U Vrbasu otvoreno novo tehnološko poglavlje u vodosnabdevanju

04.12.2018

Opština Vrbas lider je u oblasti distribucije pijaće vode, zahvaljujući uvođenju Sistema daljinskog očitavanja vodomera (LORA) koji se prvi put primenjuje i implementira u Evropi. Sistem je proizvod rada inženjera PJ „Vodovod i kanalizacija“ JKP „Komunalac“ i isporučioca vodomera.

O primeni i prednostima sistema, koji će uskoro biti standard za sve vodovode, na prezentaciji koja je u Vrbasu okupila brojne predstavnike komunalnih preduzeća širom Srbije, ali i zemalja iz okruženja, govorio je rukovodilac PJ „Vodovod i kanalizacija“ Miroslav Fejsa.

„Daljinsko očitavanje vodomera donosi višestruku korist, kako za same građane, tako i za naše preduzeće. Počevši od ranog otkrivanja i upozorenja korisnika o eventualnim kvarovima na unutršnjim instalacijama, pa do ukupnog smanjenja gubitaka na distributivnoj mreži. Praktično, uvodi se jedna kontinuirana sveobuhvatna kontrola sistema vodosnabdevanja“, objasnio je Fejsa.

Budući da ima dobre inženjere, vrbaski vodovod poslužio je proizvođaču najsavremenijih vodomera, turskoj kompaniji „Bajlan“ kao pilot projekat. Posle nekoliko, meseci više od 1000 korisnika nalazi se u sistemu očitavanja brojila na daljinu.

„Plan je zamena od 2.500 do 3000 vodomera godišnje što praktično znači da će svi potrošači u narednih pet godina biti priključeni na sistem daljinskog očitavanja vodomera“, izjavio je direktor JKP „Komunalac“ Siniša Adamović ističući da ovaj sistem predstavlja tehnološki iskorak koji zaposlenima u vodovodu omogućava da intervenišu i preduzimaju mere u trenutku.

„Ukoliko odemo do kraja, do krajnjih korisnika, bili bismo prvi u Evropi koji imaju ceo sistem sa daljinskim očitavanjem potrošnje. To pokazuje da lokalna samouprava i ‘Komunalac’ žele da unapređuju svoje usluge i modernizuju društvo, kao i da smo pouzdan partner za realizaciju svih projekata. U oblasti vodosnabdevanja učinili smo mnogo, imamo podršku nemačke KFW banke i cilj nam je da uz modernizaciju, rešimo i sve probleme distribucije pijaće vode u selima opštine Vrbas“, rekao je predsednik opštine Milan Glušac dok je predstavnik turske kompanije „Bajlan“ Ender Jurdakas izrazio želju da se u budućnosti i u ostalim evropskim gradovima razvija ovaj projekat.

Učesnicima skupa, koji je u sali SO Vrbas održan pre nekoliko dana, prikazan je i dokumentarni film o razvoju vodosnabdevanja u Vrbasu „Od Crne bare do danas“.

Na Festivalu nauke deca reciklirala upotrebljenu Tetra Pak ambalažu

04.12.2018

deca recikliraju — Foto: Ambasadori održivog razvoja i životne sredine

Ove godine su Ambasadori održivog razvoja i životne sredine po prvi put bili učesnici Festivala nauke, koji je održan od 29. novembra do 2. decembra na Beogradskom sajmu.

Na postavci koja je trajala 29. i 30. novembra, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine su predstavili na koji način se reciklira upotrebljena Tetra Pak ambalaža i šta možemo da dobijemo kao krajnji proizvod.

“Mala fabrika za reciklažu upotrebljene Tetra Pak ambalaže” je neumorno radila jer smo imali veliki broj mladih koji su bili vrlo znatiželjni da vide, probaju i saznaju nešto više o svemu ovome.

U Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine veruju da sada kada znamo kako se pravilo odlaže Tetra Pak ambalaža i kada znamo nešto više o tome zašto je reciklaža važna, mladima neće biti teško da razdvajaju otpad i odlažu u kontejnere za reciklažu.

Milisav Pajević

Velika akcija čišćenja kanala i atmosferske kanalizacije u Inđiji

04.12.2018

ciscenje kanala i atmosferske kanalizacije — Foto: Opština Inđija

Javno preduzeće za upravljanje putevima i parkiralištima „Inđija put“ uveliko sprovodi veliku akciju čišćenja kanala i cevi atmosferske kanalizacije.

Aktivnosti se sprovode u ulicama na teritoriji cele opštine Inđije i trajaće sve dok budu dozvoljavali vremenski uslovi.

Višedecenijska zapuštenost cevi atmosferske kanalizacije i zatrpanost odvodnih kanala uslovilo je dugo zadržavanje vode prilikom obilnijih padavina.

To je dovodilo do ugrožavanja bezbednosti saobraćaja, neprohodnosti pešačkih staza i uništavanja imovine sugrađana.

– Mi smo sistemski napravili redosled koraka kako ćemo i na koji način da rešimo ovaj problem“, rekao je direktor JP „Inđija put“ Zoran Milićević i dodao da je „urgentna situacija bila u Ulici Jug Bogdana u Inđiji i u Novom Slankamenu. Naše preduzeće je uradilo najpre pročišćenje kanala, zatim profilisanje kao i čišćenje cevi atmosferske kanalizacije koje su bile sto posto zapuštene.

Navedene aktivnosti neće rešiti apsolutno sve probleme prilikom obilnih padavina ali će znatno smanjiti probleme sa kojima su se građani suočavali.

Milisav Pajević

Francuska prva na svetu prema stepenu održivosti hrane

04.12.2018

paris-843229__340 — Photo-illustration: Pixabay

Francuska je uvela radikalne mere da bi rešila problem sa otpacima hrane. Usvojivši ekološke mere i navike, Francuzi su se našli na vrhu lestvice kada je reč o održivosti hrane.

„Barila centar za hranu i ishranu” i „Ekonomska jedinica za procenu” ocenjivale su 67 zemalja u kategoriji održivosti hrane, poljoprivrede i zdravlja.

Odmah nakon Francuske, poređale su se Holandija, Kanada, Finska i Japan. Međutim, pravo iznenađenje predstavlja visoka pozicija na kojoj se našla Ruanda, zahvaljujući održivosti poljoprivrede, uprkos niskim privrednim rastom i visokim stepenom gladi stanovništva.

Na globalnom nivou, trećina preostale hrane prerasta u otpad što predstavlja gubitak od skoro trilion dolara, navodi organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.

Svake godine potrošači u Francuskoj potroše 67,2 kg hrane po osobi, dok je broj u SAD-u znatno veći.

U želji da se izbori sa ovim problemom, Francuska je 2016. godine uvela u zakonodavstvo obavezivanje supermarketa da redistributiraju preostalu hranu u dobrotvorne svrhe. Ovo je samo deo mera koje su uveli 2015. godine da bi se smanjilo bacanje hrane. Ministarstvo poljoprivrede Francuske ima plan da ujedini ekološke, ekonomske i socijalne performanse, a sve u cilju efikasnije agroekološke politike.

Foto: Barila centar za hranu i ishranu/Barilla center for food and nutrition

Međutim, visoko razvijene zemlje kao što su Kina, SAD i Velika Britanija nisu ušle u prvih 20 zemalja na ovoj listi. Kina je postigla nizak rezultat zbog visoke emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte u poljoprivredi. SAD se nisu dobro rangirale usled visokog stepena gojaznosti i slabe fizičke aktivnosti stanovništva.

Protesti “žutih prsluka”: Francuzi se pobunili zbog skoka cene goriva

04.12.2018

twitter Zvomuya — Foto: Twitter @Zvomuya (screenshot)

Žuti prsluci uobičajeno se upotrebljavaju u saobraćaju radi bezbednosti vozača, a od 17. novembra 2018. godine predstavljaju i uniformu francuskih protestanata koji su se pobunili zbog povišene cene goriva, ali i celokupnog načina vođenja Francuske od strane Emanuela Makrona. Duh protesta proširio se i na okolne države – Italiju, Belgiju i Holandiju.

Nezadovoljni rastom naplate goriva i ekoloških taksi, visokim troškovima života i nesrazmernim opterećenjem vladinih poreskih reformi na radničku i srednju klasu, pobunjenici su pozvali na okončanje trenutnog stanja i zatražili Makronovu ostavku. Zbog njegovih ekonomskih politika nazivaju ga “predsednikom bogatih”.

Cena dizela u Francuskoj je ove godine skočila za 16 odsto čime je izjednačena sa cenom benzina. Povrh toga, u 2019. se očekuju dalja poskupljenja.

Učešće u protestima proteklog vikenda uzelo je 36 hiljada građana širom zemlje. Iako je većina demonstranata bila miroljubiva, pojedinci su se sukobljavali sa policijom, podizali barikade i podmetali vatru. Privedeno je više od 400 osoba.

Foto: Twitter @MowatenInsan (screenshot)

Jedno od žarišta nemira bila je i Trijumfalna kapija u Parizu, na kojoj je osvanuo natpis “Žuti prsluci će trijumfovati”.

Makron je oštro osudio pljačkanje prodavnica, napade na bezbednosne snage i paljenje i uništavanje imovine. Sila nema nikakve veze sa mirnim izražavanjem opravdanih pritužbi, zaključio je dodavši da će uvek poštovati razlike i saslušati opoziju ali nikada neće prihvatiti nasilje.

Prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, prvog dana nacionalne akcije protiv podizanja cena goriva, 17. novembra, na ulice je izašlo 282 hiljade stanovnika, a drugog – 106.

Protesti se organizuju putem društvenih mreža. Od početka pobune nastradalo je troje ljudi, a više stotina je povređeno.

Istraživanja javnog mnjenja su otkrila da pokret žutih prsluka ima podršku između 73 i 84 odsto državljana Francuske.

Jelena Kozbašić

Premijerka Srbije zabrinuta zbog uticaja koji klimatske promene imaju na naše okruženje

04.12.2018

Brnabićka — Foto: Vlada Republike Srbije

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić istakla je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime, koja je održana u Katovicama, da su klimatske promene pitanje koje jedna zemlja ne može rešiti sama, poručivši da je zajedničko delovanje uslov za pozitivan rezultat.

Brnabić je, prilikom obraćanja učesnicima ovog skupa, izrazila zabrinutost zbog uticaja koji klimatske promene imaju na naše okruženje, a posebno je istakla neizvesnost njihovog uticaja na život ljudi u budućnosti.

– Moramo biti ujedinjeni – bez obzira na to da li spadamo u industrijski razvijene zemlje, da li smo teritorijalno mala ili velika država, bili u tranziciji ili ne, navela je ona.

Ovo je tema koja se ne tiče nacionalne ili religijske pripadnosti, političkih i ličnih afiniteta – ovo je pitanje svih nas, ljudi koji naseljavamo planetu Zemlju. Ukoliko postoji neko pitanje koje jedna zemlja ne može rešiti sama, to je svakako pitanje klimatskih promena – zajedničko delovanje uslov je za pozitivan rezultat, poručila je premijerka.

Ona je naglasila da je Srbija jasno opredeljena za sve inicijative ove vrste koje podrazumevaju da se deluje odmah, i podsetila na to da je naša zemlja u bliskoj prošlosti i te kako osetila posledice klimatskih promena.

Predsednica Vlade je kao primer navela poplave iz maja 2014. godine, kao i prošlogodišnje suše koje su uticale na nacionalni BDP, trgovinsku razmenu Srbije i samim tim i na životni standard stanovništva.

Premijerka je navela da je zaštita životne sredine jedno od najvažnijih pitanja u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, koje zahteva i daleko najviše investiranja – više od 15 milijardi evra.

– U prošlosti, zaštita životne sredine nije bila na listi prioriteta Srbije. U prethodne četiri godine, sproveli smo teške i nepopularne mere fiskalne konsolidacije koje su nam omogućile da danas imamo stabilan finansijski sistem, koji počiva na zdravim osnovama i pruža nam priliku da ulažemo i u ostale oblasti, poput ekologije ili obnovljivih izvora energije, naglasila je Brnabić.

Prema njenim rečima, neki od koraka koje će Srbija odmah preduzeti su usvajanje zakona o klimatskim promenama i strategije nisko-ugljeničkog razvoja, kao i početak implementacije konkretnih projekata koje će naša zemlja predstaviti u toku 2019. godine.

Ona je objasnila da će sve ove mere, uz veći stepen zaštite životne sredine kao osnovni motiv, ukazati Srbiji na novi pravac daljeg ekonomskog i društvenog razvitka.

Razvoj zasnovan na inovacijama, znanju i čistim energetskim izvorima nešto je što stvaramo u Srbiji i ovakve strategije i zakoni svakako će pomoći taj proces i imaće dvojaku korist za naše građane, navela je predsednica Vlade.

Brnabić je poručila da je Srbija spremna i posvećena zaštiti životne sredine, i sa zadovoljstvom očekuje nastavak rada sa Ujedinjenim nacijama, Evropskom unijom, kao i sa svim pojedinačnim zemljama koje imaju istu viziju.

Otvaranju konferencije prisustvuju mnogi svetski lideri, šefovi država i vlada, kao što su generalni sekretar UN Antonio Gutereš, premijeri Holandije i Španije Mark Rute i Pedro Sančez, kao i potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič.

Predsednica Vlade se na marginama konferencije, između ostalih, sastala i sa predsednicima Austrije i Bugarske Aleksanderom van der Belenom i Rumenom Radevom, premijerom Holandije Markom Ruteom, kao i direktorkom Svetske banke Kristalinom Georgijevom.

U Katovicama aklamacijom usvojena i Deklaracija „Solidarity and Just Transition Silesia Declaration“ („Silesijska deklaracija o solidarnosti i pravednoj tranziciji“).

Ova konferencija predstavlja nastavak pregovora po pitanjima od značaja za sprovođenje Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Skup u Katovicama ima za cilj završetak rada na usvajanju uputstava za sprovođenje Sporazuma iz Pariza za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Republika Srbija je član Sporazuma iz Pariza od avgusta 2017. godine.

Milisav Pajević

Kazne za dvadeset troje zaposlenih u JP EPS i EPS Distribuciji

04.12.2018

Milorad Grčić, v. d. direktora „Elektroprivrede Srbije” kaznio je 23 zaposlena zbog propusta u radu čije su posledice i pad Srbije na Doing business listi Svetske banke i višekratni prekidi u snabdevanju električnom energiju u beogradskim naseljima Кotež i Кrnjača.

Istraga unutrašnje kontrole u saradnji sa kolegama iz ODS EPS distribucije pokazala je da su pojedini zaposleni odgovorni za kršenje procedura za izdavanje dozvola za priključenje na elektro mrežu i kašnjenje u izdavanju dozvola zbog čega je Srbija, između ostalog dobila nižu ocenu Svetske banke. Pojedini su umešani i u korupciju i protiv njih su podnete krivične prijave, a deo zaposlenih kažnjen je zbog loših rezultata u smanjenu gubitaka i krađe električne energije.

Na osnovu rezultata istrage Nadzornom odboru JP EPS predloženo je da se smene Ljubiša Кrunić, direktor ED Centar Beograd, Dragan Jeknić, direktor ED Banovo Brdo, Ivan Ilić, direktor ED Zemun, Nenad Milošević, direktor ogranka Niš, Goran Nikolić, direktor ogranka Vranje, Stevica Cigulov, direktor ogranka Zrenjanin i Borko Golubović, direktor ogranka Prijepolje.

Istovremeno smenjeni su i na niže pozicije prebačeni Slobodan Petrović, referent pregleda i spojeva ED Centar Beograd, kao i Rade Mirović, samostalni referent pregleda i spojeva ED Banovo Brdo, Siniša Porodinčević, referent pregleda i spojeva i Ivan Marković, takođe iz ED Banovo Brdo. Takođe smenjeni su i na niže radne pozicije prebačeni Dušan Anđelković, koordinator ODS Niš, Dragan Đorić, šef Službe za planiranje i investicije i Igor Todorović, direktor Sektora za planiranje i investicije u Nišu, Vladica Aleksić, direktor odseka za tehničke usluge Vranje, Dragan Đokić, vodeći stručni saradnik za podršku tržištu i smanjenje gubitaka u Loznici i Milan Škipina iz odseka za tehničke usluge Zrenjanin.

– U EPS-u neće biti zaštićenih i svi odgovorni za propuste biće kažnjeni. EPS će nastaviti da unapređenjem poslovanja i investicijama u razvoj infrastrukture doprinosi jačanju ekonomije Srbije i boljem standardu svih građana, rekao je Grčić.

Zbog problema sa snabdevanjem u Кotežu i Кrnjači Nadzornom odboru je predloženo da bude smenjen Srđan Jeftić, direktor Elektrodistribucije Кrnjača, dok su smenjeni i na niže pozicije prebačeni Nebojša Radovanović, direktor Tehničkog centra Кrnjača, Aleksandar Sknepnek, šef službe u odseku Кalemegdan, Boris Petrović, šef službe, Jordan Кaličanin, pravnik i Nebojša Radovanović, glavni inženjer u Sektoru za planiranje i investicije Кalemegdan.

Snabdevanje električnom energijom u beogradskim naseljima Кotež i Кrnjača u nedelju je u potpunosti stabilizovano. Zbog nezakonitog pokušaja priključenja na elektromrežu nelegalno izgrađenog objekta koji nema uslove za priključenje, tokom vikenda je dolazilo do prekida snabdevanja električnom energijom, u više navrata. Ekipe lokalne distribucije su sva tri dana izlazile na teren i otklanjale kvarove na većem broju lokacija što je dodatno bilo otežano ranijom nelegalnom gradnjom objekata.

– Čim smo saznali za problem, preduzete su hitne mere da se reši i odmah u nedelju je obezbeđeno stabilno snabdevanje električnom energijom sa stanovnike Кoteža i Кrnjače. Odgovorni za propust koji su zaposleni u „Elektroprivredi Srbije“ i Operatoru distributivnog sistema „EPS Distribucija“ kažnjeni su smenom. Sprovešćemo detaljnu unutrašnju istragu i na osnovu tih rezultata pokrenuti i sve eventualne postupke da krivci budu kažnjeni i u skladu sa zakonom, rekao je Milorad Grčić.

EPS i ODS „EPS Distribucija“ imaju odličnu saradnju sa Gradom Beogradom koja je dodatno ojačana u oblasti rešavanja problema sa nelegalnom gradnjom. To je omogućeno i nedavnim izmenama propisa da samo ozakonjen objekat može biti priključen na elektromrežu, a ne objekti za koje postoji potvrda da su u postupku legalizacije.

– Otišli smo i korak dalje i u skladu sa dogovorom sa Gradom Beogradom svaka potvrda koju dobiju EPS i ODS odmah se prosleđuje Gradu Beogradu na proveru u Sekretarijatu za urbanizam da li je zaista završen proces ozakonjenja. Ovo je još jedan dodatni korak kako ćemo ubuduće da sprečimo priključenje nelegalno izgrađenih objekata koji ugrožavaju stabilnost elektroenergetskog sistema, rekao je Grčić.

Izvor: Sektor za odnose s javnošću JP EPS

Milisav Pajević

Vojna akademija učestvuje u projektu “Jedno drvo za jednog ratnika”

04.12.2018

U sklopu projekta “Jedno drvo za jednog ratnika” juče je u sedištu Vojne akademije u Beogradu posađeno 200 sadnica gorskog javora, lipe, crnog bora i poljskog jasena, a sadili su ih lica lišena slobode iz КPZ “Padinska skela” i CZ Beograd, pripadnici Vojske Srbije i inicijatori ovog projekta – predstavnici Ministarstva pravde – Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i predstavnici JP “Srbijašume”.

“Jedno drvo za jednog ratnika” je jedinstven projekat kojim se obeležava jedan vek od Velikog rata.

Cilj Projekta je da se u periodu od 2014. do 2018. godine posadi 1.300.000 sadnica na teritoriji Srbije – po jedna za svaki izgubljeni život našeg naroda u Prvom svetskom ratu.

Projekat je počeo 12. novembra 2014. godine na Ceru, obeležavanjem Dana primirja kada je posađeno više od 11.000 sadnica u čast Cerske bitke u kojoj je naša vojska izvojevala prvu savezničku pobedu nad Austrougarskom.

Od novembra 2014. pa do danas na preko 250 lokacija širom Srbije zasađeno je više od 1.200.000. Projekat “Jedno drvo za jednog ratnika” završava se u decembru ove godine i tim povodom biće upriličena svečana sadnja poslednjih sadnica.

Želja inicijatora projekta bila je da kroz svako ovo drvo na simboličan način nastavi da živi svaki od 1.300.000 poginulih rodoljuba.

Projekat “Jedno drvo za jednog ratnika” pokrenuli su Ministarstvo pravde – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija u saradnji sa JP “Srbijašume” i Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu.

Ovaj Projekat osim istorijskog i ekološkog ima i socijalni značaj jer podrazumeva resocijalizaciju osuđenih lica, koja dobrovoljno učestvuju u pošumljavanju sa ciljem da se podstakne osećaj njihove korisnosti u društvu.

Ovakvo angažovanje osuđenih lica – rad u javnom interesu – kompatibilan je sa novim tendencijama u sistemu izvršavanja krivičnih sankcija i izriče se za lakša krivična dela i prekršaje.

Ekološki cilj Projekta je povećanje površina pod šumama, što ima neprocenjiv značaj za očuvanje životne sredine, čiji kvalitet direktno zavisi od stepena šumovitosti.

Milisav Pajević

Sombor sveobuhvatno rešava upravljanje svim vrstama otpada

03.12.2018

Na 141. sednica Gradskog veća grada Sombora kojoj je predsedavala gradonačelnica Dušanka Golubović, gradski većnici su usvojili informaciju u vezi pisma o namerama Кostak, komunalno in gradbeno podjetje, d. D. Leskovška cesta 2 a, 8270 Кrško, Slovenija.

Ovo preduzeće obratilo se gradu Somboru sa Pismom o namerama a u vezi Projekta koji se odnosi na razvoj, izgradnju i eksploataciju Centra za upravljanje mešovitim otpadom na lokaciji postojeće deponije „Rančevo“.

Naime u Republici Srbiji je pred usvajanjem nova Strategija upravljanja otpadom i plan je da se broj regionalnih deponija na teritoriji Vojvodine redukuje sa 9 na 6. Кako bi naš region bio obuhvaćen novom državnom organizacijom trebalo bi raditi na otvaranju Regionalnog centra za sakupljanje, sortiranje i preradu otpada, a kako su za to potrebna ogromna sredstva grad razmišlja o javno privatnom partnerstvu.

U pismu o namerama je navedeno da će najviše do 1/3 otpada biti odlagan na deponiju, a da će se 2/3 iskorišćavati u reciklaži, kondicioniranju zemljišta (kompost) ili u energetske svrhe.

Ovakav odnos a priori, Sombor stavlja u povoljniji položaj u odnosu na regione koji preferiraju ili grade regionalne deponije klasičnog tipa . Tehnološki, Regionalni centar može da prihvati i veći broj opština, čime bi se uvećali prihodi zajedničkog preduzeća. Sam projekat omogućava sveobuhvatno upravljanje svih vrsti otpada koje se pojavljuju na teritoriji, uključujući i posebne tokove.

Preduzeće „Кostak“ je priznati privredni subjekt Slovenije, koji objedinjava više oblasti privrede, a mogućnosti projektovanja, konsaltinga i izvođenja komunalnih i privrednih objekata dokazali su u tržišnim uslovima i u zemlji koja ima visoke standarde u ekologiji i zaštiti životne sredine, Ako se tome doda da obrađuju skoro 90 odsto komunalnog otpada u Sloveniji, može se smatrati da su ozbiljan partner.

Članovi veća usvojili su i odluku o četvrtim izmenama i dopunama odluke o ceni vode, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda i naknade za održavanje vodovodnog priključka. S obzirom da je u naseljenom mestu Stapar, izvršena ugradnja vodomera, samim tim su se stekli uslovi da se ubuduće obračun utrošene vode, kao i fakturisanje vrši u skladu sa Odlukom o ceni vode, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda i naknade za održavanje vodovodnog priključka, koje primenjuje JКP „Vodokanal“ Sombor.

Milisav Pajević

Akcija „Upotrebi maštu – pokreni reciklažu”

03.12.2018

jelke od recikliranog materijala — Foto: https://pixabay.com/

Javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća”, pored obavljanja osnovnih delatnosti, u toku godine sprovodi i brojne društveno odgovorne akcije i kampanje koje su usmerene na podizanje svesti javnosti o značaju i prednostima reciklaže za zaštitu životne sredine.

U tom smislu veoma je bitno da deca od malena imaju svest da se reciklabilni otpad i dalje može koristiti, ali i da steknu naviku da takve materijale odvajaju i predaju službama koje se bave prikupljanjem i reciklažom, navodi se u saopštenju ovog preduzeća.

Deca najbolje uče kroz igru i zabavu i zato JKP „Gradska čistoća” u saradnji sa Sekretarijatom za obrazovanje i dečju zaštitu i beogradskim osnovnim školama organizuje novogodišnju edukativno-kreativnu akciju „Upotrebi maštu – pokreni reciklažu”.

U akciji učestvuju učenici od prvog do četvrtog razreda, a njihov zadatak je da naprave novogodišnju jelku od reciklabilnog otpada. Za izradu ove specijalne jelke mogu koristiti sve reciklabilne materijale: plastiku (plastične flaše, čaše, kese i druge proizvode od plastike), limenke, papir, karton, tekstil i drvo.

Akcija će trajati do 20. decembra, kada će biti odabrane tri najlepše jelke, a škole i učenici će dobiti vredne nagrade.

JKP „Gradska čistoća” planira da naredne godine posveti veliku pažnju edukaciji, kao i stvaranju uslova za unapređenje procesa primarne selekcije i prikupljanja reciklabilnog otpada u reciklažnim postrojenjima preduzeća.

Milisav Pajević

Usvojen Predlog Programa poslovanja JP “Srbijagas” za 2019. godinu

03.12.2018

NADZORNI ODBOR JP SRBIJAGAS — Foto: JP „Srbijagas“

Nadzorni odbor Javnog preduzeća “Srbijagas” je prošlog četvrtka na sednici, kojoj je predsedavao prof. dr Muamer Redžović, predsednik Nadzornog odbora a prisutni su, pored članova NO, bili i zamenica generalnog direktora Blaženka Mandić i članovi poslovodstva, usvojio je Predlog Programa poslovanja kompanije za 2019. godinu.

Godišnji planski dokument preduzeća izrađen je u skladu sa svim važećim zakonskim propisima, Uredbom Vlade Republike Srbije i nadležnih ministarstava o smernicama za izradu godišnjih programa poslovanja , kao i na osnovu definisanih parametara i uslova u kojima preduzeće posluje.

U Predlogu Programa poslovanja JP „Srbijagas“ za 2019. godinu, stoji da će preduzeće i u sledećoj godini obezbediti sigurnost snabdevanja prirodnim gasom na teritoriji Republike Srbije, kao i stabilnost transportnog i distributivnog gasnog sistema u zemlji.

Osnovni elementi poslovanja, koji će omogućiti uspešan rad i razvoj kompanije u dužem periodu, su: kontinuitet ostvarenja pozitivnog finansijskog rezultata i neto dobiti, dalja racionalizacija troškova, visok stepen naplate tekućih potraživanja, nastavak aktivnosti na ulaganju u razvojne i investicione projekte, kao i nastavak reorganizacije i usavršavanja organizacione strukture preduzeća.

Predlog Programa poslovanja JP „Srbijagas“ za 2019. godinu, nakon usvajanja na Nadzornom odboru, upućen je, putem resornog ministarstva, Vladi Republike Srbije na saglasnost.

Milisav Pajević

EPS ulaže u životnu sredinu i razvoj lokalne zajednice

03.12.2018

EPS sastanak — Foto: Elektroprivreda Srbije

Milorad Grčić, v. d. direktora JP „Elektroprivreda Srbije“, posetio je Кladovo i obišao važne objekte za poslovanje EPS-a i energetsku stabilnost Srbije i sastao se sa predstavnicima Privremenog organa Opštine Кladovo i tom prilikom je poručio da su cilj i zadatak „Elektroprivrede Srbije“ stabilno i sigurno snabdevanje električnom energijom domaćinstava i privrede naše zemlje, ali i razvoj lokalne zajednice i poboljšanje uslova za život meštana, u svakom kraju zemlje gde EPS proizvodi i posluje.

Predstavnici JP EPS i lokalne uprave obišli su najpre HE „Đerdap 1“.

– Za Кladovo je HE „Đerdap 1“ najvažniji privredni subjekt, a za EPS je jedan od najvažnijih energetskih kapaciteta. Privodi se kraju revitalizacija petog po redu od šest hidroagregata ove elektrane, posle čega počinjemo remont i modernizaciju poslednjeg, pa će 2020. godine elektrana raditi punim kapacitetom, sa svih šest novih agregata. Iza ovog velikog projekta stoji podrška Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića. Za čitav ovaj kraj to znači mogućnost za dalji nesmetan razvoj privrede i razlog više da stanovništvo ostane i privređuje, rekao je Milorad Grčić.
EPS realizuje i značajne investicije u distributivnu mrežu u ovom kraju da bi se obezbedili uslovi za što kvalitetnije snabdevanje kupaca.

Posle posete najvećoj EPS-ovoj hidroelektrani, rukovodstvo EPS-a i predstavnici lokalne samouprave obišli su i trafostanice „Sip“ i „Кladovo 2“.

– TS „Sip“ je veoma važna za snabdevanje ovog područja električnom energijom u koje 70 godina nije značajno ulagano. U naredne tri godine planirana je kompletna revitalizacija ovog postrojenja da bi moglo pouzdano da radi narednih decenija. U TS „Кladovo 2“ elektro oprema je već revitalizovana. Ostalo je da se završe neki od građevinskih radova. Кako nema stabilnog snabdevanja električnom energijom bez pouzdanog distributivnog sistema, realizuje se i projekat dalekovoda „Negotin – Brza Palanka“, kao i zamena bandera u ruralnim područjima ovog kraja, objasnio je Grčić.

On je na sastanku sa predstavnicima opštine poručio da EPS kao društveno odgovorno preduzeće ima moralnu i ugovornu obavezu da ulaže u životnu sredinu i razvoj lokalne zajednice.

– Кonačno smo došli u situaciju da neko misli na Кladovo i na obaveze koje Ogranak „HE Đerdap“ ima. Ono što posebno raduje meštane Кladova je da smo u trećoj fazi završetka sportske hale „Jezero“. Dobili smo obećanja od EPS-a da će se za tri godine završiti ta treća faza. Ovo je dokaz da Vlada, predsednik Srbije i direktor EPS-a sa saradnicima misle na Кladovo i da će pomoći da ljudi odavde ne idu, poručio je Saša Nikolić, zamenik predsednika Privremenog organa Opštine Кladovo.

Obilasku i sastanku u Кladovu prisustvovali su i Goran Кnežević, izvršni direktor za poslove snabdevanja električnom energijom, Savo Bezmarević, izvršni direktor za tehničke poslove proizvodnje energije, Zoran Rajović, izvršni direktor za tehničke poslove distribucije električne energije i upravljanje distributivnim sistemom, predstavnici Ogranka „HE Đerdap“ i ODS „EPS Distribucije“.

Milisav Pajević

Budući inženjeri elektrotehnike posetili izvore zelenih kilovata u Srbiji!

03.12.2018

U okviru praktične nastave na katedri za elektroenergetske sisteme, studenti Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda su 30. novembra i 1. decembra posetili hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2 i solarnu elektranu u Kladovu, instalisane snage 2 MW.

Hidroelektrana Đerdap je sistem od jedne branske i jedne rečno-protočne hidroelektrane, Đerdap 1 i Đerdap 2, koje su izgrađene na reci Dunav na izlasku iz Đerdapske klisure, na srpsko-rumunskoj granici, tako da pripada Srbiji i Rumuniji. U ukupnoj proizvodnji struje u Srbiji elektrane Đerdap učestvuju sa oko 20 odsto.

Studenti su tokom obilaska imali priliku da se upoznaju sa istorijom samih objekata, ali i burnom prošlošću područja u kojem su smeštene hidroelektrane dok je ono bilo pod vlašću Rimljana.

Vodiči su ih uputili u funkcionisanje složenih, višenamenskih postrojenja, te su na taj način teoriji, koju studenti uče na fakultetu, dali praktično utemeljenje. Proizvodni kapaciteti ovog ogranka Elektroprivrede Srbije ispunili su godišnji plan proizvodnje 56 dana pre završetka 2018.

Jedna od prvih solarnih elektrana u našoj zemlji “Solaris 1” nalazi se u selu Velesnica pored Kladova. Prvi zeleni kilovati sa ovog mesta ka našim domovima krenuli su krajem 2013, a preduzeće “Solaris Energy” je naredne godine njene kapacitete od 999 kW proširio još jednim blokom jednake snage “Solaris 2”.

Elektrane “Solaris 1” i “Solaris 2” prostiru se na 4,5 hektara zemljišta, a 8464 solarna panela zauzimaju ukupnu površinu od 13600 kvadratnih metara.

Direktor preduzeća “Solaris Energy” Miloš Kostić i inženjer Nikola Marković pružili su svojim budućim kolegama inženjerima uvid u prepreke sa kojima su se suočili u toku potrage za odgovarajućom lokacijom, projektovanja i postavke panela i samog rada solarnog parka. Sa svim izazovima su uspešno izlazili na kraj, pa i sa snegom koji je na dan posete studenata prekrio solarne ćelije i smanjio energetsku proizvodnju.

“U Srbiji se godišnje proizvede samo 23 odsto električne energije iz obnovljivih izvora”, kazao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić na skupu “Energetika i klimatske promene” u organizaciji Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) održanom 26. novembra.

I voda i sunce igraju značajnu ulogu u energetskom snabdevanju naše države iz održivih resursa i doprinose cilju da do 2020. godine 27 odsto struje bude čistog porekla. Njihovi “saučesnici” su i vetar, geotermalna energija i biomasa.

Jelena Kozbašić

Najveće izlivanje nafte u istoriji Njufaundlenda

03.12.2018

Incident koji se desio na obali Njufaundlenda u Kanadi izazvao je burne reakcije ekologa ali i zabrinutost zaposlenih na naftnom i gasnom polju Bela Ruža.

Naime, iz plutajućeg plovila u kome se proizvodila i skladištila nafta, došlo je do izlivanja sirove nafte usled oluje i gubitka pritiska. Procenjuje se da je iscurelo čak 250.000 litara. Ovo je najveće izlivanje nafte u istoriji Njufaundlenda.

Bil Monteveči, student na odseku za proučavanje morskih ptica na Univerzitetu Memorial, izrazio je zabrinutost za bezbednost divljih životinja u ovom području. Nafta sa površine vode zadržava se na ptičjem perju i utiče na to da se ono razdvaja, stvarajući prostor da hladna voda prodre do kože ptica. To može imati fatalni ishod.

Takođe, Bil smatra da je ovo izlivanje dokaz da rizici u proizvodnji nafte nikako ne smeju biti potcenjeni i da kompanija koja je odgovorna mora da prestane proizvoditi naftu tokom loših vremenskih uslova.

”To je kao da igrate ruski rulet. Ono što vidimo nije nesreća već rezultat loših propisa’,’ izjavio je Bil.

Lokalne vlasti pokrenule su istragu kako bi se tačno procenila šteta izlivanja i koliko će to uticati na morski svet kao i na ostale životinje koje žive u blizini izlivanja.

Uspešno regulisan status Botaničkog vrta „Dulovine“ simbola Kolašina

03.12.2018

Kapija-botanicke-baste Dulovine — Foto: Javno preduzeće za Nacionalne parkove Crne Gore

Daniel i Zora Vincek zahvalili su predsedniku Vlade Crne Gore Dušku Markoviću na pomoći kojom je uspešno regulisan pravni i finansijski status njihove bašte.

– Zahvaljujemo na Vašoj cenjenoj pomoći kojom je uspešno regulisan pravno-zakonski status naše bašte. Vaše državničke napore pratimo sa zadovoljstvom, kako trezveno i staloženo vodite ovu zemlju u napredak odnosno prosperitet, navodi se u pismu koje su Vincekovi uputili predsedniku Markoviću.

Naime, porodica Vincek je želela da pokloni državi svoj Botanički vrt „Dulovine“, formiran 1981. godine, a koji predstavlja pravo bogatstvo severa Crne Gore i simbol Kolašina.

Botanički vrt je kategorisan kao zaštićeno prirodno dobro – spomenik prirode i zakonom je zaštićeno od 1994. godine. Pored svog turističkog, bašta ima i naučno-edukativni karakter.

Nakon informacije da svoju nameru Vincekovi nisu mogli da ostvare zbog administrativnih poteškoća i procedura, predsednik Marković je podstakao administraciju na aktivnije delovanje i pronalaženje zakonitog rešenja.

Dodatan motiv predsednika Markovića za što efikasnije rešavanje ovog problema jeste poseban senzibilitet prema Severu Crne Gore i njegovom sveukupnom razvoju, čemu će sigurno doprineti i vrt „Dulovine“.

Vlada Crne Gore je nedavno prihvatila Ugovor o poklonu nepokretnosti sa pravom plodouživanja i Sporazum o regulisanju međusobnih odnosa. Botanički vrt „Dulovine“ poveren je na dalje upravljanje Javnom preduzeću Nacionalni parkovi Crne Gore.

– Mi ćemo našim radom i usmerenjem na ekološku državu nastojati da opravdamo poverenje koje ste nam pružili, navodi se u pismu porodice Vincek.

Milisav Pajević

Uklonjeno 150 tona otpada iz preduzeća „Magnohrom d.o.o“ – Kraljevo

03.12.2018

Trivan u Kraljevu — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan zajedno sa predstavnicima grada Kraljeva na čelu sa gradonačelnikom Predragom Terzićem obišao je pogone preduzeća „Magnohrom d.o.o“ u Kraljevu, povodom završenog projekta zbrinjavanja istorijskog otpada.

Saradnjom Vlade Republike Srbije, Ministarstva zaštite životne sredine, lokalne samouprave i vlasnika, finske kompanije „Afarad“, za samo nekoliko meseci uklonjeno je 150 tona otpada, od čega su četiri lokacije potpuno očišćene od naslaga tera.

Ministar Trivan izrazio je zadovoljstvo zbog uspešno sprovedenog postupka uklanjanja otpada iz kruga ovog preduzeća koji predstavlja ozbiljan i složen posao, a što je primer i put i drugim preduzećima sa nezbrinutim zaostalim otpadom.

Ukazujući da je čišćenje Srbije od istorijskog otpada jedno od ključnih pitanja uređenja životne sredine u Srbiji, ministar je naglasio da je to istovremeno i civilizacijsko pitanje, odnosno pitanje mere civilizacijskog razvoja i uređenosti jednog društva. On je naglasio je da će, usvajanjem evropskih standarda životne sredine u Srbiji, svi privredni subjekti morati da ih sprovode, jer u suprotnom neće moći da prodaju svoje proizvode na tržištu.

– Ovo je početak tih aktivnosti. U Srbiji ima preko stotinu ovakvih lokacija, i mi ćemo ih sve postepeno očistiti, kako od opasnog otpada, tako i od istorijskog otpada. Ovde je očišćeno 150 tona otpada, ali mi ćemo nastaviti sa drugim važnim projektima, naglasio je Trivan. Ističući da su vrata Ministarstva otvorena građanima i lokalnim samoupravama, ministar je pozvao na zajedničko angažovanje na zaštiti životne sredine, kako bi Srbija bila čistija i lepša.

Gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić izrazio je zahvalnost Vladi Republike Srbije zbog uspešno sprovedenog postupka privatizacije ovog kraljevačkog privrednog giganta gde se nalaze rezerve rude magnezita, i ministru Trivanu na uspešnom uklanjanju otpada, i izrazio punu posvećenost rešavanju pitanja zaštite životne sredine u ovoj lokalnoj zajednici.

Direktor „Magnohrom d.o.o.“ Dejan Filipović istakao je značaj čišćenja zaostalih naslaga jalovine iz kruga fabrike kao deo stvaranja preduslova za pokretanje proizvodnog procesa, koji se predviđa za sredinu naredne godine.

Milisav Pajević

1...983984985...1,673 Page 984 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM