Dalje usaglašavanje sertifikata za bolju razmenu poljoprivrednih dobara između Srbije i UAE

20.11.2018

nedimović-uae — Foto: Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva

Foto: Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i državna ministarka Ujedinjenih Arapskih Emirata za prehrambenu sigurnost Mariam Al Maheri dogovorili su juče u Beogradu dalje usaglašavanje sertifikata za međusobnu razmenu poljoprivrednih proizvoda.

Dogovoreno je da se u narednom periodu sa Upravom za standardizaciju i metrologiju Ujedinjenih Arapskih Emirata (ESMA) usaglase Halal sertifikati.

Do sada je završen postupak usaglašavanja za veterinarske potvrde (sertifikati za izvoz u UAE, i to izvoz mesa goveda, ovaca, koza i živine i proizvoda od mesa namenjenih za ishranu ljudi, mleka i mlečnih proizvoda, jaja, proizvoda od jaja, meda i proizvoda od meda).

U prethodnom periodu su usaglašeni i svi dokumenti koji treba da prate pošiljke hrane biljnog i mešovitog porekla iz Republike Srbije ka UAE i obratno.

Na sastanku ministra Nedimovića sa državnom delegacijom UAE razgovaralo se i o organizovanju Agrobiznis foruma u aprilu u Beogradu.

To bi bila odlična prilika da proizvođači iz Srbije predstave svoju robu trgovcima iz Emirata, koje je dobroplatežno tržište i dobra platforma za ostale arapske zemlje Golfskog zaliva.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva

Beograd učesnik Svetskog kongresa pametnih gradova u Barseloni

20.11.2018

Povodom učešća delegacije Grada Beograda na Svetskom kongresu pametnih gradova, održanog od 13. do 15. novembra u Barseloni, gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić izjavio je da je važno da se građanima približi taj koncept, i kakvu će korist imati od primene modernih tehnologija u svakodnevnom funkcionisanju komunalnog sistema grada.

On je, u Beogradskoj hronici, istakao da je Barselona jedan od gradova koji je najdalje otišao u razvoju pametnih gradova.

– Tako da smo imali šta da vidimo i naučimo, i u budućnosti ih primenimo u našoj prestonici. Takođe, koliko je važno da se grad razvija u tom pravcu, podjednako je važno da se i svest ljudi podiže i bude kompatibilan sa time – ukazao je gradonačelnik.

On je istakao da je potrebno imati viziju razvoja grada i da vlasti u Beogradu imaju plan za razvoj Beograda kao pametnog grada.

–Na primer, celokupan koncept prevoza u Beogradu daje prioritet pešacima, biciklistima, javnom prevozu i na kraju automobilima. U tom konceptu će se razvijati izgradnja javnih garaža u centru grada, dok na opštini Vračar već postoje senzori koji pokazuju koliko ima slobodnih parking mesta, i to su koraci koji idu u tom pravcu – naveo je Radojičić.

Takođe je pohvalio podsticaje Vlade Srbije u tom pravcu, posebno mladim ljudima koji ostvaruju izvrsne rezultate u Naučno-tehnološkom parku „Beograd”.

–Gradovi su sve veći i sigurno je da će sve veći broj svetske populacije u živeti u gradovima. Neke su prognoze da će u narednih desetak godina dodatnih 20-30 odsto svetskog stanovništva živeti u gradovima. To definitivno znači da gradovi na drugačiji način moraju da se uređuju i na drugačiji način funkcionišu – ukazao je gradonačelnik.

On je zaključio da koncept pamentnih gradova podrazumava korišćenje savremenih tehnologija da bi ljudi, kroz bolje funkcionisanje, imali bolji kvalitet života.

Izvor: Grad Beograd

Srbiji oboren status u Međunarodnoj federaciji uzgajivača lipicanera, moguće i izbacivanje!

20.11.2018

lipizzaner-white horse-konj — Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija je imala status punopravne članice u Međunarodnoj federaciji uzgajivača lipicanera (LIF) čije je sedište u Varaždinu u Hrvatskoj. Međutim, Srbija je izgubila taj status i sada, kao i neke druge zemlje-posmatrači, ima rok od 2 godine da ispuni pravila o uzgoju lipicanera koja se odnose na neke zootehničke detalje i genealogiju.

Lipicaneri su rasa konja poreklom iz Slovenije, iz sela Lipica koje se nalazi tik uz granicu sa Italijom kod Trsta, odakle i potiče njihovo ime. Rasa je nastala u 16. veku i poznati su po tome što su potpuno bele boje kada odrastu.

Ovo međunarodno udruženje ima dokument naslovljen Poreklopisna knjiga o poreklu rase lipicanera, i ona važi sa sve članice, a Srbija nije ispunjavala uslove koji su propisani. Međutim, moguće je očekivati i izbacivanje Srbije iz LIF-a, ali to zavisi od mera koje Srbija sprovede u naredne dve godine.

Standardi koje domaći uzgajivači moraju da ispune su, između ostalog:

vršenje DNK analize ždrebadi radi utvrđivanja porekla;
prijaviti svako novorođeno grlo u roku od 6 dana od ždrebljenja;
ždrebe ne odvajati od majke dok posebna komisija ne izvrši evidenciju;
obavezno vođenje knjiga i za punokrvna grla i za grla koja iskaču iz osnovne linije.

Uzgajivači lipicanera u Srbiji navode da ne postoje uslovi da država dostavlja LIF-u sve tražene podatke jer ne postoji zakonska osnova, ali ni odgovarajuće službe koje bi morale svakodnevno da budu na terenu. Dodatni problem je što se ni DNK analiza ne može obaviti u Srbiji. Uzgajivači dodaju i da postoji bojazan da će puno obaveza i troškova pasti na leđa individualnih proizvođača ukoliko se Ministarstvo poljoprivrede ne uključi u rešavanje problema.

Izvor: Agro Media

Bugari blokirali granične prelaze zbog poskupljenja goriva

20.11.2018

gas station-pumping — Foto-ilustracija: Unsplash

Širom Bugarske nastavljeni su protesti protiv previsokih cena goriva, skoka troškova života, siromaštva i korupcije.

Demonstranti su više sati zaustavili saobraćaj na više mesta na autoputevima Trakija i Hemus, a potom je usledila intervencija policije, koja ih je rasterala, objavio je državni radio BNR, prenosi Hina.

Na autoputu Marica, koji vodi prema graničnim prelazima sa Turskom, policija je pokušala da spreči vozače da blokiraju saobraćaj, ali su oni probili kordon.

Blokiran je i pristup graničnom prelazu Kulata s Grčkom.

U prestonici Sofiji više hiljada ljudi okupilo se na Trgu princa Aleksandra Prvog, uprkos kiši, javlja BTA.

Demonstranti su vikali “ostavke” i “referendum”, nosili zastave Bugarske i transparente sa natpisima “Narod protiv partija” i “Moramo da zaustavimo demografski kolaps i genocid u Bugarskoj”.

Demonstracije je organizovao građanski forum “Promjana” (Promena) uz poruku “promenimo sistem”.

U Sofiju su doputovali i ljudi i zapadnih delova Bugarske, prenosi BTA, dodajući da su se oni žalili da im je policija preprečila put do prestonice.

Protesti su održani u još 18 bugarskih gradova.

U Francuskoj zbog cene goriva protestuju već nekoliko dana, a čak je i jedna osoba izgubila život. Stotine je povređeno.

Izvor: Mondo

Tiho izumiranje žirafa

19.11.2018

Dramatični pad u broju jedinki u proteklih 30 godina doveo je do toga da se ovaj najviši kopneni sisar nađe na listi ugroženih vrsta. Prema Internacionalnoj uniji za konzervaciju prirode (IUNC) broj jedinki opao je sa 155 000, 1985. godine na 97000 u 2015. godini. Žirafe nestaju zbog gubitka staništa, krivolova i drugih ekoloških problema.

Do sada je populacija žirafa smatrana bezbednom ali je nedavno „Crvena lista“ ugroženih vrsta proširena za upravo ovu životinju, to znači da je broj jedinki u polsednjih 30 godina opao za više od 30%.

Prema Dr Džuljanu Fenesiju, stručnjaku za žirafe u IUCN-u, one doživljavaju „tiho istrebljenje“. „Ako odete na safari videćete mnoštvo žirafa. Svi su se brinuli za slonove i nosoroge, ali žirafe su ostale neprimećene iako njihov broj opada. Malo smo iznenađeni što je njihov broj toliko opao za tako kratko vreme,“ rekao je ovaj stručnjak.

Zbog rasta ljudske populacije dolazi i do porasta poljoprivrede i razvoja drugih aspekata društva koji negativno utiču na stanište žirafa. Ratno stanje u nekim delovima Afrike takođe je pogubno za ovu životinju. „U ovim delovima zahvaćenim ratom, u severnoj Keniji, Somaliji i Etiopiji, žirafe su žrtve rata, jer su velike životinje koje su radoznale i njima se može nahraniti veliki broj ljudi,“ rekao je Dr Fenesi.

Iako je nedavna studija otkrila da zapravo postoji 4 različite vrste žirafa IUCN i dalje prepoznaje tradicionalnu podelu od 9 podvrsta. Od 9 podvrsta, u 5 se broj jedinki smanjuje, jedna je ostala stabilna a populacija 3 podvrste raste.

Iako stručnjaci smatraju da neke podvrste neće preživeti, postoji nada za ovu životinju. Uspeh Južnoafričke republike daje odličan primer na koji način možemo očuvati ovu vrstu. Dobro upravljanje nacionalnim parkovima skreće pažnju na ugrožene vrste i donosi priliv kapitala koji se kasnije može iskoristiti za dalje očuvanje.

Poslednja verzija Crvene liste ugroženih vrsta sadrži preko 85 000 vrsta. Oko 700 novootkrivenih vrsta ptica se takođe nalazi na listi. „Mnoge vrste počnu da nestaju pre nego što stignemo da ih opišemo i izučimo, a ovo proširenje liste može značiti da je problem izumiranja vrsta veći nego što smo ranije mislili,“ rekla je generalna direktorka IUCN-a, Inger Andersen.

Milan Zlatanović

Intenzivni radovi zaštite Paraćina od velikih voda

19.11.2018

Zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima u Paraćinu su tokom novembra sprovedeni intenzivni radovi na obalama i u koritu Crnice, predviđeni projektom “Zaštite Paraćina od velikih voda”, na svim, izuzev prvoj projektnoj deonici, od bivše Štofare do ušća u Veliku Moravu, gde su započeti radovi proteklih meseci privedeni kraju.

Sem toga, na toj deonici radilo se raščišćavanje i uređivanje korita i postojećih obaloutvrda, što je za razliku od komplikovanije izgradnje vodnih objekata na ostalim deonicama, manje zahtevan posao.

Na deonici od mosta kod EPS-a uzvodno, nastavljena je izgradnja odbrambenih zidova, s druge strane keja, na zelenoj površini kod stambenih zgrada, pošto je u prethodnom periodu završena izgradnja sa strane Tehnološke škole, do spomenika Branku Krsmanoviću.

U tom delu korita, uklonjene su betonske kinete, nekadašnjeg sistema odbrane od poplava, u okviru pripreme izgradnje novih. Dalje, u parku preko puta suda, završavaju se, u odnosu na druge deonice niži zidovi, na koje će se, u slučaju potrebe postavljati sistemi mobilne opreme.

Radovi u kamenu u samom koritu reke, poodmakli su poprilično i na deonici od mosta u Nemanjinoj ka auto putu, gde se, pored ostalog, obezbeđuju uslovi buduće retenzije sa leve strane reke, gledano ka Glavici.

Ekipe vlasotinačke firme, podizvođača slovenačke “Nive Eko”, po izboru finansijera projekta, Austrijske razvojne agencije (ADA), sprovode i projektom predviđene radove delimičnog ispravljanja rečnog toka, zemljane i radove u kamenu u koritu Crnice kroz Glavicu, četvrtu projektnu deonicu.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Osmi sastanak koordinatora sliva Zapadne Morave u Kniću

19.11.2018

Opština Knić prošle nedelje bila je domaćin osmog sastanka koordinatora sliva Zapadne Morave.

Sliv Zapadne Morave je jedan od četiri do sada formirane asocijacije opština i gradova u cilju zajedničkog postupanja lokalnih samouprava u preventivnim aktivnostima i u upravljanju vanrednim situacijama uzrokovanim poplavama ali i drugim elementarnim nepogodama.

Na početku sastanka najpre je bilo reči o rezultatima projekata poput projekata podržanog od Vlade Švedske preko agencije SIDA i SKGO u Osečini i Novom Pazaru i projekta SiUrban koji je podržao nekoliko zemanja Jugoistočne Evrope, među njima i Srbiju, u njihovvoj borbi protiv klimatskih promena i posledica koje zbog njig nastaju, a ispoljavaju se i u vidu elemetarnih nepogoda većih razmera.

Centralna tema skupa u Kniću bile su predstojeće aktivnosti na izradi akta koji, posle izmena u Zakonu o lokalnim samoupravama iz juna ove godine, omogućava nove modele udruživanja kadrovskih i materijalnih kapaciteta lokalnih samouprava i delova njihovih javnih uprava u neku formu zajedničke, međuopštinske, službe za preventivno postupanje i upravljanje vanrednim situacijama.

I ovoga puta aktivnosti na izradi takvog Sporazuma o udruživanju biće, rečeno je na skupu u Kniću, podržane od strane već pomenutih partnera, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstava zaštite životne sredine, Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), Kancelarije za javna ulaganja Vlade Republike Srbije, FAO za Srbiju i UNDP za Srbiju kroz uključivanje u nekoliko projekata.

To su svojim prisustvom današnjem skupu potvrdili državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Dragan Jeremić, zamenica direktora Kancelarije za javna ulaganja Sandra Nedeljković, direktor UNDP za Srbiju Žarko Petrović direktor FAO za Srbiju Aleksandar Mentov i Darko Drndić menadžer Savetodavnog centra SKGO i koordinator za civilnu zaštitu na lokalnom nivou.

Učestvujući na današnjem sastanku u Kniću državni sekretar Dragan Jeremić je rekao da je Ministarstvo zaštite životne sredine posvećeno u pružanju pomoći i podrške lokalnim samoupravama u njihovim aktivnostima na smanjivanju uzroka klimatskih promena na tom, lokalnom, nivou a posebno prevetivnim aktivnostima.

Izvor: Opština Knić

Milisav Pajević

Deca se u Omoljici upoznala sa reciklažom električnog i elektronskog otpada

19.11.2018

U okviru projekata „Dečji zeleni karavan 2“, deca iz osnovne škole „Vasa Živković“ su posetila preduzeće “Božić i sinovi” u Omoljici.

Deca su u preduzeću, koje se bavi reciklažom električnog i elektronskog otpada, videla gde završava njihov kompjuter kada se više ne koristi.

Projekat realizuje Udruženje građana “EKOPAN” Pančevo, a sufinansira Grad Pančevo Gradska uprava-Sekretarijat za zaštitu životne sredine u okviru programa u oblasti manifestacije koje promovišu zaštitu životne sredine predlažući konkretne aktivnosti u oblasti zaštite prirodnih vrednosti, očuvanja i unapređenja biodiverziteta, programe ekološke edukacije dece i mladih, kao i podizanja svesti javnosti na teritoriji Grada Pančeva i okolnih naselja za 2018. godinu.

Milisav Pajević

Izgrađen prvi zip lajn u Užicu

19.11.2018

Stari-grad-Zip-lajn-768x576 — Foto: Grad Užice

Završeni su radovi na izgradnji prvog zip lajna u Užicu, od Starog grada do Čitakove stene.

Priliku da se prvi voze zip lajnom dugim 375 metara imali su predstavnici medija i gradskog rukovodstva, dok će Užičani moći da uživaju u ovoj vožnji od aprila naredne godine.

Sama vožnja traje oko 45 sekundi, a visinska razlika između polazne i završne tačke zip lajna je oko 20 metara.

Gradonačelnik Užica Tihomir Petković i njegov zamenik Nemanja Nešić bili su među prvima koji su isprobali ovu adrenalinsku atrakciju.

Zamenik gradonačelnika Užica Nemanja Nešić je ovom prilikom istakao da je za nama „jedna uspešna i dinamična godina vezana za aktivnosti na lokalitetu Stari grad, pored onoga što je urađeno na konzervaciji utvrđenja.“

– Ovo je još jedna u nizu od aktivnosi, kojima želimo da obogatimo turističke sadržaje na Starom gradu, kako bi što veći broj ljudi ovde bio prisutan i kako bi ovaj lokalitet počeo da živi. Ovo je uvod u sve aktivnosti koje planiramo u sledećoj godini, a one će i po količini radova, obuhvatu, ali i nekim idejama biti daleko veće nego što su u ovoj godini, rekao je Nešić.

Izgradnja zip lajna je deo projekta „Unapređenje turističke infrastrukture za aktivni odmor u regiji Zapadna Srbija“ koji je realizovao Grad Užice uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Ukupna vrednost investicije je oko 1.730.000 dinara, od čega je preko konkursa od Ministarstva trgovine obezbeđeno oko 1.600.000, a Grad Užice je finansirao izradu projektne dokumentacije u iznosu od oko 130.000 dinara.

Milisav Pajević

Modni krik! Jakna od 47 recikliranih plastičnih flaša

19.11.2018

Everlejn je proizvođač odeće i obuće iz Sjedinjenih Američkih Država. Izraženom društvenom odgovornošću, poštovanjem etičkih načela i radikalnom otvorenošću u poslovanju kompanija je zaslužila svetsko priznanje.

U okolnostima u kojim je izrabljivanje radnika tužna svakodnevica, za pravljenje svojih proizvoda Everlejn bira isključivo fabrike koje poštuju prava radnika i redovno isplaćuju plate. U opisu artikla pored njegovog sastava stoji ime pogona u kome je proizveden i njegov vlasnik, poreklo tkanine i tok nastanka komada. Pored toga, kupcu su za svaki pojedinačni proizvod iz njihove ponude dostupne i informacije o troškovima materijala, radne snage, transporta, carine i metalnih delova.

Svoju cenu uvećavaju od 2 do 3 puta u odnosu na potrošena novčana sredstva, a ostali prodavci od 5 do 6, ističe Everlejn.

Obećavši da će od 2021. godine iz svog lanca proizvodnje i snabdevanja u potpunosti da odstrani tzv. devičansku plastiku, Everlejn je pokazao i odgovornost prema životnoj sredini, a ne isključivo prema društvu.

Plastika je postala popularna pedesetih godina prošlog veka zato što je jeftina i izdržljiva. Upravo njena izdržljivost postala je problem po planetu. Zemlju trenutno zagađuje više od osam milijardi tona plastičnog otpada.

Everlejn teži da sve sintetičke materijale zameni “obnovljenim” sirovinama. Preduzeće želi da “ekologizuje” i pakovanje proizvoda. Odeća i obuća obično se prevozi u plastičnoj ambalaži, ali je Everlejn i za ovo razvio recikliranu alternativu koju će masovnije da koristi od sledeće godine.

U toku je i međunarodni obrazovni program čija je misija da se iz kompanijskih prodavnica i kancelarija izbace iz upotrebe svi proizvodi od jednokratne plastike.

S istim ciljem, Everlejn je nedavno predstavio ReNew kolekciju. U odeljku sastav na komadima iz ove linije stoje reciklirane plastične flaše. Za dukseve između 35 i 41, a za jakne od 15 do 60.

Kompanija je kolekciju predstavila pod sloganima Plastična flaša – laka da se odbaci. ReNew jakna – bolja da se nabaci i Plastična flaša – jednom korišćena. ReNew jakna – večno nošena.

Everlejn je na ovaj način udahnuo novi život u tri miliona boca od plastike koje bi verovatno u suprotnom zagađivale naše plaže i mora.

Plastične flaše u reciklažno postrojenje dolaze u balama. Radnici ih razdvajaju, peru i skidaju etikete s njih. Sledeći korak predstavlja sitnjenje boca u ljuspice od 1 cm. Potom se rastapaju. Kroz proces koji nalikuje pravljenju testenine, rastopljena plastika pretvara se u dugačke niti, koje se zatim dodatno stanje.

Jelena Kozbašić

Radovi na sanaciji i zaštiti vodnih objekata u Lučanima

19.11.2018

Radovi na sanaciji reke Bjelice — Foto: JVP „Srbijavode“

Direktor JVP „Srbijavode“ Goran Puzović sa predsednicom Opštine Lučani, Vesnom Stambolić, nedavno je obišao radove na sanaciji i zaštiti vodnih objekata u Lučanima, oštećenih u poplavama 2014. i 2016. godine.

Poplavni događaji u maju 2014. i martu 2016. godine, naneli su veliku štetu naselju Lučani, komunalnoj infrastrukturi i industrijskom kompleksu „Namenska- Milan Blagojević“.

Postojeći nasip za železnički i putni saobraćaj bio je celom dužinom preliven. Evidentirani su prodori vode u zoni ušća pritoka Spilo i Lučanskog potoka.

Upravo ova učestalost poplavnih događaja i razmera štete koja je zabeležan u pomenutom periodu, potvrdili su opravdanost da se hitno pristupi dugoročnom rešavanju problema zaštite Lučana od poplava.

Na inicijativu JVP „Srbijavode“ i Opštine Lučani, Vlada Republike Srbije je Uredbama o državnom programu hitnih radova, obezbedila finansijske preduslove da nadležno JVP „Srbijavode“, u saradnji sa Opštinom Lučani, sprovede interventne i dugoročne mere, najkasnije do 2018. godine, u ukupnoj vrednosti od 491,3 miliona dinara.

Ovom posetom, evidentirani su novonastali problemi, na koje je odmah reagovano iznalaženjem modela za rešenje problema na reci Bjelici, u selu Lis, gde se urušava leva obala u dužini od 150 metara.

Ovim radovima na levoj obali reke, štiti se most na regionalnom putu Lučani-Guča.

Radovi će obuhvatiti ispravljanje korita reke i vraćanje rečnog toka u svoj prvobitni tok.

To će se postići zemljanim radovima, kao i kamenim nabačajem.

Milisav Pajević

Crna Gora počela istraživanje nafte i gasa u podmorju

19.11.2018

Brod istraživač nafte — Foto: Vlada Crne Gore

Predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković i ministari ekonomije i održivog razvoja i turizma Dragica Sekulić i Pavle Radulović posetili su brod „Polar Empress“ koji je počeo istraživanja u podmorju Crne Gore i tom prilikom poručili da dan predstavlja početak nove ere industrijske proizvodnje u Crnoj Gori, da će se prilikom istraživanja voditi naročito računa o zaštiti životne sredine i da smo, učeći se na greškama drugih država proizvođača nafte i gasa, a inspirisani pozitivnim primerima, koncipirali zakonodavni okvir tako da u trenutku potencijalne proizvodnje ugljovodonika državni interesi budu maksimalno zaštićeni.

– Istraživanje, koje će započeti ovaj brod, predstavlja prvu vrstu operativnog istraživanja po koncesionom ugovoru koje su potpisale kompanije Eni i Novatek sa Državom, rekla je Dragica Sekulić, ministarka ekonomije. Precizirala je da će norveški brod koji su angažovale kompanije koncesionari za istraživanje nafte i gasa u četiri bloka našeg podmorja u narednih 40 dana obaviti 3D ispitivanja tako što će snimati dno crnogorskog podmorja da bismo kao rezultat dobili mape i podatke na osnovu kojih će biti locirane prve dve bušotine.

– Sve ovo što smo čuli na ovom brodu uverava nas da je ovo brod pod strogom kontrolom, koji je u skladu sa svim savremenim praksama kako u oblasti geologije, seizmologije tako i u oblasti zaštite životne sredine. Verujemo da je ovaj model koji mi koristimo i koji smo na neki način iskopirali od Norveške nešto što će nam svima doneti korist u narednom periodu, rekla je ministarka Dragica Sekulić.

Ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović je rekao da je poseta poslužila da se uveri da je sve što je predviđeno u vezi sa zaštitom životne sredine ispoštovano.

– Šest međunarodno priznatih eksperata koji se bave zaštitom živog sveta, pre svega zaštitom morskih sisara, tu su sa nama. Oni će vršiti monitoring ovih vrsta za čitavo vreme koji brod plovi i našim i međunarodnim vodama na koje Crna Gora po međunarodnim konvencijama ima pravo. Osim ljudi imamo i opremu, takozvane hidrofone, koji će kupiti sve zvučne signale koje eventualno živi svet na koji ovakva istraživanja mogu imati uticaj mogu da emituju. U slučaju da se oni pojave u radijusu od 700 metara, koliko iznosi radijus dosega ove opreme, istraživanje će biti prekinuto dok se živi svet udalji iz tog područja, rekao je Pavle Radulović, ministar održivog razvoja i turizma.

Dodao je da je vrlo obimna studija zaštite životne sredine propisuje, pored postojećih stručnjaka i dodatnih, više od 260 dodatnih mera zaštite koje će biti ispoštovane.

– Mogu samo da izrazim zadovoljstvo što sam upoznao sve te ljude i uverio se u sofisticiranost njihove opreme i njihovu odlučnost da ovo istraživanje ne ostavi bilo kakve posledice na živi svet u Crnoj Gori, rekao je ministar Pavle Radulović.

Ministri su poručili na kraju posete da na brodu predstavnici crnogorskih nadležnih tela i da će biti dnevno izveštavani o svim aspektima istraživanja.

Milisav Pajević

Puštena u rad Crpna stanica „Kula“

19.11.2018

Pumpanje Kula Mali Iđoš — Foto: JVP „Vode Vojvodine“

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović pustio je u subotu u rad Crpnu stanicu „Kula“ koja je deo regionalnog podsistema za navodnjavanje “Kula-Mali Iđoš”.

Događaju su prisustvovali i sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević i direktor JVP „Vode Vojvodine“ Slavko Vrndžić.

Na kanalu za navodnjavanje Kula-Mali Iđoš, koji je deo istoimenog regionalnog podsistema, dodatno je uređeno prvih pet kilometara. Ovo je jedan od od jedanaest projekata iz prve faze Abu Dabi fonda.

U sklopu ovih radova, najpre su izvedeni geodetski i zemljani radovi, čime je povećan kapacitet kanala, a potom je ova deonica kanala obložena novom vodonepropusnom folijom, jer je stara bila dotrajala, te je bilo dosta gubitaka vode.

Kanal se snabdeva vodom iz Hidrosistema DTD (Velikog bačkog kanala), preko Crpne stanice „Kula“. Radovi su bili vredni 1.044.287,00 evra, a izvođač je bio konzorcijum VP „Severna Bačka“ Subotica, „Ekstra Autotransport“ Kula i CMT Beograd.

Radovi su počeli tek sredinom avgusta ove godine, jer bi da su započeti ranije, bilo dovedeno u pitanje nesmetano navodnjavanje poljoprivrednih površina koje se inače navodnjavaju iz tog kanala.

Regionalni podsistem „Mali Iđoš“ deo je regionalnog hidrosistema „Severna Bačka“. Trenutno je izgrađeno 10, od ukupno 15 kilometara kanala.

Kada regionalni sistem bude konačno završen trebalo bi da obezbedi vodu za navodnjavanje 11.500 ha poljoprivrednih površina na područjima opština Kula, Vrbas, Mali Iđoš i Bačka Topola.

Milisav Pajević

NIS dobitnik Zlatne plakete Beogradske berze

19.11.2018

NIS a.d. Novi Sad je drugu godinu zaredom dobitnik Zlatne plakete Beogradske berze za najbolje odnose sa investitorima.

Ovo priznanje je nova potvrda da je domaća investiciona javnost prepoznala opredeljenje NIS-a da o svojim aktivnostima pravovremeno i sveobuhvatno informiše akcionare i investitore i da odnose sa njima gradi na međusobnom poverenju i dvosmernoj komunikaciji.

Za NIS, ova nagrada, koja je kompaniji dodeljena šesti put od početka dodeljivanja nagrade Beogradske berze, ujedno predstavlja i podstrek da nastavi da unapređuje svoju poslovnu praksu u ovoj oblasti i bude primer drugim kompanijama u Srbiji i regionu.

Nagrada je utoliko značajnija jer je dodeljena u konkurenciji 16 kompanija, a o priznanju je odlučivala stručna komisija u kojoj su bili ugledni finansijski analitičari i univerzitetski profesor.

Priznanje je dodeljeno na osnovu procene 35 kriterijuma otvorenosti kompanija prema investicionoj javnosti, među kojima su objavljeni aktuelni i istorijski izveštaji, informacije o performansama kompanije na tržištu kapitala (cena akcija i vrednost prometa), prisutnost kompanije na društvenim mrežama, postojanje objavljenih kontakata i audio i video zapisa za investitore na internet prezentaciji kompanije, objavljeni izveštaji o održivom razvoju, itd.

Zlatna plaketa za odnose sa investitorima u 2018. godini NIS-u je uručena na Međunarodnoj konferenciji Beogradske berze koja je danas održana u Beogradu. Priznanje je u ime NIS-a primila Jelena Stanković, rukovodilac Službe za odnose sa investitorima.

– Za našu kompaniju ovo je veliko priznanje i pokušaćemo da i u narednom periodu opravdamo ukazano poverenje, kao i da budemo još bolji. Nadamo se daljoj uspešnoj saradnji i novim poslovnim izazovima, rekla je Jelena Stanković.

Na konferenciji Beogradske berze investicionoj javnosti je predstavljen i projekat “Duboka prerada“, ključni projekat druge faze modernizacije Rafinerije nafte u Pančevu.

O ovoj investiciji vrednoj 300 miliona evra prisutnima je govorio Andrej Djug, direktor Sektora za podršku projektu koji je istakao da će nakon realizacije projekta rafinerija u Pančevu po dubini prerade biti u rangu najboljih svetskih rafinerija.

On je naveo da se komercijalni rad postrojenja za duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja planira za treći kvartal 2019. godine.

Za građane će to pre svega značiti veće količine najkvalitetnijih goriva domaće proizvodnje, ali i početak proizvodnje koksa, proizvoda koji se sada uvozi u našu zemlju.

Pored toga, ovaj projekat ima i značajne ekološke prednosti, među kojima je i sticanje uslova za prestanak proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora čime će biti unapređena zaštita životne sredine u celoj Srbiji.

Milisav Pajević

Energetski saniran i adaptiran objekat Mesne zajednice „Makova sedmica“ kod Subotice

18.11.2018

MZ Makova sedmica Subotica — Foto: Grad Subotica

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban i član Gradskog veća, Nemanja Simović, obišli su nedavno renovirani objekat Mesne zajednice „Makova sedmica“, u čiju je sanaciju i adaptaciju tokom 2017. i 2018. godine iz gradskog budžeta izdvojeno više od osam miliona dinara.

Obraćajući se medijima nakon obilaska objekta, gradonačelnik Subotice Bogdan Laban je rekao da, pored kapitalnih investicija, ulaganja u saobraćajnu, vodovodnu, kanalizacionu i sportsku infrastrukturu, zdravstvene i obrazovne ustanove, subotička lokalna samouprava vodi računa i o prigradskim mesnim zajednicama.

– U kompletnu rekonstrukciju ovog objekta grad Subotica je, iz budžeta, u 2017. godini izdvojio 3,7 miliona dinara, a u 2018. godini 4,4 miliona dinara. Ovo je prilika da se istakne da je rukovodstvo ove mesne zajednice agilno i efikasno i da je realizacija ovog projekta rezultat našeg zajedničkog rada. Ove godine, u ulici Anke Butorac, koja pripada Mesnoj zajednici “Makova sedmica” izgrađen je kolovoz u dužini 1.500 metara, širine pet metara. Izvođač radova bila je kompanija “Vojput”, a sredstva u visini od 45,5 miliona dinara obezbedila je Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, naglasio je Bogdan Laban.

Na ovom objektu rađeno je unutrašnje i spoljašnje malterisanje zidova, izrađena je cementna košuljica, ugrađena nova unutrašnja i spoljašnja vrata, spušteni su plafoni, urađena termoizolacija fasade i tavana i postavljena LED rasveta, dograđen sanitarni čvor, uređena fasada i betonirana terasa.

Milisav Pajević

1...991992993...1,673 Page 992 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM