Evolucija staje na put krivolovu i trgovini slonovačom: Slonovi možda više neće imati kljove

16.11.2018

elephants in the forest — Foto-ilustracija: Unsplash

U nacionalnom parku Gorongosa u Mozambiku više od jedne trećine ženskih slonova (32 odsto), rođenih po okončanju građanskog rata 1992. godine, nema kljove.

Novac za petnaestogodišnji ratni sukob u velikoj meri je obezbeđen prolivanjem krvi “surlatih” životinja i prodajom njihove slonovače. Na tom području stradalo je čak devedeset odsto porodice Elephantidae, a oni koji su izvukli živu glavu iz pokolja na njoj uglavnom nisu imali kljove – razlog zbog kojeg su žrtve i ubijene. Ovo spasilačko “obeležje” preneli su i na svoje kćerke.

U normalnim okolnostima, kljove ne izrastu na između 2 i 4 odsto afričkih slonica. Iako one za ove velike sisare predstavljaju gornje sekutiće koje koriste za samoodbranu, kopanje i skidanje kore sa drveta i hranjenje, u okolnostima raširenog krivolova zapravo su slonovi bez slonovače u biološkoj prednosti u odnosu na one koji je imaju.

Postoje dokazi da izostanak kljova slonovima ne pričinjava nikakve zdravstvene poteškoće, niti prepreke u svakodnevnom životu. Oslanjaju se na svoje surle i zube i hrane se mekšim drvećem ili onim koje su već “načele” njihove kolege sa džinovskim gornjim sekutićima. Ipak, oni nisu bitni isključivo za njih same, već i za druge vrste. Nasaobine pojedinih zapravo predstavljaju iskopine u vodenim telima koje slonovi naprave svojim kljovama.

Tendecija nerazvijanja sekutića nije prisutna jedino u Mozambiku, već i u ostalim zemljama u kojima je lovokrađa na slonove uzela maha. Dvehiljaditih godina, u Južnoj Africi čak 98 odsto od 174 ženke u nacionalnom parku Ado je nasledilo “odsustvo kljova” od svojih majki.

Način na koji se se karakteristika prenosi i dalje je nepoznanica za naučnike. Fenomen je gotovo u potpunosti ograničen na ženske slonove što je, prema mišljenju evolucionih biologa, smisleno, zato što bi mužjacima značio smetnju u razmnožavanju. Istraživači nastoje da otkriju i kako će on uticati na ponašanje, kretanje i staništa slonova u budućnosti.

Ova pojava je mračno svedočanstvo o okrutnosti lova, ali istovremeno i blistav primer kako pritisak na ekosistem može da dovede do neverovatnih evolucionih prilagođavanja. Dame bez kljova vs. krivolovci – 1:0.

Jelena Kozbašić

Održana konferencija o biodiverzitetu u Egiptu

16.11.2018

Ministrica ĐAPO EDITA — Foto: Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma BiH

Na poziv Ujedinjenih nacija, federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo predstavljala je Bosnu i Hercegovinu na konferenciji o biodiverzitetu koja se, na ministarskom nivou, održala 14. i 15. novembra ove godine u Egiptu, a tema je investiranje u biodiverzitet za dobrobit ljudi i planete.

Rad ovogodišnje konferencije bio je fokusiran na investiranje u infrastrukturu, energetiku i rudarstvo, što je, ustvari, nastavak Konferencije održane 2016. godine u Meksiku, kada je fokus bio na ulaganjima u poljoprivredu, šumarstvo i turizmu sa ciljem očuvanja biološke raznovrsnosti.

Cilj ovih konferencija i aktivnosti je realizovanje istorijskog Pekinškog sporazuma postignutog između Sjedinjenih Američkih Država i Narodne Republike Kine o klimatskim promenama i obuzdavanju globalnog zagrevanja. Ovim dogovorom, oba najveća emitera gasova sa efektom staklene bašte obavezali su se da će preduzeti oštre rezove u dolazećoj deceniji i zajedno raditi na novom globalnom sporazumu.

Namera Sjedinjenih Američkih Država je da udvostruče tempo smanjenja sa trenutnih 1,2 posto godišnje na 2,3 do 2,8 posto u prvom delu naredne decenije, sa ciljem da se emisije gasova sa efektom staklene bašte smanje za 80 posto do sredine ovog veka.

Sa druge strane, Kina će razviti i do 1.000 novih gigavata nuklearne, solarne, energije vetra i druge energije nulte emisije da bi postigla svoj cilj, saopšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.

Milisav Pajević

Crna Gora predsedava Strategijom Evropske unije za Jadransko-jonski region (EUSAIR)

16.11.2018

Vlada Crne Gore 1 — Foto: Vlada Crne Gore

Vlada Crne Gore je usvojila Informaciju o predsedavanju Crne Gore Strategijom Evropske unije za Jadransko-jonski region (EUSAIR), s Predlogom programa predsedavanja.

U raspravi je istaknuto da će u fokusu crnogorskog predsedavanja biti oblasti Plavog rasta i Održivog turizma, sa akcentom na zaštitu životne sredine, kao i uspostavljanje finansijskog dijaloga u zemljama koje nisu članice EUSAIR-a, unapređenje vidljivosti Strategije, jačanje postojećih koordinacionih mehanizama na svim nivoima, kao i stvaranje bolje sinergije sa ostalim regionalnim inicijativama i organizacijama.

Strategija EU za Jadransko-jonski region (EUSAIR) je inovativni instrument saradnje između zemalja članica EU i zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU iz Jadransko-jonske regije.

U sprovođenju Strategije učestvuju Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Italija, Slovenija i Srbija.

Milisav Pajević

Ekološki bezbedni plodovi na manifestaciji „Rumski ceger“

16.11.2018

U Poljoprivrednoj stručnoj službi „Ruma” juče je održana manifestacija „Rumski ceger“.

Cilj ove manifestacije, kao završne aktivnosti u okviru projekta “Unapređenje konkurentnosti poljoprivrede uvođenjem koncepta integralne proizvodnje u opštini Ruma”, je promocija domaćih proizvoda sa terena Opštine Ruma.

Osnovni cilj programa je povećanje konkurentnosti i produktivnosti malih gazdinstava uz očuvanje lokalne raznolikosti, tradicionalnih proizvoda i kuhinje, uvođenje integralnih principa u proizvodnju, koji ukazuju na bolji kvalitet, obezbeđuju dodatu vrednost i poštuju stroga pravila savremenog tržišta.

Ovim projektom ukazano je na potrebu i značaj masovnijeg uvođenja koncepta integralne proizvodnje u cilju dobijanja biološki vrednijih i ekološki bezbednijih plodova, odnosno očuvanja životne sredine i zdravlja ljudi.

– Manifestacija „Rumski ceger“ organizuje se drugu godinu zaredom. Ove godine 31 proizvod je dobio sertifikat koji garantuje da je proizvod zdravstveno bezbedan, u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, što znači da nema teških metala, pesticida i bakteriološki je ispravan, rekla je Sanda Klještanović, stručni saradnik u Poljoprivrednoj stručnoj službi.

Izvor: Opština Ruma

Milisav Pajević

Španija planira da postane potpuno održiva do 2050. godine

15.11.2018

Španija je postavila vrlo ambiciozne ciljeve, da se u potpunosti napaja na obnovljive izvore energije do 2050. godine.

Ovo nije samo prazno obećanje, već je osmišljen i konkretan plan. Kako bi to postigla vlada Španije najavila je da će u narednih 10 godina, svake godine instalirati solarna i vetro postrojenja sa po najmanje 3GW kapaciteta.

Podsetimo se da je nedavno u Španiji ukinut „solarni porez“ koji je do sada usporavao prelazak na obnoljive izvore energija, na taj način je potrošačima omogućeno da lakše kupe i instaliraju sopstvene solarne panele.

Da su vrlo ozbiljno shvatili zadatak borbe protiv klimatskih promena pokazuje i to da španske vlasti planiraju da potpuno dekarbonizuju svoju ekonomiju, tj. da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za čak 90 odsto. Strategija koju su osmislili podrazumeva da se zatvore svi rudnici u Španiji a zaposlenima da se ponudi mogućnost ranijeg odlaska u penziju, ili pak preškolovavanje za zelene poslove.

Energetska efikasnost pospešiće se za čak 35 odsto u narednih 11 godina a to će se dobrim delom postići, pored toga što se neće izdavati dozvole za kopanje nafte, time što će se uvesti nova regulativa koja nalaže da čitav javni sektor sme da zakupljuje prostore samo u zgradama koje su skoro potpuno održive.

Prodaja automobila na benzin i dizel goriva će biti zabranjena a ovaj zakon bi trebalo da stupi na snagu do 2040. godine.

Reakcija stručne javnosti na planove vlade vrloje pozitivna. Lorens Tubijana, izvršna direktorka Evropske klimatske fondacije, koja je učestvovala u stvaranju Pariskog sporazuma izjavila je da je plan vlade Španije revolucionaran i inspirativan. „Najavom ovog plana Španija je pokazala da je smrtno ozbiljna u nameri da se bori protiv klimatskih promena i pokazuje kako će korak po korak postići svoje ciljeve i doći do svih prednosti koje ovakva ekonomija nudi,“ izjavila je.

Milan Zlatanović

NIS organizovao sedmi po redu Dan investitora

15.11.2018

Sedmi po redu Dan investitora, na kojem je NIS predstavio stručnoj javnosti rezultate poslovanja za devet meseci 2018. godine i buduće investicione planove, održan je juče u poslovnom centru kompanije u Novom Sadu.

Anton Fjodorov, direktor Funkcije za finansije, ekonomiku, planiranje i računovodstvo ovom prilikom naveo je da je NIS Grupa u prvih devet meseci 2018. godine ostvarila neto dobit u iznosu od 21,7 milijardi dinara što je osam odsto više od neto dobiti ostvarene pre godinu dana.

Fjodorov je istakao da je fokus investicija NIS-a u proteklom periodu bio usmeren na strateške projekte u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, kao i na realizaciju projekta „Duboka prerada“ koji je ključan za drugu fazu modernizacije Rafinerije nafte Pančevo.

Ovom prilikom je navedeno i da je NIS Grupa nastavila da poboljšava svoje rezultate u preradi gde je zabeležen rast obima prerade sirove nafte i poluproizvoda za šest odsto, dok je ukupan promet naftnih derivata porastao za 10 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Nakon predstavljanja finansijskih rezultata i otvorenog dijaloga između predstavnika NIS-a i investicione javnosti, učesnici su se upoznali sa kapitalnim investicijama kompanije, među kojima je i projekat „Duboka prerada“ u Rafineriji u Pančevu. Ovu investiciju, vrednu više od 300 miliona evra, stručnoj javnosti je predstavio Andrej Djug, direktor Sektora za podršku Projektu. Djug je ovom prilikom istakao da će izgradnjom novih kapaciteta, rafinerijska prerada NIS-a biti svrstana među najmodernije u Istočnoj Evropi, da će dubina prerade biti povećana na 99,2 posto čime će se povećati proizvodnja visokokvalitetnog benzina i dizela, kao i tečnog naftnog gasa.

Ivan Kuznjecov, direktor Direkcije „Energetika“ je na Danu investitora predstavio značajne projekat iz oblasti energetike: TE-TO Pančevo i vetropark „Plandište. Kuznjecov je izjavio da je projekat termoelektrane-toplane u Pančevu, čiji su investitori kompanija NIS i “Gaspromenergoholding”, najveći energetski projekat u Srbiji u poslednje dve decenije u koji će biti uloženo oko 180 miliona evra.

Navedeno je da će izgradnjom TE-TO Pančevo, godišnja proizvodnja električne energije iznositi 1400 GWh, čime će biti omogućeno sigurnije snabdevanje električnom energijom kako grada Pančeva, tako i cele zemlje.

Kuznjecov je govorio i o planovima izgradnje vetroparka „Plandište“ čiji plan investiranja iznosi oko 140 miliona evra. Stručna javnost imala je priliku i da se upozna sa primenama modernih tehnologija i inovacija koje kompanija NIS primenjuje u svom poslovanju, posetom Naučno-tehnološkog centara (NTC) u Novom Sadu.

Tom prilikom predstavljene su osnovne delatnosti i najvažniji projekti Centra, primena novih tehnologija u proizvodnji nafte i gasa, IT projekti u kompaniji, kao i investicije NIS-a u obrazovni sistem Srbije.

Milisav Pajević

Albanija zabranjuje uvoz dizelaša starijih od 10 godina, građani protestuju

15.11.2018

tirana-2798900_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

U cilju poboljšanja kvaliteta vazduha, Albanija je odlučila da zabrani uvoz dizel vozila koja su stariji od 10 godina i koji ne ispunjavaju emisioni standard Euro 5*.

* Evropskim emisionim standardima definišu se prihvatljive granice proizvodnje izduvnih gasova za nova vozila u Evropskoj uniji i Evropskoj ekonomskoj oblasti (EEA). Direktivama EU progresivno se donose sve stroži standardi. Prvi Euro 1 standard je donet 1992, a Euro 5 – 2009. godine. To, ipak, nije poslednji u nizu. U septembru 2014. donet je Euro 6.

Ove mere trebalo bi da stupe na snagu u januaru 2019. godine. Neće uticati na automobile koji su već u upotrebi.

Albanija se za postepeno “podmlađivanje” voznog parka svojih građana i zabranu uvoza starih dizelaša odlučila kako bi smanjila štetne emisije automobila koje su jedan od ključnih faktora zagađenja vazduha, uz obrazloženje da ono šteti i ljudima i njihovom okruženju. Trenutna starost vozila u ovoj državi iznosi 20 godina i dvostruko je viša u odnosu na onu u Evropskoj uniji.

Vazduh u Albaniji je, prema izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine iz 2016, izuzetno niskog kvaliteta, a po zagađenju prednjači prestonica Tirana. Loše stanje vazduha je posledica saobraćaja, građevinarstva i gustine naseljenosti.

Trenutno tek 3,3 odsto prevoznih sredstava (oko 14 hiljada) na albanskim putevima ispunjava Euro 5 i Euro 6 standarde.

Odluka o zabrani uvoza starijih vozila nije naišla na odobravanje stanovništva.

Prodavci automobila pobunili su se strahujući za opstanak svog posla. Proteste objašnjavaju stavom da Albanci sa mesečnom platom od 200 evra ne bi mogli da priušte skuplji, noviji model četvorotočkaša i obećavaju da će nemiri da se nastave ukoliko do kraja meseca vlada ne povuče novi zakon.

Prema njihovom mišljenju, propis bi ostavio 5000 ljudi bez zaposlenja.

Jelena Kozbašić

Goran Vesić: Uređenjem zelenih površina poboljšavamo kvalitet života Beograđana

15.11.2018

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić obišao je obnovljeni skver na uglu Ulica Milutina Bojića i Palmotićeve, na opštini Stari grad.

On je tom prilikom poručio da nije u pitanju veliki i skup projekat, ali da će puno značiti ljudima koji žive u ovom delu grada.

Događaju su prisustvovali pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović i direktor JKP „Zelenilo – Beograd” Slobodan Stanojević.

– U pitanju je mala zelena površina koju smo uredili i koja je koštala 2,4 miliona dinara, odnosno približno 20.000 evra. Jednu potpuno neuređenu površinu uredili smo tako da ljudi mogu da je koriste, što naročito važi za ljude koji žive u blizini. U narednom periodu će ovaj skver biti dodatno obogaćen živom ogradom i dodatnim klupama za sedenje. Površina koja se nalazi preko puta već je uređena, postavljena je bista Milutina Bojića, a mogu da najavim da će i u ovom delu biti postavljena bista nekog od zaslužnih Beograđana koji su živeli u ovom delu grada, rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, u naredne dve godine biće kompletno uređene ulice Palmotićeva i Milutina Bojića, gde će biti vraćena kaldrma, uređeni trotoari, na kojima će biti postavljene ploče, dok sledeće godine počinje kompletna rekonstrukcija ulica Cara Dušana, Džordža Vašingtona, 27. marta i Kraljice Marije.

– Na prostoru gde se spajaju Hilandarska, Palmotićeva i Džordža Vašingtona, biće urađen mali integrisani trg preko kojeg će saobraćati vozila. Postoji predlog da na toj lokaciji bude spomenik Vudrou Vilsonu i Mihajlu Pupinu, a stanovnici ovog dela Beograda će na taj način dobiti još jedan „kutak” u svom kraju, koji će u potpunosti biti rekonstruisan i uređen, dodao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika najavio je da će biti renovirane i dve fasade na zgradama koje se nalaze neposredno pored nove zelene površine i koje su sagrađene pre Drugog svetskog rata.

– Možemo da vidimo da su neke fasade u blizini već renovirane i ovaj deo grada će u narednom periodu dobiti potpuno drugačiji izgled. To me zaista čini zadovoljnim i radujem se projektima koji povaćavaju kvalitet života ljudi. Na ovakve stvari se ne troši ogroman novac, ali su ljudi čiju neporesrednu okolinu oplemenite u svakom slučaju zadovoljni, zaključio je Vesić.

Milisav Pajević

Izrada Plana upravljanja prostorom manastira Studenica

15.11.2018

U organizaciji Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i manastira Studenica nedavno je održana, u konaku manastira, radionica povodom izrade Plana upravljanja za kulturno dobro Manastir Studenica, koje je 1986. godine upisano na UNESCO Listu svetske prirodne i kulturne baštine.

Radionica je održana sa ciljem da se, tokom zajedničkog rada i otvorene diskusije, odrede prioriteti plana upravljanja, i da se definišu buduće aktivnosti i upravljačka struktura.

Ovim povodom, okupili su se su članovi stručnog tima Republičkog zavoda, predstavnici lokalne samouprave – opštine Kraljevo, Manastira Studenica, mesne zajednice i nevladinog sektora, koordinatori zaduženi za kulturna dobra koja se nalaze na preliminarnoj Listi svetske baštine i JP „Srbijašume“ kao upravljači Parka prirode „Golija“.

Na sastanku su učestvovali i predstavnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije: Biljana Krsteski, koordinator za zaštićena područja, Dragana Petraš, prostorni planer i Nataša Panić, rukovodilac Grupe za obrazovno-izdavačku delatnost i komunikacije.

Rad skupa otvorili su iguman manastira Studenica Arhimadrit dr Tihon (Rakićević) izlaganjem na temu „Manastir Studenica kao kulturno dobro u odnosu na Studenički tipik Sv. Save“, dr Nevena Debeljović Ristić, rukovodilac Stručnog tima za izradu Plana upravljanja, koja je govorila na temu „Sakralni pejsaž manastira Studenica – izazovi upravljanja zaštićenim područjem“, Sanja Kesić Ristić, istoričar umetnosti i član Stručnog tima, sa temom „Vrednosti i značaj kulturnog dobra – Manastir Studenica“, kao i mr Stojanka Samardžić, konzervator restaurator slikarstva, član Stručnog tima, koja je predstavila temu „Pregled konzervatorsko-restauratorskih radova na živopisu u Bogorodičinoj crkvi u Studenici“.

Predstavljene teme bile su deo prve sesije skupa: Osnovne vrednosti manastira Studenica.

Polazeći od značaja aktivnosti i angožavanja Zavoda za zaštitu prirode Srbije za zaštićeno područje manastira Studenica, u uvodnim izlaganjima, kojima su date smernice za diskusiju, stručni saradnici Zavoda Biljana Krsteski i Nataša Panić održale su prezentaciju na temu „UNESCO Rezervat biosfere Golija-Studenica: zaštita i model upravljanja“.

Pored predstavnika Zavoda, uvodna predavanja u okviru sesije Upravljanje dobrima upisanim na listu UNESCO Svetske baštine, održali su i: Vladimir Džanić, istoričar umetnosti i Focal Point za UNESCO nepokretno kulturno nasleđe, koji je održao prezentaciju „Plan upravljanja za manastir Studenicu i rezervat biosfere „Golija-Studenica“ u svetlu UNESCO politike održivog razvoja“ i dr Milica Dobričić, prostorni planer, rukovodilac grupe za Prostorni plan posebne namene u Ministarstvu građevinarstva, koja je govorila na temu „Odnos prostornog plana i Plana upravljanja za kulturno dobro manastir Studenica“.

O uključivanju planinarskih i drugih sportskih društava u gašenje šumskih požara govorio je Milutin Vukosavljević, komandant štaba Vatrogasnog saveza Srbije, dok je demografske odlike stanovništa na Goliji predstavila Ana Grbović, predsednik Planinske zajednice stanovnika Parka prirode „Golija“. Uputstvo za rad po grupama i diskusiju predstavljalo je izlaganje arheologa, člana Stručnog tima, mr Maje Đorđević, koja je przentovala „Uvod u proces izrade Plana upravljanja – pristup i metodologija“.

Određivanje prioriteta u planu upravljanja realizovano je kroz grupni rad, u kome je osnovu za definisanje budućih aktivnosti i projekata i upravljačke i organizacione strukture, predstavljala analiza snaga, mogućnosti, slabosti i pretnji primenom SWOT tehnike. U okviru analize, kao glavne prednosti za razoj lokalnih zajednica u širem okruženju manastira, viđen je značaj koji ima manastir Studenica, kao kulturno-duhovni centar od nacionalnog značaja, i prirodni resursi Parka prirode i Rezervata biosfere, čijim upravljanjem se može doprineti prevazilaženju slabosti u vezi sa depopulacijom prostora i infrastrukturnim problemima lokalnih zajednica, kako bi se ojačala nastojanja u razvoju seoskog turizma i poljoprivrednoj proizvodnji.

Ujedno je istaknuta potreba da se Upravljačkim programima jačaju obrazovni kapaciteti lokalnog stanovištva na ovom polju, kao i jačanje svesti o vrednostima i potencijalima koje ovo područje ima kao deo svetskog nasleđa kroz programe UNESCO „Čovek i biosfera“ (MAB) i Svetsko kulturno nasleđe (World Cultural Heritage).

Učesnicima skupa organizatori su predstavili rezultate konzervatorsko-restauratorskih radova na freskama u Bogorodičinoj crkvi, i najnovije prezentacije vrednosti manastira kroz digitalni obilazak Studenice.

Milisav Pajević

U Briselu održana SWOS radionica o nadgledanju vlažnih staništa

15.11.2018

Konferencija-Brisel-800x490 — Foto: JP Nacionalni parkove Crne Gore

Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore se našlo među mnogobrojnim svetskim organizacijma i univerzitetima u Briselu gde se održala SWOS (Satellite-based Wetland Observation) radionica i završna konferencija u periodu od 5. do 7. novembra ove godine.

Predstavnice Javnog preduzeća u Briselu su bile Arina Maraš i Maša Vučinić koje su u januaru 2017. godine prošle obuku za korišćenje GEOClassifire, softvera koji preko satelitskih snimaka omogućava nadgledanje promena koja se dešavaju u vlažnim staništima. Ova radionica i konferencija predstavljaju završnu fazu SWOS projekta, dio Horizon 2020 projekta, finansiranog od strane Evropske komisije.

Cilj programa SWOS je bio da obezbedi vršenje monitoringa vlažnih staništa sa minimalnim uticajem, kao i da obezbedi informatički servis korisnicima.

Na radionici, učesnici su imali priliku da se upoznaju sa cloud i desktop verzijom softvera GEOclassifire, saznaju o prednostima i iskustvima korisnika u korišćenju pomenutog softvera, kao i o načinima na koji bi se on mogao unaprediti.

Konferencija je imala za cilj da informiše o trendu i pretnjama koje ugrožavaju močvarna područja u svetu i kakva je uloga SWOS-a.

Troškovi učestvovanja na konferenciji su bili pokriveni od strane IUCN European Regional Office-a.

Milisav Pajević

Usvojena Odluka o postavljanju sistema javnih bicikala na teritoriji Beograda

15.11.2018

javne bicikle2 - ilustracija — Foto: Pixabay.com

Gradski odbornici usvojili su na jučerašnjoj sednici Odluku o postavljanju sistema javnih bicikala na teritoriji Beograda, a kako je pojasnio zamenik gradonačelnika Goran Vesić, u naredne tri godine će za ovu namenu biti izdvojeno tri miliona evra, svake godine po jedan milion evra.

Tako će se napraviti 150 stanica sa 1.500 javnih bicikala.

– Cilj nam je da Beograd, po ugledu na druge evropske gradove, ima javne bicikle koje će građani jedan vremenski period koristiti besplatno, a kasnije uz nadoknadu.

Ovo je važna odluka za grad i ona je posledica naše politike prema kojoj prednost dajemo pešacima, biciklima, električnim automobilima i autobusima u odnosu na saobraćaj koji zagađuje životnu sredinu. Siguran sam da ćemo do kraja godine raspisati tender i da ćemo početkom sledeće godine dobiti operatora. Kada dobijemo operatora, on će biti partner gradu, a grad će uložiti u stanice i kupiti bicikle, pojasnio je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.

Prema njegovim rečima, grad će svake godine raditi po 50 novih stanica i kupovati po 500 bicikala.

On je rekao da Beograd sada ima 83 kilometra biciklističkih staza, najviše na Novom Beogradu, te da je plan da se izgradi oko 120 kilometara u naredne četiri godine. Kako je naveo, od toga će 90 kilometara ići po postojećim ulicama, a 30 kilometara će biti novoizgrađeno.

– Kada to budemo završili, imaćemo nešto više od 200 kilometara biciklističkih staza, što je važno za Beograd, ali i za postojanje ekološke hijerarhije u saobraćaju, zaključio je Vesić.

Milisav Pajević

Evropska komisija pohvalila Crnu Goru za rezultate u oblasti životne sredine

15.11.2018

Predstavnici Evropske komisije pohvalili su dosadašnje rezultate u oblasti životne sredine i izrazili spremnost da podrže Crnu Goru u predstojećem periodu oko sprovođenja donesenih propisa i realizacije zahtevnih infrastrukturnih projekata, saopštilo je Ministarstvo održivog razvoja i turizma.

Ministar Pavle Radulović razgovarao je u utorak u Podgorici sa predstavnicima Evropske komisije i Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori.

Poseban akcenat predstavnici Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju i Generalnog direktorata za životnu sredinu, kao i Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori stavili su na oblast upravljanja otpadom i kvalitet voda.

– U tom kontekstu, kao poseban izazov istakli su obezbeđivanje finansijskih sredstava, kao i kontinuirano unapređenje administrativnih kapaciteta u ovoj oblasti, saopštilo je Ministarstvo održivog razvoja i turizma.

Radulović je, kako se navodi, predstavnike EU upoznao je sa trenutnim stanjem u oblasti životne sredine u Crnoj Gori, tekućim projektima u oblasti upravljanja otpadom, ističući projekat “Upravljanje industrijskim otpadom i čišćenje” koji se sprovodi u saradnji sa Svetskom bankom, a u okviru kojeg će biti sanirane četiri lokacije na kojima se nalazi industrijski opasan otpad.

Informisao ih je i o aktivnostima čije sprovođenje je planirano u narednom periodu, a čiji cilj je unapređenje stanja životne sredine, unapređenje kvaliteta života građana Crne Gore, kao i ispunjavanje obaveza preuzetih u okviru pregovaračkog Poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske promene.

Milisav Pajević

Održana Druga radionica Bernske konvencije

15.11.2018

Bern-1953583_960_720 — Foto: Pixabay.com

U Parizu je održana Druga radionica Bernske konvencije u okviru priprema zemalja za izveštavanje.

Sastanku su prisustvovali predstavnici 12 zemalja panevropskog prostora, sekretarijata Bernske konvencije, Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) i Saveta Evrope.

Prikazana je analiza poslatih podataka za dve vrste i jedno stanište u okviru pripremnog izveštavanja.

Ukazano je da predstavnici Republike Srbije treba da isprave atributivne tabele uz shp fajl, usaglase imena fajli, kao i unificiraju podatake.

Planirano je da se platforma za unos podataka završi do marta 2019. godine i da se još jednom testira na radionici.

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine

Milisav Pajević

Eliksir mladosti je ukusniji nego što mislite: Čokolada i bademi za zdravo telo i oštar um

15.11.2018

rawpixel-617383-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash

Oksidacioni stres je stanje u organizmu u kome postoji neravnoteža između stvaranja slobodnih radikala i njihovog neutralisanja od strane antioksidacione zaštite organizma, kaže Wikipedia.

Ako niste stručnjaci u ovoj oblasti, verovatno ste jednako zbunjeni kao i ja. Međutim, s obzirom na to da smo skloni da laički dijagnostifikujemo i sebe i bližnje i da uglavnom znamo nazive mnogih bolesti, kako bismo razumeli oksidacioni stres, mnogo nam je korisnija njegova klinička manifestacija.

Akutni i hronični zapaljenski procesi (reumatoidni artritis, vaskulitis), neurološki poremećaji (Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, mišićna distrofija), fibroza pluća, katarakta, maligne bolesti i prerano starenje samo su neka od oboljenja kojima može da doprinese ova vrsta stresa.

Oksidacioni stres, dakle, igra određenu ulogu u procesu starenja i skraćivanja životnog veka. Glavni saveznik u borbi protiv njega, udružen sa hidrohinonom, nam je cink.

Cink je mineral koji između ostalog ima udela u mineralizaciji kostiju, sintezi belančevina, zarastanju rana, utiče na rad imunološkog sistema, pravilnu raspodelu insulina i štednju holesterola i vitamina A. Učestvuje i u regulaciji krvnog pritiska i srčanog ritma.

Tim istraživača iz Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država otkrio je da cink može da aktivira organski molekul koji pomaže u zaštiti od oksidacionog stresa.

Putem koje hrane i pića možemo da unosimo cink?

Čokolada, kafa, bademi, vino, čaj, indijski orasi, piletina, jogurt, grašak, švajcarski sir… samo su neke od ukusnih namirnica koja naše telo i um održava vitalnim, zahvaljujući cinku u svom sastavu.

Iz tog razloga možda i ne bi trebalo da nas grize savest zbog koje kockice ili reda ili, pak, čitave table čokolade više. Setite se da i stres na psihološkoj bazi izaziva starenje i prepustite se uživanju u slatkim “grehovima” koji potencijalno znače poneki dodatni kilogram, ali izgleda i godinu života.

Jelena Kozbašić

Kina krči šume druge najveće prašume na svetu kako bi snabdela Ameriku jeftinim nameštajem

14.11.2018

Druga najveća prašuma na svetu, u Centralnoj Africi, u basenu Konga nestaje zabrinjavajućim tempom, uprkos lokalnim zakonima o zaštiti šuma.

Novo istraživanje Univerziteta u Kaliforniji pokazuje da su za to odgovorne Kina i Amerika.

Između 2001. i 2005. godine, Kina je udvostručila uvoz drveta iz Afrike dok je većina jeftinog nameštaja koji Kina proizvodi bio izvezen u Ameriku. Poznato je da Američki potrošači imaju velike apetite ali koliku štetu to pravi globalnoj zajednici i životnoj sredini?

Nedavne najave novog predsednika Brazila o tome kako će odobriti eksploataciju Amazona radi poljoprivrede uzburkale su javnost i naterale nas da porazmislimo o efektima deforetacije na globalno zagrevanje. Čitava planeta zavisi od ove dve velike prašume jer one apsorbuju najveću količinu ugljen dioksida i tako drže klimatske promene koliko toliko pod kontrolom.

Klimatsku katastrofu na stranu, ilegalna seča šume u Africi oduzima resurse neophodne lokalnim zajednicama za preživljavanje a s obzirom da je Kina zainteresovana samo za sirovo drvo čak ne pruža ni mogućnost zapošljavanja lokalaca, što bi makar jednim delom ublažilo štetu ovih aktivnosti. Na ovaj način Kina se osigurava da poveća svoj profit dok siromašne zemlje ostaju nerazvijene.

Nedavni izveštaj Agencije za istraživanje o životnoj sredini u Londonu otkriva nam da kineske kompanije igraju veliku ulogu u ilegalnoj industriji seče šuma koja je vredna oko 30 milijardi dolara. „Više od polovine zaliha sirovog drveta Kine dolazi iz zemalja koje imaju visok rizik od ilegalne seče šuma i nedovoljno dobro koncipirane zakone o zaštiti,“ rekli su iz agencije.

Mnoge razvijene zemlje poput Amerike, Australije i zemalja EU menjaju svoje zakone kako bi zabranili ilegalnu seču šuma. Na primer, 2013. godine EU je uvela novu regulaciju koja zahteva uvoznicima da potvrde poreklo drveta kako bi se obezbedili da ne uvoze drvo čijom se sečom šteti životnoj sredini. Ovaj potez je usporio eksploataciju Kongo basena, ali Kina je ubrzo našla način da preusmeri svoj izvoz u Ameriku.

Analize Grinpisa pokazuju da se godišnje poseče oko 3 miliona kubnih metara drveta u basenu Konga a dobar deo tog drveta je ilegalno posečen.

Mnoge grupe za zaštitu insistiraju da bi Kina trebalo da načini ovakav izvoz nezakonskim dok drugi tvrde da bi više efekata imalo kada bi se podigla svest kod potrošača u razvijenijim zemljama.

Milan Zlatanović

NIS grupa objavila rezultate poslovanja za devet meseci 2018. godine

14.11.2018

energetika-345x230 — Foto: https://media.nis.eu/

NIS grupa je objavila konsolidovane rezultate poslovanja za devet meseci 2018. godine, pripremljene u skladu sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.

U ovom izveštajnom periodu NIS je nastavio da unapređuje finansijske i poslovne rezultate, uz realizaciju strateških projekata koji će omogućiti dalji razvoj i modernizaciju NIS grupe.

Neto dobit ostvarena za devet meseci 2018. godine iznosi 21,7 milijardi dinara što je osam odsto više od neto dobiti ostvarene pre godinu dana.

Rast je zabeležio i pokazatelj EBITDA (dobit pre plaćanja kamata, poreza na dobit i amortizacije) koji iznosi 42 milijarde dinara, odnosno 23 odsto više nego u istom periodu prošle godine. U tekućoj godini NIS je investirao 27,3 milijarde dinara što je 64 procenta veći iznos ulaganja u odnosu na devet meseci 2017. godine. Fokus investicija NIS-a bio je na oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, kao i na realizaciji projekta „Duboka prerada“ koji je ključan za drugu fazu modernizacije Rafinerije.

Takođe, NIS je nastavio sa unapređenjem operativnih pokazatelja u oblasti prerade nafte i prometa naftnih derivata. Obim prerade nafte i poluproizvoda u devet meseci ove godine bio je 2,769 miliona tona, šest odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Ukupan obim prometa naftnih derivata iznosi 2,741 miliona tona, što je 10 odsto bolji rezultat u odnosu na devet meseci 2017. godine. NIS u 2018. godini beleži i rast izvoza naftnih derivata od čak 20 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. U devet meseci ove godine proizvedeno je 999 hiljada uslovnih tona nafte i gasa.

Obaveze NIS grupe po osnovu poreza i drugih javnih prihoda u devet meseci 2018. godine iznose 142,3 milijarde dinara, što je 16 odsto više nego prošle godine. U avgustu je NIS svojim akcionarima na osnovu dividende za 2017. godinu isplatio 6,95 milijardi dinara.

– Naši dobri finansijski rezultati u 2018. godini ostvareni su pre svega zahvaljujući unapređenju operativnih pokazatelja i merama za unapređenje operativne efikasnosti. Efekat ovih mera na pokazatelj EBITDA u devet meseci ove godine iznosi 3,7 milijardi dinara. I u narednom periodu ostaćemo posvećeni naporima da dalje unapredimo efikasnost poslovanja NIS grupe i tako kapitalizujemo pozitivne rezultate koji su ostvareni u dosadašnjem toku godine i ispunimo ciljeve postavljene našom Strategijom razvoja, izjavio je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.

Milisav Pajević

1...993994995...1,672 Page 994 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM