Na Generalnoj skupštini Evropskog biro za životnu sredinu EEB (European Environmental Bureau), koja je održana 6. novembra ove godine u Briselu, Ambasadori održivog razvoja i životne sredine su primljeni za punopravnog člana.
Članstvo predstavllja priznanje svima koji su doprineli svojim angažovanjem prepoznatljivosti Ambasadora održivog razvoja i životne sredine kao strukovnog udruženja; istovremeno, otvaraju se nove mogućnosti i izazovi za dalji rad.
Na polju elektromobilnosti suparnik Tesli nije Edison, već Nikola. Iako su obe kompanije ime dobile po srpskom naučniku Nikoli Tesli, na tržištu električnih vozila one su jedna drugoj konkurenti.
Nikola je proizvođač električnih kamiona iz Solt Lejk Sitija (Sjedinjene Američke Države).
Nikolin novi proizvod Tre ima hidrogenski pogon koji omogućava nultu emisiju štetnih gasova, brže punjenje, prelazak većih razdaljina i manju težinu teretnjaka. Vozilo ima od 500 do 1000 konjskih snaga i, zavisno od podešavanja, može da pređe od 500 do 1200 kilometara.
Nikola Tre može da se pohvali i dvostruko većim ubrzanjem od klasičnih dizelaša, ali i velikom energetskom uštedom.
Veličinu i dužinu novog modela kompanija je prilagodila evropskom tržištu, a testiranje teretnjaka najavljeno je za 2020. godinu na norveškim putevima.
Iako su za imenovanje svojih prethodnih kamiona iskoristili brojeve jedan i dva na engleskom (One i Two), preduzeće je odlučilo da svog Evropejca nazove Tre. Brojčani niz je nastavljen trojkom, ali na norveškom.
Nikola je trenutno u potrazi za pogodnom lokacijom za svoj proizvodni pogon na evropskom tlu.
Početak proizvodnje sva tri modela najavljen je u periodu od 2022. do 2023, a rezervacije kamiona već su moguće na njihovom sajtu: https://nikolamotor.com. Kompanija je saopštila da za One i Two do sada ima 8000 zainteresovanih klijenata.
Do 2028, Nikola planira da ima mrežu od preko 700 hidrogenskih stanica za punjenje širom Amerike i Kanade. Svaka od njih na dnevnom nivou može da proizvede od 2 do 8 hiljada kilograma vodonika.
U toku je čišćenje i izmuljenje magistralnog kanala Banatska Palanka – Novi Bečej, koje sufinansiraju JVP „Vode Vojvodine” i opština Novi Bečej, sa skoro 16 miliona dinara.
Ovaj kanal dugačak je oko 150 kilometara i najvažniji je kanal za vodosnabdevanje celog Banata.
U planu je izmuljenje ukupno oko 46 hiljada kubika mulja na deonici kanala koja je dužine od 1.5 kilometar, kojim će se rešiti problem Novog Bečeja sa podzmenim vodama, atmosferskom i fekalnom kanalizacijom, omogućiti bolja protočnost, kao i snabdevanje vodom svih korisnika sistema za navodnavanje, ribnjaka i svih ostalih potrošača.
Trenutno se čisti leva obala, pojas od ustave Novi Bečej prema crpnoj stanici, a planirano je da se sledeće godine radovi nastave kako bi se sredila i desna obala, a ovaj deo kanala koji je u samoj blizini Novog Bečeja prilagodio građanima.
Radovima se inspekciona staza spušta do vode, čime se građanima omogućuje da priđu kanalu, što ranije nije bilo moguće zbog pojasa trske i visoke obale.
Glavni cilj projekta je da se unapredi osnovna funkcija magistralnog kanala s obzirom da ovakvih radova nije bilo od kada ovaj kanal iskopan, pre 40 godina.
Radove izvodi Vodoprivredno preduzeće „Gornji Banat”, a planirano je da budu gotovi početkom 2019. godine.
Ako volite gužvu onda se uputite u Bangladeš. Južna azijska nacija je najmanje posećena turistička destinacija u svetu, navodi se u istraživanju Svetske banke.
Sa više od 160 miliona stanovnika, a samo 125 hiljada turista u 2014. godini, na jednog posetioca dolazi 1.273 stanovnika.
Poređenja radi, Velika Britanija ima oko 66 miliona stanovnika, a prošle godine je ugostila 37,7 miliona turista.
Sa svojim sjajnim plažama i safarijima, Bangladeš je svakako označen kao potencijalna turistička destinacija. Ipak, zbog sigurnosnih strahova i političke situacije nije mnogo turista voljno da se upusti u ovu zemlju.
Na drugom mestu posle Bangladeša na listi 10 najmanje posećenih zemalja nalaze se Gvineja, Moldavija, Indija, Sijera Leone, Niger, Etiopija, Čad, Madagaskar i Mali.
I na ovoj listi nalazi se mnogo zemalja koje zapravo ni ne želite da posetite. Štaviše, Burkina Faso, Čad, Mali i Venecuela se ne preporučuju za turističke posete.
Izvor:B92
Savet za zaštitu životinja Crne Gore nastavlja intenzivno sa aktivnostima na unapređenju uslova za adekvatnu zaštitu dobrobiti životinja, kako bi se i u ovoj oblasti postigli najviši standardi koji predstavljaju jedan od indikatora razvoja crnogorskog društva i odgovorilo savremenim potrebama naših građana.
Podsećamo da je Vlada Crne Gore prepoznajući potrebu angažovanijeg odnosa nadležnih institucija, kao i svih subjekata društva u rešavanju izazova u ovoj oblasti,
Savet osnovala u maju ove godine. U dosadašnjem periodu realizovano je niz konkretnih aktivnosti u cilju rešavanja, prevashodno, najaktuelnijih problema vezanih za nehuman odnos pojedinaca prema prema životinjama, neodgovoran odnos vlasnika prema kućnim ljubimcima, problem velikog broja pasa lutalica i pojava napada pasa na ljude.
Na današnjoj petoj sjednici, koja je održana u prostorijama Uprave za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove sumirani su rezultati do sada realizovanih aktivnosti i definisani koraci za naredni period, posebno u dijelu unaređenja stanja u oblasti kontrole populacije pasa lutalica i odgovornog vlasništva nad kućnim ljubimcima. Kao odgovor na te izazove, do sada su realizovane sledeće aktivnosti:
– Izabrana je najpovoljnija ponuda prema tenderu za nabavku softvera za nadogradnju postojeće elektronske baze za identifikaciju i registraciju životinja, sa bazom za pse, a koja će biti realizovana u narednih pola godine;
– Uprava za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove, planom budžeta za 2019. godinu tražila je dodatna finansijska sredstva, kako bi se programom mera obavezne zdravstvene zaštite životinja obuhvatila nabavka mikročipova za pse, nabavka vakcina protiv besnila i platila vakcinacija pasa protiv besnila;
– U završnoj je fazi izrada brošure u kojoj su u skladu sa propisima sumirane odgovornosti i nadležnosti svih odgovornih u sistemu zaštite dobrobiti životinja sa ciljem da u skladu sa ovlašćenjima i preduzmu mere protiv neodgovornih držalaca kućnih ljubimaca i drugih životinja.
Na sednici, osim članova Savjeta, učestvovala je i g-đa Aleksandra Hammond-Seaman, ekspertkinja na projektu IPA 2014, zadužena za komponentu koja se odnosi na kontrolu populacije pasa lutalica.
Gospođa Seaman upoznala je članove Saveta sa okvirom za izradu Strategije za pse lutalice, koji podrazumeva identifikaciju i registraciju životinja, zdravstvenu zaštitu, demografsku procjenu, kao i utvrđivanje broja pasa i praćenje populacije, promociju i jačanje svijesti cele zajednice o odgovornom vlasništvu i postupanju sa psima lutalicama.
Strategija će biti okvirni dokument zasnovan na najboljoj praksi i standardima Međunarodne organizacije za zdravlje životinja. Nakon toga, potrebno je da svaka lokalna uprava razvije strategiju za svoje područje.
Takođe, ekspertkinja je upoznala članove Saveta sa dosadašnjim aktivnostima na projektu – izrade metodologije brojanja i procjenu brojnosti pasa lutalica kao jedan od osnovnih koraka za usješnu realizaciju Strategije, kao i sa planiranim treninzima.
Kako ovaj strateški dokument zahteva međuresorsku saradnju i interdisciplinarnost, definisano je da članovi radne grupe za izradu strategije moraju biti predstavnici državnih organa, lokalne uprave, civilnog sektora i veterinarskih organizacija.
Cilj je uspostaviti funkcionalan i održiv sistem za kontrolu pasa lutalica kao i vlasničkih pasa, sa aktivnostima koje će se sistematski sprovoditi od strane svih uključenih aktera.
Radna grupa za izradu Nacrta zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, pripremila je Nacrt zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti.
Cilj donošenja ovog zakona jeste uvođenje novih standarda u sprovođenju mera zaštite od jonizujućih zračenja, nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti, uspostavljanje striktnog i celovitog nadzora nad izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim objektima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnom otpadom.
Pripremljeni Nacrt zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti predstavlja korak u približavanju našeg zakonodavstva sa acquis communautaire (zakonodavstvo Evropske unije).
Njegovim odredbama se određuje pravni osnov za donošenje podzakonskih akata koji će omogućiti potpuno usklađivanje našeg prava sa evropskim propisima, na šta se Republika Srbija obavezala potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njenih država članica.
Pozivaju se svi zainteresovani da svoje komentare na navedeni nacrt dostave u elektronskoj formi (na adresu e-pošte: sekretarijat@ekologija.gov.rs i zakon@srbatom.gov.rs u što kraćem roku.
Nacrt zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti (PDF) se može preuzeti putem linka.
Nalazi Ujedinjenih nacija da je ozonski omotač u procesu “zaceljenja” i da rupe u njemu polako nestaju naišao je na pozitivne reakcije javnosti. Novonastalu situaciju pripisujemo naporima čovečanstva da se emisija štetnih gasova smanji. Obnavljanje ozona trebalo bi da nam posluži kao inspiracija za dalje delovanje i postavljanje još ambicioznijih ciljeva u borbi protiv klimatskih promena.
Izveštaj “Naučna procena oštećenja ozona: 2018” je najnoviji u nizu studija koje prate oporavak ozona u stratosferi. Oni se objavljuju na svake četiri godine.
Ukoliko se trend obnavljanja omotača nastavi dosadašnjom brzinom, do 2030. godine severna hemisfera i centralni delovi Zemlje biće potpuno zaštićeni. Potpuno izlečenje sloja iznad južne hemisfere prognozira se do 2050, a iznad polova do 2060.
Zašto je ozon uopšte od tolike važnosti za našu planetu? Zato što on predstavlja gasoviti sloj koji nas štiti od sunčevog štetnog ultraljubičastog zračenja, mnogo efikasnije od bilo koje kreme za sunčanje.
Jordan je zemlja gotovo bez prirodnih resursa, veći deo zemlje je potpuno neplodna. Jordanska ekonomija je opterećena nedovoljnim snabdevanjem vode, nafte i drugih resursa, a čak uvoze 96% energije koju koriste. Elektrane su se oslanjale na gas, zagađujuća fosilna goriva, koja su uvežena od suseda sa Bliskog istoka.
Cene nafte na svetskom tržištu nastavljaju da drastično rastu i opadaju tokom poslednjih godina, zato je Kraljevina Jordan objavila da će sve svoje džamije uskoro pokrenuti na solarnoj energiji, u pokušaju da uštede novac i promovišu održivi razvoj.
Na jugu Jordana, desetine svetlucavih solarnih panela na džamijama upravo prikazuju rastući trend primene obnovljive energije u siromašnom pustinskom kraljevstvu u želji da se suprotstavi uveženoj energiji. Solarni paneli su deo džamija i mnogih drugih zgrada u gradu. Da bi iskoristili Sunce, Jordan je prešao na obnovljivu energiju, u cilju da Aman postane ugljen-neutralni grad do 2050. godine.
U Amanu se podržavaju džamije u obogaćivanju i finansijskoj nezavisnosti, što je počelo 2014. godine uz podršku Ministarstva verskih poslova. Projekat je toliko uspešan da mnoge džamije prodaju višak energije nacionalnoj energetskoj mreži. Za imam Ta’la Al-Ali džamije, odluka da se usvoji čista energija poklapa se s širim religijskim vrednostima, a upotreba solarne energije i LED sijalica koje štede energiju su veoma isplative.
Zemlja želi da generiše 20 odsto svoje energije iz obnovljivih izvora do 2022. godine, rekao je Al-Faiez. To je cilj za koji se veruje da će biti ispunjen, jer solarni paneli se sve više nalaze na gradskim kućama, preduzećima i vladinim zgradama. Ranije ove godine kompanija Abu Dabi Futur Enerdži (Masdar) finansirala je 188 miliona dolara za razvoj najveće jordanske solarne elektrane za državnu elektroenergetsku kompaniju.
Projekat je planiran za prvu polovinu 2020. godine i snabdevaće oko 110.000 domova i istovremeno će ugasiti 360.000 tona ugljen-dioksida godišnje, navodi se u saopštenju Masdara.
Sa druge strane grada, Al-Hofaz, međunarodna akademija, kao jedna od prvih škola u Amanu, sada dobija gotovo 95 odsto svoje energije iz obnovljivih izvora, rekao je Khaled Al Salaimah, pomoćnik generalnog direktora škole.
“Zasnovano na našoj zajednici i društvenim odgovornostima, želimo da hitno smanjujemo štetne emisije ugljenika”, rekao je Al Salamah. “Takođe, postoji ekonomska dobit, smanjili smo i troškove za potrošnju energije”, rekao je Al. Pored sjajnih solarnih panela koje pokrivaju košarkarške terene i dvorišta, škola koristi solarni vodovovod i reciklira svoj otpad, a takođe daje prioritet ekološkom obrazovanju, rekao je on.
“Mi održavamo sesije za učenike, roditelje i nastavnike kako bismo saznali da li imaju koristi od primene obnovljivih izvora energije”, rekao je Al Salamah Fondaciji Tomson Rojters.
“To nije samo ugradnja solarnih panela. Želimo da budemo ‚‚zeleni” u svakom pogledu. “
Pomoćnik generalnog direktora škole, primetio je porast društvene svesti o rizicima klimatskih promena, posebno među mladim Jordancima.
Jordan takođe pokušava da smanji štetne emisije, u želji da podstakne turizam. Zemlja se nada da će biti primamljiva kao utočište za ekoturiste koji žele ostati u nultim ugljeničkim centrima duž slanog Mrtvog mora.
Sofija Nikolić
Ministarstvo zaštite životne sredine je 9. novembra objavilo Javni konkurs za sufinansiranje jedinica lokalne samouprave u izradi i realizaciji projekata sanacije i rekultivacije postojećih nesanitarnih gradskih (opštinskih) deponija – smetlišta u 2018. godini.
Javni konkurs se raspisuje u skladu sa čl. 90b, 90v stav 1. tačka 14) Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon, 72/09 – dr. zakon, 43/11-US, 14/16 i 76/18), člana 4. Uredbe o uslovima koje moraju da ispunjavaju korisnici sredstava, uslove i način raspodele sredstava, kriterijume i merila za ocenjivanje zahteva za raspodelu sredstava, način praćenja korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i druga pitanja od značaja za dodeljivanje i korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18), člana 2. Pravilnika o bližim uslovima za dodelu i korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 31/18) i člana 8. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 113/17).
Pravo na podnošenje zahteva za dodelu sredstava na ovaj Konkurs ima jedinica lokalne samouprave.
Rok za podnošenje zahteva na Konkurs je 15 (petnaest) dana od dana objavljivanja Konkursa na zvaničnoj internet stranici ministarstva (www.ekologija.gov.rs) i Portalu e-Uprava (www.euprava.gov.rs ).
Tekst Javnog konkursa možete preuzeti ovde.
Obrazac zahteva za dodelu sredstava za sufinansiranje možete preuzeti ovde.
Ovo je bila istorijska prilika, ali predlozi za hitnu zaštitu morskih predela odloženi su zbog motiva koji nemaju veze sa naukom.
Aktivisti za zaštitu životne sredine osudili su postupke Kine, Norveške i Rusije koje su blokirale napore da se stvori ogromno zaštićeno područje u Južnom okeanu koji okružuje Antarktik a koje je za cilj imalo očuvanje mnogih vrsta poput orki, plavih kitova, foki i pingvina.
Ovaj istorijski predlog da se Anarktik zaštiti morao je biti podržan od svih 25 država međunarodne grupe a podržalo ih je samo 22.
Kada bi se sproveo, on bi podrazumevao zabranu komercijalnog ribolova na teritoriji velikoj koliko i država Sudan, tj. 1.8 miliona kvadratnih kilometara a to bi pružilo šansu prirodi da se oporoavi od štete koje su joj ljudske aktivnosti donele. Ovo zaštićeno područje bi takođe igralo ključnu ulogu u ublažavanju klimatskih promena jer bi dovelo do anuliranja velike količine gasova staklene bašte.
Na razgovorima koji su održani u Hobartu u Tasmaniji, delegacije Kine, Norveške i Rusije su blokirale ovaj dogovor , a da bi on bio važeći bilo je potrebno da svi glasaju potvrdno.
Frida Bengson iz Grinpisa koja je bila zadužena za ovu kampanju izjavila je: „ Umesto da iznose obrazloženo protivljenje bazirano na naučnim činjenicama, neke delegacije, poput Kine i Rusije su razvile taktike odlaganja i vršenja opstrukcije, samim tim veoma malo vremena je ostalo za pravu diskusiju o zaštiti ovih voda.“
„Ovo je bila istorijska prilika da se napravi najveće zaštićeno područje na zemlji i da se sačuva flora i fauna, da se ublaže efekti klimatskih promena i da se unapredi zdravlje naših svetskih mora. Dvadeset i dve delegacije je došlo sa najboljim namerama kako bi raspravilo o zaštiti mora i njihove namere su sprečene sa intervencijama koje nemaju veze sa naukom.“
Manje od 10% mora je pod zaštitom. Naučnici se slažu u tome da moramo zaštiti barem 30% okeana do 2030. godine, kako bismo očuvali biodiverzitet, obezbedili dovoljno hrane za milijarde ljudi i ublažili katastrofalne posledice globalnog zagrevanja.
Prošle godine UN je izdao saopštenje da nam je preostalo približno 12 godina da preduzmemo odgovarajuće korake kako bismo sprečili klimatsku katastrofu.
Godine 2009. Komisija za Antarktik koja je sastavljena od 24 zemalja plus zemalja EU, složila se da napravi niz zaštićenih područja. No, od tada, njihove akcije usmerene su na širenje ribarske industrije a ne na zaštitu okeana.
Više od 2 miliona ljudi je potpisalo peticiju koja podržava osnivanje zaštićenog područja.
Iz Grinpisa izjavili su da je budućnost okeana sada u rukama UN tj. da zavisi od pregovora koji će biti gotovi do 2020. godine.
Države koje su poptpisale Konvenciju o biološkom diverzitetu su se složile da zaštite 10% morskih predela do 2020. godine. Sledeća konferencija o biodiverzitetu održaće se kasnije ovog meseca u Egiptu gde će se raspravljati o novim ciljevima a biće predloženo da se zaštiti 30% morskih predela do 2030. godine.
Ako želite da doprinesete i pridodate svoj glas milionima drugim u pozivu vladi Velike Britanije da se Antarktik zaštiti možete potpisati peticiju na ovom linku.
Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF zabrinuta je zbog devastacija koje se dešavaju tokom ove godine u delu sliva reke Tare, koji je deo svetskog programa „Čovek i biosfera“, saopšteno je iz tog međunarodnog udruženja.
Navode da je korito reke izmešteno zbog izgradnje autoputa, što se može videti na snimcima koje je prošlog meseca objavila NVO Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS).
Kako Tara predstavlja jedno od najznačajnijih prirodnih nasleđa Crne Gore, crnogorska Vlada, kako poručuje Svetska organizacija za zaštitu prirode, ne sme dozvoliti dalje uništavanje ovog jedinstvenog bogatstva različitim neodrživim infrastrukturnim projektima, a naročito ne hidroenergetskim, što se dešavalo u prethodnom periodu.
– Naročito zabrinjava izjava profesora sa Prirodno-matematičkog fakulteta iz Podgorice da je fauna dna Tare, na lokalitetima na kojima kineska kompanija China Road and Bridge Corporation (CRBC) gradi autoput, potpuno uništena, ističe Milija Čabarkapa iz WWF Adrije.
Prema navodima profesora smanjen je diverzitet i najveći broj grupa vrsta uopšte nije registrovan u istraživanjima u 2018. godini.
Navode i da su brojni građani Crne Gore više puta ukazivali na to da se otpadne vode koje nastaju pranjem građevinskih mašina ispuštaju u Taru pri čemu dolazi do zamućivanja i brojnih negativnih uticaja na akvatični svet te reke.
– To jasno ukazuje na nepoštovanje to jest neadekvatno sprovođenje mera za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu koje su sastavni deo Elaborata strateške procene uticaja. U ovom slučaju je očigledno da su zakazali nadležni inspekciji organi, upozorava Čabarkapa.
Imajući u vidu značaj rijeke Tare, WWF apeluje da nadležne institucije uz kvalitetan dialog sa civilnim sektorom i strukom i transparentan proces u što skorijem roku preduzmu sve raspoložive mere, kako bi se postojeće stanje saniralo i spriječila dalja devastacija ove reke.
Reka Tara je posebno važna za Crnu Goru, ali i za celu Evropu. Osim što je na UNESCO-voj listi rezervata biosfere, kao deo Nacionalnog parka Durmitor je proglašena i za UNESCO-vo svetsko nasleđe, a i deo je Emerald mreže kao reka koja je zaštićena Deklaracijom koju je Skupština Crne Gore usvojila 2004. godine.
U Kulturnom centru „Brana Crnčević” u Rumi je juče otvoren 27. Međunarodni salon urbanizma. Tradicionalna godišnja manifestacija Udruženja urbanista Srbije i ove godine je na jednom mestu javnosti prezentovala najznačajnija, aktuelna ostvarenja u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, urbanističkog projektovanja i realizacije.
Aleksandar Jeftić, predsednik Udruženja urbanista Srbije, napomenuo je da je region Srema jedan od retkih u Srbiji koji nije pogasio svoje javne urbanističke institucije, te da su upravo kolege iz tih javnih urbanističkih preduzeća zaslužne i za jedan intenzivniji razvoj ovog prostora. Jeftić je rekao da je Salon u Rumi naišao na odličan odziv institucija, kako onih koje su učestvovale svake godine, tako i nekih koje su se ponovo pojavile posle nekoliko godina.
– U redovnoj produkciji imamo 132 rada i 30 studentskih radova. Nismo očekivali ovoliki broj radova i zaista sam zadovoljan kvalitetom i brojem radova. Pored nagrada koje se dodeljuju u svim kategorijama, kojih ima 13, veliku nagradu Salona ove godine nose dve institucije: Javno preduzeće „Urbanizam i zavod za urbanizam“ iz Novog Sada i Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije. Zbog kvaliteta velikog broja radova, problematike prostora koje obrađuju ti planovi, obe institucije zaslužuju veliku nagradu, rekao je Jeftić.
Rumi je pripala velika čast da organizuje ovogodišnji Salon, smatra direktorica JUP „Plan” Ruma Milka Pavlović i dodaje da su urbanisti prva karika u lancu budućih investicija, u razvoju gradova, ali i zaštite životne sredine.
– Mi smo osnova od koje se kreće i kasnije vrši nadogradnja. Pripala nam je velika čast da organizujemo ovu manifestaciju koja je veoma značajna za naš grad, okruženje i za nas kao urbaniste jer se kroz razmenu iskustava može doći do još boljih rezultata, rekla je Milka Pavlović.
Značaj dobro urađene planske dokumentacije apostrofirao je i pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić.
– Ako želite da imate dobar razvoj infrastrukture, dobar razvoj privrede, dobar razvoj države uopšte, sve počinje sa dobrom planskom dokumentacijom. Zato je ovo mesto na kome struka treba da se ostvari i zbog toga su ovakvi saloni veoma značajni, rekao je Galić.
Predsednik Skupštine Opštine Ruma Stevan Kovačević podsetio je da je upravo naš grad čedo urbanista.
– Ruma ima bogatu urbanističku tradiciju, zapravo je nastala kao čedo urbanista, s obzirom da je njen osnivač upravo kada je formirao Rumu dao nalog da urbanisti iz Evrope budu ti koji će trasirati njene pravce razvoja u narednom periodu. Bez poštovanja urbanističkih načela nema održivog razvoja. Svedoci smo da Ruma ima intezivan ekonomski razvoj poslednjih godina, ali održivost tog razvoja možemo da ostvarimo samo poštujući načela urbanističkog planiranja, poručio je Kovačević.
Sve izložene radove Rumljani će moći da pogledaju u Kulturnom centru „Brana Crnčević” do 13. novembra, a zatim će postavka obići u druge gradove u Srbiji.
Izvor: Opština Ruma
Članovi Saveta Mesne zajednice Srbobran, uz podršku građana Srbobrana, u toku prethodne nedelje uklonili su rastinje i korov i orezali stabla na Segedinskom putu.
– Ovo je prva akcija u nizu kojom se planira uređenje našeg mesta. U narednom periodu očekuju nas akcije uređenja drugih prilaznih puteva i raskrsnica, kao i uređenje samog naseljenog mesta, saopšteno je iz Saveta Mesne zajednice Srbobran.
Divali je jedan od najpopularnijih hinduističkih praznika i slavi svetlost. Simboliše duhovnu pobedu svetla nad tamom, dobra nad zlom i znanja nad neznanjem. Ovogodišnja proslava odigrala se 7. novembra. Hindusi ovaj praznik obeležavaju osvetljavanjem hramova, kuća, prodavnica i kancelarijskih prostora. Hinduizam je najviše rasprostranjen u Indiji.
Nekoliko dana uoči praznika gust smog obavio je Delhi, značajan politički, kulturni i intelektualni centar za Indijce. Nivo štetnih čestica obima manjeg od 2,5 mikrometara u vazduhu je dostigao 20 puta više vrednosti od onih koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija. Kvalitet vazduha se u različitim krajevima grada kretao od “lošeg” do “veoma lošeg” što je rezultovalo u otežanoj vidljivosti i zabrinutosti među građanima. Međutim, Indijce uznemirenost nije sprečila da se ogluše o zakonske odredbe donesene u cilju smanjenja zagađenja.
Kako se stanje vazduha u Delhiju tokom priprema i rituala ne bi pogoršalo, Vrhovni sud je doneo odluku da se upotreba petardi omogući samo na dva sata dnevno – od osam do deset uveče. Dozvoljene su jedino eko-petarde ograničenih emisija i stepena buke koje je razvio Nacionalni inženjerski institut za zaštitu životne sredine. Ipak, šanse za dosledno sprovođenje ovih pravila bile su niske zbog nemogućnosti kontrole ogromnog broja stanovnika. Prema podacima policije, od 23. oktobra do samog dana svetkovine u gradu je nezakonito “bačeno” više od 3,8 tona petardi.
Pored toga, sajtovima namenjenim prodaji, poput Amazona, izdato je upozorenje da preko interneta ne prodaju vatromet. Kršenje zabrane rezultovalo bi pokretanjem sudskog postupka i naplaćivanjem novčanih kazni.
Vlasti su preporučile građanstvu da bez preke potrebe ne napuštaju svoje domove, a dodatna mera predostrožnosti i obuzdavanja nivoa zagađenja vazduha je bilo i zatvaranje gradilišta u Delhiju.
Centralni odbor za kontrolu zagađenja najavio je planove o izazivanju veštačke kiše. Njena uloga je da spere opasne materije.
Iako zagađen vazduh u Delhiju predstavlja dugotrajnu situaciju, u novembru i decembru svake godine nju dodatno narušavaju zemljoradnici iz komšijskih saveznih država, Pandžaba i Harijane, koji spaljuju ostatke kultura na svojim posedima kako bi ih očistili.
Nacionalna prestonična teritorija Delhi zauzima visoke pozicije na listama gradova sa najzagađenijim vazduhom na svetu koje sastavljaju različite organizacije i institucije.
Venšan u kineskoj provinciji Junan zabranio je šetanje pasa tokom dana i uveo im zabranu pristupa parkovima, šoping centrima, sportskim terenima i drugim javnim mestima.
Ovaj kineski grad ocenjen je najrestriktivnijim u naciji gde je posedovanje pasa dugo bilo predmet strogih regulativa. Dugi niz godina, posedovanje pasa je odlika buržoazije, ali poslednjih godina se to promenilo sa porastom brojem imućnih Kineza.
Zabrana u Venšanu stroža je od ostalih, jer je njome ograničeno da psi mogu biti napolju pre 7.00 ujutru i posle 22 časa. Regulativa o zabrani u kineskoj provinciji Junan uvedena je 29. oktobra.
Mnogi gradovi još imaju propise o tome koliki psi mogu živeti u njihovom području, a glavni grad Peking zabranio je držanje velikih pasa u gradskom centru. Zabrana u Venšanu stroža je od ostalih, jer je njome ograničeno da psi mogu biti napolju pre 7 ujutru i posle 22 časa.
Ministarstvo zaštite životne sredine, zajedno sa nevladinom organizacijom „Četiri Šape“ i Zoološkim vrtom grada Beograda, 7. novembra sprovelo je akciju zbrinjavanja dva vuka (Canis lupus) u specijalizovano prihvatilište za krupne zveri “ARCTUROS Environmental Center” u Grčkoj.
Životinje je 9. februara ove godine od fizičkog lica u selu Đinđuša oduzela republička inspekcija za zaštitu životne sredine zbog nezakonitog držanja u zatočeništvu, i istovremeno privremeno zbrinula u sklopu Zoološkog vrta grada Beograda.
Na osnovu presude Prekršajnog suda u Leskovcu – Odeljenje suda u Bojniku, predmetne životinje su trajno oduzete i poverene na dalje postupanje Ministarstvu zaštite životne sredine. Životinje su upućene na dalje zbrinjavanje i negu u sklopu specijalizovanog prihvatilišta za krupne zveri “ARCTUROS Environmental Center” u Grčkoj, obzirom da njihovo puštanje u prirodu nije bilo moguće i obzirom da Republici Srbiji trenutno ne postoje odgovarajući uslovi za trajno zbrinjavanje krupnih zveri u zatočeništvu.
Na osnovu saradnje Ministarstva i prihvatilišta ARCTUROS od 2015. godine, u ovom prihvatilištu se već nalazi pet vukova koji su bili predmet oduzimanja od strane nadležnih organa Republike Srbije.
Vuk (Canis lupus) istovremeno se vodi kao lovna i zaštićena vrsta u Srbiji, dok na delu teritorije, odnosno na celoj teritoriji ARCTUROS Environmental Center, ova vrsta ima status strogo zaštićene vrste.
S obzirom da vukovi takođe spadaju u kategoriju opasnih divljih životinja, njihovo držanje u zatočeništvu je ograničeno na zoološke vrtove, prihvatilišta i naučne ustanove/organizacije koje se bave naučnim istraživanjima.
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
