Juče je obeležen svetski Dan mačaka.
Ovaj dan, 8. avgust, uspostavljen je 2002. godine na inicijativu Međunarodnog fonda za dobrobit životinja sa ciljem da se podigne svest ljudi o potrebama mačaka.
Međutim, pored ovog datuma, Dan mačaka se obeležava i 17. februara i to u većem delu Evrope, a 1. marta u Rusiji.
Takođe postoji i Nacionalni dan mačaka koji se obeležava 29. oktobra.
Širom sveta živi više od 500 miliona mačaka.
Zbog svog geografskog položaja, Raševica je prvo prekomoravsko selo u kome će biti izgrađena vodovodna mreža, rekao je predsednik Opštine Paraćin, Saša Paunović, prilikom nedavnog obilaska radova na izgradnji rezervoara, koji se gradi na uzvisini iznad seoske crkve.
Rezervoar za vodu će obezbeđivati ujednačenost pritiska u mreži, a najveći broj meštana Raševice se izjasnio da želi priključak na buduću vodovodnu mrežu.
Posle Raševice, uslediće povezivanje na gradski vodovod ostalih prekomoravskih sela, čime će biti ispunjen još jedan deo dalekosežnog opštinskog plana za izgradnju kompletne infrastrukture u svim selima opštine Paraćin.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Zbog prisustva brojnih ugroženih, osjetljivih, ranjivih, značajnih i zaštićenih vrsta i ekosistema, zajedno sa relevantnim stručnim i naučnim institucijama,
Nacionalni parkovi Crne Gore sprovode istraživanja i montoring, kao i kartografski prikaz njihovog rasprostranjenja, na osnovu čega definišu pritiske na ekosisteme, staništa i vrste i mjere njihove zaštite.
Pored novih saznanja o vrstama, akcenat se stavlja i na sređivanje i sistematizaciju taksonomskih i drugih podataka koji se unose u florističku bazu podataka.
Redovnim ažuriranjem i sistematizacijom podataka, baza JP Nacionalni parkovi Crne Gore postaje upotrebljiva za pretragu i pružanje svih relevantnih podataka.
Pored toga što je značajan sa biološkog, geografskog i ekološkog aspekta, raznovrstan biljni svet nacionalnih parkova svojom ljepotom i bogatstvom privlači brojne posetioce.
U NP Lovćen vrsta koja se ove godine prati je Leucanthemum chloroticum, endem Balkana sa rasprostranjenjem na Lovćenu (Štirovnik, Jezerski vrh i Majstori).
U NP Durmitor vrsta koja je izabrana za monitoring je Alyssum scardicum, endem Balkana u Crnoj Gori, sa rasprostranjenjem na Savinom kuku.
Vrsta koju istražujemo u NP Biogradska gora je Melampyrum doerfleri, endem Balkana, sa rasporostranjenjem na lokalitetima Zekova glava, Crna glava i Troglava.
U NP Prokletije, na planinskim obroncima doline Grebaje je obavljeno istraživanje endemične balkanske vrste Lunaria telekiana.
Nakon istraživanja na Bogićevici, i na Hridu je sproveden monitoring endemske vrste Narthecium scardicum.
Rezultati istraživanja pokazali su da navedene vrste nisu ugrožene, već da šire areal svog rasprostranjenja, te da, pored postojećih zakonom definisanih mera, nisu potrebne dodatne mere konzervacije i zaštite.
U cilju očuvanja staništa i unapređivanja stanja populacija močvarnih biljnih vrsta, u NP Skadarsko jezero, stručni saradnici za zaštitu flore nastavili su sa monitoringom nacionalno i međunarodno zaštićene biljne vrste Marsilea quadrifolia.
Istraživanja na reci Moračici imala su za rezultat otkrivanje novog staništa, po površini i pokrovnosti veće u odnosu na nalaz iz 2016. godine.
Ova saznanja su značajna sa stanovišta njenog očuvanja, jer se sa sigurnošću može konstatovati da je populacija brojna, stabilna i neugrožena od strane čoveka.
Zbog mogućeg zarastanja obalnog dela reke, a time i gubitka staništa, neophodno je sprovoditi godišnji monitoring.
Nevladina organizacija (NVO) Green Home priprema inicijativu, kojom bi se otvorili sudski sporovi za neke male hidroelektrane, ukoliko Ministarstvo ekonomije Crne Gore ne uvaži njihov zahtev za uvođenje moratorijuma na gradnju malih hidroelektrana, po osnovu do sada izdatih koncesija.
Predstavnica NVO Green Home Irma Muhović, kazala je da su iz Ministarstva ekonomije najavili da će da rade na reviziji svih dozvola i saglasnosti koje su vezane za izgradnju malih hidroelektrana.
Ona je podsetila da je Green Home, u prethodnom periodu, predao peticiju Skupštini Crne Gore, kojom traže moratorijum na gradnju malih hidroelektrana, po osnovu do sada izdatih koncesija.
„Imajući u vidu da smo predali tu peticiju i da smo imali veliki broj inicijativa zajedno sa lokalnim stanovništvom, Ministarstvo ekonomije nas je pozvalo na sastanak, kojem smo prisustvovali sa još nekoliko nevladnih organizacija i predstavnika lokalnih zajednica.
Međutim, Ministarstvo ekonomije je najavilo da radi na pripremi novog zakona koji je vezan za male hidroelektrane, ali za male hidroelektrane koje bi se tek gradile“, navela je Muhović.
Ona je istakla da je uticaj gradnje malih hidroelektrana na životnu sredinu višestruk.
„Pre svega, gradnja malih hidroelektarna narušava celokupan vodotok, pa tako i biljni i životnjski svet u rekama. To se odražava, pre svega, na negativan uticaj na riblje vrste, jer su reke na kojima se grade male hidroelektarne najčešće reke u kojima se te ribe mreste“, pojasnila je Muhović.
Ako se naruše vodotoci i pregrade ih branama, ribe neće moći da se mreste, „što u nekom periodu može dovesti do nestanka tih vrsta ili smanjenja njihovog broja“.
„Takođe, neke reke su staništa stenoendemskih vrsta u Crnoj Gori.
Ako izgradimo malu hidroelektranu, uništavamo staništa stenoendemskoj vrsti i ta vrsta, s obzirom da živi samo na tom lokalitetu, izumire“, rekla je Muhović.
Hajde da brzinski obnovimo osnovno znanje na temu svemira sa časova geografije.
Zemlja je tek jedna od osam planeta koje kruže oko Sunca zajedno sa svojim satelitima, ali nema sumnje da je drugačija od svih – jedina je za koju smo sigurni da na njoj postoji život. Pored planeta i satelita, u Sunčevom sistemu se mogu naći i druga manja nebeska tela kao što su asteroidi, meteoridi i komete.
S obzirom na naše neodgovorno trošenje Zemljinih resursa, možda bi trebalo da skujemo plan(etu) B. Šta ako je napuštanje Zemlje jedini način da je spasemo?
Venera nam ne bi predstavljala odgovarajuće utočište za beg od ugljen-dioksida zato što 96,5 odsto njene atmosfere čini upravo ovaj gas čijim ispuštanjem narušavamo zdravlje svoje trenutne domovine. Na Marsu dan traje približno koliko i ovde ali to ne znači da nam je on idealno rešenje za selidbu – temperatura se kreće od -140 Celzijusovih stepeni do nešto više od 0. Na Marsu bismo se, dakle, “prehladili” brže nego s mokrom kosom na promaji u optimalnim ovozemaljskim uslovima.
A šta bi bilo da se “prilepimo” našem, uslovno rečeno, najbližem komšiji – Mesecu?
Osnivač i izvršni direktor Amazona Džef Bezos, nekima poznatiji kao najbogatiji čovek u modernoj istoriji, a nekima tip koga će razvod koštati na milijarde dolara, je 2000. godine pokrenuo kompaniju za proizvodnju svemirskih brodova i pružanje usluga letenja u svemir Blue Origin.
Bezos je pre nekoliko godina izrazio zabrinutost o ograničenosti energije i ponudio svoje proročansko rešenje. “Kroz nekoliko stoleća bićete primorani da čitavu teritoriju Zemlje prekrijete solarnim panelima. Šta ćete onda? Mislim da ćete se preseliti u svemir. Izmestićete svu tešku industriju i planetu ćete nameniti stanovanju i lakoj industriji”, objasnio je on tada.
Ipak, čak i unapređena Zemlja, prema mišljenju američkog preduzetnika, biće tesna za rastući broj stanovnika, stoga je predložio proizvodnju megalomanskih cilindričnih struktura uobličenih prema ideji profesora Univerziteta Prinston Džeralda O’Nila.
Za razliku od svog konkurenta u svemiru Ilona Maska, Džef Bezos ne veruje u mogućnost kolonizovanja drugih planeta i funkcionisanja multiplanetarnog društva, već u stvaranje samoodrživih veštačkih kolonija za ljude, životinje i biljke koje će biti nekoliko puta veće u odnosu na međunarodne svemirske stanice.
Prepreka ka “otelovljenju” nečega što je u današnjici tek pogled nekolicine entuzijasta kroz ružičasti teleskop su troškovi poduhvata.
Uprkos tome, u maju ove godine Bezos je napravio još jedan korak ka sprovođenju svojih zamisli u delo predstavivši ogromni svemirski brod pod nazivom Blue Moon razvijen od strane Blue Origin.
Blue Moon je zamišljen kao Mesečev ekvivalent Zemljinih teretnih vozova. Prema Bezosovim tvrdnjama, svemirski brod može da dopremi 6,5 tona tereta do Meseca.
“Vreme je da se vratimo na Mesec i da ovog puta tamo i ostanemo”, zaključio je on.
Opština Bačka Palanka objavila na svojoj internet stranici javni poziv za prijavljivanje štete nastale 7. jula na delovima teritorije ove Opštine.
Oformljena je i komisija za procenu štete izazavane jakim nevremenom i vremenskim nepogodama usled velikih kiša, leda i padavina dana 7. jula 2019. godine na poljoprivrednim usevima na delu teritorije opštine Bačka Palanka.
Građani koji su pretrpeli štetu mogu da popune prijave koje mogu da preuzmu i na portirnici Opštinske uprave kao i na internet strani Opštine.
Prijavu, odnosno čitko popunjen obrazac sa potrebnim podacima potrebno je dostaviti opštini Bačka Palanka.
Obrasci prijave se podnose najkasnije u roku od 60 dana od dana proglašenja vanredne situacije.
Inače, Odluka o proglašenju vanredne situavcije na delu teritorije opštine Bačka Palanka, a na predlog opštinskog štaba za vanredne situacije Opštine usvojena je na 6. vanrednoj sednici Štava održanoj 11. jula 2019.
Po prijemu prijava, komisije će obići teren i izvršiti procenu štete nastale od elementarnih nepogoda.
Na osnovi isvojene Odluke proglašena je vanredna situacija na delu teritorije opštine Bačka Palanka u K.O Bačka Palanka, K.O Bačka Palanka-grad, K.O K.O Obrovac u teritoriji naseljenog mesta Karađorđevo.
Nacrt Programa kontrole i smanjenja populacije pasa i mačaka na teritoriji opštine Paraćin za ovu godinu, prekjuče vraćen na dopunu, zbog potrebe da se neki delovi programa preciznije definišu, dobio je saglasnost veća i prosleđen je Skupštini na usvajanje po hitnom postupku.
Ovim programom se uređuje kontrola i smanjenje napuštenih pasa i mačaka na teritoriji opštine, a realizacija programa garantuje uspostavljanje minimalnog broja napuštenih životinja na ulicama, čime se izbegavaju teže posledice po građane i napuštene životinje.
O realizaciji ovog programa staraće se Uprava za urbanizam, finansije, skupštinske i opšte poslove – Služba za inspekcijske poslove, a Uprava za poljoprivredu o informisanju i edukaciji stanovništva, u skladu sa Odlukom o budžetu opštine i opštinskim odlukama koje regulišu tu oblast.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Upravljačko telo Jadransko-jonskog transnacionalnog programa (ADRION) objavilo listu od 22 projekta odobrena za finansiranje u okviru Drugog poziva za Prioritetnu oblast 2 – Održivi region, za koje je opredeljeno 33,3 miliona evra iz EU sredstava.
Reč je o projektima koji imaju za cilj da podstaknu ekološku održivost i podrže očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa na području Jadransko-jonskog regiona.
Među odabranim partnerima nalazi se 13 crnogorskih institucija koje učestvuju u 11 odobrenih projekata, ukupne vrednosti 23,45 miliona evra.
Ukupan iznos dobijenih sredstava za crnogorske partnere iznosi 1,59 miliona evra.
Listu odobrenih projekata, sa kratkim sažecima, možete pogledati na zvaničnoj stranici ADRION programa ovde.
U okviru projekta „Lovćenski zvončić – očuvanje, razumevanje i promocija“ u Centru za posetioce NP Lovćen, na Ivanovim koritima, održana je radionica posvećena biologiji, ekologiji i očuvanju ove endemske i zakonom zaštićene biljne vrste – lovćenskog zvončića.
Cilj održavanja radionice bio je da se lokalno stanovništvo upozna sa značajem očuvanja lovćenskog zvončića i merama koje su projektnim aktivnostima preduzete u cilju njegove protivpožarne zaštite primenom inovativne metode gašenja požara, te na koji način mogu u slučaju požara blagovremeno delovati u njegovom sprečavanju i daljem širenju.
Predavanja iz oblasti ekologije i biologije lovćenskog zvončića održala je stručna saradnica za floru i vegetaciju JP Nacionalni parkovi Crne Gore Slavica Đurišić, dok je predavanje u oblasti protivpožarnog delovanja i predstavljanje inovativne metode gašenja požara održao stručni saradnik za šumarstvo JP Nacionalni parkovi Crne Gore Slobodan Stijepović.
Podsećamo da ovaj projekat sprovodi NVU „Živeti zeleno – Living green“, a donator je CEPF ( Critical Ecosystem Partnership Fund).
Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Filip Abramović i Gradonačelnik Leskovca dr Goran Cvetanović i su obišli radove na izgradnji gradskog kolektora za Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu.
Kolektor će biti izgrađen u dužini od 5150 metara, i to prečnika 1.000 milimetara dužine 2.050 metara, prečnika 1.200 milimetara dužine 3.100 metara.
Njegov kapacitet će biti 1300 litara u sekundi za kišno vreme, odnosno 640 litara u sekundi za period suvog vremena.
Pomoćnik ministra Gorana Trivana, Filip Abramović ukazao je na činjenicu da otpadne vode predstavljaju jedan od najvećih problema danas životne sredine da je to jedan od prioriteta Ministarstva zaštite životne sredine.
„Ovo što se radi u Leskovcu treba da bude jedan od primera kako i u ostalim opštinama treba sprovesti ovakav i slične projekte, zahvaljujući kojem će se zaokružiti sistem prikupljanja otpadnih voda i njihov tretman kroz sekundarnu i tercijarnu obradu i bezbedno uklanjanje ostatka kako ne bi došlo do zagađenja i ispuštanja otpadnih voda u reke ili zemljište.
Leskovac će biti primer kako dalje treba raditi i u ostalim opštinama i kako da se problem otpadnih voda reši na teritoriji cele Srbije“ rekao je pomoćnik ministra Abramović.
Vrednost radova na izgradnji kolektora je 417,2 miliona dinara, dok je za usluge nadzora izdvojeno 46,5 miliona dinara.
Posao projektovanja i izgradnje i usluge tehničke kontrole i nadzora u ukupnom iznosu od blizu 464 miliona dinara finansira Vlada Republike Srbije preko Ministarstva zaštite životne sredine.
Cisterne s vodom za piće od danas će biti postavljene na Zelenom vencu, kod Palate „Albanija”, na Trgu Nikole Pašića i na Trgu Slavija, i to od 11 do 18 sati, saopšteno je iz JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”.
Zbog visokih temperatura koje su najavljene za danas, pitka voda će biti postavljena na najprometnijim mestima u gradu Beogradu i namenjena je svim sugrađanima za osvežavanje i rashlađivanje.
Iz „Vodovoda” kažu da će ova akcija biti nastavljena tokom čitavog leta u danima sa tropskim temperaturama.
Jedna osoba je uhapšena zbog seče jednog drveta u američkoj saveznoj državi Konektikat.
To je bilo posebno drvo, nazvano „Drvo-vrata” jer između dva dela korena postoji visok zaobljen prolaz kroz koji se moglo proći.
Regionalna uprava za vode sa sedištem u Nju Hejvenu u utorak je objavila hapšenje, ali ne i ime uhapšenog.
Vlast je saopštila da je „Drvo-vrata” u Hamdenu, bio 200 godina star beli hrast koji je izrastao kao „izrazit luk, nalik vratima”, a posečen je motornom testerom 18. jula.
Regionalna uprava za vode je vlasnik zemljišta na kojem je bilo to drvo.
Dejvid Džonson, opštinski istoričar Hamdena i član Istorijskog društva Hamdena koji je otkrio da je drvo posečeno, nazvao je to „strašnim činom promišljenog vandalizma”.
Istorijsko društvo kaže da je to drvo prvi put bilo fotografisano još 1898. godine i da je predstavljeno u radovima uključujući Riplijevo „Verovali ili ne”.
Izgradnja tri male hidroelektrane (MHE) na vodotoku Mojanska reka u Andrijevici je u finalnoj fazi sa stepenom završenosti većim od 80 odsto, potvrđeno je u izveštaju nadzornog organa.
Planirani rok za završetak svih radova je, kako se navodi u Informaciji o realizaciji ugovora o koncesiji za izgradnju MHE na vodotoku Mojanska reka, kraj septembra, a ovih dana je aktuelan i početak instalacije mašinske opreme, pišu Dnevne novine.
„Pretpostavke su da će se najdalje do kraja septembra okončati svi radovi i na MHE, kao i na elektroenergetskoj infrastrukturi, dok će dobijanje upotrebne dozvole zavisiti od vremenskih uslova na koje sam koncesionar ne može uticati”, navodi se u izvještaju.
Koncesionar „Small Hydro Power Plant Mojanska” iz Andrijevica najavio je da će oko 20 meštana biti stalno zaposleno na vodotocima, gde će nadzirati i obezbeđivati MHE, održavati putne infrastrukture i čistiti korita reka. Ukupna instalisana snaga budućih elektrana je 3,37 megavati, a planirana godišnja proizvodnja oko 11 gigavat-sati.
Konzorcijum „Kutska i Mojanska”, koji je osnovao koncesiono društvo „Small Hydro Power Plant Mojanska”, podneo je 24. jula ove godine zahtev za produženje druge faze Plana realizacije za šest meseci.
„Budući da je Vlada Crne Gore utvrdila tipski ugovor za koncesiju za izgradnju MHE pripremljen je predlog ugovora u okviru kojeg je i produžen rok za završetak izgradnje MHE na vodotoku Mojanska reka”, navodi se u Vladinoj informaciji i dodaje da su predmetnim zahtevom navedeni razlozi na osnovu kojih se može oceniti da je podneti zahtev opravdan.
Naime, koncesionar je istakao da je značajno vreme potrošio na usaglašavanje i uspostavljanje dobre saradnje sa većim brojem meštana koji u okolini imaju imanja.
„Poseban problem za realizaciju projekta je bila i izgradnja elektroenergetske infrastrukture na koju će se izvršiti priključenje MHE zbog potrebe za izmenom urbanističko-tehničkih uslova. Imajući u vidu sve navedeno ocenjeno je da je predmetni zahtev opravdan što je uslovilo potrebu za sačinjavanjem ugovora kojim bi se izvršilo traženo produženje”, istaknuto je u Informaciji.
Izvor: RTCG
…tvrdi kompanija Gillette. U saradnji sa TerraCycle, proizvođač brijača je osmislio prvi svetski program reciklaže ovog artikla koji se sprovodi u Sjedinjenim Američkim Državama.
TerraCycle je inovativna reciklažna kompanija sa sedištem u Nju Džersiju osnovana 2001. godine. Od svog nastanka do danas je uspela da preuzme primat na tržištu zato što prerađuje otpad koji nije lako reciklirati i koji ne pripada nijednoj od standardnih kanti za reciklažu zato što je napravljen od više različitih materijala. Tu spadaju i brijači za jednokratnu upotrebu.
Amerikanci imaju mogućnost da iskorišćene brijače i njihova pakovanja, bilo da je reč o čvrstim plastičnim kutijama ili kesama, prikupe, uskladište i pošalju na adresu TerraCycle. Širom zemlje takođe postoje posebne javne kante u koje se odlaže prikupljeni otpad.
TerraCycle ne reciklira isključivo Gillette proizvode, već korisnici njihovih usluga mogu da im dopreme sve brijače ne obazirući se da li na dršci stoji natpis Gillette ili naziv nekog drugog proizvođača.
A šta se dešava sa proizvodom koji su nekada koristili za brijanje?
Kako je naznačeno u saopštenju kompanija, otpad se razdvaja prema materijalima. Plastični delovi se čiste i pretvaraju u pelet kako bi od njih napravili novi proizvodi poput stolova za piknik i klupa za parkove. Metalni noževi se tope kako bi se od njih proizvele nove legure.
Prema nekim proračunima, svake godine na deponijama širom sveta završi 2 milijarde brijača, što je oko 500.000 kg otpada.
S obzirom na to da program i dalje nije dostupan na tlu naše zemlje, trebalo bi imati u vidu da brijači za jednokratnu upotrebu imaju dugovečnije alternative kao što su britve. Još jedna relikvija prošlosti koju možete da izaberete, zarad održivije budućnosti planete, su i brijači od nerđajućeg čelika. Manji negativni uticaj na životnu sredinu imaju i oni sa zamenjivim sečivima, kao i oni od bambusa ili recikliranih sirovina.
Kaže da su Indijanci poslednji narod narod koji je živeo u skladu sa prirodom, da nam svako zrno sa njive toliko treba da ne ostavljamo nakon žetve nijednu brazdu pod žitom kojim bi se hranili fazani, da moderan čovek koji najviše priča o očuvanju prirode upravo je onaj koji najviše prlja… Ovakav stav mogli bismo da očekujemo od nekog strastvenog naturaliste ili zagriženog borca za zaštitu planete. Ipak, na slici je Vuk Kostić, glumac, lovac i ribolovac, a ovo su zaista njegove reči.
U pauzi između proba i snimanja, Vuk je odvojio vreme da nam odgovori na pitanja o lovu i ribolovu i tome da li su ove aktivnosti suprotstavljene konceptu zaštite prirode. Da ne bismo gubili vreme, odabrali smo pristup in medias res.
EP: Ljudi generalno imaju negativnu pretpostavku o lovu jer im je prva asocijacija ubijanje nedužnih životinja zarad zabave. Jesu li lovci neprijatelji prirode?
Vuk Kostić: Tu nema govora ni o kakvom uništavanju prirode, jer je lov najbolji vid zaštite prirode. Lovci hrane divljač, i to bi trebalo da znaju svi koji komentarišu o lovu a da sami nikada nisu odneli nijedan klip kukuruza u šumu. Kad dođe zima sa temperaturama od -20 ili kakva druga nepogoda, životinje ostaju bez hrane. To ne samo da izgladni preživare jer ne mogu da dopru do hrane nego ih i predatori desetkuju. Evo drugog primera, ako jedne godine ne lovimo lisice, one se namnože i pojedu sve zečeve iz lovišta. Naredne godine, lisice se namnože, ali zečeva više nema, znači, ni one nemaju čime da se hrane. Čovek se odavno umešao u prirodu. Lako je to ilustrovati. Autoputevima smo ispresecali područja pa divljač ne može slobodno da se kreće. Pa kad se čovek već umešao, mora to i da reguliše. Činjenica je da lovac ne može da ugrozi prirodu koliko to može indrustrija, ribar ne može da izlovi toliko ribe koliko to može industrija.
Moderan čovek koristi brojne hemijske preparate i ne razmišlja o prirodi kad s oduševljenjem kaže „ja sam samo malo prsnuo i odmah je skinulo rđu“. A to je otišlo u vodu, a ambalaža na deponiju na kojoj se nikad neće razgraditi. Lepa ambalaža nas privlači kad kupujemo, ali ona će ostati u prirodi još trista godina.
Svako lovačko udruženje, „Srbija šume“, svako lovište, svaka šumica, svi oni imaju lovnu osnovu. To znači da se okvirno zna koliko životinja ima po vrstama. Cilj je da šuma bude puna zdrave populacije. Jedan od načina održavanja divljači jeste i uzgojni i sanitarni odstrel. Osim nas lovaca, planinara i pečurkara, ja ne znam ko još posećuje prirodu. Doduše, ima ljudi koji tako dođu na jedan dan i ostave za sobom kese, a medved ne može da ih pokupi. U gradu o tome brine “Gradska čistoća”, a u prirodi toga nema. Životinje ne mogu da se izbore sa tim.
EP Spomenuo si ribolovce. Ti takođe često odlaziš na Jadran na pecanje. Da li je situacija na moru bolja nego po šumama?
Vuk Kostić Putovao sam od Meksika do Australije i nema tako lepog mora kao što je Jadransko, zato što tamo nema ni otrovnih riba ni ajkula. U Meksiku i Australiji korali mogu da vas opeku, a ribe su otrovne. Tako jedna mala meduza može da ubije 20 ljudi ako je dotaknu. Da ne pominjem muve cece, paukove, otrovne zmije, malarične komarce i druge insekte.
Na Jadranu je toliko lepa klima i nema ničeg što bi moglo da te ugrozi i ti naudi. Ribe ima, ali ne bismo smeli da mislimo da je taj riblji fond neizlovljiv. U Hrvatskoj su odredili kvote za ribu, pa se zna vremenski period, na primer, za lov tune. Ipak, ta mera se lomi na malom ribaru. Ovi što imaju velike brodove i velike mreže pohvataju svu ribu i kažu ostalo je još tri primerka. A jedino mali ribari zaista zavise od toga šta će upecati i jedino su oni ovom merom i ugroženi. More jeste zagađeno, ali kad imate zaštićena područja, riba ima gde da cirkuliše i da se mresti. Tu ne sme da se lovi. Najzad, može da se potopi nekoliko starih brodova koji su zanimljivi za ronjenje na dubinama od 30 metara gde riba može da obitava.
EP: Ima li plastike na tim dubinama?
Vuk Kostić U Jadranu je nema. Ali kada bismo skupili svu plastiku koja pluta morima, ugledali bismo ostrvo veće nego Australija. Ali nije to jedini problem. Tu je i buka sa motora, kao i sa bušotina, koja zbunjuje ribe, sisare, delfine, kitove, i navodi ih pogrešno pa se oni nasukaju. Preporučujem svima da pogledaju dokumentarni film sa Leonardom Di Kaprijem „Pre potopa”. Vašim čitaocima će biti mnogo jasniji problemi sa kojima se životinje suočavaju.
EP: Osim Srbije, da li postoji još neko mesto u kom bi rado živeo?
Vuk Kostić: Nekad sam razmišljao o Meksiku. Australija je takođe lepa. Ipak koliko god da su te zemlje očaravajuće, lepote kao što je Jadran zaista nema.
EP: Kako smo se mi pokazali kao čuvari prirode?
Vuk Kostić: Moderan čovek generalno nema dodira sa prirodom. Sećam se jedne divne anegdote. Moj prijatelj koji je producent snimao je reklamu u kojoj je dete trebalo da pomazi kravu. Otišli su na neku farmu u Vojvodini. Izvedu kravu napolje, a ona pošto nikada nije izašla iz boksa, ne može da hoda, noge kao makarone. Nije dolazilo u obzir da dete priđe i pomazi je. Izgubili su dan jer su morali da nađu životinju koja provodi svoje dane u prirodi.
Mislim da će sve biti gore gore iako nam je tehnologija pruža mogućnosti da čuvamo prirodu. Nismo neki čuvari iako nam tehnologija pruža mogućnosti da čuvamo nas lovaca. Nama je u interesu da ima srna u šumi, a sve druge ljude baš briga da li ih ima. Nisu ih ni videli nikada.
Intervju vodila: Nevena Đukić
Ceo intervju možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST jun-avgust 2019.
Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić poželeo je juče rudarima, na centralnoj svečanosti obeležavanja Dana rudara u Boru, da rade bezbedno i ocenio da se u Srbiji uslovi rada i standarda za rudare stalno poboljšavaju.
Antić je rekao da u Srbiji postoji 220 eksploatacionih polja, 140 istražnih polja i više od 22.000 rudara i dodao da je učešće ove grane u BDP-u Srbije povećano i sada iznosi više od dva odsto.
On je ocenio da je 2019. godina uspešna u svim rudarskim granama, uz napomenu da je proizvodnja uglja u Srbiji veća četiri odsto nego prošle godine.
Aleksandar Antić je naveo da kompanija Srbija Ziđin koper ima jako dobre rezultate i da su ispunjena sva očekivanja iz vremena kada je kineska kompanija preuzela RTB Bor.
On je istakao i da će proizvodnja katodnog bakra ove godine biti veća za 26 odsto u odnosu na prošlogodišnji rezultat.
Ministar je izrazio očekivanje da će rudnik Čukaru Peki sa eksploatacijom početi 2021. ili 2022. godine, kao i da će kompanija „Rio Tinto” ubrzati početak eksploatacije jadarita u Zapadnoj Srbiji.
Stariji potpredsednik Ziđin grupe i predsednik Nadzornog odbora Ziđina u Srbiji Džordž Fang istakao je sjajnu stogodišnju tradiciju rudarstva u Boru.
On je iskazao zahvalnost rudarima, a posebno njihovim porodicama, na uloženom trudu i postignutim rezultatima, kao i očekivanje da će za godinu dana rezultati biti još bolji.
Generalni direktor Ziđin Srbija Long Ji je istakao da je u ovoj godini kompanija primila 280 novih radnika i najavio da će biti novih radnih mesta.
Takođe, kako je dodao, u drugoj polovini ove godine planirano je i povećanje količine prerade, što će doprineti još boljim poslovnim rezultatima kompanije.
Ji je najavio i da će uskoro biti završeni projekti na osnovu čije implementacije će biti smanjena količina sumpora.
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
