Home Blog Page 8

Strože kazne za zagađenje vazduha – šta donosi nova Direktiva EU

Foto-ilustracija: Pixabay

Savet Evropske unije je usvojio Direktivu kojom se postavljaju stroža ograničenja za zagađujuće materije kojim se utiče na zdravlje ljudi, koje treba da budu postignute do 2030. godine. Građani mogu da traže odštetu ukoliko im zbog nepoštovanja propisa bude narušeno zdravlje.

Dozvoljena godišnja koncentracija za najsitnije čestice PM2.5 spušta se sa 25 na 10 mikrograma po kubnom metru, dok će za azot-dioksid biti prepolovljena na 20 mikrograma. Preporuka SZO je da koncentracija PM 2,5 ne bude veća od pet mikrograma po kubnom metru vazduha.

„Što su više premašene te preporučene vrednosti to je veća verovatnoća da će u kraćem periodu i sa većom verovatnoćom doći do pojave bolesti. Pored bolesti srca i krvnih sudova, tu su bolesti organa za disanje, tu je rak pluća, šećerna bolest“, rekla je dr Elizabet Paunović, bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje SZO.

Direktiva propisuje da građani mogu da traže nadoknadu za narušavanje zdravlja zbog zagađenog vazduha, a države imaju rok od dve godine da je uključe u nacionalno zakonodavstvo.

„Sigurno je da će i naša Uredba biti ažurirana. Uradiće se sigurno revizije postojeće Uredbe koja će biti usaglašena sada sa novom ažuriranom verzijom koju je usvojila Evropska komisija“, izjavio je dr Andrej Šoštarić, načelnik Kabineta za ispitivanje vazduha Gradskog zavoda za javno zdravlje – Beograd.

Pročitajte još:

U Srbiji je poboljšan monitoring i on pokazuje da je i prošle godine vazduh bio veoma zagađen u većini gradova. Prekoračenje srednje dnevne granične vrednosti PM čestica od 50µg/m3 dozvoljeno je 35 dana godišnje, a taj broj je već premašen u 36 naselja. U Beogradu se kvalitet vazduha kontroliše na 40 mesta.

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

„Mi u jednom satu imamo 180 podataka od kojih generišemo jednu informaciju o tome kakav je načelno vazduh, znači kratku jasnu informaciju. Svakako se preporučuje da se smanji boravak na otvorenom prostoru, da se izbegava fizička aktivnost, hronične bolesnike da povedu posebna računa da li je potrebno da se obrate lekaru ukoliko osetite tegobe svoje osnovne bolesti“, dodaje dr Šoštarić.

Procenjuje se da zbog zagađenog vazduha svake godine 300.000 ljudi u Evropskoj unijii prerano umre.

„Ako posmatramo na 100.000 stanovnika i standardizovano na starost, Republika Srbija smrtnost od tih PM2,5 čestica ima skoro četiri puta višu nego razvijene zapadnoevropske zemlje i duplo višu nego što je svetski prosek“, rekla je Paunovićeva.

Vlada Srbije je pre dve godine usvojila Program zaštite vazduha do 2030. godine u kome se navodi da je aero-zagađenje jedan od vodećih faktora rizika za ljudsko zdravlje i uzrok oko 12.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji. Ako bi se smanjile emisije iz energetike, postrojenja za sagorevanje, saobraćaja, industrije i poljoprivrede, kako je planirano, taj broj bi se smanjio na 7.400 godišnje.

Izvor: RTS

UN: Klimatske promene dovode do povlačenja glečera na Kavkazu

Foto-ilustracija: Unsplash (Snap Saga)

Klimatske promene ostavile su ozbiljne posledice u šest zemalja Kavkaza jer su uzrokovale povlačenje glečera i smanjenje rečnih tokova, pokazuje novi izveštaj Programa UN za životnu sredinu (UNEP) objavljen pred početak konferencije COP29.

Izveštaj, pod nazivom Caucasus Environment Outlook (CEO-2), fokusira se na region Kavkaza, obuhvatajući Jermeniju, Azerbejdžan, Gruziju, kao i delove Irana, Rusije i Turske.

Ovaj dokument otkriva da su se glečeri u proseku povukli za 600 metara tokom prošlog veka, a od 2000. godine izgubljeno je više od 11 milijardi tona slatke vode, ranije uskladištene u ledu. Voda postaje sve neravnomernije raspoređen resurs u zemljama Kavkaza, pa se tako povlačenje podzemnih voda u Jermeniji od 2000. godine udvostručilo, dok je u Azerbejdžanu poraslo za čak 400 odsto.

Izveštaj predviđa i da če do kraja veka pad rečnih tokova u ovom region iznositi oko 20 odsto. Štaviše, između 2000. i 2020. godine, godišnji protok reke Kure, koja protiče kroz Tursku, Gruziju i Azerbejdžan, smanjen je za 20 odsto. Sa smanjenim snežnim i glečerskim pokrivačem u planinskim predelima, izveštaj predviđa dalji pad u snabdevanju slatkom vodom i poziva na prekograničnu razmenu podataka i inovativna rešenja za ublažavanje posledica.

Pročitajte još:

Takođe, prema procenama Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), prosečne temperature u regionu mogle bi da porastu za oko 3,6°C do kraja veka u poređenju sa baznom linijom iz 1970-2000. godine. Region Kavkaza suočava se s pojačanim toplotnim talasima, dok broj ekstremno toplih dana u Azerbejdžanu značajno raste – u Bakuu je između 1991. i 2020. zabeleženo čak 365 dana s temperaturama iznad 35°C, u poređenju s 86 dana tokom perioda 1960–1990.

Porast temperature najteže će pogoditi planinske regione gde otapanje glečera već predstavlja ozbiljnu opasnost od poplava. Posledice klimatskih promena osetile su se u avgustu 2023. godine, kada je razorni mulj, izazvan intenzivnim padavinama i topljenjem leda, ondeo najmanje 24 života u Gruziji.

Pored toga, erozija zemljišta, pogoršana jakim kišama i neodrživim praksama, smanjuje obradivo zemljište, posebno u Turskoj, gde je pogođeno 71 odsto poljoprivrednih površina i 59 odsto pašnjaka.

Foto-ilustracija: Pixabay (Sonyuser)

Uprkos izazovima, izveštaj UNEP-a ukazuje na potencijal za napredak kroz obnovljive izvore energije i širenje zaštićenih teritorija. Azerbejdžan sada štiti preko devet odsto svoje teritorije, dok je zaštićena površina Gruzije porasla na gotovo 11 odsto.

Autori izveštaja dodaju i da klimatske promene i mere prilagođavanja treba da budu integrisane u politike i zakonodavstvo, što zahteva snažnu političku podršku. Urbanističko planiranje takođe treba da vodi računa o životnoj sredini u većoj meri, kao i da se izrađuju planovi upravljanja prekograničnim vodnim slivom.

Energetski portal

Rumunija ulaže u projekte skladištenja energije i fabriku solarnih panela

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)
Foto-ilustracija: Unsplash (李大毛 没有猫)

Ministarstvo energetike Rumunije, u okviru nastojanja da realizuje ciljeve iz Plana za oporavak i otpornost (PNRR), ostvarilo je izvestan napredak u njegovoj realizaciji kroz potpisivanje nekoliko ugovora koji se odnose na skladištenje energije i proizvodnju fotonaponskih panela. Proizvodnja solarnih panela na evropskom tlu je pitanje od velikog značaja za razvoj industrije zelenih tehnologija domaćih evropskih kompanija.

Ministar energetike, Sebastijan Burduž, istakao je da je skladištenje energije postavljeno kao temeljni prioritet u nacionalnom energetskom sistemu, a sa novim ugovorima Rumunija će zadovoljiti 20 odsto svojih potreba za skladištenjem energije, navodi se na sajtu Ministarstva energetike Rumunije.

Svaki novi zeleni projekat i proizvodnja zelenih kilovata, da bi se zaista efikasno koristila tokom godine, trebala bi da se skladišti, naročito kada ovih projekata bude u većem broju, zbog čega su baterijski sistemi logičan sled kada je u pitanju ova tema.

Pročitajte još:

Projekti skladištenja energije

Ministar Burduž potpisao je ugovore za pet projekata čiji je ukupni kapacitet 791,48 MWh, podržanih sredstvima iz PNRR-a u iznosu većem od 30 miliona evra. Ovi projekti obuhvataju različite okruge Rumunije – Jalomica, Đurđu, dva projekta u okrugu Mureš, i jedan u okrugu Karaš-Severin. Pojedinačni projekti kreću se od 79,24 MWh u okrugu Mureš do 299,75 MWh kapaciteta u okrugu Jalomica, gde će državna pomoć iznositi oko 9,89 miliona evra.

Na ovom konkursu prijavljeno je 118 projekata, od kojih je 38 odobreno, dok su za 13 projekata već poslati predugovorna obaveštenja.

Podrška proizvodnji fotonaponskih panela

Pored projekata za skladištenje, rumunski ministar Burduž potpisao je i ugovor koji će omogućiti izgradnju fabrike za proizvodnju fotonaponskih panela, čime se radi na revitalizaciji rumunske industrije ali prateći današnje potrebe. SC HELIOMIT SRL gradiće fabriku solarnih panela u Barladu, okrug Vasluj, sa državnom pomoći od oko 33 miliona evra i kapacitetom od 1.500 MW/godine. Ovakav projekat Rumuniju pozicionira kao potencijalnog dobavljača za evropsko tržište, što je suprotno trenutnoj situaciji dominacije uvoza, naročito iz Kine, kada su u pitanju paneli.

Energetski portal

Inovacije mladih – Ekološka peć na solarno grejanje

Foto: Ljubaznošću Darisa Filovića i Hadžere Đug

Mladi ljudi širom sveta sve više prepoznaju značaj očuvanja životne sredine, njihova strast i inovativni pristupi često rezultiraju kreativnim rešenjima za smanjenje otpada, očuvanje prirodnih resursa i borbu protiv klimatskih promena. Kroz inovativne projekte i razne ideje pokazuju svoju posvećenost i doprinose u očuvanju naše okoline, a svojim pustipcima motovišu i druge. Iako, možda deluje, da su njihovi postupci neprimećeni i neshvaćeni, često se desi upravo suprotno, i oni postaju pioniri i nosioci velikih promena. Koliko dobro osmišljeni projekti mogu postati zapaženi i kako privlače veliku pažnju pokazuju Daris Filović i Hadžera Đug iz Bihaća, učenici četvrtog razreda matematičko-informatičkog smera „Richmond Park“ škole.

Foto: Ljubaznošću Darisa Filovića i Hadžere Đug

Ovo dvoje talentovanih mladih istraživača osmislili su projekat koji omogućava potpuno besplatno centralno grejanje za domaćinstva, a pritom nema negativan uticaj na životnu sredinu. Razvoj njihovog patenta počeo je 2023. godine, a nakon brojnih izazova i prepreka, za skoro tri meseca su uspeli da završe i uspešno testiraju svoj izum.

– Ideja nam je došla na osnovu primene transformatora koji se pregrevaju usled vrtložnih strujanja. Razmišljali smo kako da iskoristimo ovu fizičku silu za stvaranje termalne energije. Naš patent funkcioniše na principu elektromagnetne indukcije i vrtložnih struja koje oslobađaju toplotnu energiju. Ako se naizmenični motor napaja solarnom energijom, dobijamo potpuno besplatno grejanje koje je ekološki prihvatljivo, jer ne proizvodi nikakva zagađenja u vidu dimova ili štetnih gasova – objašnjavaju Daris i Hadžera.

U FOKUSU:

Medalje na prestižnim svetskim takmičenjima

Ponosni su na činjenicu da je njihov izum izazvao veliko interesovanje i entuzijazam među ljudima. Tokom leta, ovo dvoje mladih je učestvovalo na prestižnom takmičenju „Chinese Adolescents Science and Technology Innovation Contest“ (CASTIC) u Tianjinu, Kina, gde su osvojili zlatnu medalju. Takmičenje CASTIC, koje se održava već 38 godina, jedno je od najvećih i najprestižnijih takmičenja u svetu, a okupilo je predstavnike iz 20 zemalja sa više od 500 projekata.

Pored toga, Daris i Hadžera su dvostruki prvaci Bosanskohercegovačke naučne olimpijade (BOSEPO), gde su osvojili zlatne medalje u samo jednoj godini, što je prvi put u istoriji ovog prestižnog takmičenja za srednjoškolce. Ponosno nose odličje u oblasti inženjeringa, a u decembru 2023. godine dobili su priznanje i za svoj kratki igrani film.

Imali su priliku da svoj projekat predstave i na „Genius olympiad“ u Njujorku, najvećem svetskom takmičenju srednjoškolaca u naučnim inovacijama. U izuzetno teškoj konkurenciji su uspeli da osvoje treće mesto i oduševe sudije ovog prestižnog takmičenja. Ovaj uspeh im je omogućio delimične stipendije za „RIT“ univerzitet, jedan od najprestižnijih u svetu.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  ENERGETSKA TRANZICIJA

 

Stroža pravila EU za tretman otpadnih voda

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Bandura)

Evropski savet zvanično je dao odobrenje za revidiranu direktivu Evropske unije o tretmanu otpadnih voda, odnosno nova pravila koja predstavljaju deo Akcionog plana Evropske unije za nultu zagađenost.

Novine koje su donete odnose se na proširenje pravila na manja naselja. To znači da će države članice morati da prikupljaju i tretiraju otpadne vode iz svih naselja koja imaju iznad 1.000 ekvivalenata stanovništva. Do sada je prag bio 2.000, a ovaj ekvivalent predstavlja meru koja se koristi kako bi se izračunala zagađenost u urbanim vodama. Do kraja 2035. godine sva takva naselja moraće da imaju sisteme za prikupljanje otpadnih voda, na koje će biti priključeni svi izvori domaćih otpadnih voda.

Pored toga, biće obavezno uklanjanje biorazgradive organske materije pre ispuštanja u životnu sredinu. Do 2039. godine, za postrojenja koja obrađuju više od 150.000 ekvivalenata stanovništva, biće obavezno uklanjanje azota i fosfora. Na kraju, do 2045. godine, ova postrojenja će morati da primene i dodatni tretman za uklanjanje mikrozagađivača.

Pročitajte još:

Revidirana direktiva obuhvatiće veći broj zagađivača. Glavni izvor mikrozagađivača u urbanim otpadnim vodama predstavljaju farmaceutski i kozmetički proizvođači. Zbog toga će oni morati da pokriju najmanje 80 odsto troškova dodatnog tretmana otpadnih voda i to kroz posebnu finansijsku šemu – proširenu odgovornost proizvođača, a sve u skladu sa principom „zagađivač plaća“.

Treća novina zahteva da postrojenja za tretman otpadnih voda koriste više energije iz obnovljivih izvora kako bi postala energetski neutralna. Do 2045. godine, postrojenja sa opterećenjem od 10.000 ekvivalenata stanovništva i više moraće da koriste energiju iz obnovljivih izvora.

Nakon što bude stupila na snagu, države članice imaće rok od 31 meseca da prilagode svoje nacionalno zakonodavstvo novim pravilima.

Energetski portal

Gas zamenjuje mazut u još dve kotlarnice u Nišu

Foto-ilustracija: Pixabay

Niš će do jeseni 2025. godine poboljšati sistem grejanja, obećavajući zdraviju i kvalitetniju isporuku toplotne energije u delovima grada, uz smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu.

Direktor niške Gradske toplane, Predrag Milačić, potvrdio je da je Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije dodelilo sredstva od 126 miliona dinara za izgradnju dve nove kotlarnice na prirodni gas, čime će se osavremeniti grejanje u delovima grada na desnoj obali Nišave i u opštini Pantelej, navodi se na sajtu Grada Niša.

Ova sredstva, deo šireg konkursa za poboljšanje grejanja, omogućiće gradnju novih kotlarnica u dvorištima Osnovne škole „Stefan Nemanja“ i u dvorištu jedne poštanske zgrade. Grad učestvuje sa 20 odsto od ukupnog finansiranja.

Pročitajte još:

Gradonačelnik je istakao da će prelaskom na grejanje na prirodni gas umesto na mazut, što je trenutno slučaj sa Toplanom „Pantelej“, okolnim delovima biti poboljšan vazduh.

Sistem grejanja u Nišu već sada koristi prirodni gas za 96 odsto svoje proizvodnje, a očekuje se da će udeo energenata koji nisu prirodni gas pasti na samo 2,5 odsto jednom kada nove kotlarnice budu operativne.

Energetski portal

Pirot: Šta je uzrok bele tečnosti i naslaga mulja u Nišavi

Foto: Wikipedia (Geologicharka)

U poslednjih nekoliko dana, u Nišavi je u jednom delu toka kroz pirotski kej primećena bela tečnost i naslage sivog mulja na kamenom delu obale.

Da nešto nije u redu sa Nišavom, prvi su primetili šetači ovde na keju. Odmah je pozvana inspekcija, ali i ekološki aktivisti i nekako su se našli svi na istom zadatku.

,,Tačno je da je u Nišavi primećena neka siva tečnost, koja nije do sada viđena u našem vodotoku. Ono što mogu da kažem je da se, što naši sugrađani znaju, unazad mesec i nešto dana izvode radovi na postavljanju gasovoda srednjeg pritiska, sada već i kroz grad. Da bi se izbeglo postavljanje cevi uz most na drugom ringu, izvođač radova vrši podbušivanja, sa tijabarske i pazarske strane i postavlja bušotine”, navodi Bojan Pešić, načelnik za stambeno komunalnu delatnost.

Bušotina je negde oko 4,20 m ispod korita reke Nišave. Ono što se koristi u postupku bušenja je vrsta gline, to je emulzija bentonit. Mi smo kontaktirali izvođače i dobili smo ove podatke od njih, kao i sertifikat da je ta emulzija biorazgradiva, da nema opasnosti po životnu sredinu.

Pročitajte još:

„To nešto je ilovača, odnosno jedna vrsta gline, ja mislim da je čak uma u pitanju, koju svi poznajemo i ona je izašla tu u količini od nekoliko kubika, jer je nema naniže, suviše daleko i može da se vidi ta količina. Problem bi bio da je ona izašla u nekoj velikoj količini, da su to desetine ili stotine kubika. Onda bi došlo do blindiranja korita reke i bio bi sprečen transport sedimenata koji znače život. A, transport sedimenata je veoma važna kategorija u biologiji i ništa od života u reci, čak i od mikroorganizama, od algi, insekata i kičmenjaka ne bi moglo da opstane u situaciji sa ovakvim dnom”, objašnjava Aleksandar Panić, ekološki aktivista.

Ovaj stogodišnji kej i Nišava su veoma važni za Piroćance. Zbog toga i podizanje ekološke svesti govori o tome koliko je značajno da se na vreme nauče svi da poštuju ono što im je priroda dala.

Izvor: RTS

Otvoren Ecomondo sajam u Italiji

Foto: Ecomondo

Međunarodni sajam Ecomondo, koji se održava u Rimini Expo centru od 5. do 8. novembra, ove godine okuplja stručnjake i entuzijaste iz više od 100 zemalja. Sa preko 1.600 izlagačkih brendova i prisustvom 72 međunarodne organizacije, Ecomondo predstavlja centralno mesto za dijalog o održivim praksama, inovacijama i tehnološkim rešenjima.

Ovogodišnji program obuhvata preko 200 sastanaka, konferencija i radionica, koje su usmerene na ekološku tranziciju. Fabio Fava, predsednik Naučno-tehničkog odbora sajma, izjavio je da ovogodišnji sadržaj stavlja Ecomondo u srce međunarodne diskusije o zelenim rešenjima, uz podršku institucija kao što su Evropska komisija, FAO i OECD.

Foto-ilustracija: Unsplash (caspar-rae-vu)

Na svečanom otvaranju, Mauricio Renco Ermeti, predsednik organizacije Italian Exhibition Group (IEG), naglasio je da je Ecomondo izrastao iz malog događaja o reciklaži iz 1997. godine u vodeći sajam zelene ekonomije. Ovu globalnu platformu za inovacije i dijalog pohvalili su i predstavnici italijanskih institucija, uključujući Fabricija Lobasa iz Ministarstva spoljnih poslova Italije i ministra zaštite životne sredine Gilberta Pićeta Fratina, koji je istakao da Ecomondo pruža jedinstven uvid u napore Italije ka ekološkoj tranziciji, sa posebnim fokusom na dekarbonizaciju i održivu upotrebu resursa.

Privredna komora Srbije i ove godine je organizovala posetu srpskih privrednika ovom sajmu. Pirliku da ponovo posete jedan od vodećih sajmova u Italji imaju i predatvnici kompanija MT-KOMEX i MT-KOMEX BH.

Pročitajte još:

Generalna skupština zelene ekonomije: Italija kao primer održivog razvoja

Među ključnim događajima nalazi se i Generalna skupština zelene ekonomije, na kojoj je predstavljen Izveštaj za 2024. godinu o stanju zelene ekonomije. Izveštaj ukazuje na značajan napredak Italije u smanjenju emisije CO₂ za više od šest odsto i njenom liderstvu u cirkularnoj ekonomiji, što potvrđuje njen status među zemljama sa visokim standardima održivosti. Istaknuti izazovi, poput korišćenja zemljišta i održive mobilnosti, biće ključne teme za diskusiju i inovacije tokom trajanja sajma.

Ecomondo 2024 pruža jedinstvenu priliku za sve učesnike da se povežu, razmene ideje i saznaju više o najnovijim ekološkim dostignućima i praksama.

Energetski portal

Bugarska gradi nove blokove nuklearne elektrane „Kozloduj“

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Bugarska je preduzela važan korak ka jačanju svoje energetske stabilnosti kroz proširenje nuklearnih kapaciteta. Ugovor o inženjeringu za blokove 7 i 8 potpisan je između nuklearne elektrane ,,Kozloduj’’ i konzorcijuma „Westinghouse HD & C“, uz prisustvo najviših zvaničnika.

Vladimir Malinov, ministar energetike Bugarske, istakao je da ovaj projekat predstavlja ključnu fazu u razvoju nuklearne energije u zemlji, čineći proces praktično nepovratnim.

Kako je naveo, zahvaljujući dosadašnjim naporima i radu sa partnerima iz kompanija Westinghouse i Hyundai, Bugarska sada ima jasan plan za raspored i finansiranje ovih novih kapaciteta, koji će se dalje razvijati u narednih 12 meseci.

Pročitajte još:

Dimitar Glavčev, premijer Bugarske, istakao je da njihova zemlja ima pola veka iskustva u bezbednom radu nuklearnih kapaciteta. Prema njegovim rečima, izgradnja novih nuklearnih kapaciteta u zemlji ključna je za snabdevanje sigurnom i pouzdanom energijom, kako za njene građane tako i za ceo region jugoistočne Evrope.

Podršku je uputio i Nj. E. Kenneth Merten, ambasador SAD u Bugarskoj, koji je rekao da će dva nova bloka koja budu izgrađena koristiti najnoviju AR 1000 tehnologiju, što je ključno za pozicioniranje Bugarske kao pouzdanog parnera u obezbeđivanju čiste energije za citav region jugoistočne Evrope.

Energetski portal

Novi solarni kapaciteti u Francuskoj premašili 3 GW u prvih devet meseci

Foto-ilustracija: Unsplash (Is@ Chessyca)
Foto-ilustracija: Unsplash (Augustin de Montesquiou)

Francuska je otišla još jedan korak napred u razvoju solarnih kapaciteta tokom 2024. godine. Instalacijom približno 3,32 gigavata (GW) novih solarnih sistema u prvih devet meseci, zemlja je dodatno unapredila svoje kapacitete obnovljive energije. Prema podacima francuskog operatera elektroenergetske mreže Enedis, samo u trećem kvartalu ove godine dodato je oko 1,351 megavat (MW) novih solarnih instalacija. Rast je bio najizraženiji u sektoru komercijalnih krovnih elektrana, gde su mala preduzeća povećala instalacije sa 318 MW na kraju prvog kvartala na 547 MW do kraja trećeg kvartal.

Kako izveštavaju, do sada je povezano preko milion energetskih instalacija obnovljive energije na električnu mrežu, od kojih su većina solarni sistemi. Razlog koji se navodi jeste interesovanje za samo-potrošnju, posebno među pojedincima. Interesovanje za samo-potrošnju je više nego utrostručeno u poslednje dve godine, premašivši 610.000 prozjumera.

Francuska je zemlja koja iz nuklearnih kapaciteta proizvodi oko 70 odsto električne energije u zemlji. Osim nuklearnih kapaciteta i razvoja solarnih kapaciteta naročito među pojedincima, Francuska proizvodi u proseku nešto više od 10 odsto energije iz hidroelektrana, i takođe oko 10 odsto iz vetroelektrana, u zavisnosti od doba godine.

Pročitajte još:

Paralelno sa ovim, podaci Enedisa iz septembra meseca beleže i razvoj u sektoru elektromobilnosti, ukazujući na to da je više od 800.000 punjača trenutno instalirano na parkiralištima francuskih kompanija. Ovo predstavlja više od trećine punjača u zemlji, što je dvostruko više u odnosu na 2022. godinu. Ovakvi podaci solarnog sektora i infrastrukture punjača ukazuju na razvoj zelenih tehnologija u poslovnom sektoru.

Sve zajedno ukazuje na konstantan razvoj Francuske na polju održivog razvoja. Enedis je i prošle godine već dosegao rekord kada je priključeno 4,2 GW novih kapaciteta obnovljivih izvora energije, u poređenju sa 3,7 GW 2022. godine, dok je prema podacima za tekuću godinu jasno da je ostao još čitav jedan kvartal da se i ove godine nadmaše pomenute cifre.

Energetski portal

Ministarstvo spremno da odustane od proširenja i modernizacije deponije „Duboko“

Foto-ilustracija: Pixabay (vkingxl)

Ministarstvo zaštite životne sredine spremno je da odustane od projekta proširenja i modernizacije regionalne deponije „Duboko“ u Užicu, nakon što je ta lokalna samouprava odlučila da zatvori deponiju, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Prema rečima ministarke zaštite životne sredine, Irene Vujović, realizacija ovog projekta osigurala bi upravljanje otpadom po najsavremenijim standardima za više od 300.000 stanovnika. Međutim, usled kontinuiranog nezadovoljstva građana okupljenih u različitim udruženjima, koje je juče preraslo i u fizički obračun, realizacija projekta će biti obustavljena.

Foto: Grad Užice

„Država je za regionalni centar ‘Duboko’ u Užicu obezbedila više od 30 miliona evra, ali s obzirom da izostaje saglasnost osnivača regionalnog centra – devet gradova i opština koji ka njemu gravitiraju, kao i građana, Ministarstvo će obustaviti projekat. Spremni smo da podržimo tu njihovu odluku, iako bi planiranim ulaganjem problem neadekvatnog odlaganja otpada bio bi rešen za devet lokalnih samouprava za najmanje 20 narednih godina. Rezervisana sredstva još nisu dodeljena i u narednom periodu donećemo odluku o njihovom preusmeravanju u izgradnju savremene zelene infrastrukture u nekom od drugih regiona u Srbiji. Ovakva investicija je neophodna svim regionima, a biće realizovana tamo gde postoji saglasnost jedinica lokalne samouprave i volja građana“, rekla je Vujović.

Grad Užice će ubuduće otpad sa svoje teritorije odlagati na regionalnoj sanitarnoj deponiji u Lapovu. Zbog obustave projekta proširenja, stabilizacije i modernizacije Regionalnog centra „Duboko“, ministarka Vujović naglasila je da su i sve opštine osnivači ovog regionalnog centra – Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Požega, Čajetina, Čačak, Ivanjica i Lučani – u obavezi da obezbede alternativnu sanitarnu lokaciju za odlaganje otpada.

„Ministarstvo će podržati svaku odluku Regionalnog centra ‘Duboko’ formiranog davne 2005. godine ukoliko je ista odgovorna prema građanima. Apsolutno nećemo tolerisati stvaranje novih nesanitarnih deponija na njihovim teritorijama, već samo odgovorno odlaganje otpada po savremenim standardima na nekoj od sanitarnih lokacija“, poručila je Vujović.

Pročitajte još:

Aktivisti traže zatvaranje deponije

Podsećamo, građani iz udruženja „Da ne dišemo Duboko“ od jutros su blokirali deponovanje smeća iz Užica na regionalnoj deponiji „Duboko“, javlja RTS.

Nakon požara u maju, članovi udruženja zahtevaju zatvaranje i rekultivaciju deponije, a od avgusta blokiraju odlaganje otpada iz opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga i grada Čačka.

Usled neuspešnih pregovora, gradonačelnica Užica najavila je zahtev za obustavu proširenja deponije i saopštila da će otpad iz Užica biti transportovan u Lapovo, što će povećati troškove za građane.

Energetski portal

Subvencionisana cena goriva za poljoprivrednike u nekoliko koraka

Foto-ilustracija: Unsplash (Scott Goodwill)

Svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima omogućiće se da ostvare na subvencionisanu cenu dizela od 179 dinara po litru, uz mogućnost produžetka ove akcije ukoliko tržišne okolnosti to budu dozvoljavale.

Ovu odluku doneli su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Naftna industrije Srbije, kako bi izašli u susret poljoprivrednim proizvođačima.

Kako je navedeno, jedini uslov za korišćenje ove akcije jeste da registrovana poljoprivredna gazdinstva poseduju agro karticu, koju sada jednostavno i brzo mogu da dobiju uz pomoć nove digitalizovane „NIS Agro kartica“ mobilne aplikacije.

“NIS Agro kartica” program lojalnosti omogućio je svojim novim članovima da za svega nekoliko minuta dođu do svih sjajnih benefita koje ovaj program pruža. To je moguće zahvaljujući novom načinu podnošenja zahteva za registraciju u program, koji se sprovodi potpuno onlajn i ne zahteva fizičku dokumentaciju i odlazak na benzinsku stanicu.

Novi članovi mogu se priključiti “NIS Agro kartica” programu lojalnosti kroz nekoliko jednostavnih koraka. Prvo je potrebno da se pristupi sajtu za registraciju na linku koji je dostupan ovde. Zatim, potrebno je da se unese broj poljoprivrednog gazdinstva i broj mobilnog telefona, a potom da se prate ostali navedeni koraci unutar veb sajta. Na kraju, treba da se instalira “NIS Agro kartica” mobilna aplikacija i da se izvrši registracija u njoj.

Korišćenjem mobilne aplikacije poljoprivredni proizvođači ne samo da ostvaruju uštede na gorivu, već imaju i 20 odsto popusta na Drive Cafe kafu i tople napitke, popust od 10 din/kg na plinske boce, kao i popust od  pet odsto na odabrana Nisotec ulja i maziva.

Pročitajte još:

Ovo je dobra vest i za sve korisnike koji su već podneli zahtev koji se trenutno nalazi u statusu obrade. Na ovaj način mogu ponovo poslati zahtev i pristupiti programu u znatno kraćem vremenskom roku.

Foto-ilustracija: Unsplash (James Baltz)

,,Naglašavamo da su poljoprivredne savetodavne i stručne službe širom Srbije na raspolaganju za pomoć i podršku poljoprivrednim proizvođačima u procesu preuzimanja pomenute mobilne aplikacije i podnošenja zahteva za NIS Agro karticu. Kontakte svih PSS službi možete pronaći ovde’’, navodi se na sajtu Ministarstva.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ovom prilikom podseća na to da je Uredbom o ograničenju visine cena derivata nafte, koja je doneta na sednici Vlade Srbije 26. jula 2024. godine i koja važi šest meseci od dana stupanja na snagu, propisano da sva poljoprivredna gazdinstva, koja imaju površine upisane u Registru poljoprivrednih gazdinstava na dan 1. april 2024. godine i zasejane, odnosno zasađene površine obradivog poljoprivrednog zemljišta pod odgovarajućom biljnom kulturom do količina potrebnih za obradu, mogu da, uz upotrebu kartica izdatih registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, kupuju derivat EVRO DIZEL po maksimalnoj maloprodajnoj ceni od 179 dinara po litru u maksimalnoj količini do 100 litara po hektaru, a najviše do 100 hektara.

Nezavisno od te Uredbe, koja je i dalje na snazi, a usled povoljnih tržišnih okolnosti, Naftna industrija Srbije je, u skladu sa dogovorom sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivede, izašla u susret poljoprivrednicima na način da se do 10. novembra omogući SVIM poljoprivrednim gazdinstvima, a ne samo onim koja imaju površine upisane u Registru poljoprivrednih gazdinstava na dan 1. april 2024. godine, da kupuju derivat EVRO DIZEL po maksimalnoj maloprodajnoj ceni od 179 dinara po litru.

Energetski portal

Aktivisti ne dozvoljavaju deponovanje smeća ni iz Užica, traže da se zatvori „Duboko“

Foto-ilustracija: Pixabay

Problemi sa Regionalnom deponijom „Duboko“, koju je do požara u maju koristilo devet gradova i opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga, i dalje traju. Od jutros, građani okupljeni u udruženje „Da ne dišemo Duboko“, ne dozvoljavaju ni deponovanje smeća iz Užica.

Od majskog požara, članovi udruženja traže da se deponija „Duboko“ zatvori i rekultiviše. Od avgusta blokiraju deponovanje smeća na nju, iz sedam opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga i grada Čačka, a od jutros i iz Užica.

,,Došli smo do toga da već dve godine nemaju upotrebne dozvole. Oni pričaju o sanaciji, isti ti ljudi koji su šest godina upravljali deponijom, da će nakon sanacije biti blagostanje“, kaže Jovan Topalović iz udruženja „Da ne dišemo Duboko“.

Pročitajte još:

Nakon neuspelih pregovora sa građanima, okupljenim u udruženje „Da ne dišemo Duboko“, gradonačelnica Užica je saopštila da će tražiti od Vlade i nadležnog Ministarstva da obustave realiziciju projekta proširenja tela deponije, jer, blokadom deponije, građani su pokazali da to ne žele.

Smeće iz Užica transportovaće se u Lapovo, što će uticati i na cenu koju će plaćati građani, dodala je gradonačelnica.

Osnivači regionalne deponije „Duboko“ u međuvremenu su morali da nađu alternativna rešenja za deponovanje smeća, što su aktivisti „Da ne dišemo Duboko“ tražili i od Užičana, ne odustajući od zahteva i blokade prilaza deponiji.

Izvor: RTS

Potreban novi investicioni pravac Evrope u transformaciji transporta

Foto-ilustracija: Unsplash (stephen-dawson)

Evropa je na prekretnici kada je reč o transformaciji transportnog sektora. Sa jedne strane je postizanje neutralnosti u emisijama ugljenika do 2050. godine, a sa druge strane su investicije.

Kako bi zaista ostvarila zadate ciljeve, Evropa mora radikalno promeniti način investiranja, odustajući od tradicionalne infrastrukture, ulaganja u auto-puteve i slično, i okrenuti se podršci zelenim tehnologijama. Ovakav korak je neophodan za dekarbonizaciju drumskog saobraćaja, ali i za očuvanje globalne konkurentnosti Evrope, o kojoj smo dosta pisali prethodnih dana nakon što je najavljeno gašenje tri VW fabrike automobila, a naročito nakon izglasavanja tarifa na uvoz električnih automobila iz Kine u cilju zaštite domaće industrije. Ipak, ovakva odluka plaši jedan broj zemalja i komapnija zbog mogućih trgovinskih previranja, s obzirom da se mnoge druge tehnologije, poput solarnih zelenih tehnologija, uvoze upravo iz Kine u EU.

Kada je u pitanju isključivo elektromobilnost, prema najnovijoj studiji organizacije Transport & Environment (T&E), Evropa bi trebalo da investira 39 milijardi evra javnih sredstava godišnje kako bi podržala prelazak na zelenu infrastrukturu, uključujući pre svega mrežu punjača i električne automobile.

Pročitajte još:

Studija T&E ističe da bi javna podrška za električna vozila, zelena goriva, proizvodnju baterija i infrastrukturu za punjenje mogla osloboditi značajna privatna ulaganja.

Foto-ilustracija: Unsplash (markus-spiske)

Najveći deo ulaganja, preko 85 odsto išao bi, kao što i sad ide, u proizvodnju zelene transportne tehnologije, i to od strane investitora, ali procena govori da će najkapitalnijim industrijama biti potrebna i javna ulaganja.  Т&Е procenjuje ove investicije na 39 milijardi evra godišnje koje bi pomogle u ostvarivanju ciljeva do 2030. godine što je kako navode manje od 42 milijarde evra koje evropske vlade trenutno daju za automobile na fosilna goriva.

U odgovoru na globalnu konkurenciju, posebno iz Kine, T&E predlaže osnivanje EU fonda za baterije sa podrškom od 25 milijardi evra. Ovaj fond bi omogućio stvaranje lokalne proizvodnje baterija, pristup ključnim materijalima i smanjenje investicionih rizika, što je ključno za očuvanje konkurentnosti evropske industrije u proizvodnji ključnih komponenti kao što su katode.

Iako su e-goriva za avione i brodove trenutno skupa i u ranim fazama razvoja, T&E naglašava potrebu za 86 milijardi evra kapitalnih investicija do 2030. godine za njihovu proizvodnju u Evropi. Predlaže se da vlade obezbede trećinu ovog finansiranja putem garancija i zajmova kako bi se smanjili rizici za privatne investitore.

Velike javne investicije su potrebne za modernizaciju energetske infrastrukture kako bi se podržala dodatna potražnja električnih vozila. T&E apeluje na vlade da udvostruče svoje trenutne investicije u energetske mreže, ciljajući 67 milijardi evra godišnje do 2050. što bi se delom moglo kompenzovati smanjenjem izdataka za izgradnju auto-puteva za koje evropske vlade trenutno izdvajaju preko 60 milijardi.

Energetski portal

Održan Dijalog o klimatskim promenama 2024

Foto: Jakov Simović

Uoči ovogodišnje globalne konferencije UN-a o klimatskim promenama – COP29, u Azerbejdžanu, održan je četvrti ,,Dijalog o klimatskim promanama – Treća generacija klimtskih ambicija’’. Događaj je organizovan u Sava Centru u saradnji Ministarstva zaštite životne sredine, Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Učesnici događaja razgovarali su o tome kako da Srbija dodatno smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i prilagodi se novoj klimatskoj realnosti kako bi postala otpornija na klimatske promene, a da ujedno zelenu tranziciju iskoristi za dalji razvoj privrede i društva. O ovim temama razgovaralo se u svetlu zvaničnih podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji pokazuju da je leto 2024. godine najtoplije u Srbiji od početka merenja sa prosečnom temperaturom koja je bila viša za 3oC.

U Dijalogu su učestvovali predstavnici i predstavnice nadležnih ministarstava u Vladi Srbije, međunarodnih razvojnih partnera, domaćih i međunarodnih finansijskih institucija, privrede, kao i agencija UN-a u Srbiji.

Foto: EP

Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine, istakla je da pocene pokazuju da se Srbija zagreva više i brže od globalnog proseka. Ukoliko se na globanom nivou ne budu preduzele ambiciozne akcije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, do kraja veka može da se očekuje povećanje temperature za čak 5,8 oC u našoj zemlji.

Prema njenim rečima, Srbija je izuzetno ranjiva na promene klime, a Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove definiše 25 prioritetnih mera koje su neophodne da bi se smanjili budući gubici i unapredila spremnost društva na klimatske rizike, posebno u sektoru poljoprivrede, gde su štete u prethodnim godinama bile izrazito visoke.

Kako je navela, od 2000. godine, minimalne materijalne štete i gubici koji su nastali kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji, procenjeni su na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorne za više od 70 odsto.

Pročitajte još:

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, poručila je da EU nastavlja da podržava sprovođenje Zelene agende, kako bi pomogla Srbiji da odgovori na klimatske promene i dekarbonizuje privredu, navodi se u izveštaju UNDP-a.

„Podržavamo unapređenje zakonodavnog okvira i javnih politika, ulažemo u unapređenje veština ljudi i u inovacije malih i srednjih preduzeća koje doprinose pravednoj zelenoj tranziciji, kao i u smanjenje emisija u oblasti energetike, saobraćaja i poljoprivrede prelaskom na obnovljive izvore energije, poboljšanjem energetske efikasnosti i podsticanjem održive poljoprivrede“, istakla je Halačeva i dodala da će, zahvaljujući Zelenom dogovoru, EU ispuniti cilj da do 2030. godine smanji svoje neto emisije GHG za najmanje 55 odsto u poređenju sa nivoima iz 1990.

Kako se navodi u Izveštaju UNDP-a, na Dijalogu je bilo reči o tome kako unapređenje javnih politika može da doprinese prilagođavanju Srbije na klimatske promene i većoj upotrebi obnovljivih izvora energije za koje u zemlji postoji potencijal, poput geotermalne energije i biometana.

„Postavili smo kao cilj da do 2030. skoro svaki drugi megavat-sat bude proizveden iz obnovljivih izvora. Do tada će na mrežu biti dodato ukupno oko 3,5 GW novih kapaciteta iz OIE, iz javnih i privatnih investicija. Zajedno sa značajnim povećanjem energetske efikasnosti u domaćinstvima i javnim objektima, do kraja decenije emisije štetnih gasova treba da budu 40,3 odsto manje nego 1990“, rekla je Jovana Joksimović, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju i EU integracije.

Ona je navela da će, zahvaljući završenim postrojenjima za odsumporavanje u TE Kostolac B i u Tentu A, te nakon izgradnje istog postrojenja za Tent B, više od 90 odsto termo-kapaciteta u Srbiji biti potpuno ekološki prihvatljivo na nivou evropskih standarda, što znači i bolji kvalitet vazduha.

Foto: EP

Kako se istakla državna sekretarka Dokić, važno je kako se sprovode mere adaptacije na klimatske promene, odnosno ne smemo da koristimo značajno više energije kako bismo se prilagodili. Kao primer navela je veću potrošnju električne energije tokom letnjeg perioda zbog korišćenja rashladnih uređaja. Kao još jedan sektor koji mnogo trpi zbog klimatskih promena, država sekretarka je navela turizam, naročito tokom zimskih dana. Kao primer navela je sve češće periode bez snega na planinama, zbog čega se proizvodi veštački sneg čime se ponovo troši mnogo energije.

Zbog toga je, kako je navela, kroz sam program adaptacije predviđena uredba kojom će se videti na koji način se implementiraju sve ove mere.

U posebnom fokusu Dijaloga je bilo pitanje obezbeđivanja stabilnih izvora finansiranja za sprovođenje zelene tranzicije, kako bi privreda nastavila da raste uz očuvanje životne sredine i unapređenje kvaliteta života građana i građanki.

Dijalog je organizovan uoči 29. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN-a o promeni klime – COP 29, koja se održava od 11. do 22. novembra u Bakuu. U fokusu ovogodišnje konferencije će biti zajednički napori država za ograničavanje globalnog zagrevanja i prilagođavanje uticaju klimatskih promena, kao i obezbeđivanje finansiranja za ostvarenje ovih ciljeva.

Energetski portal

IEA: Primena čiste energije beleži rast, ali sa velikim regionalnim razlikama

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Najnoviji izveštaj Međunarodne agencije za energetiku (IEA) otkriva da globalna primena tehnologija čiste energije nastavlja da raste, premda je taj napredak neujednačen u različitim regionima sveta.

U izveštaju za prvu polovinu 2024. godine, koji analizira ključne tehnologije čiste energije i njihove uticaje na energetska tržišta, istaknuto je da je solarna energija lider u rastu, s povećanjem kapaciteta od 36 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Električni automobili su takođe u porastu, s globalnom prodajom od sedam miliona vozila, što predstavlja rast od 25 odsto.

Kina prednjači u globalnom prelazu na čistu energiju, sa skoro 45 odsto učešća električnih vozila u prodaji novih automobila, a taj broj je premašio 50 odsto u poslednjim mesecima. U zemljama u razvoju, prodaja električnih vozila se udvostručila u odnosu na prošlu godinu.

Dodatni solarni fotonaponski kapaciteti u Indiji porasli su za 90 odsto u prvih šest meseci ove godine, a za više od 30 odsto u Kini u istom periodu.

Pročitajte još:

Ipak, u nekim evropskim zemljama napredak je usporen. Prodaja toplotnih pumpi u Evropi je pala za 50 odsto, a prodaja električnih automobila porasla je za svega tri odsto. Nemačka beleži posebno spor rast, što je delimično kompenzovano povećanjem u Ujedinjenom Kraljevstvu, Belgiji i Holandiji.

IEA takođe izveštava o padu cena opreme za čistu energiju, što podržava dalji rast obnovljivih izvora. U prvoj polovini 2024. godine cene solarne opreme smanjene su za 20 odsto, dok su cene baterijskih skladišta pale za 10 odsto. Ovaj trend je omogućio domaćinstvima i komercijalnim korisnicima da ostvare uštede na računima za struju.

Praćenje emisija CO₂ u realnom vremenu pokazuje da su ukupne emisije iz energetskog sektora u zemljama obuhvaćenim analizom za više od jedan odsto niže nego prošle godine. U EU, proizvodnja energije iz uglja i gasa opala je na rekordno niske nivoe, sa vetrom i solarnom energijom koji čine 30 odsto ukupne proizvodnje.

Izveštaj naglašava da i pored opadanja cena, podržavajuće politike ostaju ključne za postizanje ciljeva energetske tranzicije, posebno kroz ulaganja u infrastrukturu kao što su električne mreže i mreže za punjenje električnih vozila.

Energetski portal