“Karavan za klimu” boravio u Kragujevcu

14.11.2018

klima kragujevac — Foto: Grad Kragujevac

Karavan za klimu – Svi aktivni u borbi protiv klimatskih promena, putujući projekat koji u gradovima Srbije realizuje Francuski institut i Ambasada Francuske uz podršku grupe Suez, posetio je danas i Kragujevac.

Ovaj projekat objedinjuje srpske i francuske aktere u ovoj oblasti i već razvijena rešenja problema u obe zemlje i nudi priliku za razmenu mišljenja, dobre prakse i inovacija u okviru svima dostupnim debatama.

U okviru debate u Kragujevcu, svoja iskustva razmenili su Mod Keler, zadužena za otpad – jedinice čistoće Odeljenja životne sredine u opštini Siren, koja je govorila o iskustvima francuskog grada pobratima o načinima povećanja svesti kod svojih stanovnika o upravljanju otpadom, Marko Milačić, direktor multinacionalne kompanije Suez u Srbija čija je tema bila uloga privatnih operatera u oblasti upravljanja otpadom i recikliranju u svetu i Dragan Marinković, načelnik Službe za zaštitu životne sredine. U ime grada Kragujevca učesnike je pozdravila Jasmina Predojević Simović, pomoćnik gradonačelnika za održivi i ravnomerni razvoj i saradnju sa udruženjima.

Zadovoljstvo je što je Karavan za klimu posetio i naš grad i što smo u prilici da razgovaramo o najvažnijoj temi za opstanak planete i kvalitet života svih nas. Kao četvrti grad po veličini Kragujevac čini napore da u saradnji sa relevantnim institucijama i organizacijama obezebedi bolji život svojim sugrađanima, rekla je Jasmina Predojević Simović i navela otvaranje Reciklažnog centra, projekat Regionalnog centra za upravljanje otpadom, Lokalni akcioni plan i izradu nove Strategije održivog razvoja.

Projekat poput ovog danas pomaže nam da razmenimo iskustva sa stručnjacima iz inostranstva sa jedne strane, a sa druge strane što je još važnije za generacije posle nas, pomaže nam da razvijamo svest kod naših sugrađana i mladih o navikama kojima svako od nas kao pojedinac može da doprinese očuvanju svoje sredine i njenom zdravom razvoju, istakla je pomoćnica gradonačelnika.

Veoma je bitno da vodimo računa o zagađenju a naročito voda i okeana i smanjimo količinu otpada, recikliramo ga i ponovo upotrebimo. Kroz “Karavan za klimu“ i razgovore koje vodimo želimo da povećamo svest građana o tome koliko je važno da smeće bacamo u kantu, a naročito plastične flaše, što može da učini svako od nas, kazao je Bertnar Mije, ataše za saradnju ambasade Francuske u Srbiji.

U Srednje stručnoj školi pre debate „Kako smanjiti otpad, ponovo ga upotrebiti i reciklirati – začarani krug upravljanja otpadom za čistiju životnu sredinu“, otvorena je i izložba “Život smeća“ na kojoj je kroz fotografije i pedagoški pristup ukazano na to kako smeće utiče na životnu sredinu.

Milisav Pajević

Vatrene stihije nanele štete zaštićenim područjima u Vojvodini

14.11.2018

Tokom jesenjeg perioda tekuće godine zabeleženi su požari na 10 zaštićenih područja na teritoriji AP Vojvodine.

Štete od vatrene stihije su nanele štete u Specijalnim rezervatima prirode „Carska bara”, „Okanj bara”, „Titelski breg”, „Ludaško jezero”, „Pašnjaci velike droplje”, „Deliblatska peščara” i „Slano kopovo”, Parkovima prirode „Rusanda” i „Ponjavica” i Predelu izuzetnih odlika „Karaš – Nera”.

Opožarene površine su u glavnom bile manjeg obima, od pet do 40 ha, sa izuzetkom SRP „Carska bara” gde je izgorelo više stotina hektara (gotovo 400 ha).

Ugrožene su površine u režimima zaštite I, II i III, zaštićene zbog očuvanih staništa strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta biljaka i životinja.

Paljenjem žitnih ostataka, zahvaljujući povoljnim meteorološkim prilikama za širenje požara (mala količina padavina u jesenjem periodu i izražena vetrovitost), sa okolnih poljoprivrednih površina vatra se širila na zaštićena područja.

Uglavnom su izgorele površine pod travnom vegetacijom i trskom.

Uništenjem pojasa trske su nestala potencijalna skloništa i mesta za ishranu brojnih vrsta barskih ptica i krupnih sisara tokom predstojećih zimskih meseci.

Zahvaljujući zajedničkim akcijama vatrogasnih službi, policije i upravljača zaštićenih područja, požari su sanirani.

Svake godine neodgovorni vlasnici poljoprivrednih parcela nedozvoljeno spaljuju žetvene ostatke u cilju pripreme zemljišta za sadnju naredne godine.

Paljenjem zemljišta potpuno gubi organska komponenta, koja bi vremenom prešla u humus, a paljenjem slame izgori i do tri tone humusa po hektaru.

Neophodno je napomenuti da se u zimskom i prolećnom periodu takođe pale pojasevi trske u najvećem broju zaštićenih područja, kao i da počinioci uglavnom ostaju nepoznati.

Milisav Pajević

Uspešno realizovana akcija zamene starog papira za sadnice u Novom Sadu

14.11.2018

skole-u-poseti — Foto: Inženjeri zaštite životne sredine

Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ i ove godine uspešno je u Novom Sadu sprovelo akciju zamene starog papira za sadnice u cilju podizanja svesti sugrađana i sugrađanki o značaju reciklaže.

U okviru manifestacije „Novosadska jesen“, koja je nedavno održana, svi koji su želeli da se uključe u akciju imali su prilike da na štandu udruženja 10 kilograma papira zamene za sadnicu cveća, a 60 kilograma za sadnicu drveta.

Pozivu se odazvalo više od 70 građana i građanki svih uzrasta, kao i nekoliko obrazovnih ustanova, institucija i preduzeća – Osnovna škola „Prva vojvođanska brigada“, ŠOSO „Milan Petrović“, Osnovna škola „Desanka Maksimović“ Futog, vrtić „Kockica“ Futog, Škola za dizajn „Bogdan Šuput“, Osnovna škola i predškolska ustanova „Svitac“ Sremska Kamenica, Srednja škola Titel, JP SPC „Vojvodina“, JKP „Vodovod i kanalizacija“, Oradio, Crvni krst Inđija, Mesna zajednica Slana bara, Prerazmišljavanje – razmena knjiga, Kulurna stanica Eđšeg, studenti i studentkinje Tehnološkog fakulteta i mnogi, mnogi drugi.

Ukupno je prikupljeno četiri tone i 40 kilograma papira za reciklažu.

Udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ izražava zahvalnost svima koji su se uključili i doprineli da se akcija uspešno realizuje.

Milisav Pajević

Otvoren IX Međunarodni festival zelene kulture „Grin Fest”

14.11.2018

Deveti Međunarodni festival zelene kulture „Grin Fest” otvoren je u Domu omladine dodelom nagrada pobednicima takmičarskog filmskog programa, saopštili su organizatori.

U takmičarskom delu učestvovalo je 1486 filmova iz 100 država, a pobednički filmovi će biti prikazani u petak 16. novembra u Sali Amerikani gde će ulaz za ove projekcije biti besplatan.

Ovogodišnji festival, koji traje do 16. novembra predstaviće postavke afirmisanih mladih umetnika i ekološke i reciklirane proizvode, video i foto izložbe, kao i „Zeleni trg”, koji će biti otvoren svakog dana od 17 do 20 časova.

Ulaznice za filmove festivala moguće je kupiti po ceni od 200 dinara za pojedinačne i 150 dinara za grupne posete.
Festival se održava uz pomoć Ministarstva zaštitu životne sredine, Ministarstva kulture, Sekretarijata za kulturu, Francuske Ambasade i Instituta, Delegacije Evropske Unije, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju,

Fondacije Hajnrih Bel, i mnogih drugij prijatelja i partnera.

Milisav Pajević

Porez na crveno meso bi sprečio 220 hiljada smrtnih slučajeva godišnje

14.11.2018

red meat-steak — Foto-ilustracija: Unsplash

Crveno meso predstavlja mišićno tkivo sisara koje je u sirovom stanju upravo crvene boje. Najzastupljenije crveno meso u našoj ishrani je svinjetina, teletina, govedina i jagnjetina. U njega se, pak, ubraja i pačetina, konjetina, ovčetina i meso divljači.

Istraživači u Velikoj Britaniji došli su do saznanja da bi oporezivanje ove vrste hrane sačuvalo 220 hiljada života na godišnjem nivou. Porez na crveno meso doneo bi i uštede u zdravstvenom sistemu – čak 41 milijardu u toku jedne godine.

Potrošnja crvenog i prerađenog mesa odranije je dovedena u vezu sa povećanom stopom smrtnosti uzrokovanom hroničnim bolestima. Upravo iz tog razloga, Svetska zdravstvena organizacija je klasifikovala crveno meso kao “verovatno kancerogeno”, a prerađevine kao “kancerogene”.

Ni naša planeta nije lišena negativnog uticaja proizvodnje ovih dobara. Samo tri svetske fabrike mesa, JBS (Brazil), Cargill (Sjedinjene Američke Države) i Tyson (Sjedinjene Američke Države) su tokom 2016. godine ispustile veću količinu gasova staklene bašte u odnosu na čitavu francusku naciju.

Pročitajte još:

Sarme veća pretnja planeti nego automobili

Zbog sve utemeljenijih dokaza o štetnosti mesa po naše zdravlje i blagostanje našeg prirodnog okruženja, pojedini stručnjaci veruju da je, dugoročno gledano, neizbežan “porez na grešnost” na svinjetinu, govedinu i jagnjetinu.

Vlade su već uvele poreze na štetne namirnice kao što su šećer, alkohol i duvan. Da li bi meso trebalo da bude sledeći predmet dodatnih nameta?

Da je donošenje odluke povereno timu naučnika sa Oksforda, odgovor bi bio da. Izveštaj o njihovom istraživanju “Zdravstveno motivisani porezi na crveno meso i mesne prerađevine: Modeliranje optimalnih nivoa poreza prema povezanim uticajima na zdravlje” objavljen je u naučnom časopisu PLOS One.

Oni su za svaku od 150 zemalja obuhvaćenih studijom proračunali poreze koje je neophodno uvesti zarad poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja stanovništva. Predstavili su i očekivane rezultate koje bi preporučeno oporezivanje imalo u smanjenju broja smrtnih slučajeva.

Kada je reč o Srbiji, Englezi nam savetuju porez od 7 odsto na crveno i od 41 odsto na prerađeno meso. Grupa naučnika smatra da bi više cene vodile manjoj potrošnji, te procenjuje da bi zahvaljujući merama poskupljenja od oboljenja uzrokovanih konzumacijom mesa godišnje umrlo 340 ljudi manje. Troškovi za zdravstvenu negu bi se smanjili za više od 2 milijarde dinara.

Gurmanski stek punjen dimljenim sirom i pršutom u jednom beogradskom restoranu košta 1310 dinara. Da li biste ga naručili da je njegova cena 1400 ili biste se radije odlučili za piletinu i neku salatu?

Jelena Kozbašić

Cirkularna ekonomija

14.11.2018

Da li ste se ikada, šetajući parkom u rano proleće, zapitali kuda je nestalo lišće koje je samo pre par meseci prekrivalo tle? Ili kako ljuske suncokreta, kojima tokom letnjih meseci zaspete zemljište oko klupe u parku, nakon određenog vremena jednostavno nestanu? Kada tvorac neformalnih ekoloških zakona Beri Komoner kaže – sve nekuda mora da ode, sve je povezano sa svačim jer „priroda zna najbolje“, on zapravo misli na organske materije u koje spadaju i lišće i suncokret. Ako pojedete bananu i koru bacite u prirodu, nakon izvesnog vremena doći će do njenog razlaganja i ona će naposletku nestati, baš kao lišće i suncokret. Razume se, takav potez nije odraz kulture i vaspitanja ali se tim činom priroda neće trajno zagaditi.

Međutim, ako bacite praznu plastičnu bocu, ona se neće razložiti u prirodi. Plastiku ne možete da uberete na grani kao bananu. Plastika nije organski materijal i za nju ne postoji enzim koji će je u prirodi razložiti (iako su nedavno naučnici slučajno otkrili veštački enzim koji bi to mogao izvesti). To je materijal koji se ne nalazi unutar kružnog sistema prirode i stoga predstavlja uljeza čije taloženje dovodi do trajnog zagađenja. Zamislite samo koliko oljuštenih kora pomorandže, lubenice, krompira i ostataka hrane bude bačeno zajedno sa tim plastičnim bocama, kartonskom ambalažom, pregorelim sijalicama i praznim baterijama. Verujem da će vam zvučati preterano ali iz odgovornih službi u JKP ,,Gradska čistoća“ stižu procene da deponija u Vinči u toku samo jednog dana primi hiljadu i po tona raznog otpada. Ako samo Beograd isporuči ovoliko otpada, neizbežno je da se zamislimo nad tim koliko otpada dnevno generiše čitava Srbija.

Proizvedi-potroši-recikliraj-ponovo upotrebi – to je ukratko najjednostavnija moguća definicija cirkularne, odnosno „zelene” ekonomije. U drugoj deceniji 21. veka otpad je jedan od najvećih strateških resursa na svetu koji se koristi kao važan izvor energije. Dok pojedine zemlje (na primer, Norveška) prerađuju mulj kako bi dobile biogas, mi i dalje imamo velikih poteškoća sa izbacivanjem plastičnih kesa iz upotrebe. I to je naš veliki problem. Nema krupnih pomaka ni kad je reč o razvrstavanju otpada ili reciklaži iako na tome možemo zaraditi. Uzmimo za primer staklo koje se svakog vikenda izbaci iz ugostiteljskih objekata širom Srbije. Umesto da posluži kao izvor zarade, ono uglavnom završi na neuređenim deponijama. Usled celokupno loše situacije u ovoj oblasti, Srbija je prinuđena da ga čak i uvozi iz okolnih zemalja budući da mi nemamo infrastrukturnih kapaciteta. S druge strane, u čitavoj Srbiji ne postoji nijedna kompostana koja bi prerađivala zeleni, organski otpad i proizvodila izuzetno značajan biokompost za prihranu poljoprivrednog zemljišta. Biokompost bi doveo do manje upotrebe veštačkog đubriva i samim tim do manjeg zagađenja zemljišta.

U čitavoj Srbiji ne postoji nijedna kompostana koja bi prerađivala zeleni, organski otpad i proizvodila izuzetno značajan biokompost za prihranu poljoprivrednog zemljišta

Drugim rečima, otpad koji se nalazi svuda oko nas, što u prirodi, što na neuređenim deponijama, ostaje neiskorišćen. Kada već ne može da kruži prirodno, neophodno je to omogućiti uz dodatni ljudski napor. Taj dodatni ljudski napor otvara s jedne strane mogućnost zapošljavanja i sticanja finansijske dobiti, a s druge strane dovodi do manjeg zagađenja životne sredine. Činjenica je da je naše okruženje zagađeno ali ne bi trebalo da pogoršavamo trenutno stanje već da ga poboljšamo. To znači da taj otpad koji nesumnjivo moramo generisati ne bi trebalo da uvećavamo već da ga iznova koristimo kroz jedan održiv i, što je još važnije, ekonomski isplativ sistem. Stoga bi gore navedenoj definiciji trebalo dodati i element zarade pa da ona glasi proizvedi-potroši-recikliraj-ponovo upotrebi-zaradi. A u tome i jeste suština same cirkularne ekonomije.

Priredio: Radomir Jovanović

Tekst je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA, septembar – novembar 2018.

Sredstva iz Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine za 21 korisnika

14.11.2018

13112018 - Radojevic, dodela ugovora-5 — Foto: http://vojvodina.gov.rs/

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević uručio je juče 21 ugovor korisnicima, koji su na godišnjem konkursu ostvarili pravo na bespovratna sredstva iz Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine.

Devet ugovora namenjeno je za podizanje novih šuma u Vojvodini, dok je 12 uručeno za unapređivanje rasadničke proizvodnje.

Njihova ukupna vrednost iznosi oko 21,5 miliona dinara, u čemu je učešće resornog sekretarijata oko 14 miliona dinara.

– Na septembarskom zasedanju Skupštine AP Vojvodine usvojena je izmena godišnjeg programa za šume, u okviru koje smo, usled većeg interesovanja korisnika za unapređivanje rasadničke proizvodnje i pošumljavanje mekim lišćarima, opredelili i nova sredstva za ove namene, podsetio je Radojević.

Novi konkurs je raspisan, i kako je resorni sekretar ovom prilikom naveo, očekuje se da će uskoro po ovom novom konkursu biti potpisani i ugovori. On je ukazao na značaj činjenice da se konkursi i godišnji program za šume usklađuju sa potrebama potencijalnih korisnika, što je poslovni pristup u radu Sekretarijata.

Radojević je podsetio na realizaciju prethodnih konkursnih aktivnosti u ovoj oblasti, te potpisivanje tri ugovora za izgradnju šumskih puteva, u ukupnoj vrednosti oko 160 miliona dinara, u čemu je učešće Sekretarijata bilo oko 100 miliona dinara.

Kako je resorni sekretar još ukazao, kada se uzmu u obzir potpisani ugovori iz prvobitnog godišnjeg programa za šume, ukupna vrednost ugovora za ove namene je 182 miliona dinara, pri čemu je Sekretarijat izdvojio sredstva u visini oko 114 miliona dinara.

Dr Radojević je poručio da Sekretarijat, u skladu sa merama koje je preduzeo, ima dovoljno sredstava na raspolaganju, i pozvao korisnike da se jave na aktuelan konkurs.

Milisav Pajević

Sistemske kontrole rečnih tokova širom Crne Gore

14.11.2018

Vlada Crne Gore je sa nadležnim organima u proteklom razdoblju preduzela brojne mere sistemske kontrole rečnih tokova širom zemlje, kao i aktivnosti na sprečavanju dalje devastacije rečnih korita usled prirodnog meandriranja kao i nelegalne eksploatacije peska i šljunka, a isto će postupiti i u slučajevima nelegalnih delatnosti na vodotocima, posebno u donjem delu Morače i zoni vodoizvorišta Bolje sestre – saopštio je juče potpredsednik Vlade Crne Gore za ekonomsku politiku i finansijski sistem i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja mr Milutin Simović.

– Nakon uvida i analize stanja rečnih tokova početkom prošle godine registrovali smo: devastaciju rečnih korita, nedostatak ili potrebu revizije postojećih projekata regulacije, istekle ugovore o koncesijama i nelegalnu eksploataciju šljunka i peska, rekao je potpredsednik Milutin Simović na konferenciji za medije održanoj u Upravi za vode dodajući da je već tada konstatovana potreba dodatnog unapređenja brige o zaštiti rečnih tokova i zaštiti od voda, poboljšanja prihoda države po ovom osnovu i suzbijanja sive ekonomije na tržištu rada.

Saopšteno je da su regulacioni radovi sprovedeni i na rekama Grnčaru, Limu, Tari.

– Uz izveštaje stručne Komisije, u saradnji sa lokalnim samoupravama, uz kontrolu inspektora i imenovanog stručnog nadzora, sprovedene su regulacione mere i kontrola izvađenog viška materijala, dok su nelegalne aktivnosti sankcionisane. Interventne mere sprovedene su ciljano na mestima na kojima je postojala mogućnost ugrožavanja ljudi i imovine,rekao je potpredsednik Vlade.

Potpredsednik Simović je, govoreći o regulaciji donjeg dela toka reke Morače rekao da je, zbog nelegalne eksploatacije peska i šljunka, među ostalim, izdato 15 prekršajnih naloga na licu mesta, podnijeto sedam zahteva nadležnom sudu za pokretanje prekršajnog postupka kao i da je podneto osam krivičnih prijava. Posebno istakao aktivnosti građana koji su pomogli državnim organima u suzbijanju nelegalne eksploatacije peska i šljunka.

– U cilju suzbijanja neplanske i nelegalne eksploatacije šljunka i peska, devastacije prostora, zaštite životne sredine, kao i poboljšanja stanja rečnih tokova, u proteklom periodu su obavljene brojne kontrole. Od strane Odseka za inspekciju za vode, u dosadašnjem periodu trajanja Moratorijuma, ukupno su izvršene 353 inspekcijske kontrole. Treba istaći da su i građani odgovorno učestvovali u suzbijanju nelegalne eksploatacije, te je na kontakt telefon i e-mail adresu, u Upravi za vode, a sve u cilju efikasne komunikacije i uključivanja javnosti, zainteresovanih organizacija i pojedinaca, pristigla 31 prijava, rekao je potpredsednik Simović.

Govoreći o stanju na donjem toku Morače potpredsjednik Vlade je rekao da su registrovani i nelegalni radovi u zoni sanitarne zaštite vodoizvorišta Bolje sestre, sa kojeg se vodom snabdeva Regionalni vodovod Crnogorsko primorje i najavio da će u saradnji sa Glavnim gradom, inspekcijom, Upravom policije i tužilaštvom biti preduzete konkretne mere na suzbijanju ovog nekontrolisanog procesa.

Potpredsednik je kazao i da planiranom dinamikom teku radovi na regulaciji desnog rukavca reke Bojane, kako se ne bi ponovila situacija od prošle godine kada je tri puta bio zaustavljen tok reke Bojane kroz desni rukavac.

– Cilj je da se obezbedi protočnost od 20 odsto koliko je predviđena Projektom, a u skladu i sa međudržavnim ugovorom sa Albanijom gde je dozvoljena protočnost desnog rukavca do 25 posto ukupnog toka Bojane, kazao je Simović.

Milisav Pajević

Najveća japanska „plutajuća solarna biljka’’

13.11.2018

U Japanu je početkom ove godine počela sa radom plutajuća solarna mega-stanica sa najvećim proizvodnim kapacitetom ovog tipa. Čudesna „biljka na jezeru”, kako nazivaju seriju solarnih panela na jezeru Yamakura Dam u Išihari, projektovana je za proizvodnju 16.170 megavati godišnje što je dovoljno energije za otprilike 4.970 standardnih domaćinstava. Tvorac ove genijalne ‚‚plutajuće solarne biljke” je kompanija Kyocera TCL Solar sa sedištem u Tokiju koja je svoja ulaganja podredila ovom projektu. Interesantno je da plutajuće solarne stanice funkcionišu na nižim temperaturama od konvencionalnih solarnih elektrana što ih čini efikasnijim. Sa druge strane, Kyocera naglašava da je Japan potpuno okrenut solarnim panelima na vodi zbog oskudice zemljišta za solarnu energiju.

Nalik Sjedinjenim Američkim Državama, Japan je takođe podeljen na podjedinice i oblasti, i njegov ubrzani razvoj zahteva sve veću primenu obnovljivih izvora energije kako bi ekonomija bila isplativa. Plutajuća solarna biljka, ili skup platformi u obliku stabla drveta, predstavlja jedan od obećavajućih japanskih pogona koji bi mogao pomoći industriji. Deo plutajućih platformi čine solarni paneli koji mogu da budu instalirani na svim vodenim površinama kao što su reke, kanali i rezervoari vode. Postrojenje se prostire na površini od 18 hektara pri čemu je samo 1,5 hektara na kopnu, a ostalih 50.904 panela se nalazi na 16,5 hektara vode.

Nakon ekološke katastrofe u Fukušimi 2011. godine, Japan konstantno ulaže napore da uključi što više obnovljivih izvora u proizvodnju energije, što je dobar početak u smanjenju emisije štetnih gasova i upravo zatvaranjem nuklearnih postrojenja, ova zemlja se sve više oslanja na uvoz fosilnih goriva. Po ugledu na Japan, i druge zemlje teže stvaranju plutajućih solarnih elektrana. Velika Britanija počela je sa izgradnjom „plutajuće biljke” na vodenoj površini Velikog Mančestera što bi bilo najveće solarno postrojenje u Evropi.

Sofija Nikolić

Šta je ekološka ekonomija?

13.11.2018

Da li želiš da budeš kauboj ili astronaut? Ovo zvuči kao pitanje koje biste postavili detetu na dečijem rođendanu, no možda je to pitanje koje treba postaviti ekonomistima.

Tako je barem tvrdio Kenet Boulding, britanski ekonomista u svom eseju iz 1966. godine. On je smatrao da ljudi svetsku ekonomiju vode poput kauboja na preriji, uzimajući i koristeći sve što im se nađe na putu i očekujući da nas čekaju nepregledna prostranstva resursa iza horizonta. No, istina je da je planeta Zemlja mnogo više nalik na svemirski brod nego na nepregledni pašnjak. Zemlja je zatvoreni sistem, jedinstven u svemiru koji nosi sa sobom vrlo ograničene resurse. “Mi kao ekonomisti moramo ozbiljno da razumemo ideju naših prirodnih ograničenja”, rekao je u svom radu.

Pola veka nakon što je njegov esej objavljen, novi pokret odgovorio je na njegova razmatranja. Pristalice “Ekološke ekonomije” ne žele samo da razmatraju različite ekonomske koncepte, već žele da donesu revoluciju načinu na koji posmatramo ekonomiju.

Pobornici ovog pravca smatraju da ekološka ekonomija nije ni sušta ekonomija ni ekologija, već suptilna mešavina oba. Njihova glavna pretpostavka jeste prepoznavanje činjenice da je ljudska ekonomija deo prirodnog sveta. Naša životna sredina je izvor resursa i mesto skladištenje otpada. Nažalost, ta činjenica je ignorisana u savremenim udžbenicima u kojima je iznova i iznova prikazan protok kapitala između kompanija, domaćinstava i vlada kao da priroda nema ništa sa time. To je greška, tvrde ekološki ekonomisti. “Prirodni kapital” nam pruža neophodne “usluge” poput snadbevanja vodom, oprašivanja i tako dalje. U radu koji je objavljen 1997. godine ekonomisti su izračunali koliko bi te usluge koje nam pruža priroda koštale i složili su se oko cifre od 33 triliona dolara, što je u tom momentu bilo 1.8 puta više od globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Naša ekonomija može rasti samo na dva načina: kroz tehnološki napredak ili kroz intenzivniju upotrebu resursa. Samo je prva opcija održiva. Ekološki ekonomisti takođe smatraju da je glavna mera ekonomskog rasta, BDP neprikladna jer ne uzima u obzir iscrpljivanje resursa, neplaćeni posao i niz drugih faktora. Oni se zalažu za novu meru koja bi bila više holistička a definišu je kao “Istinski indikator napretka” , koja bi uzela u obzir cenu zagađenja, deforestacije, klimatskih promena, saobraćajnih nesreća i dr. Oni smatraju da iako BDP raste, zapravo ljudi postaju siromašniji jer uništavamo svoju životnu sredinu. Rešenje za ovaj problem, tvrdi Herman Deli, bivši ekonomista Svetske banke, jeste „mirno stanje“, tj. stanje u kome je upotreba materijala i energije konstanta.

Iako se tradicionalni ekonomisti protive ovoj novoj meri, jer tvrde da je isuviše subjektivna, jasno je da je preko potrebna promena. U poslednje vreme sve više istraživanja pokazuje da su ljudske aktivnosti dovele do prekoračenja granica planete i da trošimo mnogo više nego što možemo da platimo i zato je poželjno da naša ekonomija postane malo više astronautska a malo manje kaubojska.

Milan Zlatanović

Izvor: economist

Primenom mera uštede energije do rekonstrukcije i održavanja javnog osvetljenja u Bogatiću

13.11.2018

Na 31. sednici Opštinskog veća Opštine Bogatić utvrđen je predlog odluke o davanju saglasnosti i usvajanju Projekta javno–privatnog partnerstva – rekonstrukcije i dugogodišnjeg održavanja javnog osvetljenja na teritoriji opštine Bogatić, primenom mera uštede energije.

Članovi Opštinskog veća razmatrali su razmatrali i doneli zaključak o usvajanju konsolidovanog devetomesečnog izveštaja – izveštaj o ostvarenju budžeta opštine Bogatić za period od 01.01.2018. godine do 30.09.2018. godine.

Takođe, utvrđen je predlog zaključka o usvajanju operativnog plana zimskog održavanja puteva i ulica na području opštine Bogatić za zimski period 2018. i 2019. godina.

Milisav Pajević

Banatska platforma razmatrala trenutno stanje u procesu pregovora u poglavlju 11

13.11.2018

U Lukinom Selu blizu Zrenjanina nedavno je održan zajednički sastanak Banatske platforme, na kojem su učestvovali predstavnici nevladinih organizacija, članica ove mreže.

Teme sastanka bile su istorija, razvoj i značaj zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije, trenutno stanje u procesu pregovora u poglavlju 11 (poljoprivreda i ruralni razvoj), stanje finansiranja poljoprivrede u Srbiji u kontekstu EU integracija, IPARD komponenta, sociološki aspekt krize ruralnih zajednica i putevi oporavka, kao i dogovor oko nastavka rada Banatske platforme.

Predstavljena je i knjiga „Finansiranje poljoprivede i ruralnog razvoja u Srbiji“ u izdanju Ekološkog centra „Stanište“.

Domaćin sastanka bilo je Društvo za negovanje tradicije i ekologije „Feher to“ (Belo jezero) iz Lukinog Sela.

Milisav Pajević

Kompanija NIS dobitnik plakete Fakulteta tehničkih nauka u Čačku

13.11.2018

Kompanija NIS dobitnik je plakete Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, kojom je ova visokoobrazovna ustanova zvanično izrazila zahvalnost NIS-u za unapređivanje kvaliteta rada studenata i zaposlenih na fakultetu, zaštitu životne sredine u akademskoj četvrti Grada Čačka i poboljšanje kvaliteta vazduha u lokalnoj zajednici.

Plaketa NIS-u je uručena kao zahvalnost za završetak projekta pod nazivom „Unapređenje energetske efikasnosti Fakulteta tehničkih nauka u Čačku sa ciljem poboljšanja kvaliteta rada i vazduha u lokalnoj zajednici”, koji je podrazumevao zamenu starih metalnih fasadnih prozora aluminijumskim. Projekat je podržala kompanija NIS kroz svoj program društveno-odgovornog poslovanja „Zajednici zajedno“.

Ovo značajno priznanje NIS je dobio na svečanosti priređenoj povodom Dana fakulteta tehničkih nauka u Čačku, tokom koje su nagrađeni najbolji studenti fakulteta i uručena priznanja privrednim subjektima.

Svečanosti su prisustvovali predstavnici grada Čačka, profesori i studenti Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, Univerziteta u Kragujevcu, predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i predstavnici kompanije NIS. Stari prozori na zgradi fakulteta bili su energetski neefikasni, što je direktno uticalo na potrošnju uglja za grejanje zgrade, a samim tim na povećanje emisije štetnih gasova u okolinu.

Rezultat merenja emisije gasova, koje je realizovao Zavod za zaštitu zdravlja u Čačku, pokazao je da su emisije prelazile granične vrednosti i samim tim nepovoljno uticale na ekološku situaciju i javno zdravlje građana Čačka.

Kompanija NIS, kojoj je među prioritetima poslovanja odgovornost prema resursima i zaštita životne sredine, podržala je ovaj projekat kroz svoj program društveno-odgovornog poslovanja „Zajednici zajedno“ u iznosu od milion i po dinara.

Program društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“ kompanija NIS sprovodi već deset godina zaredom u 12 gradova i opština širom Srbije, i u okviru tog programa je uloženo preko milijardu dinara za realizaciju više od 900 projekata koji su pomogli razvoj lokalnih zajednica.

Milisav Pajević

Održana republička skupština Sindikata komunalnih delatnosti

13.11.2018

Skupština sindikata komunalaca — Foto: Grad Požarevac

U Požarevcu je nedavno održana republička skupština Sindikata komunalnih delatnosti.

Na samom početku skupštine prisutne goste je pozdravio gradonačelnik Grada Požarevca Bane Spasović koji je istakao da je grad dosta uložio u javna komunalna preduzeća i da je odradio racionalizaciju zaposlenih u skladu sa zakonom u saradnji sa sindikatima i da je taj process urađen na najblaži mogući način u interesu radnika.

– Iluzorno je verovati da je uređenje bilo koje oblasti života u bilo kom gradu, bez obzira na njegovu veličinu, moguće bez jakih i organizovanih komunalnih preduzeća. Isto tako, uprkos razvoju mehanizacije i modernih tehnologija, ljudstvo je apsolutno nezamenjivo u procesu rada i njegove organizacije komunalnih preduzeća.

Znamo da su pojedini članovi vaših sindikata često izloženi izuzetno teškim uslovima. Znamo, da neretko čitavo radno vreme provode na otvorenom i da svoje poslove obavljaju i po vetru, kiši, snegu. Znamo i to da su vaše kolege u pojedinim zemljama bolje plaćene od vas i zato što znamo,

Požarevcu je izuzetno drago da i na ovaj način, kroz pružanje gostoprimstva ovom uvaženom skupu, može da pomogne da se stanje u oblasti komunalnih delatnosti barem malo popravi.Naš drugi način je dobra saradnja sa predstavnicima komunalnih preduzeća u Požarevcu, osluškivanje njihovih potreba i napor da, u skladu sa mogućnostima uložimo u njihov razvoj i modernizaciju.

Ulažući u komunalna preduzeća, znamo da ulažemo u osnovne civilizacijske tekovine i norme, u zadovoljne građane i život dostojan ljudskog bića u 21. veku, rekao je Bane Spasović, gradonačelnik Požarevca.

Milan Grujić predsednik Sindikata komunalnih preduzeća Srbije pohvalio je Grad Požarevac za saradnju sa ovim sindikatom i što su uvek imali sluha za njihove potrebe i zahteve.

Sednici je prisutvovao i Ljubisav Obrović predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Izvor: Grad Požarevac

Milisav Pajević

Završena sanacija divlje deponije u Mihajlovcu kod Smedereva

13.11.2018

Preduzeće JKP “Zelenilo i groblja” iz Smedereva je nedavno pokrenulo program čišćenja i uklanjanja divljih deponija u okolnim selima.

Očišćene su deponije u Saraorcima, Osipaonici, Lugavčini i Skobalju, a nedavno je završena sanacija divlje deponije i u Mihajlovcu.

Ovim programom čišćenja divljih deponija biće obuhvaćena i ostala sela: Udovice, Mala Krsna, Suvodol, Vučak, Vranovo.

Milisav Pajević

1...994995996...1,672 Page 995 of 1,672

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM