Na putu prema ispunjenu neto nula emisija, važan deo tehnološkog potrfelja ima sakupljanje, korišćenje i skladištenje ugljenika, odnosno takozvani CCUS. Ovaj tehnološki proces obuhvata prvo hvatanje emisija ugljen-dioksida iz industrijskih i energetskih postrojenja, zatim njegovu upotrebu u različite svrhe i na kraju njegovo trajno skladištenje.
U scenariju Međunarodne agencija za energetiku (IEA) Net Zero Emissions by 2050, koji predstavlja put sa kojim je potrebno da energetski sektor uskladi kako bi se postigao cilj postavljen Pariskim sporazumom o ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5oC. Kako se navodi, za to je potrebno da se do 2030. godine na godišnjem nivou hvata oko milijardu tona ugljen-doksida.
Nova baza podataka IEA, pokazuje da postoji napredak kada je reč o dostizanju ovog cilja. Naime, u 2023. godini je zabeležen kontinuiran rast godišnjih obaveštenja o projektima, finalnim investicionim odlukama kao i puštanja u rad postrojenja za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida.
Iako poboljšanje postoji, za dostizanje cilja potrebno je da se drastično ubrza proces razvoja i implementacije CCUS projekata.
Pročitajte još:
- MOGU LI EMISIJE METANA DA SE USKLADE SA KLIMATSKIM CILJEVIMA DO 2030. GODINE
- DA LI EVROPA SPROVODI DOBRE POLITIKE PRILAGOĐAVANJA NA KLIMATSKE PROMENE?
- KAKO EU PODSTIČE CILJ SMANJENJA NETO GHG EMISIJA OD 90 ODSTO DO 2040
Preciznije, u prošlog godini najave u vezi sa kapacitetom za hvatanje CO2 do 2030. godine povećale su se za 35 odsto, dok su najave za kapacitet skladištenja porasle za 70 odsto. Ukupno gledano, sa ovakvim najavama do 2030. godine ukupna količina uhvaćenog CO2 mogla bi da bude preko 430 miliona tona godišnje, dok je za skladištenje reč o 620 miliona tona godišnje. Sve ovo i dalje nije dovoljno za postizanje cilja, a takođe pomenute najave i dalje ostaju samo prvi korak koji ostavlja pitanje da li će svi projekti na kraju biti realizovani.
Kako se navodi, države sve više prepoznaju vrednost kolektivne akcije, što potvrđuje prošla godina u kojoj je došlo do stvaranja novih značajnih inicijativa. Na Forumu velikih ekonomija o energetici i klimi (eng Major Economies Forum on Energy and Climate Change), koji je održan u aprilu 2023. godine, pokrenut je takozvani Izazov za upravljanje ugljenikom, koji sadrži zajednički poziv vladama na akciju da se ubrza primena CCUS tehnologija.
Naime, do početka 2024. godine ovaj Izazov je potpisalo 19 zemalja i Evropska komisija, a sve za cilj ima da se podrži ambiciozan globalni cilj o hvatanju pomenute milijarde tona CO2 godišnje.
Postoje i drugi primeri koji ukazuju na zainteresovanost, kao što je podatak da je prošle godine oko 1,4 milijarde evra, odnosno 40 odsto sredstava iz poslednje runde EU fonda za inovacije, prosleđeno upravo na CCUS projekte koji su usmereni na hvatanje CO2 u industrijskim sektorima. Tu je reč o proizvodnji cementa, kao i korišćenje CO2 u sintetičkim gorivima.
Kao jedno od najvećih izazova u vezi sa ovom temom ostaje izdavanje dozvola na koje se često čeka dugo, a koje su potrebne kako bi CCUS centri, odnosno postrojenja koja se koriste za hvatanje, upotrebu i skladištenje CO2, mogli da budu pušteni u rad.
Energetski portal
