviti ni značaj prirodne izolacije, odnosno zelenila koje čini i samo drveće, ali i interesantna rešenja kao što su živi zeleni zidovi. Objekat može biti energetski efikasniji i ukoliko se prilikom projektovanja u obzir uzme orijentacija gradnje u odnosu na položaj sunca u toku dana.

Ušteda vode uključuje nekoliko veoma korisnih sistema. Prvi od njih jeste sistem za sakupljanje kišnice, koji omogućava da se ovako prikupljena voda kasnije koristi, recimo, za navodnjavanje ili ispiranje toaleta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Carles Rabada)

Sistemi sive vode prikupljaju otpadne vode iz slavine, tuša, mašine za pranje veša i sudova, a posebnim tretmanom ona može ponovo da se upotrebi u određene svrhe. Tu su takođe i efikasni sistemi navodnjavanja, kao i sistemi sa niskim protokom vode. Treba pomenuti i zelene krovove na kojima može da se uzgaja vegetacija, a koji za zalivanje koriste kišnicu.

Održivi prevoz podrazumeva promovisanje elektromobilnosti kroz obezbeđena mesta za punjenje. Pored toga, garaža treba da obuhvata i sigurno mesto na koje može da se odlože alternativna prevozna sredstva kao što su bicikl ili trotinet. U Srbiji je, primera radi, nedavno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji uvedeno da u rezidencijalnim zgradama svako četvrto parking mesto mora da ima električni punjač, dok je za poslovne objekte reč o svakom trećem parking mestu.

Pažljivo izabrana lokacija zahteva da se izgradnjom objekta ne ugrozi postojeća priroda. Primera radi, ako na određenom prostoru u gradu postoji drveće, projekat treba da minimalizuje njegovu seču zarad izgradnje. Ukoliko je projekat planiran van urbanih predela, recimo na planini, važno je uzeti u obzir biodiverzitet tog područja, kako njihovo prirodno stanište ne bi bilo ugroženo.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti