Prošlogodišnje krčenje amazonskih šuma najviše u protekloj deceniji: Otežano “disanje” naše planete

28.11.2018

Anavilhanas2 — Foto: Wikipedia/Jason Auch

Amazonija je najveća svetska prašuma smeštena u srcu Južne Amerike. Zauzima oko jedne trećine kontinenta oko reke Amazon i proteže se kroz devet država. Čak šezdeset odsto njene teritorije pripada Brazilu.

Zbog svoje površine od preko 5 miliona kvadratnih kilometara smatra se plućima Zemlje. Baš kao što pušači svoje disajne organe uzimaju zdravo za gotovo, tako se i čovečanstvo ophodi prema Amazoniji.

U periodu od avgusta 2017. do jula 2018. godine u Brazilu je iskrčeno 7900 kvadratnih kilometara prašume, što je, prema podacima vlade, najgori stepen rašumljavanja u proteklih deset godina. U odnosu na godinu ranije, zabeležen je skok od 13,7 odsto.

Prema proračunima brazilskog ogranka organizacije Greenpeace, stradalo je otprilike 1,185 milijardi drveća.

Ministar zaštite životne sredine Edson Duarte je za ovu pojavu okrivio nezakonito krčenje stabala i pozvao vlasti da pooštre nadzor Amazonije.

Ipak, s obzirom na to da je na čelo države nedavno došao Žair Bolsonaro, čovek konzervatističkih, desničarskih stavova i zabrinjavajućeg pogleda na zaštitu životne sredine koji cilja na podršku poljoprivrednika, Duarteovi zahtevi mogli bi da ostanu neuslišeni.

Pročitajte još:

Da li je novi predsednik Brazila pretnja po Amazon?

Amazonska prašuma predstavlja područje sa najvišim stepenom biološke raznovrsnosti na svetu. Naučnici su procenili da se na jednom kvadratnom kilometru Amazonije može pronaći hiljadu vrsta drveća i nekoliko hiljada viših biljaka. Pored raznolikog biljnog i životinjskog sveta, prašuma je dom i mnogih domorodačkih zajednica.

Zbog nekontrolisanog krčenja stabala dolazi do problema kao što su erozija, poplave i gubitak staništa brojne flore i faune. Kako je drveće “usisivač” štetnog ugljenika iz atmosfere, šume su nam važni saborci u borbi protiv klimatskih promena. Zašto onda ljudi toliko besomučno uništavaju Amazoniju?

Glavni razlog krije se u činjenici da su poljoprivrednicima za prehranu stoke neophodni ogromni pašnjaci – čak devedeset i jedan odsto očišćene površine Amazona koristi se upravo za ispašu. Svetsko stanovništvo neprestano se uvećava, a samim tim skače i potražnja za hranom. Kako bi se zadovoljili rastući apetiti naše civilizacije, Amazonska džungla strada kao prepreka koja stoji između uzgajivača i zarade i potrošača i njihovih punih stomaka.

Najgori aspekt krčenja Amazonije je što poljoprivrednici neretko izazivaju požare kako bi oslobodili prostore za sebe. Vatra ne samo da razara šumske kapacitete, već u vazduh ispušta i veliku količinu ugljen-dioksida. Pored ispaše stoke, iskrčeno zemljište koristi se i za gradnju novih poljoprivrednih gazdinstava i uzoravanje njiva, pre svega pod sojom.

Posečena stabla upotrebljavaju se i u drvnoj industriji koja, iako je očigledan krivac za rašumljavanje, snosi odgovornost za, uslovno rečeno, samo 3 do 4 odsto krčenja Amazonske prašume. Još jedan od motiva “brisanja” džungle je i gradnja infrastrukture.

Jelena Kozbašić

Preko dve milijarde dinara za podsticaj reciklažnoj industriji

28.11.2018

Trivan na sastanku — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan sastao se juče sa predstavnicima Udruženja reciklera Srbije.

Na sastanku je razgovarano o problemima u finansiranju i radu reciklažne industrije u oblasti posebnih tokova otpada.

Sagovornici su se saglasili da postoji visok stepen međusobnog razumevanja u pogledu neophodnosti jačanja reciklažne industrije i nacionalnih kapaciteta u upravljanju svim vrstama otpada.

Predstavnici Udruženja reciklera Srbije zatražili su povećanje podsticaja države u ovoj oblasti i istovremeno pozvali nadležne da povećaju kontrolu rada preduzeća za preradu otpada, kako bi se obezbedilo u potpunosti pridržavanje propisa u ovoj privrednoj grani.

Oni su naglasili da se reciklažnoj industriji tri godine unazad opredeljuje isti nedovoljni podsticaj, dok su njene potrebe i kapaciteti daleko veći.

Ministar Goran Trivan je rekao da će Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine ove godine izdvojiti preko dve milijarde dinara, što je približno trećina budžeta Ministarstva za podsticaj reciklažnoj industriji, odnosno onoliko koliko je to moguće u odnosu na opredeljeni budžet.

Međutim, ova sredstva nisu dovoljna, smatra Trivan, zbog čega Ministarstvo razume reciklere u njihovom zahtevu da im se obezbedi dodatni podsticaj.

Ministar Trivan je naglasio da je razgovarao sa svojim kolegom ministrom Sinišom Malim koji je takođe pokazao razumevanje da je neophodno uložiti dodatni napor da se podrži ova privredna grana.

S tim u vezi je i pitanje uspešnog rešavanja opasnog otpada, što predstavlja poseban državni interes, smatra Trivan, jer nelegalno skladišten opasni otpad je neposredna ozbiljna pretnja bezbednosti i zdravlju ljudi.

– U Srbiji je još uvek mali procenat prerađenog otpada, i to je jedan od razloga što smo još uvek daleko od razvijenih zemalja Evrope. U našem društvu moramo razumeti da bez ulaganja u zaštitu životne sredine ne možemo napredovati, i zato moramo podsticati sopstvenu reciklažnu industriju. Podsticanje rada reciklažne industrije suštinski nije pitanje novca, već pitanje da li želimo čistiju Srbiju ili ne, naglasio je Trivan.

Milisav Pajević

Uspešno izvršeno zbrinjavanje četiri otrovne zmije

28.11.2018

Otrovnice-spakovane — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U zajedničkoj akciji Ministarstva zaštite životne sredine, Pokrajinskog Sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Zoološkog vrta grada Beograda i Zoološkog vrta Palić, uz stručno savetovanje herpetologa Zavoda za zaštitu prirode Srbije, 23. novembra uspešno je izvršeno zbrinjavanje četiri otrovne zmije (1 x Bitis arietans, 2 x Crotalus atrox i 1 x Philodryas baroni), kao i jednog primerka otrovne škorpije (1 x Androctonus australis), u Zoo Zagreb u Republici Hrvatskoj.

Deo životinja su primerci iz zaplene koji su bili privremeno zbrinuti u sklopu Zoološkog vrta grada Beograda, dok su drugi deo činile životinje iz zbirke Zoološkog vrta grada Beograda za koje više ne postoje odgovarajući uslovi za dalje držanje u zatočeništvu.

Mera izmeštanja otrovnica u cilju njihovog daljeg zbrinjavanja u inostranstvu je često neophodna, s obzirom da protivotrovi za otrovnice koje nisu prirodno rasprostranjene na teritoriji Republike Srbije, poput zvečarki, kobri, jamičarki, tajpana i drugih vrsta, nisu dostupni u Republici Srbiji.

Ovo je treći put da Ministarstvo sarađuje sa Zoo Zagreb u zbrinjavanju otrovnih vrsta.

Otrovne životinje su upakovane za transport po međunarodnim propisima za transport živih životinja, uz sva neophodna obeležja i upozorenja, u ovom slučaju u perforirane, providne plastične kutije sa poklopcem, zatim u platnene vreće obezbeđene sa plastičnim vezicama i nakon toga u drvene kutije sa unutrašnjom metalnom mrežom koje su zatvorene šrafovima.

Transport je izvršen posebnim vozilom Ministarstva za transport živih životinja u saradnji sa Odeljenjem za kontrolu zaštite i korišćenja

prirodnih dobara i ribljeg fonda Pokrajinskog Sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Držanje opasnih divljih životinja u zatočeništvu, uključujući sve otrovne zmije, zabranjeno je u Republici Srbiji još od 2010. godine, uz pojedina uslovna izuzeća za zoološke vrtove, prihvatilišta za divlje životinje i naučno-istraživačke ustanove.

Pored otrovnih zmija, nije dozvoljeno držanje primata, krupnih zveri, krokodila, i drugih opasnih vrsta.

Ministarstvo zaštite životne sredine apeluje na građane da, ukoliko saznaju nešto o slučajevima nezakonitog držanja opasnih divljih životinja u zatočeništvu, o tome bez odlaganja obaveste policiju ili inspekciju za zaštitu životne sredine.

Milisav Pajević

Naučnici predstavljaju novu strategiju za očuvanje pčela

27.11.2018

Kolaps populacija pčela može biti sprečen ako zemlje usvoje nove strategije koje će biti predstavljene na sledećoj konferenciji o biodiverzitetu koju organizuju UN sledeće nedelje.

Stefani Kristmen iz Internacionalnog centra za poljoprivredna istraživanja u suvim predelima predstaviće rezultate svog istraživanja kako bi pokazala na koji način se može postići profit i dobrobit za populacije polinatora.

UN već razmatra nove zakone o polinatorima koji predlažu postepeno smanjenje upotrebe pesticida, ali nova studija pokazuje nam da postoji bolji način koji je jeftiniji i efikasniji.

Svima je jasno da nešto mora da se promeni. Više od 80% useva zahteva insekte koji će ih oprašiti a novi podaci pokazuju da su populacije insekata širom sveta u krizi. U poslednjih 25 godina one su u Nemačkoj opale za čak 75%. U mnogim zemljama ovi podaci nisu dostupni ali broj jedinki doživeo je drastičan pad skoro svuda.

Dok neke zemlje poput Brazila povlače potpuno besmislene poteze poput ponovne upotrebe zabranjenih i štetnih pesticida EU je skoro zabranila upotrebu najrasprostranjenijeg insekcitida poznatog kao neonicotinoid. No, ova strategija je skupa i štetna po zemljoradnike, tvrdi Kristman i predlaže novi pristup koji je isprobala u Uzbekistanu i Maroku.

Suština njene tehnike jeste da se ¼ zemljišta koje se koristi za useve odvoji za one useve koji cvetaju. To su usevi od kojih se prave ulja od semenki i začini. Takođe, ona ohrabruje poljoprivrednike da obezbede insektima mesto za pravljenje legla, poput starog drveta i rastresite zemlje. „Ovo su jako mali zahtevi i svako može prištiti sebi ovo. Nije potrebna oprema niti tehnologija, samo mala investicija za seme.“

Kada je ova naučnica uporedila ovako postavljena polja sa tradicionalnim usevima sa monokulturama uočila je neverovatne rezultate. Usevi su bili oprašeni mnogo bolje, bilo je mnogo manje štetočina a prinos se povećao i u broju i u kvalitetu. U sve četiri klimatske regije u kojoj je sprovodila ovaj eksperiment, novčani prihod poljoprivrednika se povećao a benefiti za pčele bili su očigledni.

Ova „borkinja za prava pčela“ godinama je imala problem da nađe novac za svoja istraživanja i čak ih je finansirala iz svog budžeta. Sada ima podršku vlade Nemačke i sa njima radi na stvaranju petogodišnjeg plana koji bi ovaj princip preneo na mnogo širi, industrijalni nivo. Takođe se nada da će se vremenom sve više zemalja priključiti grupi onih koje ulažu napore da spreče nestanak pčela kako bi se mogao napraviti multilateralan sporazum o zaštiti. Njena želja je da se osigura da će pčele biti bezbedne pre nego što se ona penzioniše.

„ Broj insekata i pčela drastično opada a bez njih naši poljoprivredni sistemi neće funkcionisati. Ako uspemo da ih sačuvamo čitava naša životna sredina biće bogatija, lepša i otpornija na klimatske promene,“ izjavila je.

Milan Zlatanović

U Pančevu JKP počelo s podelom džakova namenjenih odlaganju pepela

27.11.2018

Zaposleni u JKP “Higijena” u Pančevu zaduženi za distribuciju računa su u centru grada krenuli s podelom džakova namenjenih odlaganju pepela.

Svako domaćinstvo će dobiti po tri džaka zajedno sa flajerom kojim se apeluje na građane da pravilno odlažu pepeo.

Tokom ove akcije biće podeljeno 3.000 vreća u naseljima gde tokom zime izgori najveći broj kontejnera: centar grada, Donji grad, Stara i Nova Misa.

Ovo je još jedna u nizu akcija kojom JKP “Higijena” Pančevo apeluje na građane da u posude za komunalni otpad nikako ne bacaju pepeo i ne prouzrokuju njihovo gorenje.

Poražavajuća statistika svedoči da je tokom prošle grejne sezone žar totalno uništio dvadeset plastičnih posuda. Stotinu metalnih kontejnera je čak po tri puta gorelo što je dovelo do toga da polovina njih bude raspohodovana.

Od početka ove grejne sezone izgorelo je sedam plastičnih od 1,1 kubika i jedan zvonasti kontejner.

I pored činjenice da JKP “Higijena” svake godine za nabavku novih kontejnera izdvoji značajna materijalna sredstva, posuda za odlaganje komunalnog otpada ipak nema dovoljno.

Problem će delimično biti ublažen postavljanjem novih kontejnera čija se isporuka očekuje u narednih desetak dana.

Milisav Pajević

II Međunarodna konferencija o urbanističkom planiranju – ICUP2018

27.11.2018

Događaj Zavoda u Nišu — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

U organizaciji Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Nišu, Klaster urbanog planiranja i Zavoda za zaštitu prirode Srbije, nedavno je održana II Međunarodna konferencija o urbanističkom planiranju – ICUP2018 u Nišu.

U radu konferencije učestvovalo je oko 150 stručnjaka, istraživača, studenata iz svih oblasti urbanog planiranja iz zemlje i inostranstva, kao i predstavnici opština i stručnih i naučnih instucija i nevladinih organizacija iz regiona, u cilju razmatranja u kom pravcu se razvijaju gradovi i kako kreirati sigurnije i bolje životno okruženje.

Rad je realizovan kroz plenarna predavanja i tematske sesije koncipirane tako da omoguće interaktivnost i dijalog, tokom kojih su mnoga pitanja otvorena i na kojima će se morati dalje intezivno raditi.

Tokom Konferencije predstavljeni su naučni i stručni radovi o planiranju i izgradnji objekata obnovljivih izvora energije, objekata u zaštićenim prirodnim dobrima, planskim i urbanističkim dokumentima i primerima dobre prakse korišćenja prirode u gradu.

U programu otvaranja Konferencije, učesnike je u ime Zavoda pozdravio mr Danko Jović, rukovodilac Kancelarije Zavoda za zaštitu prirode Srbije u Nišu, dok su stručna predavanja održali dr Dragana Ostojić, načelnik za zaštićena područja „Stanje, koncept i perspektive prirodnog dobra Parka prirode „Šargan-Mokra gora“, Marija Trikić, ing. pejsažne arhitekture „Primer dobre prakse zaštite u gradu: Spomenik prirode „Park Bukovičke banje“ i dr Saša Branković, ihtiolog „Obnovljivi izvori energije i zaštita prirode“.

Originalni naučni radovi preporučeni od strane recenzenata i prihvaćeni od strane Naučnog odbora biće publikovani u Zborniku radova Konferencije. U cilju sagledavanja teme skupa na međunarodnom nivou, ovogodišnji predavači po pozivu bili su prof. dr Margareta Breil iz Italije, prof. dr Marcus Collier iz Irske i prof. dr Ali A. Alraouf iz Katra.

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Milisav Pajević

Kragujevačka komunalna preduzeća ostvarila pozitivne finansijske rezultate

27.11.2018

Kragujevac Skupstina grada — Foto: Milisav Pajević

Zahvaljujući merama štednje i stabilizacije, koje su na snazi blizu tri godine, skoro sva javno – komunalna preduzeća ostvarila su pozitivne finansijske rezultate – zaključak je Gradskog veća koje je razmatralo i usvojilo izveštaje o realizaciji godišnjih programa poslovanja za period 1. januar – 30. septembar tekuće godine.

Prema rečima Nemanje Dimitrijevića direktora JKP Šumadija Kragujevac, to preduzeće je ostvarilo poslovni dobitak u iznosu od 82 miliona dinara, što je za 17 posto više od planiranog.

Neto dobit od 6,2 miliona dinara ostvarilo je i JKP Gradska groblja čija je likvidnost, rekao je direktor Nikola Spasić, u odnosu na drugi kvartal sada veća. Preduzeće uredno isplaćuje zarade, izmiruje tekuće obaveze prema Poreskoj upravi i prema dobavljačima.

U JKP Parking servis, kako se čulo, ostvaren je prihod od 156 miliona dinara, dok rashodi iznose 100 miliona dinara.

– Gubitak od pet miliona dinara iskazan je u JKP Zelenilo ali ne zbog lošeg funkcionisanja nego zbog neusklađenih cena po kojima grad plaća uslugu koju to preduzeće pruža, objasnio je gradonačelnik Radomir Nikolić što će biti rešeno već u narednoj godini.

Rezulati procesa konsolidacije, započetog pre tri godine, sada su vidljivi, kazao je Nikolić i dodao da se intenzivno smanjuje broj zaposlenih što je dovelo i do smanjenja troškova.

U saradnji sa bankama odnosno dvogodišnjim i trogodišnjim kreditima izmirene su sve zaostale obaveze prema zaposlenima, iz tih sredstava finansiran je i socijalni program, namirene su sve obaveze prema dobavljačima i potpuno je konsolidovana finansijska situacija u preduzećima.

Krediti se uredno vraćaju, iznosi su prepolovljeni, a negde i potpuno izmireni.

– Od januara naredne godine, počinje da funkcioniše jedno komunalno predzeće Šumadija Kragujevac što je bio normalan i logičan potez, s obzirom na to da imamo nekoliko preduzeća koja ostvaruju profit i par preduzeća koja po prirodi svog poslovanja ne mogu da ostvare pozitivne finansijske rezultate. Naš cilj je da onim što se zaradi u jednom preduzeću pokrijemo gubitak u drugom preduzeću i da na taj način dobijemo jedan kosolidovani sistem koji ostvaruje tekuću likvidnost i koji bez ikakvih zastoja može da brine o komunalnom sektoru u gradu Kragujevcu. Po našim procenama, zaključio je Radomir Nikolić, moći ćemo da uđemo u nove i ozbiljne investicije.

U sistemu lokalne samouprave broj stalno zaposlenih manji je za 850 čime je ostvarena ušteda od preko pet miliona evra na godišnjem nivou.

Milisav Pajević

Uskoro manjim kućnim ljubimcima dozvoljen ulaz u šalter sale grada Beograda

27.11.2018

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da je Gradsko veće na sednici održanoj u petak usvojilo Predlog odluke o dopuni Odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada Beograda.

Ovom odlukom se omogućava da Grad Beograd i gradske opštine donesu odluke kojima se dozvoljava da se u šalter sale, uslužne centre i pisarnice mogu uvoditi manji psi ukoliko nisu opasni, imaju povodac, vakcinisani su protiv besnila i obeleženi u skladu sa zakonom, kao i mačke ukoliko su u transporteru.

Predlog odluke upućen je na razmatranje i usvajanje Skupštini grada, a sednica će biti održana 30. novembra.

– Inicijativu za donošenje ove odluke podnela je Gradska opština Vračar, koja je predložila da se u gradskoj i opštinskim upravama omogući vlasnicima manjih kućnih ljubimaca, pasa i mačaka, da prilikom odlaska u šalter salu, uslužni centar ili pisarnicu mogu sa sobom da povedu kućne ljubimce, pod uslovima koje propisuje ova odluka, a u cilju unapređenja svakodnevnog života građana Beograda, rekao je Vesić.

On je dodao da je Grad Beograd u poslednjih pet godina uredio preko trideset „pet zona”, odnosno igrališta za kućne ljubimce i dodao da će naredne godine na Novom Beogradu početi izgradnja groblja za kućne ljubimce.

Vesić je izrazio uverenje da će odbornici Skupštine Grada Beograda usvojiti ovu odluku, što će biti dokaz da se Beograd menja i prihvata vrednosti koje su u mnogim gradovima Evrope odavno standard.

Milisav Pajević

Italijansko-srpski forum održive, zelene i cirkularne ekonomije

27.11.2018

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je, na otvaranju „Italijansko-srpskog foruma održive, zelene i cirkularne ekonomije“ koji se održava u Beogradu, poručio da će saradnja Srbije i Italije doprineti da pitanja zelene ekonomije i održivog razvoja, postanu pitanja višeg prioriteta na nacionalnom i regionalnom nivou, a promocija investicija koje generišu razvoj i poštuju ekosistem će znatno smanjiti rizike za životnu sredinu i rezultirati napretkom.

Trivan je rekao da saradnji dve države u zašttiti životne sredine novi impuls daju ovaj forum kao i predstojeća Ministarska konferencija posvećena rešavanju problema zagađenja u Južnoj i Jugoistočnoj Evropi koja će biti odžana u Beogradu 4. i 5 decembra na kojoj će učestvovati predtavnici 20 zemalja a koja je podržana i od Italije.

– Želimo da unapredimo saradnju među našim državama u pravcu politika i aktivnosti koje imaju za cilj ostvarivanje održivog zelenog rasta i vodećih zelenih tržišta. Održiva, zelena i cirkularna ekonomija i životna sredina se međusobno podržavaju i u isto vreme doprinose društveno-ekonomskom napretku. Projekti u zelenu ekonomiju, koji generišu razvoj a poštuju ekosistem su razvojna šansa za Srbiju, jer se u reciklažnoj industriji krije na hiljade novih radnih mesta. Skupovi kao što je ovaj Forum važna su karika u podsticanju „zelenog“ razvoja koji će unaprediti privrednu aktivnost, investicije, preduzetništvo i nivo zaposlenosti, istovremeno usmeravajući pažnju na postepeni prelaz na nove tehnologije, što podrazumeva i zajedničke projekte, rekao je ministar Trivan u obraćanju učesnicima foruma na kome će potencijalnim investitorima biti predstavljeno 22 projekta iz oblasti životne sredine i poljoprivrede koje je razvio Italijanski nacionalni savet ( CNR).

Ambasador Italije Karlo Lo Kašo je ukazao da se Srbija sve više koncentriše na pitanja ѕaštite životne sredine i da je važna saradnja Italije i Srbije u ovoj oblasti jer je Evropi prioritet životna sredina i cirkularna ekonomija koja čuva resurse a podstiče rast.

On je naveo da Italija ima novi model cirkularne ekonomije koji upošljava 500 hiljada ljudi i koji ostvaruje uštedu od petsto do šesto milijardi evra.

Danas drugog dana foruma naše i italijanske kompanije imaće priliku da se susretnu sa potencijalnim partnerima kao i predstavnicima finansijskih institucija koje će moći da finansijski podrže projekte i predložene inovacije. U tim susretima će učestvovati i istraživači CNR-a koji su učestvovali u izradi 22 projekta.

Italijansko-srpski forum održive zelene i cirkularne ekonomije organizatovala je Kofindustrija Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine i ambasade Republike Italije u Republici Srbiji.

Milisav Pajević

Revitalizovana mala hidroelektrana „Turica“

27.11.2018

Mala HE Turica — Foto: Elektroprivreda Srbije

Milorad Grčić. v. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“, obišao je revitalizovanu malu hidroelektranu „Turica“, čija je instalisana snaga povećana na 360 kW, uz uvećanje godišnje proizvodnje na 2,13 miliona kilovat-časova.

Užička elektrana u naselju Turica „zelenim kilovatima“ već 90 godina učestvuje u proizvodnji električne energije naše zemlje.

EPS realizuje projekat rekonstrukcije malih hidroelektrana upravo da bi modernizovao pouzdane kapacitete od kulturno-industrijskog značaja i povećao udeo „zelene energije“ u svojoj proizvodnji većom snagom i efikasnošću malih HE.

– Poslednjih nekoliko godina u toku je veliki investicioni ciklus „Elektroprivrede Srbije“. EPS ispunjava svoje obaveze da sačuva, unapredi, izgradi i modernizuje svoje kapacitete kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje Srbije električnom energijom i u predstojećim decenijama, rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“, prilikom obilaska radova sa Savom Bezmarevićem, izvršnim direktorom za proizvodnju energije.

Rekonstrukcijom MHE „Turica“ obuhvaćeno je čišćenje akumulacije, zamena zatvarača temeljnog ispusta, sanacija vodozahvata i zidova dovodnog tunela, kao i vodne komore, zamena cevovoda i proizvodnih agregata, sistema upravljanja, ugradnja novog krana, kao i sanacija pomoćne zgrade elektrane. U toku su dodatni građevinski radovi na sanaciji odvodne vade.

Milisav Pajević

Potresan prizor – 145 kitova nasukano na obali Novog Zelanda

27.11.2018

stranded whales — Foto: YouTube (screenshot)

Ukupno 145 kitova nasukalo se na obali udaljenog dela novozelandskog ostrva Stjuart. Nasukano jato je u subotu 24. novembra zatekao slučajni prolaznik.

Kada je slučaj otkriven, polovina životinja već je bila mrtva, a vlasti su zbog nepristupačnosti lokacije odlučile da se nad ostalim kitovima izvrši eutanazija*.

“Eutanazija je bila najhumanije rešenje zbog zabačenosti obale, nedostatka osoblja u blizini i pogoršanja stanja kitova”, rekao je Ren Lepens ispred Regionalnog odseka za konzervaciju. “Međutim, donošenje takve odluke uvek je srceparajuće.”

Često se dešava da se morska stvorenja ostanu nasukana na obalama Novog Zelanda, a Regionalni odsek za konzervaciju beleži prosečno 85 nesreća na godišnjem nivou, međutim, uglavnom je reč o pojedinačnim žrtvama nepovoljnog spleta okolnosti.

Tačan razlozi zbog kojih kitovi i delfini budu nasukani za sada je nepoznanica, ali naučnici pokušavaju da ovu pojavu pripišu različitim faktorima: bolest, greška u navođenju kroz vodu, geografske karakteristike, naglo opadanje nivoa vode, gonjenje od strane predatora i ekstremni vremenski uslovi.

Pomenuto jato nije jedino koje je stradalo tokom prethodnog vikenda na Novom Zelandu.

U subotu se na plaži 90 milja nasukalo 10 pigmejskih kitova, od kojih je dva uginulo. Glavata uljarka dugačka 15 metara okončala je svoj život na poluostrvu Karikari, a beživotno telo još jedne nanelo je more u Ohivi.

* Eutanazija je ubistvo iz milosrđa ili samilosti, omogućavanje lake i bezbolne smrti neizlečivim bolesnicima koji trpe neizdržive bolove.

Jelena Kozbašić

Srbija obeležila Nedelju smanjenja otpada

27.11.2018

Trivan sa manekenkama u kostimima od otpada — Foto: Milisav Pajević

Ministarstvo zaštite životne sredine nastaviće sa unapređivanjem zakonskih rešenja u oblasti upravljanja otpadom, prilagođavanju evropskim i svetskim standardima u ovoj oblasti, jačanju svesti javnosti radi menjanja navika građana, i drugim aktivnostima kako bi Srbija bila zdravija i čistija, najavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na manifestaciji povodom Nedelje smanjenja otpada.

Ovu evropsku manifestaciju Ministarstvo je obeležilo u Novom Sadu, uz prisustvo brojnih zvanica – predstavnika državnih ustanova i institucija, akademske javnosti, nevladinih organizacija i medija.

– Znamo gde hoćemo da idemo i šta nam je činiti po najvažnijim pitanjima u zaštiti životne sredine i upravljanju otpadom, ali pravih rezultata će biti ukoliko obezbedimo neophodna sredstva, ukoliko bude obezbeđena projektno-tehnička dokumentacija za projekte u oblasti zaštite životne sredine. Ako to uradimo, otvorili smo vrata novim investicijama iz dostupnih evropskih fondova. Lokalne samouprave moraju stupiti u izradu prostorno-planske dokumentacije za upravljanje komunalnim čvrstim otpadom i preradu otpadnih voda, a Ministarstvo će im u tome pomoći, istakao je Trivan.

Odgovornim upravljanjem u sektoru otpada, ne samo da se obezbeđuje zdravija životna sredina, već se stvaraju preduslovi za razvoj baziran na racionalnom korišćenju resursa koji će doprineti otvaranju novih radnih mesta i podsticati društveno i ekološki odgovorno poslovanje privrednih subjekata, rekao je.

Ministar je podsetio da je važno da zapamtimo da je efikasnom saradnjom svih nadležnih organa nedavno doneta prva pravosnažna presuda za slučaj nelegalnog skladištenja opasnog otpada, što nam pokazuje da društvo i nadležni organi više nisu imuni na zloupotrebe nesavesnih pojedinaca i zločine protiv naše životne sredine.

Ministar Trivan uručio je zahvalnice Udruženju reciklera Srbije, preduzeću „GREENTECH d.o.o“ iz Novog Sada, i socijalnom ekološkom preduzeću „EKOBAG“, za doprinos smanjenju otpada i zdravijoj životnoj sredini.

Nedelja smanjenja otpada je evropska inicijativa kojom se od 2009. godine svake poslednje nedelje u novembru organizuju akcije s ciljem jačanja politika i dubljeg razumevanja neophodnosti održivog tretiranja otpada, odnosno promene ponašanja građana u pravcu smanjenja otpada u životnoj sredini, njegove reciklaže i ponovnog vraćanja u proizvodnju kao svojevrsnog resursa.

Milisav Pajević

U uginulom kitu pronađena velika količina plastike

27.11.2018

Na obali Indonezije pronađen je uginuli kit, nasukan na obalu.

Uzrok smrti nije poznat, ali u utrobi kita otkrivena je velika količina plastike – čak 115 plastičnih čaša.

Zaposleni u nacionalnom parku Vakatobi, iznenadili se kada su, osim čaša, pronašli i plastične boce, sandale, kese, najlonski džak i više od hiljadu komada različitog otpada.

Još jedna uznemirujuća situacija desila se u junu, kada je na Tajlandu pronađen uginuli kit. Na obdukciji je otkriveno da se u kitovoj utrobi nalazilo neverovatnih 17 kilograma plastike.

Iako je indonežanski grad Surabaja nedavno pokrenuo akciju ‘’Pet plastičnih flaša-jedna karta za gradski prevoz’’ biće potrebno da prođe dosta vremena da bi ova država, drugi najveći zagađivač okeana na svetu, zaista napravila ekološki pomak.

Još 2015. godine “Centar za biznis i životnu sredinu” u svom izveštaju izneo je podatak da 50 odsto plastike koja se uliva u okeane dolazi iz Indonezije, Kine, Tajlanda, Vijetnama i Filipina. Naime, kada bi ove zemlje smanjile izbacivanje otpada u okeane za 65 odsto, gomilanje plastike u okeanima na globalnom nivou bilo bi umanjeno do 45 odsto.

Podsetimo, Evropska unija je u oktobru objavila da će od 2021. godine biti zabranjena plastika za jednokratnu upotrebu.

Vlade Crne Gore ostvarila rezultate u poljoprivredi, ruralnom razvoju, ribarstvu, šumarstvu i vodoprivredi

27.11.2018

Crna Gora dve godine — Foto: Vlada Crna Gore

Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja u protekle dve godine rada Vlade Crne Gore postiglo je ohrabrujuće rezultate u svim oblastima rada – poljoprivredi, ruralnom razvoju, ribarstvu, šumarstvu i vodoprivredi.

Ostvareni su rast i modernizacija proizvodnje, poboljšanje konkuretnosti domaćih proizvođača, usvajanje zahtjevnih standarda, povećanje supstitucije uvoza i rast izvoza, otvaranje novih radnih mesta i stvaranje pretpostavki za održivo korišćenje prirodnih resursa u korist svih građana Crne Gore.

Sumirajući postignute rezultate u ovim oblastima, potpredsednik Vlade Crne Gore i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja mr Milutin Simović istakao je da su rezultati postignuti posebno zahvaljujući pristupu koji je podrazumijevao aktivan terenski rad i snažno partnerstvo sa evropskim i drugim međunarodnim partnerima, poljoprivrednim proizvođačima i preduzetnicima, zatim lokalnim samoupravama, naučnim i stručnim institucijama, civilnim sektorom, kao i medijima.

– Tokom ove dve godine, brojne aktivnosti organizovali smo na terenu i u toj neposrednoj komunikaciji sagledavali sve izazove sa kojima se proizvođači susreću u svom radu, afirmisali njihov posvećeni rad i rezultate, čuli i poruke podrške, kao i brojne sugestije i ideje. Bili smo i na severu i na jugu. Obilazili poljoprivredne proizvođače i preduzetnike, ribare, šumske komplekse i puteve, laboratorijske kapacitete, brojne institucije, učestvovali na lokalnim sajmovima i manifestacijama, kao i na međunarodnim konferencijama, kazao je Simović ističući da mu je posebna čast da Ministarstvo danas može da ugosti sve one koje je sa svojim saradnicima obišao u više od 200 poseta tokom prethodne dve godine.

– Takvu praksu ćemo nastaviti i u narednom periodu, jer najbolja garancija uspeha u kreiranju i realizaciji politika je u neposrednoj, otvorenoj i partnerskoj komunikaciji, kazao je Simović.

Milisav Pajević

Potpisan Ugovor o ustupanju sekvencijalnog uzorkivača

27.11.2018

ZavodSubotica_nov2018 — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

U skladu sa praksom Agencije za zaštitu životne sredine da podrži aktivnosti lokalnih samouprava u oblasti jačanja kapaciteta monitoringa kvaliteta vazduha, u prostorijama Agencije potpisan je Ugovor o ustupanju sekvencijalnog uzorkivača Zavodu za javno zdravlje Subotica.

Namena ovog uređaja je kontinuarno merenje suspendovanih čestica PM10 na lokaciji koju će definisati Gradska uprava Sombor.

Tokom sastanka direktor Zavoda, spec. soc. med. dr Vesna Vukmirović, i pomoćnik direktora Agencije, dr Tamara Perunović, razmatrali su mogućnosti dalje konkretne saradnje u oblasti sprovođenja zakonskih nadležnosti dve institucije.

Milisav Pajević

1...986987988...1,673 Page 987 of 1,673

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM