Home Blog Page 8

Ministarstvo spremno da odustane od proširenja i modernizacije deponije „Duboko“

Foto-ilustracija: Pixabay (vkingxl)

Ministarstvo zaštite životne sredine spremno je da odustane od projekta proširenja i modernizacije regionalne deponije „Duboko“ u Užicu, nakon što je ta lokalna samouprava odlučila da zatvori deponiju, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Prema rečima ministarke zaštite životne sredine, Irene Vujović, realizacija ovog projekta osigurala bi upravljanje otpadom po najsavremenijim standardima za više od 300.000 stanovnika. Međutim, usled kontinuiranog nezadovoljstva građana okupljenih u različitim udruženjima, koje je juče preraslo i u fizički obračun, realizacija projekta će biti obustavljena.

Foto: Grad Užice

„Država je za regionalni centar ‘Duboko’ u Užicu obezbedila više od 30 miliona evra, ali s obzirom da izostaje saglasnost osnivača regionalnog centra – devet gradova i opština koji ka njemu gravitiraju, kao i građana, Ministarstvo će obustaviti projekat. Spremni smo da podržimo tu njihovu odluku, iako bi planiranim ulaganjem problem neadekvatnog odlaganja otpada bio bi rešen za devet lokalnih samouprava za najmanje 20 narednih godina. Rezervisana sredstva još nisu dodeljena i u narednom periodu donećemo odluku o njihovom preusmeravanju u izgradnju savremene zelene infrastrukture u nekom od drugih regiona u Srbiji. Ovakva investicija je neophodna svim regionima, a biće realizovana tamo gde postoji saglasnost jedinica lokalne samouprave i volja građana“, rekla je Vujović.

Grad Užice će ubuduće otpad sa svoje teritorije odlagati na regionalnoj sanitarnoj deponiji u Lapovu. Zbog obustave projekta proširenja, stabilizacije i modernizacije Regionalnog centra „Duboko“, ministarka Vujović naglasila je da su i sve opštine osnivači ovog regionalnog centra – Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Požega, Čajetina, Čačak, Ivanjica i Lučani – u obavezi da obezbede alternativnu sanitarnu lokaciju za odlaganje otpada.

„Ministarstvo će podržati svaku odluku Regionalnog centra ‘Duboko’ formiranog davne 2005. godine ukoliko je ista odgovorna prema građanima. Apsolutno nećemo tolerisati stvaranje novih nesanitarnih deponija na njihovim teritorijama, već samo odgovorno odlaganje otpada po savremenim standardima na nekoj od sanitarnih lokacija“, poručila je Vujović.

Pročitajte još:

Aktivisti traže zatvaranje deponije

Podsećamo, građani iz udruženja „Da ne dišemo Duboko“ od jutros su blokirali deponovanje smeća iz Užica na regionalnoj deponiji „Duboko“, javlja RTS.

Nakon požara u maju, članovi udruženja zahtevaju zatvaranje i rekultivaciju deponije, a od avgusta blokiraju odlaganje otpada iz opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga i grada Čačka.

Usled neuspešnih pregovora, gradonačelnica Užica najavila je zahtev za obustavu proširenja deponije i saopštila da će otpad iz Užica biti transportovan u Lapovo, što će povećati troškove za građane.

Energetski portal

Subvencionisana cena goriva za poljoprivrednike u nekoliko koraka

Foto-ilustracija: Unsplash (Scott Goodwill)

Svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima omogućiće se da ostvare na subvencionisanu cenu dizela od 179 dinara po litru, uz mogućnost produžetka ove akcije ukoliko tržišne okolnosti to budu dozvoljavale.

Ovu odluku doneli su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Naftna industrije Srbije, kako bi izašli u susret poljoprivrednim proizvođačima.

Kako je navedeno, jedini uslov za korišćenje ove akcije jeste da registrovana poljoprivredna gazdinstva poseduju agro karticu, koju sada jednostavno i brzo mogu da dobiju uz pomoć nove digitalizovane „NIS Agro kartica“ mobilne aplikacije.

“NIS Agro kartica” program lojalnosti omogućio je svojim novim članovima da za svega nekoliko minuta dođu do svih sjajnih benefita koje ovaj program pruža. To je moguće zahvaljujući novom načinu podnošenja zahteva za registraciju u program, koji se sprovodi potpuno onlajn i ne zahteva fizičku dokumentaciju i odlazak na benzinsku stanicu.

Novi članovi mogu se priključiti “NIS Agro kartica” programu lojalnosti kroz nekoliko jednostavnih koraka. Prvo je potrebno da se pristupi sajtu za registraciju na linku koji je dostupan ovde. Zatim, potrebno je da se unese broj poljoprivrednog gazdinstva i broj mobilnog telefona, a potom da se prate ostali navedeni koraci unutar veb sajta. Na kraju, treba da se instalira “NIS Agro kartica” mobilna aplikacija i da se izvrši registracija u njoj.

Korišćenjem mobilne aplikacije poljoprivredni proizvođači ne samo da ostvaruju uštede na gorivu, već imaju i 20 odsto popusta na Drive Cafe kafu i tople napitke, popust od 10 din/kg na plinske boce, kao i popust od  pet odsto na odabrana Nisotec ulja i maziva.

Pročitajte još:

Ovo je dobra vest i za sve korisnike koji su već podneli zahtev koji se trenutno nalazi u statusu obrade. Na ovaj način mogu ponovo poslati zahtev i pristupiti programu u znatno kraćem vremenskom roku.

Foto-ilustracija: Unsplash (James Baltz)

,,Naglašavamo da su poljoprivredne savetodavne i stručne službe širom Srbije na raspolaganju za pomoć i podršku poljoprivrednim proizvođačima u procesu preuzimanja pomenute mobilne aplikacije i podnošenja zahteva za NIS Agro karticu. Kontakte svih PSS službi možete pronaći ovde’’, navodi se na sajtu Ministarstva.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ovom prilikom podseća na to da je Uredbom o ograničenju visine cena derivata nafte, koja je doneta na sednici Vlade Srbije 26. jula 2024. godine i koja važi šest meseci od dana stupanja na snagu, propisano da sva poljoprivredna gazdinstva, koja imaju površine upisane u Registru poljoprivrednih gazdinstava na dan 1. april 2024. godine i zasejane, odnosno zasađene površine obradivog poljoprivrednog zemljišta pod odgovarajućom biljnom kulturom do količina potrebnih za obradu, mogu da, uz upotrebu kartica izdatih registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, kupuju derivat EVRO DIZEL po maksimalnoj maloprodajnoj ceni od 179 dinara po litru u maksimalnoj količini do 100 litara po hektaru, a najviše do 100 hektara.

Nezavisno od te Uredbe, koja je i dalje na snazi, a usled povoljnih tržišnih okolnosti, Naftna industrija Srbije je, u skladu sa dogovorom sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivede, izašla u susret poljoprivrednicima na način da se do 10. novembra omogući SVIM poljoprivrednim gazdinstvima, a ne samo onim koja imaju površine upisane u Registru poljoprivrednih gazdinstava na dan 1. april 2024. godine, da kupuju derivat EVRO DIZEL po maksimalnoj maloprodajnoj ceni od 179 dinara po litru.

Energetski portal

Aktivisti ne dozvoljavaju deponovanje smeća ni iz Užica, traže da se zatvori „Duboko“

Foto-ilustracija: Pixabay

Problemi sa Regionalnom deponijom „Duboko“, koju je do požara u maju koristilo devet gradova i opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga, i dalje traju. Od jutros, građani okupljeni u udruženje „Da ne dišemo Duboko“, ne dozvoljavaju ni deponovanje smeća iz Užica.

Od majskog požara, članovi udruženja traže da se deponija „Duboko“ zatvori i rekultiviše. Od avgusta blokiraju deponovanje smeća na nju, iz sedam opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga i grada Čačka, a od jutros i iz Užica.

,,Došli smo do toga da već dve godine nemaju upotrebne dozvole. Oni pričaju o sanaciji, isti ti ljudi koji su šest godina upravljali deponijom, da će nakon sanacije biti blagostanje“, kaže Jovan Topalović iz udruženja „Da ne dišemo Duboko“.

Pročitajte još:

Nakon neuspelih pregovora sa građanima, okupljenim u udruženje „Da ne dišemo Duboko“, gradonačelnica Užica je saopštila da će tražiti od Vlade i nadležnog Ministarstva da obustave realiziciju projekta proširenja tela deponije, jer, blokadom deponije, građani su pokazali da to ne žele.

Smeće iz Užica transportovaće se u Lapovo, što će uticati i na cenu koju će plaćati građani, dodala je gradonačelnica.

Osnivači regionalne deponije „Duboko“ u međuvremenu su morali da nađu alternativna rešenja za deponovanje smeća, što su aktivisti „Da ne dišemo Duboko“ tražili i od Užičana, ne odustajući od zahteva i blokade prilaza deponiji.

Izvor: RTS

Potreban novi investicioni pravac Evrope u transformaciji transporta

Foto-ilustracija: Unsplash (stephen-dawson)

Evropa je na prekretnici kada je reč o transformaciji transportnog sektora. Sa jedne strane je postizanje neutralnosti u emisijama ugljenika do 2050. godine, a sa druge strane su investicije.

Kako bi zaista ostvarila zadate ciljeve, Evropa mora radikalno promeniti način investiranja, odustajući od tradicionalne infrastrukture, ulaganja u auto-puteve i slično, i okrenuti se podršci zelenim tehnologijama. Ovakav korak je neophodan za dekarbonizaciju drumskog saobraćaja, ali i za očuvanje globalne konkurentnosti Evrope, o kojoj smo dosta pisali prethodnih dana nakon što je najavljeno gašenje tri VW fabrike automobila, a naročito nakon izglasavanja tarifa na uvoz električnih automobila iz Kine u cilju zaštite domaće industrije. Ipak, ovakva odluka plaši jedan broj zemalja i komapnija zbog mogućih trgovinskih previranja, s obzirom da se mnoge druge tehnologije, poput solarnih zelenih tehnologija, uvoze upravo iz Kine u EU.

Kada je u pitanju isključivo elektromobilnost, prema najnovijoj studiji organizacije Transport & Environment (T&E), Evropa bi trebalo da investira 39 milijardi evra javnih sredstava godišnje kako bi podržala prelazak na zelenu infrastrukturu, uključujući pre svega mrežu punjača i električne automobile.

Pročitajte još:

Studija T&E ističe da bi javna podrška za električna vozila, zelena goriva, proizvodnju baterija i infrastrukturu za punjenje mogla osloboditi značajna privatna ulaganja.

Foto-ilustracija: Unsplash (markus-spiske)

Najveći deo ulaganja, preko 85 odsto išao bi, kao što i sad ide, u proizvodnju zelene transportne tehnologije, i to od strane investitora, ali procena govori da će najkapitalnijim industrijama biti potrebna i javna ulaganja.  Т&Е procenjuje ove investicije na 39 milijardi evra godišnje koje bi pomogle u ostvarivanju ciljeva do 2030. godine što je kako navode manje od 42 milijarde evra koje evropske vlade trenutno daju za automobile na fosilna goriva.

U odgovoru na globalnu konkurenciju, posebno iz Kine, T&E predlaže osnivanje EU fonda za baterije sa podrškom od 25 milijardi evra. Ovaj fond bi omogućio stvaranje lokalne proizvodnje baterija, pristup ključnim materijalima i smanjenje investicionih rizika, što je ključno za očuvanje konkurentnosti evropske industrije u proizvodnji ključnih komponenti kao što su katode.

Iako su e-goriva za avione i brodove trenutno skupa i u ranim fazama razvoja, T&E naglašava potrebu za 86 milijardi evra kapitalnih investicija do 2030. godine za njihovu proizvodnju u Evropi. Predlaže se da vlade obezbede trećinu ovog finansiranja putem garancija i zajmova kako bi se smanjili rizici za privatne investitore.

Velike javne investicije su potrebne za modernizaciju energetske infrastrukture kako bi se podržala dodatna potražnja električnih vozila. T&E apeluje na vlade da udvostruče svoje trenutne investicije u energetske mreže, ciljajući 67 milijardi evra godišnje do 2050. što bi se delom moglo kompenzovati smanjenjem izdataka za izgradnju auto-puteva za koje evropske vlade trenutno izdvajaju preko 60 milijardi.

Energetski portal

Održan Dijalog o klimatskim promenama 2024

Foto: Jakov Simović

Uoči ovogodišnje globalne konferencije UN-a o klimatskim promenama – COP29, u Azerbejdžanu, održan je četvrti ,,Dijalog o klimatskim promanama – Treća generacija klimtskih ambicija’’. Događaj je organizovan u Sava Centru u saradnji Ministarstva zaštite životne sredine, Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Učesnici događaja razgovarali su o tome kako da Srbija dodatno smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i prilagodi se novoj klimatskoj realnosti kako bi postala otpornija na klimatske promene, a da ujedno zelenu tranziciju iskoristi za dalji razvoj privrede i društva. O ovim temama razgovaralo se u svetlu zvaničnih podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji pokazuju da je leto 2024. godine najtoplije u Srbiji od početka merenja sa prosečnom temperaturom koja je bila viša za 3oC.

U Dijalogu su učestvovali predstavnici i predstavnice nadležnih ministarstava u Vladi Srbije, međunarodnih razvojnih partnera, domaćih i međunarodnih finansijskih institucija, privrede, kao i agencija UN-a u Srbiji.

Foto: EP

Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine, istakla je da pocene pokazuju da se Srbija zagreva više i brže od globalnog proseka. Ukoliko se na globanom nivou ne budu preduzele ambiciozne akcije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, do kraja veka može da se očekuje povećanje temperature za čak 5,8 oC u našoj zemlji.

Prema njenim rečima, Srbija je izuzetno ranjiva na promene klime, a Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove definiše 25 prioritetnih mera koje su neophodne da bi se smanjili budući gubici i unapredila spremnost društva na klimatske rizike, posebno u sektoru poljoprivrede, gde su štete u prethodnim godinama bile izrazito visoke.

Kako je navela, od 2000. godine, minimalne materijalne štete i gubici koji su nastali kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji, procenjeni su na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorne za više od 70 odsto.

Pročitajte još:

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, poručila je da EU nastavlja da podržava sprovođenje Zelene agende, kako bi pomogla Srbiji da odgovori na klimatske promene i dekarbonizuje privredu, navodi se u izveštaju UNDP-a.

„Podržavamo unapređenje zakonodavnog okvira i javnih politika, ulažemo u unapređenje veština ljudi i u inovacije malih i srednjih preduzeća koje doprinose pravednoj zelenoj tranziciji, kao i u smanjenje emisija u oblasti energetike, saobraćaja i poljoprivrede prelaskom na obnovljive izvore energije, poboljšanjem energetske efikasnosti i podsticanjem održive poljoprivrede“, istakla je Halačeva i dodala da će, zahvaljujući Zelenom dogovoru, EU ispuniti cilj da do 2030. godine smanji svoje neto emisije GHG za najmanje 55 odsto u poređenju sa nivoima iz 1990.

Kako se navodi u Izveštaju UNDP-a, na Dijalogu je bilo reči o tome kako unapređenje javnih politika može da doprinese prilagođavanju Srbije na klimatske promene i većoj upotrebi obnovljivih izvora energije za koje u zemlji postoji potencijal, poput geotermalne energije i biometana.

„Postavili smo kao cilj da do 2030. skoro svaki drugi megavat-sat bude proizveden iz obnovljivih izvora. Do tada će na mrežu biti dodato ukupno oko 3,5 GW novih kapaciteta iz OIE, iz javnih i privatnih investicija. Zajedno sa značajnim povećanjem energetske efikasnosti u domaćinstvima i javnim objektima, do kraja decenije emisije štetnih gasova treba da budu 40,3 odsto manje nego 1990“, rekla je Jovana Joksimović, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju i EU integracije.

Ona je navela da će, zahvaljući završenim postrojenjima za odsumporavanje u TE Kostolac B i u Tentu A, te nakon izgradnje istog postrojenja za Tent B, više od 90 odsto termo-kapaciteta u Srbiji biti potpuno ekološki prihvatljivo na nivou evropskih standarda, što znači i bolji kvalitet vazduha.

Foto: EP

Kako se istakla državna sekretarka Dokić, važno je kako se sprovode mere adaptacije na klimatske promene, odnosno ne smemo da koristimo značajno više energije kako bismo se prilagodili. Kao primer navela je veću potrošnju električne energije tokom letnjeg perioda zbog korišćenja rashladnih uređaja. Kao još jedan sektor koji mnogo trpi zbog klimatskih promena, država sekretarka je navela turizam, naročito tokom zimskih dana. Kao primer navela je sve češće periode bez snega na planinama, zbog čega se proizvodi veštački sneg čime se ponovo troši mnogo energije.

Zbog toga je, kako je navela, kroz sam program adaptacije predviđena uredba kojom će se videti na koji način se implementiraju sve ove mere.

U posebnom fokusu Dijaloga je bilo pitanje obezbeđivanja stabilnih izvora finansiranja za sprovođenje zelene tranzicije, kako bi privreda nastavila da raste uz očuvanje životne sredine i unapređenje kvaliteta života građana i građanki.

Dijalog je organizovan uoči 29. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN-a o promeni klime – COP 29, koja se održava od 11. do 22. novembra u Bakuu. U fokusu ovogodišnje konferencije će biti zajednički napori država za ograničavanje globalnog zagrevanja i prilagođavanje uticaju klimatskih promena, kao i obezbeđivanje finansiranja za ostvarenje ovih ciljeva.

Energetski portal

IEA: Primena čiste energije beleži rast, ali sa velikim regionalnim razlikama

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Najnoviji izveštaj Međunarodne agencije za energetiku (IEA) otkriva da globalna primena tehnologija čiste energije nastavlja da raste, premda je taj napredak neujednačen u različitim regionima sveta.

U izveštaju za prvu polovinu 2024. godine, koji analizira ključne tehnologije čiste energije i njihove uticaje na energetska tržišta, istaknuto je da je solarna energija lider u rastu, s povećanjem kapaciteta od 36 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Električni automobili su takođe u porastu, s globalnom prodajom od sedam miliona vozila, što predstavlja rast od 25 odsto.

Kina prednjači u globalnom prelazu na čistu energiju, sa skoro 45 odsto učešća električnih vozila u prodaji novih automobila, a taj broj je premašio 50 odsto u poslednjim mesecima. U zemljama u razvoju, prodaja električnih vozila se udvostručila u odnosu na prošlu godinu.

Dodatni solarni fotonaponski kapaciteti u Indiji porasli su za 90 odsto u prvih šest meseci ove godine, a za više od 30 odsto u Kini u istom periodu.

Pročitajte još:

Ipak, u nekim evropskim zemljama napredak je usporen. Prodaja toplotnih pumpi u Evropi je pala za 50 odsto, a prodaja električnih automobila porasla je za svega tri odsto. Nemačka beleži posebno spor rast, što je delimično kompenzovano povećanjem u Ujedinjenom Kraljevstvu, Belgiji i Holandiji.

IEA takođe izveštava o padu cena opreme za čistu energiju, što podržava dalji rast obnovljivih izvora. U prvoj polovini 2024. godine cene solarne opreme smanjene su za 20 odsto, dok su cene baterijskih skladišta pale za 10 odsto. Ovaj trend je omogućio domaćinstvima i komercijalnim korisnicima da ostvare uštede na računima za struju.

Praćenje emisija CO₂ u realnom vremenu pokazuje da su ukupne emisije iz energetskog sektora u zemljama obuhvaćenim analizom za više od jedan odsto niže nego prošle godine. U EU, proizvodnja energije iz uglja i gasa opala je na rekordno niske nivoe, sa vetrom i solarnom energijom koji čine 30 odsto ukupne proizvodnje.

Izveštaj naglašava da i pored opadanja cena, podržavajuće politike ostaju ključne za postizanje ciljeva energetske tranzicije, posebno kroz ulaganja u infrastrukturu kao što su električne mreže i mreže za punjenje električnih vozila.

Energetski portal

Udruženje OIE Srbija objavilo vodič za investitore – Srbija bi uskoro mogla dostići 1 GW OIE

Foto-ilustracija: Unsplash (vadym-alyekseyenko)

Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije objavljuje vodič za investitore pod nazivom “RES Serbia Guidebook for Investors in Renewables in Serbia” koji je napravljen uz tehničku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Vodič je namenjen investitorima OIE projekata, sa ciljem da pruži uvid u trenutno dostupne informacije, sa fokusom na srpsko zakonodavstvo, zaštitu životne sredine, postupak izdavanja dozvola, izvore finansiranja, kao i sisteme podsticaja.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Autori vodiča su dr Nenad Jovanović, viši konsultant za energetsko modeliranje u kompaniji Mott MacDonald i Predrag Vidaković, osnivač advokatske kancelarije Vidaković.

Tokom finaliziranja ovog vodiča, od četiri projekta vetroparka koja su bila uspešna na aukcijama, dva su počela sa izgradnjom, a jedan je potpisao ugovor o finansiranju, dok su svi pobednici aukcija iz oblasti solara izgradili svoje projekte i pustili ih u rad. Uključujući trenutno operativne elektrane, čini se da je dostizanje granice od 1 GW u bliskoj budućnosti moguće, navodi OIE Srbija.

Pročitajte još:

Pored sveopšteg pregleda regulativa u Republici Srbiji, vodič se sastoji od sledećih osam celina:

– Generalni pregled projekata vetra i sunca

– Biznis model, sa osvrtom na finansije

– Razvoj, projekti u svim fazama

– Izgradnja

– Operativni rad

– Lista zakona i podzakonskih akata

– Lista institucionalnih stejkholdera i njihova uloga

– Pregled poreza u Srbiji

Udruženje OIE Srbija zahvaljuje EBRD za podršku u izradi ovog putokaza koji bi novim investitorima trebalo da ukaže na kompleksnost razvoja OIE projekata u Srbiji, pomogne im u razumevanju regulative i procedura, kao i potrebu da sagledaju tržišne prilike, investicioni ambijent i kompletnu regulativu.

Energetski portal

Gradnja biciklističkih staza iz evropskih fondova

Foto-ilustracija: Unsplash (Alisa Anton)

Kroz treći projekat izgradnje staza za dvotočkaše Subotica će dobiti dodatnih četiri kilometra staze, što doprinosi i promociji turističke ponude ali i biciklizma.

Foto-ilustracija: Unsplash (gemma-evans)

Izgradnja biciklističkih staza u Subotici i okolini nastavlja se ove i naredne godine iz prekograničnih fondova Evropske unije. Kroz projekat „Opti bajk 3” do 2026. godine, do kraja projekta, biće izgrađeno ukupno 4.226 metara biciklističke staze, i to 2,8 kilometara između naselja Bački Vinogradi i Hajdukovo do Malih Pijaca, zatim sela u opštini Kanjiža, te na Kanjiškom putu na Paliću. O detaljima ovog projekta govorio je Daniel Đivanović, predsednik Skupštine grada, koji je izneo podatak da je ukupna vrednost ovog projekta 2,3 miliona evra, donacija Evropske unije iznosi 1,99 miliona evra, a od toga je za izgradnju staza u Subotici i okolini namenjeno 1,189 miliona evra. Grad Subotica, koja je obavezna da finansira 15 odsto vrednosti projekta sa naše strane, za ovo je izdvojila 209.000 evra.

Osim izgradnje biciklističke staze u dužini od preko 4,2 kilometra u sklopu ovog projekta, objasnio je Đivanović, biće postavljeno biciklističko stajalište sa interaktivnom tablom, tri servisne tačke za bicikliste i dva brojača biciklista. Istovremeno, biće urađena i mobila aplikacija za bicikliste sa podacima o turističkoj ponudi regiona, a projekat će biti promovisan i putem nekoliko manifestacija sa ciljem da se široj javnosti predstavi turistička ponuda, ali i biciklizam kao način života.

Pročitajte još:

S obzirom na to da je reč o prekograničnom projektu, partner Subotici je mađarski grad Tompa, gde je u planu izgradnja biciklističke staze u dužini od 1.553 metra uz regionalni put broj 53. Takođe će i tamo biti postavljeno biciklističko stajalište sa interaktivnom tablom, dve servisne tačke za bicikliste i dva brojača biciklista.

Do početka projekta pre nekoliko godina „Opti bajk” Subotica je imala 25 kilometara izgrađenih biciklističkih staza, a nakon okončanja projekta „Opti bajk 3” dobiće još 13 kilometara staza za dvotočkaše u koje je Evropska unija uložila preko dva miliona evra, podsetio je Akoš Ujhelji, republički poslanik SVM-a i projekt menadžer ove investicije. Izneo je podatak da je u prvom projektu izgrađeno 7,9 kilometara biciklističke staze prema graničnim prelazima Bački Vinograd i Kelebija, kada je Subotica dobila 688.000 evra u projektu ukupne vrednosti od 2,5 miliona evra. Tokom nastavka kroz „Opti bajk 2” izgrađeno je kilometar i po staze u vrednosti od 200.000 evra.

Izgradnja biciklističkih staza ima višestruki značaj: staze oko Subotice uključuju se u međunarodnu biciklističku rutu „EvroVelo 13”, koja kreće od obala severne Evrope i proteže se sve do Crnog mora. Prolazi i kroz Mađarsku i Srbiju, što je prilika da biciklisti istraže prirodne lepote ovog regiona, ali i upoznaju njegovu istorijsku, graditeljsku i kulturnu baštinu. Povezivanje prostranstva Evrope biciklističkim stazama ima za cilj upoznavanje njenih predela, promociju turizma i biciklističkog sporta. Izgradnjom staza u našem regionu istovremeno pojednostavljuje se i ubrzava i prekogranični saobraćaj koji najviše koristi lokalno stanovništvo.

Izvor: Politika

Niš leži na geotermalnom jezeru velikom oko 60 kvadratnih kilometara

Photo-illustration: Pixabay

Prema studiji koju je niška Gradska toplana radila u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom, ispod Niša se na dubini od 1.200 metara nalazi geotermalno jezero površine 61 kvadratni kilometar, navodi Predrag Milačić, direktor Toplane.

Kako bi se ovo potvrdilo potrebno je uraditi istražnu bušotinu, a Milačić očekuje da za to dobiju finansijsku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj.

“Očekivane temperature vode su od 57 do 71 stepen celzijusa. Ukoliko se ta istražna bušotina pokaže da je tačna ta studija i ta pretpostavka, onda ta voda može biti iskorišćena i za proizvodnju toplotne energije, ali i za poljoprivredu, za čitav niz plastenika, za spa-centre i medicinske svrhe. To je jedna ozbiljna razvojna šansa Niša, pogotovo u severnom delu i u čijoj blizini se planiraju nova naselja i širenje grada”, ističe direktor niške Toplane.

Izvor bušotina bi se radila kod železničke stanice u Donjem Matejevcu, a ponor bušotina u blizini Somborskog bulevara.

“Trenutno se radi detaljna studija izvodljivosti koja bi trebalo da se završi projektnom dokumentacijom, kako bi moglo da se pristupi postupku nabavke. Očekivana vrednost izgradnje postrojenja je 13,5 miliona evra i to postrojenje će na godišnjem nivou da smanji emisiju ugljen-dioksida za 1.200 tona godišnje”, rekao je Milačić.

Pročitajte još:

Objašnjava da je ideja da toplotna pumpa koristi vodu iz reke Nišave.

“U prvoj fazi će ona koristiti vodu reku Nišave, ali taj projekat će biti potpuno zelen kada budemo proizvodili električnu energiju za postojenje iz solarnih panela. Već je u planu projektovanje solarnog polja koje bi se nalazilo na ovoj lokaciji koje bi obezbedilo struju za napajanje te toplotne pumpe”, objašnjava Milačić.

Još jedan projekat koji je u planu vezan je za korišćenje budućeg postojenja za preradu otpadnih voda. Kako objašnjava direktor Toplane ideja je da se koristi prečišćena uz pomoć toplotne pumpe velikog kapaciteta i da se time greje i buduće naselja koje treba da bude izgrađeno da području starog Vulkana.

Izvor: Južne vesti

Gde se održava COP29 i kakve dileme donosi?

Foto-ilustracija: Unsplash (dario-daniel-silva)
Foto-ilustracija: Unsplash (spaceview)

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2024. godine održaće se u Azerbejdžanu. Od 11. do 22. novembra na stadionu u Bakuu vodiće se globalni dijalog o klimatskim planovima.

Prethodni COP28 trajao je od 30. novembra do 13. decembra 2023. godine u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tada je bilo kritika usmernih na izbor lokacije za održavanje samita, s obzirom da se dijalog vodio u zemlji koja je na vrhu liste najvećih proizvođača nafte. Iste kritike javljaju se i ove godine. Mesto održavanja i teme o kojima će se razgovarati, za određene grupe i organizacije predstavljaju nespoj.

Iako Azerbejdžan ima plan za smanjenje emisija gasova staklene bašte za 40 odsto do 2050. godine, kao i da zelena energija dostigne 30 odsto energetskog miksa do 2030. godine, ipak se ne može zanemariti činjenica da zemlja raspolaže izuzetnim prirodnim bogatstvima, posebno u oblasti nafte i prirodnog gasa.

Nafta se proizvodi kako na kopnu, tako i na moru u Kaspijskom moru. Najveće naftno polje  nalazi se oko 100 km istočno od Bakua i obuhvata niz rezervoara koji se prostiru na dubinama između 2000 i 3500 metara ispod morskog dna Kaspijskog mora.

Pročitajte još:

Pored nafte, Azerbejdžan poseduje i značajne rezerve prirodnog gasa, za šta se očekuje da će se ekstrakcija nastaviti u narednim decenijama i to sa određenim povećanjima.

Ovako značajne rezerve fosilnih goriva stavljaju Azerbejdžan pred izazov: kako uskladiti ekonomski razvoj zasnovan na iskorišćavanju ovih resursa sa globalnim naporima za zaštitu klime i prelaskom na obnovljive izvore energije.

Međutim, Ujedinjeni Arapski Emirati, prošlogodišnji domaćin, planira povećanje proizvodnje fosilnih goriva u većoj meri, a isti slučaj je i sa domaćinom za COP30, Brazilom. Ekonomski ciljevi prete da slome poverenje u pregovore o klimi.

Neusklađenost između određenih energetskih politika i klimatskih ciljeva nekoliko zemalja domaćina postavila je pitanje o efikasnosti globalnih klimatskih pregovora.

Međunarodna zajednica, posebno zemlje koje su najviše pogođene klimatskim promenama, očekuju od domaćina da svojim primerom pokažu kako se mogu postići ambiciozni klimatski ciljevi, ali ostaje pitanje da li je to u ovim zemljama u potpunosti moguće.

Energetski portal

Zeleni izazovi Srbije

Foto-ilustracija: Pixabay (Stevan-Aksentijevic)
Foto-ilustracija: Pixabay (Jerzy-Górecki)

Energetska tranzicija u Srbiji je složen proces koji se odvija u okviru ekonomskih, političkih i tehnoloških izazova. Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom postavljeni su ciljevi, kao što je dostizanje udela obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije od 33,6 odsto do 2030. godine. S druge strane, Strategija razvoja energetike, predviđa da do 2050. godine domaći energetski sektor u najvećoj mogućoj meri bude ugljenično neutralan.

Međutim, Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole naglašava da ovi ciljevi pokazuju manjak ambicije i nisu u skladu s obavezama iz Pariskog klimatskog sporazuma, Zelene agende za Zapadni Balkan i Energetske zajednice. Nedostatak političke volje, spora implementacija zakona i velika zavisnost od uglja, koji čini 70 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji, dodatno otežavaju realizaciju ciljeva.

– Potrebno je ubrzati tranziciju ka obnovljivim izvorima energije kroz investicije u zelenu infrastrukturu i modernizaciju energetske mreže. Ključno je i povećanje energetske efikasnosti, što zahteva bolje programe podrške za domaćinstva i industriju. Prilagođavanje zakonskog okvira u skladu sa evropskim standardima takođe je neophodno kako bi se omogućio brži prelaz na čistu energiju. Napredak u ovom procesu je vidljiv, ali nedovoljan. Srbija koristi određene izvore obnovljive energije poput hidroenergije i izgradnje vetroparkova, ali taj proces treba ubrzati i obuhvatiti širu upotrebu solarne energije, pogotovo kroz podršku osnivanju energetskih zadruga koje uključuju čitave zajednice u proizvodnji energije i demokratizuju proces tranzicije sa uglja – ističe Pantić.

U FOKUSU:

Zagađenje i kvalitet vazduha

Zagađenje vazduha je ozbiljan problem u Srbiji, koja se i dalje smatra ekološkom crnom tačkom Evrope. Termoelektrane na ugalj značajno doprinose emisiji štetnih gasova, što negativno utiče na zdravlje građana i kvalitet životne sredine.

Foto-ilustracija: Pixabay (Erich Westendarp)

– Srbija mora uskladiti svoje propise sa EU standardima, što uključuje strože regulative za emisije, efikasniji monitoring zagađenja i sankcije za prekršaje. Neophodno je informisati građane o benefitima energetske tranzicije. Javne rasprave, poput trenutne o Strategiji razvoja energetike do 2030. godine, trebalo bi da budu sveobuhvatnije. Trend organizovanja javnih konsultacija u sezoni odmora nije u skladu sa načelima Arhuske konvencije koja se temelji na principima transparentnosti i učestvovanja javnosti u donošenju odluka o životnoj sredini – kaže Pantić i dodaje da je potrebno ulagati u razvoj zelenih tehnologija i otvaranje novih radnih mesta u sektoru obnovljivih izvora energije. Ovo bi istovremeno doprinelo ekonomskom razvoju i smanjenju zagađenja.

Prema najnovijim podacima, kvalitet vazduha u Srbiji se nije značajno poboljšao. Preko 20 gradova i aglomeracija, u kojima živi više od četiri miliona ljudi, suočava se sa prekomernim zagađenjem. Najveći emiteri zagađujućih materija su toplane i individualno grejanje, dok industrijski sektor i termoelektrane takođe doprinose emisijama PM2.5 i PM10 čestica.

– Prvi korak ka čistom vazduhu za sve napravljen je, doduše sa zakašnjenjem, krajem 2022. godine, kada je zvanično usvojen nacionalni Program zaštite vazduha sa Akcionim planom. Vizija navedena u ovom dokumentu je da građani Srbije do 2030. godine dišu čist vazduh, za šta je neophodno da se opredele značajna finansijska sredstva i sprovedu ambiciozne mere. Ključna mera je dodatna zamena postojećih grejnih tela u domaćinstvima novim uređajima koji su u skladu sa eko-dizajnom i toplotnim pumpama, za šta je potrebno obezbediti finansijske podsticaje, a gradovi koji su izdvojeni kao prioritet su: Kragujevac, Beograd, Niš, Valjevo i Užice – objašnjava naš sagovornik.

Foto-ilustracija: Unsplash (piet-keitel)

Čini se da su građani u sve većoj meri svesni problema sa zagađenjem vazduha i da je upravo njihov pritisak, u kombinaciji sa doprinosom koji daju mediji, organizacije civilnog društva, aktivisti i ekspertska zajednica, doveo do toga da u poslednjih par godina imamo nekog pomaka u politici zaštite vazduha, pa se fokus polako pomera sa pitanja merenja kvaliteta vazduha, na mere za čist vazduh.

U svim promenama stav i mišljenje mladih mogu biti od velike važnosti. Istraživanja koja su sproveli Krovna organizacija mladih Srbije i UNICEF kroz U-Report anketu, kao i studija WWF Adria „Zarobljeni potencijal mladih u donošenju odluka“ ukazuju na to da su mladi u Srbiji zabrinuti i zainteresovani za pitanja životne sredine. Zaštita životne sredine prepoznata je kao jedna od tri najvažnije oblasti u današnjem društvu. Iako su mladi svesni problema i lošeg stanja životne sredine, često su nedovoljno informisani o međunarodnim sporazumima i pravednoj energetskoj tranziciji. Česte su kritike na obrazovni sistem u kojima mladi često negoduju nedovoljnu posvećenost temi životne sredine u školskom programu. Edukacija mladih o pravednoj energetskoj tranziciji treba da se odvija kroz kanale komunikacije koji su njima bliski, kao što su društvene mreže (Instagram, TikTok i dr.), uz korišćenje jezika prilagođenog ovoj ciljnoj grupi.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  ENERGETSKA TRANZICIJA

Poziv za Drugi Ciklus Podrške ,,Zajedno za Zaštićena Područja“

Foto-ilustracija: Unsplash (Marcin Jozwiak)

Mladi istraživači Srbije, u okviru petogodišnjeg projekta ,,Zajedno za životnu sredinu“, objavljuju otvaranje prijava za drugi ciklus podrške upravljačima zaštićenih područja. Program je usmeren ka unapređenju transparentnosti, komunikacije, i saradnje između upravljača zaštićenih područja i lokalnih zajednica.

Foto-ilustracija: Unsplash (Kalen Emsley)

Prvi ciklus programa je već pokazao izuzetne rezultate na primerima Javnog preduzeća ,,Nacionalni park Tara“ i Turističke organizacije Sjenice. Cilj je da se nastavi sa ovim trendom, podižući standarde u upravljanju zaštićenim područjima kroz podršku projektima koji promovišu transparentnost i aktivno uključivanje građana.

Program je otvoren za sve upravljače zaštićenih područja unutar Srbije koji mogu predstaviti projekte fokusirane na unapređenje i očuvanje prirode. Projekti treba da se realizuju unutar pet meseci, od potpisivanja ugovora do sredine leta 2025. godine.

Podržavaju se raznovrsne aktivnosti, uključujući:

  • Unapređenje digitalnih alata za komunikaciju (web sajtovi, platforme, aplikacije) i unapređenje fizičke infrastrukture za komunikaciju 
  • Kampanje podizanja svesti građana o potrebi saradnje na zaštite prirode, očuvanju vrsta i staništa
  • Obuke, radionice, debate i drugi javni događaji koji unapređuju razmenu informacija i saradnju između upravljača zaštićenih područja i građana, kao i organizacija edukativnih i volonterskih kampova, odnosno volonterskih akcija koje doprinose rešavanju konkretnog problema u zaštićenom području
  • Zajedničko sprovođenje mera zaštite sa građanima
  • Umrežavanje sa medijima (lokalne TV, radio, elektronski mediji) u svrhu redovnog obaveštavanja javnosti o radu upravljača zaštićenog područja
  • Izrada internih politika koje utiču na i regulišu transparentnost upravljača (npr. etički kodeks, strategija komunikacije, plan izveštavanja građanima i slično)

Za 2025. godinu, planirano je da se izdvoji 10.000 američkih dolara za podršku najmanje dva projekta, sa maksimalnim iznosom do 5.000 dolara po projektu.

Rok za podnošenje projektnih aplikacija je do 25. novembra 2024. godine do17:00h.

Proces prijave, svi detalji i uputstva mogu se pronaći na sajtu ,,Mladi istraživači Srbije“.

Energetski portal

EPS ugasio 106 blagajni za naplatu struje, nudi dodatni popust za slanje računa na mejl

Foto-ilustracija: Unsplash (nejc-soklic)

Od danas 106 blagajni EPS-a za naplatu računa za električnu energiju prestaje da radi. Privremeno do februara sledeće godine računi će moći da se plate samo na blagajnama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu. Jadranka Ristić, direktorka Direkcije za javno snabdevanje u EPS-u kaže za RTS da već 87 odsto potrošača izmiruje svoje obaveze preko portala „Uvid u račun“, poslovnih banaka, pošte ili drugih platnih institucija.

Foto-ilustracija: Unsplash (Recha Oktaviani)

U Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu gašanje blagajni za plaćanje računa je prolongirano zato što se tamo ostvaruje najveći broje transakcija. Reč je o samo jednoj šalter sali gde će blagajne prestati sa radom 1. februara 2025.godine.

Jadranka Ristić direktorka Direkcije za javno snabdevanje u Elektroprivredi Srbije kaže da potrošači preko apikacije i portala „Uvid u račun“ od pre godinu dana mogu brzo i lako da preuzumu i plate svoj račun za potrošenu električnu energiju.

Trenutno je registovano 640.000 potrošača. Novina za već postojeće i buduće korisnike aplikacije „Uvid u račun“ je da će narednih godinu dana, do 31. oktobra 2025. godine, na svaki račun koji plate ostvariti popust od 30 dinara, navodi Ristićeva.

Pročitajte još:

Kako napominje, dodatni popust od 50 dinara dobijaju svi koji se odluče da im račun stiže u elektronskom obliku, na mejl adresu.

Podseća da svi koji izmiruju svoje obaveze na vreme ostvaruju popust od pet odsto, a takvih potrošača je 65 odsto.

Iako ostaje da radi samo jedna šalter sala za Beograd, u poslovnici u Masarikovoj ulici, Ristićeva ne očekuje gužve budući da preko 87 odsto građana plaća svoj račun preko portala „Uvid u račun“, poslovnih banaka, pošte ili drugih platnih institucija.

,,Od 1. februara prestaju da rade sve blagajne u poslovnicama EPS-a, ali će građani na šalterima moći da dobiju sve informacije o računima, ugovorima i da podnose reklamacije“, kaže Ristićeva.

Radno vreme na šalterima ostaje kao i dosad, od ponedeljka do petka od 7 do 15 časova.

Ističe da su svi zaposleni koji su dosad radili na blagajnama obučeni i raspoređeni na druge poslove u vezi sa unapređenjem odnosa sa kupcima.

Kako je navela, naplata računa za struju je odlična kao i da građani i privreda redovno izmiruju svoje obaveze.

Više od 74.000 građana imaju status energetski ugroženih kupaca kojima se račun umanjuje u rasponu od 1.500 di 3.200 dinara.

Ristićeva poziva građane koji žele da ostvare takav status da se obrate svojim lokalnim samoupravama koja donosi rešenje o tome. Opštine zatim obaveštavaju EPS koji je dužan da sprovede tu odluku.

Izvor: RTS

Zeleni rast: 30 odsto regiona u svetu postiže ekonomski rast uz smanjenje emisija CO2

Photo-illustration: Pixabay

Sve više regiona u svetu uspeva da kombinuje ekonomski rast sa smanjenjem emisije ugljen-dioksida, pokazuju rezultati studije koju su obavili stručnjaci sa Instituta za istraživanje klimatskih uticaja u Potsdamu (PIK) u Nemačkoj. Analizom podataka iz 1.500 regiona tokom proteklih 30 godina, istraživači su utvrdili da je 30 odsto regiona uspelo da smanji emisije ugljen-dioksida uz očuvanje ekonomskog napretka.

„Otkrili smo da je 30 odsto regiona sa dostupnim podacima u potpunosti razdvojilo emisiju ugljen-dioksida od ekonomskog rasta. Regioni sa visokim prihodima i istorijom industrija sa velikim emisijama, kao i oni sa značajnim udelom sektora usluga i proizvodnje, bili su posebno uspešni u smanjenju emisija ugljen-dioksida, a da su pritom nastavili sa ekonomskim rastom,“ rekao je Anders Leverman, koautor studije.

Iako ovaj trend predstavlja značajan korak ka ciljevima Pariskog sporazuma, autori upozoravaju da trenutna stopa razdvajanja ekonomskog rasta i emisija ugljen-dioksida nije dovoljna za postizanje globalnog cilja neto-nulte emisije do 2050. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (ryan-searle)

Uspeh razdvajanja emisija od ekonomskog rasta dodatno je podstaknut akcijama koje se preduzimaju na lokalnom nivou. Marija Zioga, naučnica Instituta PIK i glavna autorka studije, istakla je da gradovi u Evropskoj uniji koji su primenili planove za ublažavanje klimatskih promena i regioni sa većom finansijskom podrškom za klimatske akcije pokazuju veće stope uspešnog razdvajanja.

„Evropa se u kontinuitetu izdvaja u odnosu na druge delove sveta, pri čemu mnogi njeni regioni beleže kontinuirani trend razdvajanja tokom poslednjih 20 godina. Suprotno tome, Severna Amerika i Azija beleže više oscilatornih obrazaca razdvajanja kroz decenije, ali postoji trend poboljšanja u poslednjoj deceniji,“ dodaje ona.

Pročitajte još:

Manje od polovine regiona će uspeti da postigne neto-nultu emisiju do 2050. godine

Istraživači su analizirali i ekonomske rezultate 1.500 subnacionalnih regiona, gde je zabeležen rast bruto regionalnog proizvoda (BRP) po glavi stanovnika, što obuhvata 85 odsto globalnih emisija. Kombinovanjem tih podataka s mrežnim informacijama o intenzitetima emisija ugljen-dioksida u proizvodnji tokom poslednjih 30 godina, otkrili su značajne globalne obrasce razdvajanja.

Stručnjaci su takođe procenili godinu u kojoj bi svaka regija mogla postići neto-nultu emisiju, posmatrajući prethodne trendove razdvajanja i njihov uticaj na emisije.

„Razvijene zemlje izgleda da će ispuniti ove ciljeve pre ostalih, ali ukupni nedavni trendovi nisu dovoljni za postizanje neto-nulte emisije do sredine veka u većini regiona,“ zaključuje koautor studije, Maks Koc.

On dodaje da, ukoliko se trenutne stope razdvajanja nastave, manje od polovine subnacionalnih regiona će uspeti da postigne neto-nultu emisiju ugljen-dioksida do 2050. godine. Zato je potrebno da sve nivoe vlasti pojačaju svoje napore, a razvijene zemlje bi trebalo da povećaju ulaganja u energetsku tranziciju u zemljama globalnog juga.

Milena Maglovski

Solarna energija i održivo poslovanje

Foto: MT-KOMEX

Značaj i neizbežnost energetske tranzicije, naročito u periodima energetske krize, postali su jasni mnogima u različitim društvenim i ekonomskim krugovima – od privrednika do verskih zajednica. Ovaj trend potvrđuje i kompanija MT-KOMEX, koja je dokazala svoju posvećenost obnovljivim izvorima energije kroz brojne projekte. Nakon izgradnje solarne elektrane od 50 kW manastiru Žiča, MT-KOMEX je potvrdio prethodnu tezu, tako što je realizovao još jedan projekat na jednom od najznačajnih srpskih manastira – Manasiji.

Pored toga, nizala je i svoje druge poduhvate, a mnogi od njih našli su se u Vojvodini, gde je kompanija nekoliko puta već dokazala zašto je lider na polju obnovljivih izvora energije. Jedan od značajnih projekata kompanije MT-KOMEX realizovan je u Kikindi, gde se koristi inovativno solarno rešenje. Projekat o kome je reč, realizovan je po sistemu „ključ u ruke“ i jedan je od pokazatelja strateške pozicije kompanije na tržištu obnovljivih izvora. Sistem „ključ u ruke“ uključuje sve faze izrade i puštanja u rad solarne elektrane, od projektovanja i isporuke do montaže i finalnog testiranja sistema.

U FOKUSU:

Ovaj pristup omogućava naručiocima, kao što je kompanija „Jaffa“, da dobiju potpuno funkcionalnu i operativnu solarnu elektranu. Ovakav način izrade čini ovaj model izuzetno privlačnim za kompanije koje teže brzoj energetskoj tranziciji, jer omogućava efikasnu i brzu adaptaciju na održive energetske prakse, smanjujući vreme i troškove potrebne za prelazak na obnovljive izvore energije. Solarna elektrana na zemlji, koja se nalazi u krugu fabrike „Banini“ u Kikindi, predstavlja primer efikasne upotrebe obnovljive energije. Za izgradnju su korišćeni visoko kvalitetni Canadian solarni paneli od 650 Wp, koji omogućavaju maksimalnu efikasnost u pretvaranju sunčeve svetlosti u električnu energiju.

Pored toga, upotreba Fronius Symo invertora od 20 kW doprinosi optimalnoj konverziji i distribuciji energije. Kada je reč o konstrukciji na koju su postavljeni paneli, izabran je turski proizvođač Kıraç Metal, što garantuje visoke standarde u izradi i postavljanju. Planirana godišnja proizvodnja ove solarne elektrane iznosi 780 MWh električne energije, što će značajno doprineti sigurnom i pouzdanom snabdevanju pogona fabrike. Pored toga, prelazak na zelenu energiju donosi i značajne ekološke koristi, očekuje se da će smanjenje emisije ugljen-dioksida iznositi 719 tona godišnje.

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-wilson)

Ova ušteda u emisiji CO2 ne samo da doprinosi očuvanju životne sredine, već i pomaže u ispunjavanju ciljeva održivog razvoja i klimatske neutralnosti. Solarna elektrana u Kikindi u procesu je priključenja i uskoro će steći status kupac-proizvođač. Ovaj status omogućavaće investitoru ne samo da proizvodi energiju za sopstvene potrebe, već i da viškove električne energije predaje u distributivni sistem po pomenutom principu, doprinoseći tako sopstvenoj energetskoj stabilnosti na duže staze.

Implementacijom zelenih projekata, lokalne zajednice dobijaju priliku za razvoj održivih i ekološki prihvatljivih energetskih rešenja, što dovodi do smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva i poboljšanja kvaliteta životne sredine naših gradova. Međutim, projekti kao što su ovaj, ipak šalju još jednu poruku, a to je značaj održivog poslovanja, koje se sve više primenjuje i u Srbiji, čemu svakodnevno svedoči kompanija MT-KOMEX. Stručni tim kompanije MT-KOMEX uvek je spreman da se upusti u nove izazove kada je reč o izgradnji solarnih elektrana. O tome svedoči i njihov portfolio od preko 200 izgrađenih solarnih elektrana čija ukupna instalisana snaga prelazi 140 MW. Dobro uigrani tim kompanije spreman je da odgovori na sve zahteve klijenata i uvek izgradi maksimalno efikasnu elektranu.

Priredila: Milica Vučković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala  ENERGETSKA TRANZICIJA

Dalekovodi duž Dunava bezbedniji za ptice

Foto-ilustracija: Unsplash (Janet)

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) je 3. oktobra, na obali Dunava u beogradskom restoranu Amfora, organizovalo skup „Predstavljanje sprovedenih mera na zaštiti ptica na dunavskom selidbenom koridoru“ u okviru LIFE Danube free sky projekta. Tom prilikom predstavljeni su rezultati trogodišnjeg istraživanja stradanja ptica od strujnog udara i sudara sa dalekovodima duž toka Dunava u Srbiji gde je zabeleženo 1.194 stradalih ptica. Kako bi se zaustavila dalja stradanja, u saradnji sa Elektrodistribucijom Srbije zaštićeno je 40km dalekovoda diverterima (preusmerivačima leta), a izolovano 576 stubova.

Električni stubovi, žice i objekti za transformaciju napona su odavno postali deo prirodnog staništa koje ptice koriste za odmor, osmatranje plena prilikom lova ili gnežđenje. Ove strukture predstavljaju ozbiljnu pretnju po ptice: elektrokucija (strujni udar) i kolizija (sudar sa dalekovodima) godišnje odnesu desetine miliona života širom sveta.

Zato je 2020. godine pokrenut projekat „LIFE Danube Free Sky“ sufinansiran iz LIFE programa Evropske unije u kojem učestvuje 15 partnera iz sedam podunavskih država (Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Srbija) sa ciljem da se istraži i spreči stradanje ptica od elektrokucije i kolizije duž Dunava koji brojne ptice, prilikom seoba, koriste kao migratorni koridor. U Srbiji, projekat realizuju Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Elektrodistribucija Srbije u okviru 9 Međunarodno zanačajnih područja za ptice koja se prostiru na prostoru dunavskog toka.

Pročitajte još:

U prvoj fazi projekta bilo je potrebno ustanoviti koje su trase i stubovi najopasniji: uz pomoć 22 angažovanih spoljnih saradnika obiđeno je 484 km srednjenaponskih dalekovoda i 6.094 srednjenaponskih stubova. Tokom narednih 15 meseci, te trase su obilažene, posmatrani su preleti ptica odnosno načini na koji ptice interaguju sa dalekovodima, prikupljane su informacije o tipovima stubova i konzola kako bi se razvili načini kasnije zaštite, a sve vreme su sakupljani podaci o stradanju ptica.

„Tokom trajanja terenskog rada ukupno je pronađeno 1.194 stradalih jedinki 57 različitih vrsta ptica. Najviše stradaju ptice iz porodice vrana: svrake, sive vrane, gačci, gavranovi, a za njima slede mišari, vetruške, čvorci, labudovi… Uzroci stradanja su u najvećem broju slučajeva bili nesumnjivi. Ukoliko ptica ima opekotine na nogama, kljunu, glavi ili perju radi se o elektrokuciji, a ukoliko se primećuju slomljeni vrat ili krilo i krv iz kljuna u pitanju je kolizija“, pojašnjava Mirjana Rankov, ornitološkinja Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Nakon što su ustanovljene najsmrtonosnije deonice, Elektrodistribucija Srbije je na 40 km dalekovoda postavila 3.340 divertera. Ovi diverteri imaju funkciju preusmerivača leta, pomeraju se i reflektuju svetlost tokom dana i svetle u mraku signalizirajući na taj način pticama da se na pravcu leta nalazi prepreka kako bi blagovremeno mogle da preusmere svoj let. Dodatno, na 576 najopasnijih stubova postavljeno je 1.454 izolacionih kapa koje će pticama omogućiti bezbedno sletanje, bez mogućnosti da svojim telom naprave kratak spoj i stradaju od strujnog udara.

Foto-ilustracija: Pixabay

Pored toga što se radilo na sprečavanju stradanja, projektom su sprovedene i određene aktivne mere zaštite. Duž Dunava je postavljena 101 kutija za gnežđenje modrovrana, jedne od najlepših ptica u Srbiji. Ova vrsta je brojala svega 15-ak parova na severu Vojvodine početkom 21. veka kada i počinje postavljanje brojnih kutija za gnežđenje, koje modrovrane prihvataju usled nedostatka prirodnih duplji u drveću. Većina populacije modrovrane koja se sada procenjuje na 500 gnezdećih parova, svoj dom pronalazi upravo u pomenutim kutijama.

„U prvoj godini, modrovrane su zauzele 6 kutija, u drugoj čak 15. Do sada smo obeležili ukupno 49 mladunaca modrovrane koji su se izlegli u ovim kutijama. Ali,njih zauzimaju i druge vrste: poljski vrapci, pupavci, čvorci, kukumavke…“ ističe Mirjana.

U okviru projekta su postavljeni i satelitski odašiljači na dve mlade jedinke stepskog sokola čija je brojnost u Srbiji procenjena na svega 22 do 32 gnezdećih parova. Ovi sokolovi naseljavaju gotovo isključivo Vojvodinu gde se gnezde na stubovima visokonaponskih dalekovoda u metalnim kutijama postavljenim upravo u tu svrhu. Pomoću podataka koji se dobijaju preko satelitskih odašiljača, ornitolozi će moći da saznaju više o životnim navikama i ekološkim potrebama ove izuzetno ugrožene grabljivice.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

1...789...1.557Page 8 of 1.557

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs