Decenija rada NIS-a i lokalnih partnera na dobrobit građana Srbije

23.11.2018

U Beogradskom dramskom pozorištu je svečano obeležena decenija NIS-ovog programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“ i višegodišnjeg uspešnog partnerstva kompanije sa 12 lokalnih zajednica širom Srbije.

Tokom ovog perioda NIS je sa svojim prijateljima iz gradova i opština u kojima posluje predano radio na unapređenju kvaliteta života građana, a uspeh programa „Zajednici zajedno“ u prvih 10 godina ogleda se u podršci NIS-a više od 900 projekata u čiju realizaciju je uloženo preko milijardu dinara.

Svečanom događaju prisustvovali su Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, predstavnici Vlade Republike Srbije, predstavnici 12 partnerskih gradova i opština: Beograda, Novog Sada, Čačka, Niša, Pančeva, Požarevca, Zrenjanina, Kikinde, Kanjiže, Srbobrana, Žitišta i Novog Bečeja, kao i mnogobrojni gosti i nosioci projekata koji su realizovani u deceniji za nama.

– Uspešno poslovanje jedne kompanije dobija svoju pravu vrednost u onome što je uloženo u budućnost i zajednicu u kojoj radimo i živimo. NIS nije samo veliki poslovni sistem, već i dobar korporativni građanin, bliski komšija i prijatelj. Kroz program „Zajednici zajedno“ već 10 godina doprinosimo razvoju 11 opština i gradova u Srbiji. Sa velikim ponosom gledamo kako nekadašnje ideje i projekti postaju bolji deo života za njihove žitelje. Skoro hiljadu projekata i više od milijardu dinara koje smo uložili – bilans je prve decenije. Pred nama su novi izazovi i, siguran sam, novi uspesi. Ulaganje u zajednicu je naše potvrđeno strateško opredeljenje. Svaki korak u njenom napretku je i korak do naših ciljeva, jer u zajednici smo – zajedno“, izjavio je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.

Kroz program „Zajednici zajedno“ NIS je do sada podržao rekonstrukciju vrtića, parkova, igrališta i škola, opremanje školskih laboratorija i učionica, kao i realizaciju projekata iz oblasti obrazovanja i nauke, kulture, ekologije, sporta, javnog zdravlja i socijalne zaštite.

U jubilarnoj godini sprovođenja programa društvene odgovornosti “Zajednici zajedno“, kompanija NIS je svojevrsnim „karavanom“ obišla sve partnerske gradove i opštine širom Srbije sa kojima sarađuje, proslavljajući deceniju uspešnog prijateljstva.

I u 2018. godini kompanija nastavlja da ulaže u projekte čiji je cilj poboljšanje kvaliteta života građana lokalnih zajednica, podrškom 26 projekata za čiju realizaciju je opredeljeno 114,5 miliona dinara.

Milisav Pajević

Danci ujedinjeni za zelenu budućnost – Uvode nalepnice na kojima piše ekološki uticaj namirnica?!

23.11.2018

grocery shopping — Foto-ilustracija: Unsplash

Već smo navikli da je na namirnicima koje kupujemo istaknut njihov sastav, način upotrebe i upozorenje za bezbednu primenu. Pored svih tih informacija, na danskim proizvodima uskoro bi mogao da se pojavi i podatak o njihovom uticaju na životnu sredinu.

U sklopu predloga vlade Danske za poboljšanje stanja klime i kvaliteta vazduha “Zajedno za zeleniju budućnost” nalazi se i preporuka da na hrani stoji obaveštenje o njenom ekološkom i klimatskom dejstvu. Ovo bi građanima pružilo mogućnost da svoje potrošačke odluke donose na osnovu potpune obaveštenosti o posledicama koje na okruženje imaju proizvodi.

Čak trideset odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte u Evropi potiče iz sektora proizvodnje hrane, a najkobniji uticaj na našu atmosferu ima meso. Ostale naznačene vrednosti na artiklima bile bi količina korišćenih pesticida, način transporta i ekološki otisak ambalaže.

Projekat sprovodi danski Savet za poljoprivredu i hranu. Direktor ovog tela Morten Hojer izjavio je: “Ovakve stvari su teške za izračunavanje, te se ispred nas nalazi veliki izazov…”

Danski ministar zaštite životne sredine Lars Kristijan Lileholt najavio je dijalog sa ogrankom malobrodajnih objekata, mesarima i drugim proizvođačima kako bi nalepnice funkcionisale na najbolji mogući način. Veruje da će stanovnici Danske znanje sa nalepnica na namirnicama iskoristiti u svrhe smanjenja svog pojedinačnog ugljeničnog otiska i poboljšanja klimatskih uslova.

U okviru plana “Zajedno za zeleniju budućnost”, Danci nastoje da ostvare i sledeće:

Postizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine;
Prestanak prodaje novih vozila na benzin i dizel od 2030. godine;
Ulaganje gotovo 11 miliona evra (80 miliona danskih kruna) u postavljanje brzih punjača za električne automobile;
Zabranu vožnja benzinaca i dizelaša u taksi službama od 2030;
Smanjeno ispuštanje štetnih gasova od strane industrije i domaćinstava;
Uklanjanje peći koje sagorevaju drvo, a proizvedene su pre 2000, pri kupovini kuća;
Asfaltiranje državne mreže puteva eko-asfaltom;
Razvijanje ekološki i klimatski efikasne poljoprivrede sa fokusom na istraživanje;
Naučni napori za unapređenje tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika za upotrebu u danskim poljima i šumama.

Zelena budućnost je veoma zahtevan cilj, ali ova zemlja preduzima korake u pravom smeru. Prema globalnom indeksu za životnu sredinu (2016), Danska je četvrta od 180 država. Ovako visoku poziciju osvojila je zahvaljujući izuzetnim dostignućima na polju energetske efikasnosti i smanjenju stepena zagađenja ugljen-dioksidom.

Jelena Kozbašić

Gradonačelnik Beograda: Bespravna gradnja traži sistemsko rešenje

23.11.2018

Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda — Foto: Grad Beograd

Bespravna gradnja je izuzetno veliki problem sa kojim se susreće čitavo društvo. U pitanju je višedecenijski problem cele Srbije koji zahteva da se rešenje traži sistemski, rekao je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić za TV Prva.

Radojičić je ocenio da borba sa ovom pojavom neće biti kratka, ali i naglasio da rušenje objekata ne bi trebalo da bude osnovno rešenje.

– Ne možemo da očekujemo da ćemo lako i potpuno iskoreniti ovaj problem jer pričamo o nečemu što traje jako dugo. Prema nekim procenama, gotovo svaka peta građevina u Beogradu nema kompletnu dokumentaciju. Rušenje nelegalnih objekata takođe nije pravo rešenje, već moramo da radimo polako i sistemski, ocenio je gradonačelnik Beograda.

Prema njegovim rečima, Grad Beograd kao najveća lokalna samouprava podržava napore Vlade Republike Srbije i posebno ministarke Zorane Mihajlović koja se bavi ovim problemom.

– Odnedavno imamo i novi zakon, stvaramo sistemske uslove i mehanizme da se borimo. Članovi mog tima su bili angažovani prilikom izrade novog zakona, dodao je Radojičić.

Milisav Pajević

Usvojena rezolucija o zaštiti Cijevne

23.11.2018

Odbornici u Skupštini Opštini Tuzi jednoglasno su podržali rezoluciju Demokratske unije Albanaca da se zaštiti reka Cijevna. Predstavnik predlagača Enis Đokaj ukazao je na to da rezolucija u sebi nema ništa političko, već da se ona odnosi samo na očuvanje reke.

– Skupština Glavnog grada je prošle godine proglasila kanjon reke Cijevne spomenikom prirode. Ova reka je od vitalnog značaja za snabdevanje pitkom vodom velikog broja područja poput Zatrijebča, Zatrijebačke Cijevne, Lofke i drugih. Zbog toga pozivam sve da podrže naš predlog, poručio je Đokaj.

Odbornik DPS-a Halil Duković saopštio je da Tuzi ne bi bile to što jesu da nema Cijevne.

– Ona je nešto po čemu smo svi prepoznati. To je jedna od najčistijih reka u Evropi. Ova rezolucija je apel prijateljima u Albaniji da povedu računa da je sačuvamo. Crna Gora i Albanija su prijateljske države i ne sumnjam da će doći do rešenja da čuvaju reku. Isto je ovo apel i onima koji žive blizu toka njenog da je sačuvaju. Nadam se da će tako i biti, rekao je Duković.

Nik Đeljošaj (AA) saopštio je da je u potpunosti za očuvanje reke Cijevne zbog mnogih razloga.

– To je značajno za cijelu Malesiju jer smo svi povezani. Tu smo mnogo vremena proveli. Sa ovim resursom treba da upravljamo, naveo je Đeljošaj.

Smailj Čunmuljaj (AA) naveo je da područje Malesije ne bi bilo lepo ukoliko ne bi bilo Cijevne.

Odbornik Demokrata Štjefan Camaj saopštio je da se na ovom području gradi 14 hidroelektrana.

Tamo ostavljaju naselja bez vode u severu. To je lobi hidrocentrala koji izgrađuju svaki dan te hidroelektrane. Mi ćemo podržati ovu inicijativu, ocenio je Camaj.

Izvor: RTCG

Milisav Pajević

Izgradnja fekalne kanalizacije u Mladenovu kod Bačke Palanke

23.11.2018

22112018_Radojevic, Mladenovo-09 — Foto: Autonomna Pokrajina Vojvodina

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, zajedno sa predsednikom opštine Bačka Palanka Branislavom Šušnicom, obišao je juče radove na izgradnji fekalne kanalizacije u naselju Mladenovo, u opštini Bačka Palanka, čija je ukupna vrednost preko šest miliona dinara, u čemu je resorni sekretarijat zajedno sa lokalnom samoupravom učestvovao sa polovinom sredstava.

Sekretar Radojević je istakao da je reč o radovima, koji su prioritet i od izuzetnog značaja za sve građane ovog naselja u opštini Bačka Palanka, koji su bili suočeni sa nedostatkom adekvatne kanalizacije.

– Projekat izgradnje nove kanalizacije za naselje Mladenovo, obuhvata nastavak radova na izgradnji kanalizacije u dužini 1.275 metara, čime će u ovoj fazi biti završeno 65 odsto projekta ukupne kanalizacione mreže. Namera nam je da iduće godine investiramo u nastavak ovih radova, kako bismo u naredne dve faze završili celokupnu kanalizacionu mrežu u Mladenovu, istakao je Radojević i dodao da je projektna dokumentacija već pripremljena.

On je podsetio da je ovo jedan od tri projekta u oblasti vodosnabdevanja i izgradnje kanalizacione mreže, koji sufinansira Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u bačkopalanačkoj opštini.

Reč je o izgradnji dva bunara, od kojih je jedan u samoj Bačkoj Palanci, a drugi u Pivnicama, čijom izgradnjom su prevaziđeni problemi vodosnabdevanja i postignuta stabilnost u ovoj oblasti. Jedan od prioriteta je i izgradnja novog bunara u Despotovu.

Radojević je podsetio da su do sada, osim u pomenute proejkte, resorni sekretarijat i Opština zajednički investirali 70 miliona dinara za početak i nastavak komasacije u katastarskoj opštini Neštin, i uređenje kanalske mreže na teritoriji Bačka Palanka u svim katastarskim opštinama.

Jedan od najznačajnijih podataka o ulaganju u ovu opštinu, kako je rekao dr Radojević, jeste da su poljoprivrednici iz ovog kraja i Sekreatrijat zajedno u pomenutom vremenu uložili oko 420 miliona dinara za investicije u registrovana poljoprivredna gazdinstva.

Milisav Pajević

Venecuela ostaje bez svog poslednjeg glečera

22.11.2018

Venecuela je nekada imala pet glečera, a danas samo jedan. Humboltov Glečer, poslednji venecuelanski glečer, sveden je na površinu od 10 fudbalskih terena, tj. jednu desetinu površine koju je zauzimao pre samo 30-ak godina. Naučnici su procenili da će ovaj lednik nestati u naredne dve decenije, a kada se to dogodi, Venecuela će biti prva država u modernoj istoriji koja je izgubila sve glečere.

Glečeri su u suštini veliki rezervoari vode koji se tokom leta u potocima slivaju niz planine do sušnijih predela. Ovo je vrlo bitan faktor u delikatnim ekosistemima jer su neke vrste koje žive u ovim potocima poput insekata i riba vrlo osetljive na promene i nestanak glečera bi mogao poremetiti čitave ekosisteme.

Naučnici naglašavaju da je vrlo bitno proučavati ovaj lednik u poslednjim fazama svog postojanja naročito zbog činjenice da nestanak glečera drastično utiče na ciklus kruženja vode u prirodi a mogao bi i da dovede do nedostatka vode za lokalne zajednice.

Valter Vergara, stručnjak za šumarstvo i klimu iz ekološke inicijative u Latinskoj Americi, izjavio je: „Ovo je tragedija i trebalo bi da se naglasi da je rezultat neodgovornog ponašanja u energetski intenzivnoj ekonomiji.“

Naučnik i direktor Univerziteta Vestfild u Masačusetsu Karsten Braun sprovodio je terenska istraživanja Humboltovog glečera u 2009, 2011. i 2015. godini. Međutim, zbog političke situacije u Venecueli istraživanja su bila ograničena pa je uspeo da prikupi samo metričke podatke poput granice leda, podatke o geofizičkoj lokaciji i drugo. Većina istraživanja koje se danas obavlja radi se pomoću satelita. „U ovom slučaju, lednik će najverovatnije nestati u bliskoj budućnosti a nama će ostati samo geomorfološki podaci o tom predelu, kao i fotografije i sećanja ljudi,“ izjavio je Braun. „Svaki dodatni podatak koji možemo prikupiti ima veliku važnost.“

Stručnjaci su mišljenja da je nestanak lednika prouzrokovan klimatskim promenama i da treba sprovesti intenzivno interdisciplinarno istraživanje kako bismo saznali da li postoji šansa da se lednik u budućnosti ponovo oformi. Nestanak glečera dovešće do toga da imamo manje vode za piće kao i do lančane reakcije koja će uticati na okolne ekosisteme koje mogu ugroziti uzgoj hrane u ovom regionu.

Venecuela će najverovatnije biti prva država sveta koja će ostati bez svojih lednika, ali nažalost neće biti poslednja. Naučnici Agencije NASA izračunali su da će mnogi glečeri nestati u narednom veku a u nekim slučajevima i u narednim decenijama. Pirineji u Španiji izgubili su oko 90 odsto leda u svojim lednicima u periodu od 2002. do 2008. godine a očekuje se da će ostatak nestati vrlo brzo. Indonezija, jedina zemlja u tropskom delu Azije sa lednicima, ostaće bez svoje dragocene ledene mase do kraja ove dekade.

Gubitak ledenih površina predstavlja samo jednu od posledica klimatskih promena i stoga je neophodno da globalna zajednica napravi velike promene u što kraćem roku.

Milan Zlatanović

Informacijama do povezanosti svih segmenata životne sredine

22.11.2018

BioSense_21nov2018 — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Agencija za zaštitu životne sredine i Institut BioSense iz Novog Sada potpisali su ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji.

Ovim Ugovorom uspostavlja se i podstiče multidisciplinarna saradnja u oblasti razmene informacija radi uspešnog obavljanja zakonskih i drugih nadležnosti ugovornih strana, kao i za potrebe učestvovanja na projektima iz oblasti koje se odnose na povezanost svih segmenata životne sredine.

Ugovor je potpisan na osnovu Sporazuma o saradnji između Evropske komisije i Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije o saradnji u oblasti pristupa podacima i korišćenju “Sentinel” podataka (gde je Institut BioSense određen kao kontakt tačka Republike Srbije za Kopernikus program), kao i na osnovu činjenice da je Agencija fokalna organizacija za saradnju sa Evropskom agencijom za životnu sredinu (EEA) – koordinatorom aktivnosti u okviru ovog programa na evropskom nivou.

Milisav Pajević

U Paraćinu javni uvid u plan južnog dela Grze

22.11.2018

U nastavku planskog uređivanja i izgradnje turističkog naselja Grza, javnih i privatnih površina i objekata, Nacrt plana detaljne regulacije južnog dela izletišta, od raskrsnice državnog puta do potesa “Papradina”, sa obe strane puta, na javnom je uvidu u Paraćinu do ponedeljka, 26. novembra.

Predlog grafičkog planskog rešenja tog dela Grze, izložen je u prostorijama Odeljenja za imovinsko pravne poslove i objavljen na zvaničnom internet sajtu opštine Paraćin, u delu “Konkursi i javni oglasi”, zajedno sa tekstualnim delom i Izveštajem o strateškoj proceni uticaja plana na životnu sredinu.

Zainteresovana pravna i fizička lica, uvid mogu obaviti u Odeljenju za urbanizam, radnim danima od devet do 14 sati, a eventulane primedbe, sugestije i predloge, mogu dostaviti najkasnije u ponedeljak, do 11 sati.

Pisano obrazložena mišljenja koja stignu u tom roku, razmatraće Komisija za planove na javnoj sednici, 3. decembra.

To je prilika da podnosioci pisanih primedbi dobiju direktno obrazložene odgovore o odbijanju, odnosno tehničkim i pravnim mogućnostima delimičnog ili prihvatanja predloga u celini.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Crna Gora i Albanija da iskoriste potencijale Skadarskog jezera

22.11.2018

Skadarsko-jezero-foto-800x490 — Foto: nparkovi.me

Države regiona trebalo bi da sarađuju u oblasti turizma i zajednički se promovišu na svetskom tržištu, a ne da budu konkurenti, ocenili su ministar održivog razvoja i turizma Crne Gore Pavle Radulović i novi ambasador Albanije u Crnoj Gori Ridi Kurtezi.

Iz Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore je saopšteno da su Radulović i Kurtezi razgovarali o odnosima Crne Gore i Albanije, kao i mogućnostima za produbljivanje ekonomske i prekogranične saradnje.

– Sagovornici su se saglasili da je saradnja u oblasti turizma ključna i da države u regionu, uključujući Crnu Goru i Albaniju, treba da se zajednički promovišu na svetskom tržištu, a ne da budu konkurenti, navodi se u saopštenju.

Radulović je rekao da su Skadarsko jezero i Prokletije oblasti u kojima se turistički potencijal može maksimalno iskoristiti bliskom saradnjom dve države.

Na sastanku je bilo reči i o nedavnim dešavanjima u vezi sa eventualnom gradnjom mini hidroelektrana na albanskom delu Cijevne.

– Ministarstvo je poslalo zvanično pismo albanskoj strani sa zahtevom za dokumentacijom, u skladu sa ESPOO konvencijom, dodaje se u saopštenju.

Kurtezi je rekao da će albanska strana ispoštovati ESPOO konvenciju i poslati traženu dokumentaciju.

Milisav Pajević

Obeleženo 20 godina rada Kancelarije Zavoda za zaštitu prirode u Nišu

22.11.2018

Niš Zavod — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Zavod za zaštitu prirode Srbije, ove godine obeležio je još jedan značajan jubilej u svom radu.

U okviru obeležavanja 70 godina od osnivanja Zavoda za zaštitu prirode Srbije, predstaven je i rad Kancelarije u Nišu kojom je pre 20 godina proširena organizaciona mreža institucionalne zaštite prirodnog nasleđa u našoj zemlji.

Događaj je otvorio Darko Bulatović, gradonačelnik grada Niša ističući u pozdravnom govoru da sve ono što su potencijali i preduslov bilo kakve priče o budućem razvoju grada i juga Srbije, oslanja se pre svega na to da prvo zaštitimo i sačuvamo ono što imamo, ono što je najznačajnije i najvrednije. Prirodni potencijali koji se ovde nalaze kao što su Jelašnička i Sićevačka klisura i Cerjanska pećina kroz projekte koji se rade i podršku koja se pruža, nastojanja su da se ovi potencijali oplemene i stvore uslovi za njihovo otvaranje i stvaranje mogućnosti za prihvatanje većeg broja stranih gostiju i svih onih kojima je priroda sfera interesovanja, je ono čime se bavimo u ovim i čime ćemo se baviti u budućim godinama.

Povodom 20 godina rada Kancelarije Zavoda u Nišu učesnicima skupa u svom obraćanju načelnica nišavskog okruga Dragana Sotirovski ukazala je na značaj delovanja Kancelarije na prostoru jugoistočne Srbije u zaštiti prirodnih vrednosti, retkosti i jedinstvenosti ovog podnevlja i potrebu da se građani bolje uputiti na to za šta se mogu i treba obratiti Zavodu za zaštitu prirode Srbije, kako bi se na vreme reagovalo i omogućilo pravilno i održivo korišćenje prirodnih resursa.

Direktor Zavoda mr Aleksandar Dragišić, predstavio je rad Kancelarije koja je pored kadrovskog i logističkog doprinosa efikasnosti poslovanja Zavoda, značajana iz više razloga, od kojih su najvažniji: zaštita i mudro upravljanje prirodnim resursima jugoistočne Srbije koja se, po jedinstvenosti prirodne baštine, izdvaja u ukupnom nasleđu naše zemlje, zatim olakšan stručni nadzor zaštićenih područja od nacionalnog i međunarodnog značaja, kojih u jugoistočnoj Srbiji trenutno ima oko 20; ostvarena saradnja sa upravljačima koja se ogleda u višegodišnjim istraživanjima, kao i sa inspekcijskim službama, udruženjima građana i pojedincima pri prihvatu i zbrinjavanju oduzetih, napuštenih ili povređenih divljih životinja i saradnja sa medijima i naučno obrazovnim institucijama i upravom grada Niša.

Ovom prilikom Dragišić zaključio je da Kancelarija Zavoda nije slučajno ustanovljena u Nišu, razlog tome je što se na prostoru jugoistočne Srbije nalazi oko 33 procenata od ukupne zaštićene teritorije u Srbiji, kao i da je kolektiv u niškoj Kancelariji u kojoj radi 11 saradnika, koji kroz timski rad sa kolegama iz sedišta Zavoda obavljaju stručne poslove zaštite i očuvanja prirode i prirodnih vrednosti ovog dela Srbije, potrebno proširiti kako bi zaštitili još više prirodo vrednih područja i odgovrili izazovima Evropske Unije.

– Kancelarija u Nišu otvorena je upravo zato što se nalazi u epicentru balkanskog bio i geo diverziteta, što je dovoljan razlog da štitimo prirodu ovog dela naše zemlje, u svom obraćanju istakao je mr Danko Jović, rukovodilac Kancelarije Zavoda u Nišu, dodavši da u početku niko nije znao za rad Kancelarije, dok se danas svakodnevno obraćaju građani za probleme i ekcese koji se dešavaju u prirodi u okolini Niša.

Jović je kao osnovne probleme na čijem prevazilaženju treba raditi naveo neplansku i divlju izgradnju u zaštićenim područjima.

U cilju isticanja značaja saradnje u zaštiti prirode, ovom prilikom dodeljene su zahvalnice pojedinicima, institucijama i organizacijama za postignute rezultate u očuvanju prirode: gradonačelniku grada Niša Darku Bulatoviću, načelnici nišavskog okruga Dragani Sotirovski, direktoru Nisville Fodacije Ivanu Blagojeviću, rukovodicu službe PIO „Vlasina“ Novici Stankoviću, upravniku SP „Cerjanska Pećina“ Slaviši Petroviću, uredniku TV Zona+ Draganu Stojanoviću, upravljačima PP „Stara planina“ i SRP „Jerma“, Šumskom gazdinstvu „Pirot“- JP „Srbijašume“, predsedniku Udruženja „Zoo planet“ Dušanu Stojanoviću, predsedniku Udruženja „Poskok“, Vladici Stankoviću, profesoru biologije Slobodanu Cvetkovu i Muzičkom sastavu „EYOT”.

Posebna povelja dodeljena je posthumno biologu – priorodoslovcu prof. dr Spas Krumin Sotirovu, koji je u svom naučnom i istraživačkom radu ostavio značajno delo posvećeno biljnom i životinjskom svetu jugoistočne Srbije i na čiju inicajtivu je organizovan Simpozijum povodom 100 godina proučavanja flore Niša i okoline. Profesor Sotirov autor je i koautor preko 50 naučnih radova, i koautor je kapitalne monografije „Enciklopedija Niša“.

Posebnu pažnju u svom radu posvetio je proučavanju kanjona reke Jerme kao prirodnog i kulturološkog fenomena, na osnovu kojih je objavio knjige „Po dolinata na Erma“ i „Pogoanovo zeveno meždu zemljata i nebeot“.Na Svečanosti premijerno je prikazan film „Buđenje prirode“, realizovan u saradnji Zavoda i Biološkog društva „Dr Sava Petrović“ iz Niša, u okviru projekta „Skriveni uglovi Srbije“. Film je uradio tim kreativaca, naučnika i ljubitelja prirode: Dimitrija Savić-Zdravković (režija i produkcija), MMD Studio Niš (montaža i produkcija), Đorđe Vukojević i Novak Jovanović (kreativni direktori), Dunja Ćirić i Jelena Živković (umetnički direktori), Nenad Tasić, Zorana Ignjatović (muzička produkcija), Milan Marković, Jelena Živković, Marko Nikolić, Miloš Popović, Slobodan Marković, Nikola Spasić, Miljan Mitić, Jelena Stanković i Dimitrija Savić-Zdravković (kamera), Miroslav Mitić (snimci dronom) i Bratislav Prolović (naracija).

U završnici programa emitovan je spot „Koncerta za prirodu“ muzičkog džez sastava „EYOT” , snimljen u Specijalnom rezervatu prirode „Suva planina“, kao primer saradnje na jedinstvenom projektu promocije prirodnih vrednosti. Ovom prilikom prigodan muzički program izveli su članovi gudačkog kvarteta „Quatro“.

Predeli najznačajnijih zaštićenih područja jugoistočne Srbije bili su prikazani i kroz izložbu fotografija na kojoj su predstavljeni motivi 12 zaštićenih područja. Liflet o vrednostima i karakteristikama ovih područja možete preuzeti ovde.

Milisav Pajević

Na Beogradskom sajmu 13. Međunarodni sajam etno hrane i pića

22.11.2018

Etno sajam hrane i pića1 — Foto: Grad Beograd

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović prisustvovao je juče otvaranju 13. Međunarodnog sajma etno hrane i pića na Beogradskom sajmu.

Mladenović je tom prilikom poručio da će Grad Beograd nastaviti da podržava poljoprivredne proizvođače sa svoje teritorije jer kao lokalna samouprava i glavni grad prepoznaje važnost ove privredne grane.

Događaju su prisustvovali sekretar za privredu Milinko Veličković, v.d. direktora Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović, kao i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević.

Mladenović je istakao da Međunarodni sajam etno hrane i pića umnogome pomaže malim poljoprivrednim proizvođačima. Ovo je 13. izdanje ovog Sajma i svake godine je primetan veći broj izlagača i proizvoda, naveo je Mladenović, što jasno ukazuje na činjenicu da je proizvođačima veoma važno da se ovde pojave i izlože svoje proizvode.

– Uglavnom su u pitanju mali proizvođači, gazdinstva u kojima su porodice nosioci posla, mada imamo i velike proizvođače koji su prisutni na Sajmu dugi niz godina. Osim toga, videli smo i ljude koji su počeli da izlažu na Sajmu kao mali proizvođači, a danas su daleko premašili nekadašnje kapacitete. Činjenica je da oni ne odustaju od Sajma i to je dodatni pokazatelj da je ova manifestacija izuzetno važna, rekao je Mladenović.

On je dodao da su na Sajmu su sve prisutniji i distributeri, što je veoma bitno za proizvođače jer olakšava plasman proizvoda.

– Za male proizvođače plasman je najosetljiviji deo poslovanja, jer je pojavom velikih tržnih centara i prodavnica prvi proboj na tržište prilično otežan. Nama je izuzetno drago što je ova manifestacija prevazišla okvire Srbije, imamo goste-izlagače iz Republike Srpske, a regionalni karakter svakom događaju daje na važnosti. Beograd je grad u kojem stalno boravi veliki broj stranih turista, što svakoj manifestaciji daje na značaju, naglasio je pomoćnik gradonačelnika.

Prema njegovim rečima, Grad Beograd shvata značaj poljoprivrede i svake godine obezbeđuje sve veća sredstva za ovu privrednu granu.

– Ove godine je obezbeđen značajan iznos za subvencije, odnosno bespovratna sredstva kojima proizvođači imaju priliku da unaprede proizvodnju. Subvencije su dodeljene za nabavku mehanizacije, stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo. Te grane poljoprivrede smo prepoznali kao veoma bitne i već sada se može videti da je štand Grada Beograda iz godine u godinu sve bogatiji ponudom. Na taj način podstičemo proizvodnju, ali i zapošljavanje, jer mala gazdinstva, zbirno, zapošljavaju ozbiljan broj ljudi, zaključio je Mladenović.

Stanojević je zahvalio Gradu Beogradu na doprinosu organizaciji ove manifestacije i naglasio da će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprovrede nastaviti da podržava Međunarodni sajam etno hrane i pića, kao i da u fokusu Ministarstva ostaju mali proizvođači.

Milisav Pajević

Zašto je krajnje vreme da počnemo da nosimo ceger u prodavnicu?

22.11.2018

Da li ste svesni da je otprilike 20 hiljada plastičnih kesa bilo proizvedeno za vreme koje vam je bilo potrebno da pročitate ovu rečenicu?

Za oko pet sekundi naša planeta dobila je 20 hiljada novih neprijatelja pod kojim će ostati barem koliko mi pod Turcima. Naučnici su procenili da razgradnja vrećica može da potraje i do hiljadu godina. Problem je zapravo daleko složeniji zato što nakon malopređašnjih pet sekundi proizvodnja kesa nije stala. Neće stati ni nakon ovih pet sada. Ni sutra. A verovatno ni za godinu ili deset ili sto.

U skladu sa preporukama o zaštiti životne sredine, od aprila 2018. godine prodajni lanci širom Srbije počeli su da naplaćuju plastične vrećice. Građani treba da izdvoje od dva do pet dinara po komadu. Nakon što odnesu namirnice do svog domaćinstva, kese će im poslužiti za zagađivanje prirode. Prosečno vreme njihovog korišćenja je 12 minuta, a ekološki otisak mnogo trajniji.

Ova godina svakako je predstavila prekretnicu u načinu na koji stanovnici koriste kese u marketima.

Dok su još bile besplatne, sećam se da su se mnogi bahatili i stavljali svega nekoliko artikala u jednu, a teže stvari su stavljali u dve-tri-četiri vreće. Po uvođenju naplate, prizor osobe koja izlazi iz prodavnice sa više od dve vreće u rukama postao je retkost. U prethodnih šest meseci nijednom nisam srela nikoga ko je kasirki rekao “Ma daj mi, bre, petnaest kesa!”, iako su se u prošlosti one grabile i šakom i kapom, a u vreće se čak trpalo i nekoliko praznih. Za kasnije, valjda.

Znate već kako kažu – što je džabe, i Bogu je drago… Sada kada iz novčanika treba da izdvojimo određeni novac za vrećice, više nam se ne mile kao ranije. A plastika k’o plastika – ostala je ista. U njenom sastavu i dalje su naftni derivati. Proces njenog nastanka još je vrlo štetan po naše okruženje, a kada je u obliku kese, kao i uvek, ima dve ručke i zapravo je praktična za nošenje. Jedina razlika je to što sada ima cenu.

Novim izdacima dovijamo na različite načine. Pojedinci nose velike plastične ili papirne vreće od kuće, pojedinci zgrabe besplatne kese namenjene pakovanju voća i povrća, pojedinci tegle proizvode u rukama, pojedinci spakuju u svoje tašne ili rančeve, pojedinci uredno plate ceh za potrebne kese.

Uprkos tome što ih sa sigurnošću uzimamo u manjim količinama nego ranije (neki proračuni kažu i dvostruko manje), plastične kese i dalje su deo naše svakodnevice. A zapravo je vrlo lako i pristupačno zameniti ih. Cegere možete da pazarite za od 100 do 200 dinara, a često se dele i besplatno.

Matematika mi nikada nije bila jača strana, ali vas koji i dalje nemate svoj ceger upravo ću brojevima pokušati da privolim ovom kupovno-ekološko-modnom trendu – najpre s gledišta vašeg džepa, a onda i iz šire perspektive prirodnog okruženja.

Zamislimo da imate dva izbora: platnenu torbu za sto i kesu za dva dinara. Vodite se isključivo ekonomskom logikom! U datom trenutku posezanje za vrećicom verovatno bi vam se učinilo jeftinije, ali vi ćete u prodavnicu otići opet. Dva po dva dinara za jednu, drugu, pedesetu plastičnu kesu i potrošićete i više od tih sto koje biste dali na ceger!

U dm drogerijama za sto dinara možete da kupite platnenu torbu sa doživotnom garancijom. Pocepala vam se? Isprala? Otpala ručka? U najbližem dm objektu možete da je zamenite za novu, i to džabe!

Odluka koja vam je na duge staze finansijski isplativija je istovremeno i odluka koja u manjoj meri narušava stanje životne sredine. Evo nekoliko činjenica o tome koliku opasnost po naše okruženje predstavlja rečenica “Daćete mi kesu!”, pogotovo kada je na dnevnom nivou izgovori nekoliko miliona ljudi.

Proizvodnja plastike je porasla sa 1,5 miliona tona u 1950. godini na 335 u 2017.
Čovečanstvo godišnje upotrebi 4 biliona plastičnih vrećica.
U toku jedne godine više od 100 hiljada morskih stvorenja ugine zbog zagađenja vode plastikom. Jedna od njegovih žrtvi bio je i kit čiji je leš pronađen pre nekoliko dana na obalama Indonezije. U njegovom stomaku pronađeno je 6 kilograma smeća. Možda je jedna od 100 plastičnih čaša, 25 vreća, 4 flaše ili 2 japanke prethodno pripadala baš nekome od nas. Plastika predstavlja ogroman problem u digestivnom traktu životinja i neretko dovodi do smrtnog ishoda, a okeanima pluta u količini većoj od 12,7 miliona tona.
Ni plastika koja se raspada nije nimalo naivna! Pod uticajem sunca, ona se razgrađuje, ali taj proces ne rezultuje njenim potpunim “isparenjem”, već nastajanjem mikroplastike. Naučnici su njene tragove pronašli u vazduhu, pijaćoj vodi i kuhinjskoj soli. Mikroplastiku udišemo, pijemo i jedemo, te stoga ne treba da nas iznenadi što su je istraživači s Bečkog medicinskog univerziteta otkrili i u 100 odsto prikupljenih oglednih uzoraka stolice.
Oko osam odsto globalne proizvodnje nafte odlazi na pravljenje plastike. Očekuje se da će se ta brojka do 2050. popeti na 20 odsto.

Najbolji način da se borimo protiv plastike je da kao pojedinci smanjimo njenu potrošnju. Ukoliko još niste nabavili ekološku alternativu kesama, neka to bude vaš početni doprinos ozelenjavanju Zemlje.

Cegeri mogu i da osveže vašu modnu kombinaciju. Ne ograničavajte izbor isključivo na tekstil, namirnice možete da nosite i u korpama od pruća i u torbama od konca koje gotovo sigurno možete da pronađete na tavanu svoje bake. Na taj način troškove snižavate sa sto dinara na nula!

Transformišite svoje navike iz “Daćete mi kesu!” u “Ne treba kesa, hvala!”.

Jelena Kozbašić

Šesti sastanak Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije

22.11.2018

Šesti parlamentarni eneretski forum grupna slika — Foto: Milisav Pajević

Šesti sastanak Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije, posvećen temi energetske efikasnosti u školama i predškolskim ustanovama u Srbiji, održan je u Domu Narodne skupštine.

Predsednica Parlamentarnog foruma dr Aleksandra Tomić, u uvodnom obraćanju je navela da bez digitalizacije i novih tehnologija, održivi razvoj i energetska tranzicija nisu mogući, kao i da Srbija sve brže napreduje u oblasti softverske industrije i da će biti značajan partner Nemačkoj u toj oblasti.

– Energetski, Srbija je već deo Evropsku unije, preko Energetske zajednice, u kojoj učestvuje, navela je Tomić i ukazala na aktivno učešće delegacije Parlamenta Srbije u radu parlamentarnog plenuma Energetske zajednice.

Srbija je u proteklih pet godina mnogo uradila u oblasti postizanja energetske efikasnosti, posebno kada je u pitanju opredeljivanje budžetskih sredstava za unapređenje energetske efikasnosti, naglasila je Aleksandra Tomić.

Ambasador Savezne Republike Nemačke Nj.E. Tomas Šib istakao je, da se iz nemačkog iskustva može videti da energetska tranzicija funkcioniše.

– Ona je započeta 1980-ih godina, a u prvoj polovini 2018. godine udeo obnovljivih izvora energije iznosio je 40 odsto, dok će do kraja ove godine biti obustavljena eksploatacija kamenog uglja, a do 2020. godine biće obustavljen rad svih preostalih nuklearnih elektrana, naveo je ambasador Šib.

On je ukazao i da energetska tranzicija pruža šanse za privredni razvoj, kao i za uvođenje novih tehnologija. Energetska tranzicija je i centralni element nemačko-srpske razvojne saradnje, naglasio je Šib.
Direktor Fondacije Konrad Adeanuer Norbert Bekman Dirkes ukazao je na značajnu ulogu medija, lokalnih samouprava, partnerskih organizacija i eksperata u sprovođenju politike energetske efikasnosti i korišćenja održivih izvora energije.
Direktor Fondacije Hajnrih Bel Simon Ilze naveo je da je energetska politika danas u fokusu celog društva, a ne samo zelenih političkih partija i da je transformacija sektora energetike povezana i sa drugim sektorima.

Bitno je učešće što većeg broja aktera u procesu prelaska sa fosilnog na alternativne izvore energije i sa centralizovanog na decentralizovano snabdevanje energijom, naveo je Ilze.
U nastavku rada, učesnici sastanka razgovarali su o projektima i postignutim rezultatima u uvođenju energetske efikasnosti u školama i predškolskim ustanovama.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, govoreći o važnosti tog projekta, istakla je značaj izgradnje drugačije infrastrukture, koja će se bazirati na obnovljivim izvorima energije, ali i o potrebi istovremenog podizanja svesti glavnih korisnika školskih i predškolskih ustanova – dece.

Potrebno je da deca razumeju i budu nosioci promene svesti i politika u odnosu na energiju, naglasila je Liht.

Na ovu temu su izlagali i predstavnica GIZ-a Svjetlana Đokić, vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu dr Dušan Ignjatović, predstavnik RES fondacije Aleksandar Macura i predstavnik opštine Ljubovija Aleksandar Perić.
Na sastanku je bilo reči i o narednim koracima i uklanjanju prepreka kada je u pitanju postizanje energetske efikasnosti, o čemu su govorili predstavnik Hajnrih Bel Fondacije, predstavnik CMS.Law.Tax Đorđe Popović, predstavnica platforme Ko gradi grad Ana Džokić i ispred Res fondacije Jasminka Joung.

Zaključujući Šesti sastanak Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije, dr Aleksandra Tomić je navela da će u narednom periodu ovaj Parlamentarni forum razmatrati mogućnost za pripremu strategije podizanja svesti građana i javnosti u oblasti energetske efikasnosti, na osnovu koje bi se sprovodile odgovarajuće aktivnosti na tom polju.

Tomić je ukazala i da će aktivnost Parlamentarnog foruma biti usmerena i na implementaciju Pariskog sporazuma, Ciljeva održivog razvoja i Agende 2030.
Šesti sastanak Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije održan je u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnom saradnjom (GIZ), Beogradskim fondom za političku izuzetnost i Fondacijama Konrad Adenauer i Hajnrih Bel.

Milisav Pajević

Kinesko veštačko “Sunce” dostiže temperaturu od 100 miliona Celzijusa (VIDEO)

22.11.2018

wallpaper-1492818_960_720 — Foto:Pixabay

Kinesko veštačko “Sunce” na nuklearni pogon dostiglo je temperaturu od 100 miliona Celzijusa što predstavlja veliki napredak u kineskoj nauci.

U potrazi za čistim izvorom energije, kineski naučnici su došli do revolucionarnog otkrića marljivo radeći na razvoju fuzijske tehnologije koja bi proizvodila energiju na isti način kako se do nje dolazi u unutrašnjosti zvezde.

Institut za fiziku plazme, koji je u sastavu Kineske akademije nauka, testira ovu napravu u obliku prstena kako bi reprodukovali proces u središtu ”zvezda” iz kog nastaje ogromna količina energije.

Izvor: Youtube/ CCTV

Zanimljivo je da nuklearna fuzija ne proizvodi nikakav radioaktivni otpad, tako da je sa aspekta ekologije izuzetno prihvatljiva.

Naučnici se trude da osmisle siguran i pouzdan način za proizvodnju i stvaranje uslova potrebnih za nuklearnu fuziju koja bi svetu jednog dana mogla da osigura neograničenu količinu ”čiste” energije.

Građanima što slikovitije objasniti upravljanje otpadom i efekte klimatskih promena

22.11.2018

Panel diskusija EKOVESTI — Foto: Udruženje novinara Eko vest

Udruženje novinara „Eko vest“ održalo je u Medija centru Vojvodine u Novom Sadu panel-diskusiju „Utiče li upravljanje otpadom na klimatske promene?“ a koju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

Predsednica Udruženja novinara „Eko vest“ i moderatorka Maja Pavlica rekla je da je cilj panel-diskusije da pokuša da odgovori na nekoliko važnih pitanja koja se tiču upravljanja otpadom u kontekstu klimatskih promena o tome kako se odgovorno upravlja otpadom, o sistemu upravljanja čvrstim otpadom, o primeni principa cirkularne ekonomije na lokalnom nivou uvođenjem sistema primarne separacije i smanjenja biodegradabilnog otpada, kao i koliko su i na koji način ove teme zastupljene u medijima.

– Klimatske promene već utiču na poljoprivredu, šumarstvo, vodne resurse, ljudsko zdravlje, biodiverzitet. Najveće gubitke podnela je poljoprivreda, zbog suša kojih je bilo godinama unazad, a posledice nisu manje ni po šumarstvo zbog sve učestalijih požara, kazao je dr Vladimir Đurđević, profesor sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, i dodao da svako od nas treba da ima svest da se klimatske promene dešavaju i da će njihov uticaj biti još veći u budućnosti, tako da moramo živeti sa njima i dati doprinos kako bi se posledice smanjile.

Dr Goran Vujić, profesor sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, ukazao je na to da upravljanje otpadom predstavlja jednu od ljudskih aktivnosti koja doprinosi emisiji gasova staklene bašte. Taj uticaj u svetu kreće se od 3-5 odsto, što je slučaj i u našoj zemlji.

– Emisije GHG gasova iz otpada uglavnom se odnose na emsije metana koji nastaje na deponijama. Potrebno je navesti da je destruktivni potencijal metana na ozonski omotač čak 23 puta veći od standardnog uticaja koji vrši CO2. Evaluacijom upravljanja otpadom u Srbiji proračun je da se trenutno emituje 1.600 kt CO2eq. Procene koje su rađene za period do 2050. godine govore da, ukoliko se ne pređe na savremeni način upravljanja otpadom, sa teritorije Srbije će se emitovati čak 29.740 kt više CO2eq emisije nego savremenim načinom upravljanja otpadom. Shodno Pariskom sporazumu, Republika Srbija će morati da pronađe dodatna sredstva kako bi ovu emisiju smanjila, rekao je profesor dr. Vujić.

A kako se upravlja otpadom na lokalu i sa kojim problemima se susreću, na panel-diskusiji konkretne primere za opštinu Vršac predstavio je Dragan Ninković, pomoćnik direktora za komunalne poslove JKP „Drugi oktobar” i direktor kompanije „Angrokom” iz Vršca.

– U Vršcu smo se opredelili da otpad na svakom reciklažnom ostrvu prikupljamo u dve frakcije, mokru i suvu. Za suvu frakciju postavili smo žute kontejnere, u koje se odvaja plastična, aluminijumska i staklena ambalaža. Staklo i aluminijum su jedini reciklažni materijali koji se mogu milion puta reciklirati i sa aspekta cirkularne ekonomije, oni su vrlo važni, rekao je Ninković, posebno naglasivši značaj primarne selekcije otpada u svakodnevnom životu.

Aleksandra Božović, urednica u Ekološkoj redakciji Radio-televizije Srbije, Dragana Ratković, urednica radio-emisije “Pod staklenim zvonom” Prvog programa Radio Novog Sada i Milisav Pajević, novinar Energetskog portala i Magazina EKOlist govorili su o svojim iskustvima u svakodnevnom izveštavanju o problemima otpada i sve prisutnijih posledica klimatskih promena. Oni su se složili da se sve više piše o ovim temama, ali i da je neophodno da se građanima što je moguće slikovitije i jasnije objasne efekti i posledice uticaja neadekvatnog upravljanja otpadom na klimatske promene.

Milisav Pajević

Održano javno slušanje o Predlogu zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti

22.11.2018

U Domu Narodne skupštine, a u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je javno slušanje o Predlogu zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodna poslanica Maja Gojković.

Predsednica Odbora za zaštitu životne sredine Ivana Stojiljković je na samom otvaranju javnog slušanja istakla da je Odbor za zaštitu životne sredine organizovao javno slušanje sa ciljem da pribavi informacije, odnosno stručna mišljenja o predlogu akta koji je u skupštinskoj proceduri.

Predsednica Odbora je u ime narodne poslanice Maje Gojković, koja je i podnosilac Predloga zakona, naglasila da je oblast jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti do sada bila uređena Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, kao i nizom podzakonskih akata.

Navedeni zakon je donet pre devet godina, a u međuvremenu je Republika Srbija počela pretpristupne pregovore sa Evropskom unijom i preuzela obavezu usklađivanja zakonodavstva sa propisima EU.

U međuvremenu, došlo je i do znatnog unapređenja na tehnološkom planu i novih saznanja u oblasti koju Zakon uređuje i koje je potrebno donošenjem novog zakona urediti. Srbija je za devet godina ratifikovala četiri međunarodne konvencije, koje nameću određene obaveze u ovoj oblasti.

Uočene su i poteškoće u primeni nekih odredbi, kao i praznine koje postoje u važećem Zakonu i na taj način otežavaju njegovu primenu.

Cilj donošenja novog zakona doneće pretpostavke za napredak u harmonizaciji nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, jer zakon predstavlja dobru osnovu za uspešno uključivanje u evropske i svetske procese u oblasti nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti.

Slađan Velinov, direktor Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, zahvalio se svima koji su imali udela u pripremi Predloga zakona i istakao je tri osnovne stvari koje Predlog zakona ne uvodi, a to su „neuvođenje na mala vrata pravljenje nuklearki u Srbiji, od Republike Srbije se ne pravi deponija za nuklearni otpad i Predlog zakona nema za cilj gašenje nuklearnih objekata Republike Srbije.

Novine u Predlogu zakona objasnio je pomoćnik direktora Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije Branko Brajić.

Ciljevi donošenja zakona jeste dostizanje višeg nivoa zaštite zdravlja pojedinca, stanovništva i životne sredine od štetnog dejstva jonizujućeg zračenja, te usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa tekovinama Evropske unije, efikasnije vršenje regulatorne kontrole i uspostavljanje striktnog i celovitog nadzora nad izvorima jonizujućeg zračenja i nuklearnim postrojenjima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnim otpadom.

Zamenik direktora istakao je da je donošenje novog zakona potrebno zbog znatnog unapređenja na tehnološkom planu i novih saznanja u oblasti, potrebe da se celovitije i kompletnije regulišu određena pitanja, u skladu sa unapređenjima na tehnološkom planu i novim saznanjima u ovoj oblasti i u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama koje je Srbija prihvatila.

Takođe, uočene su poteškoće i nemogućnost primene nekih odredbi važećeg zakona, donetog pre devet godina, a uočene su i pravne praznine u važećem zakonu.

Novine koje donosi Predlog zakona jeste novi koncept zakona koji se zasniva na unapređenju postupanja u situacijama postojećeg, planiranog i vanrednog izlaganja jonizujućem zračenju, kategorizacija delatnosti, objedinjeni pristup regulatornoj kontroli u oblasti radijacione i nuklearne bezbednosti i sigurnosti, osnivanje istinski nezavisnog regulatornog tela, utvrđivanje proširenog obima nadležnosti regulatornog tela, integrisanje inspekcija, a u zakon se uvodi i pravni institut suspenzije odobrenja i ovlašćenja.

Nakon predstavljanja Predloga zakona usledila je diskusija u kojoj su učestvovali predstavnici državnih organa, predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, relevantne institucije i organizacije civilnog društva koje se bave ovom oblašću.

Za kraj, predsednica Odbora je sve prisutne pozvala da svoje primedbe pošalju Odboru, koji će za cilj imati podnošenje amandmana na Predlog zakona, a kako bi se dobio najoptimalniji oblik ovog zakona.

Javno slušanje Odbora za zaštitu životne sredine organizovano je uz podršku UNDP-a i Švajcarske kancelarije za saradnju kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine“ II faza.

Milisav Pajević

1...988989990...1,672 Page 989 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM