Home Blog Page 7

Proširenje mreže u Nemačkoj – koliko kilometara dalekovoda je potrebno

Foto-ilustracija: Unsplash (Matthew T Rader)

Savezna agencija za mreže u Nemačkoj objavila je ažurirani pregled trenutnog stanja i očekivanog daljeg razvoja elektroenergetske mreže, u postupcima odobravanja izgradnje mreže u svojoj nadležnosti. Kako bi ispratila zahteve energetske tranzicije, potrebno je značajno proširenje mreže.

Preciznije, potrebno je proširenje mreže za oko 16.800 kilometara dalekovoda visokog napona, od čega je Savezna agencija nadležna za oko 9.600 kilometara.

Od tog broja, oko 4.650 kilometara prošlo je kompletan postupak odobravanja. Ovo je dobar rezultat, uzimajući u obzir da je prvobitno za 2025. godinu planirano 4.400 kilometara. Odobrenjem dalekovoda (rešenjem o planiranju – Planfeststellungsbeschluss) utvrđuje se njegov tačan tok, a nadležnom operatoru prenosnog sistema dozvoljava se početak građevinskih radova.

Pročitajte još:

Za planiranje proširenja mreže, operatori prenosnih sistema koriste tzv. scenarijski okvir (Szenariorahmen), koji definiše predviđene zahteve za buduću proizvodnju i potrošnju električne energije u Nemačkoj. Ovaj okvir odobrava Savezna agencija za mreže i služi kao osnova za izradu plana razvoja mreže (Netzentwicklungsplan – NEP).

Scenariji pokazuju različite pravce razvoja usmerene na dekarbonizaciju i omogućavaju precizniju procenu i donošenje odluka o potrebnim proširenjima mreže.

Planovi se izrađuju prema principu NOVA – prvo se traže mogućnosti optimizacije postojećih linija, potom jačanje mreže, a tek nakon toga izgradnja novih dalekovoda. Ova metodologija obezbeđuje da svaka investicija u mrežu bude efikasna i ciljano usmerena na obezbeđenje pouzdane isporuke električne energije.

Energetski portal

Proglašen Specijalni rezervat prirode „Zlatar”

foto-unspash: Pixabay/ fietzfotos

Planina Zlatar, zvanično je stavljena pod zaštitu kao prirodno dobro međunarodnog, nacionalnog i izuzetnog značaja. Objavom Uredbe o proglašenju Specijalnog rezervata prirode Zlatar, svrstana je u I kategoriju, navodi se na sajtu Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Planina Zlatar, smeštena je između kanjona Mileševke i prostrane visoravni koja se pruža prema Uvcu. Poznata je prema raznovrsnim geološkim, geomorfološkim i klimatskim uslovima, zahvaljujući kojima je dom brojim biljnim i životinjskim vrstama. Ovo područje nastanjuje oko 870 vrsta biljaka, među kojima je 177 od nacionalnog i međunarodnog značaja. Zaštićeno je 97 vrsta, 29 je endemičnih, 39 reliktnih, a čak 31 pripada orhidejama.

Kada je reč o životinjskom svetu, pristuno je 128 vrsta ptica, od kojih je 106 gnezdarica, dok se 31 vrsta nalazi na Dodatku I Direktive o pticama.

Treba istaći i to da je Zlatar deo tri potencijalna NATURA 2000 područja (pSPA) – Zlatar, Ozren–Jadovnik i delimično Uvac, kao i tri međunarodno značajna IBA područja istog naziva.

Pročitajte još:

U rezervatu je zabeleženo i devet vrsta vodozemaca, 10 vrsta gmizavaca i 42 vrste sisara – što dodatno potvrđuje njegov izvanredan ekološki značaj.

Specijalni rezervat prirode Zlatar obuhvata ukupnu površinu od 7.864,64 ha, od čega je nešto više od polovine u državnoj, a ostatak u privatnoj i javnoj svojini. Područje rezervata prostire se na teritorijama opština Nova Varoš (3.013,70 ha) i Prijepolje (4.850,94 ha).

U okviru rezervata utvrđena su tri režima zaštite:

  • I stepen zaštite (0,94 odsto površine rezervata, lokaliteti Velika Merica i Velika Stena),
  • II stepen zaštite (29,72 odsto površine rezervata, lokaliteti Ivlje – Orlovača – Česte, Velika Krševa, Krnja Jela – Runjeva Glava, Četanica i Bojanov kraj),
  • III stepen zaštite (69,34 odsto površine rezervata).

Energetski portal

Pogledaj vodu drugačije – pridružite se Evropskoj nedelji zelene diplomatije

Foto-ilustracija: Unsplash (Nathan Anderson)

Evropska nedelja zelene diplomatije biće obeležena širom Srbije od danas do 25. novembra. Ovogodišnji slogan, Pogledaj vodu drugačije, poziva građane da promene perspektivu, prepoznaju vrednost svakog izvora vode i razviju odgovorniji odnos prema prirodi.

Kako je navedeno na sajtu EU u Srbiji, svaka kap vode, reka, jezero i korak u prirodi predstavljaju priliku da se doprinese očuvanju životne sredine.

U Beogradu će posetioci moći da pogledaju dokumentarce o klimatskim herojima, učestvuju u diskusijama o klimatskim akcijama, kao i u interaktivnim radionicama poput Priroda i društvo, koje kroz zabavne aktivnosti pored akvarijuma približavaju teme o vodi i zaštiti prirode.

Aplikacija City and Me nagrađuje održive navike – od recikliranja, šetnje i vožnje biciklom do sadnje drveća. Građani će takođe moći da se uključe u akciju pošumljavanja u Surčinu, doprinoseći zelenijoj lokalnoj zajednici. Ljubitelji umetnosti mogu da posete izložbu EU4Green, dok će preduzetnici dodatno znanje o zelenoj tranziciji moći da steknu na radionici SME Go Green.

Pročitajte još:

U Novom Sadu i okolini, pažnja je usmerena na mlade i angažovanje zajednice. Kroz Socratic Café i druge debate razgovaraće se o zaštiti životne sredine, dok će se kroz akcije čišćenja u Parku prirode Rusanda doprineti smanjenju otpada i očuvanju biodiverziteta.

Niš spaja nauku, umetnost i lokalni aktivizam kroz različite događaje. Program uključuje Klimatske razgovore, dijalog o urbanim klimatskim izazovima, radionicu Budućnost hrane posvećenu smanjenju otpada od hrane, kao i umetničku radionicu Umetnost fike, inspirisanu švedskom tradicijom upcyclinga.

Kampanju zajednički organizuju Evropske kuće u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, u partnerstvu sa projektom EU za Zelenu agendu u Srbiji koji sprovodi UNDP, i uz podršku brojnih partnera – EU4Green, NATURED, IPA Adrion programa, EBRD-a, RERI-ja, City and Me, Discover Serbia, Koalicije 27, Mladih istraživača, FINS-a, Omladinskog centra Novi Sad i Beldocs/CineEuropa.

Evropska nedelja zelene diplomatije globalna je inicijativa Evropske unije koja promoviše zajedničku akciju u borbi protiv klimatskih promena i inspiriše pojedince, institucije i zajednice da deluju za održivu budućnost.

Energetski portal

Svet dodao 72 GW vetroelektrana u prvoj polovini 2025.

Foto-ilustracija: Unsplash (annie-spratt)

Svetsko udruženje za energiju vetra (WWEA) objavilo je svoj polugodišnji izveštaj za 2025. godinu, prema kojem je sektor energije vetra zabeležio snažan rast i novo ubrzanje globalne ekspanzije ovog obnovljivog izvora energije.

U prvoj polovini 2025. godine širom sveta instalirano je ukupno 72,2 gigavata (GW) novih kapaciteta, što predstavlja rast od 64 odsto u odnosu na isti period 2024. godine, kada je bilo dodato 44,1 GW. Time je ukupan globalni kapacitet vetroelektrana dostigao 1.245 GW (1,25 teravata) do kraja juna, dok energija vetra sada pokriva oko 12 odsto svetske potrošnje električne energije.

U poslednjih 12 meseci, od jula 2024. do juna 2025. godine, sektor je povećan za čak 148 GW, u poređenju sa 125 GW tokom prethodnog dvanaestomesečnog perioda. Polugodišnja stopa rasta dostigla je 6,2 odsto, što je značajno više od 4,2 odsto zabeleženih u prvoj polovini 2024. godine.

Pročitajte još:

Kina predvodi globalni rast

Ubedljivo najveće svetsko tržište vetroenergije i dalje je Kina. Tokom prvih šest meseci 2025. instalirala je 51,4 GW novih kapaciteta – više nego dvostruko u odnosu na isti period prošle godine. Sa ukupnim kapacitetom od preko 600 GW, Kina sada drži 72 odsto tržišnog udela i predvodi globalni razvoj vetroenergije sa velikom razlikom u odnosu na druge zemlje.

Pored Kine, više od 1 GW novih kapaciteta u prvoj polovini godine instalirano je pet drugih zemalja: u Indiji (3,5 GW), Sjedinjenim Američkim Državama (2,1 GW), Nemačkoj (1,9 GW), Francuskoj (1,7 GW) i Brazilu (1,3 GW). Brazil je time učvrstio svoju poziciju kao peto najveće tržište na svetu, dok je Španija pala na sedmo mesto, a Turska pretekla Italiju i postala jedanaesto najveće tržište vetra.

Svet je dodao 72 GW vetroelektrana u prvoj polovini 2025. / Foto-ilustracija: Pixabay

WWEA procenjuje da će se rast nastaviti i u drugoj polovini godine, pa se očekuje da ukupne nove instalacije tokom 2025. dostignu više od 150 GW, što bi predstavljalo novi globalni rekord. Ukoliko se taj trend ostvari, do kraja godine ukupni kapacitet vetroelektrana mogao bi premašiti 1.320 GW, čime bi vetar postao ključni stub globalne energetske tranzicije.

Rast je delom podstaknut završetkom projekata čija je realizacija kasnila tokom 2024. godine, ali i nastojanjima investitora da iskoriste postojeće regulatorne okvire pre mogućih promena.

Svoj doprinos daljem razvoju sektora daće i predstojeća 22. svetska konferencija o energiji vetra (WWEC2025), koja će se održati od 3. do 5. decembra 2025. godine u Šantouu, Kina. Ovaj skup okupiće vodeće stručnjake, donosioce odluka i industrijske lidere koji će definisati sledeću fazu globalnog razvoja vetroenergije.

Milena Maglovski

Rio Tinto zamrzava projekat „Jadar“, ostaje u Srbiji i fokusira se na očuvanje zakonskih prava

Foto-ilustracija: Pixabay

Kompanija Rio Tinto saopštila je da ne napušta Srbiju i time demantovala pojedine navode u medijima, ali da projekat „Jadar” ulazi u fazu održavanja (Care and Maintenance), što praktično znači njegovo privremeno zamrzavanje, piše RTS.

Iz kompanije ističu da i dalje veruju u izuzetni kvalitet ležišta Jadar, koje ima potencijal za dugoročnu eksploataciju i može da doprinese energetskoj tranziciji Srbije i Evrope. Dodaju i da ostaju u Srbiji, kako i da je u ovom trenutku prioritet kompanije da zadrži zakonska prava nad projektom.

– U narednom periodu fokus će biti da pružimo podršku našim zaposlenima u procesu tranzicije, kao i da nastavimo da ispunjavamo naše zakonske obaveze prema lokalnoj zajedinici kao odgovorni vlasnici zemljišta u dolini Jadra i kao dobri partneri lokalnoj zajednici – navedeno je u odgovoru koji je kompanija dostavila RTS-u.

Pročitajte još:

Projekat „Jadar” našao se na listi strateških projekata EU

Podsećamo, Evropska komisija je nedavno prvi put usvojila listu od 47 strateških projekata u oblasti strateških sirovina, sa ciljem da se ojačaju domaći kapaciteti, diverzifikuju izvori snabdevanja i ojača evropski lanac vrednosti sirovina.

Evropska unija je postavila ciljeve da do 2030. godine obezbedi 10 odsto sirovina iz domaće eksploatacije, 40 odsto kroz preradu i 25 odsto putem reciklaže, što bi značajno doprinelo zelenoj i digitalnoj tranziciji Evrope.

Iako se Srbija u početku nije našla na listi, Evropska komisija je u junu 2025. godine uvrstila projekat „Jadar” među strateške projekte u oblasti kritičnih sirovina.

– Strateški projekti će diverzifikovati izvore snabdevanja EU i povećati ekonomsku bezbednost. Istovremeno, projekti su osmišljeni da podstaknu stvaranje lokalne vrednosti u partnerskim zemljama – navedeno je tada u saopštenju Komisije.

Energetski portal

Macaozinho – digitalni saveznik u borbi za istinu o klimi

Foto-ilustracija: Freepik (topntp26)

Klimatske promene su tema o kojoj se danas mnogo polemiše – i to ne samo kao o problemu sa kojim se suočavamo, već i u vezi sa samim informacijama koje do nas stižu. Pitanja poput Da li su ove tvrdnje tačne? ili Da li se podaci prenaglašavaju ili umanjuju, ili su možda oblikovani kroz greenwashing? postaju sve češća. Nije teško razumeti zašto – često nailazimo na podatke koji se međusobno protivreče: metan je u porastu, metan se smanjuje… I iako su oba podatka nekada tačna, potrebna je dodatna analiza da bi se shvatilo zašto informacije deluju kontradiktorno.

Danas klimatske promene nisu više tema koja zanima samo naučne krugove. One su među najrasprostranjenijim temama u društvu, a građani žele pouzdane informacije koje mogu da razumeju. Jedino na taj način može da se gradi poverenje i stvara mogućnost za donošenje ispravnih odluka i vođenje konstruktuvnih diskusija, imajući u vidu da su klimatske promene problem koji podeljuje mišljenja širom sveta.

U Brazilu je u toku 30. konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP30), najveći globalni događaj posvećen brobi protiv klimatskih promena. COP30 okuplja vlade, naučnike, organizacije i građane kako bi se razmatrali napori za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, razmena znanja i donošenje strateških odluka.

U javnosti izaziva značajnim delom i nepoverenje, a upravo je jedan od razloga i nerazumevanje tematike i dobijanje nepotpunih informacija. Kako bi se informacije o složenim klimatskim temama učinile dostupnijim i pouzdanijim za sve učesnike, razvijen je Macaozinho. Reč je o veštačko-inteligentnom chatbot-u koji je običen na osnovu zvaničnih dokumenata Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) i Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC).

Njegov cilj je da pruži pouzdane podatke, objašnjava stručne termine i dokumente, i omogući kako delegacijama, tako i građanima širom sveta da prate pregovore i učestvuju u diskusijama. COP30 je njegova prva velika primena i promocija, ali chatbot je prethodno testiran i na COP29 u Bakuu i na manjim događajima, da bi se proverila njegova funkcionalnost.

Macaozinho je dostupan na više od 50 jezika, a ime je dobio simbolično po brazilskim arama – pticama koje su poznate po svojoj veličini, jarkim bojama ali i inteligenciji.

U svetu u kojem se informacije brzo šire, ali istina lako gubi, alati poput Macaozinha mogu napraviti razliku. Ne donose rešenja sami po sebi, ali donose ono od čega svaka promena počinje – razumevanje.

Katarina Vuinac

PKS: Program obuke za CBAM za izvoznike

Foto-ilustracija: Unsplash (jas-min)

Privredna komora Srbije, kroz svoju Poslovnu akademiju i uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), organizuje specijalizovani program obuka namenjen domaćim kompanijama koje posluju u sektorima obuhvaćenim evropskim CBAM mehanizmom (Carbon Border Adjustment Mechanism), kao i njihovim dobavljačima. Program se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije kroz Investment Framework for the Western Balkans (WBIF) i inicijativu „EU WBIF Single Market Ready in Western Balkans“.

Struktura programa

Program obuke je podeljen u dve međusobno povezane celine:

1) „Uradi sam: CBAM izveštavanje“ – praktične radionice
Radionice će biti organizovane u sedam gradova: Smederevo, Beograd, Niš, Kraljevo, Novi Sad, Kragujevac i Subotica.

2) Individualni mentorski rad
Nakon radionica, sve prijavljene kompanije dobijaju mogućnost rada sa mentorom u onlajn režimu – bilo na pripremi sopstvenog CBAM izveštaja, bilo na prikupljanju podataka o emisijama u lancu vrednosti. Ovaj deo programa pomaže firmama da naučeno odmah primene u praksi.

Program je namenjen proizvodnim kompanijama koje najmanje dve godine posluju stabilno i izvoze (ili su dobavljači izvoznika) u oblastima čelik/gvožđe, aluminijum, cement, mineralna đubriva, električna energija i vodonik.

Termini radionica

Smederevo – 19. novembar 2025. (sreda)

Beograd – 20. novembar 2025. (četvrtak)

Niš – 27. novembar 2025. (četvrtak)

Kraljevo – 2. decembar 2025. (utorak)

Novi Sad – 4. decembar 2025. (četvrtak)

Kragujevac – 10. decembar 2025. (sreda)

Subotica – 11. decembar 2025. (četvrtak)

Predavači

Uroš Samardžija, dipl. inž. mašinstva – direktor i ekspert za GHG emisije i sisteme (e-Odraz)

Tanja Lindel, dipl. inž. šumarstva – projekt menadžer (Responsible Business Hub)

Ana Raičević, dipl. inž. mašinstva – sekretar Udruženja za metalsku i elektro industriju PKS

Način prijave

Prijava se vrši putem onlajn formulara:
https://forms.gle/vKYGiYchVieZfFAAA
Prijava za radionicu ujedno predstavlja prijavljivanje za ceo program, uključujući kasniji mentorski rad.

Radionica je potpuno interaktivna, a rad se odvija uz popunjavanje obrazaca i izradu primera – zbog čega je obavezno poneti laptop.

Polaznici dobijaju:

  • radne materijale korišćene tokom obuke,

  • osveženje,

  • sertifikat o učešću koji zajednički izdaju Poslovna akademija PKS i EBRD.

CBAM – Uredba (EU) 2023/956 – predstavlja mehanizam kojim EU uvodi prekogranično usklađivanje cene ugljenika kako bi sprečila „curenje ugljenika“ i obezbedila jednake uslove za robu proizvedenu u EU i onu koja se uvozi.

Od 2026. očekuje se početak kupovine CBAM sertifikata, uz obaveznu verifikaciju izveštaja – što direktno utiče na sve firme koje izvoze u EU ili su deo lanaca snabdevanja kompanija koje posluju na tržištu EU.

Energetski portal

Sertifikati održivosti – standardi koji oblikuju moderne zgrade u svetu

Foto-ilustracija: Pixabay/TheVisualEngineer

Održiva gradnja danas predstavlja jedno od ključnih usmerenja savremene arhitekture i urbanizma. Ona smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu, podstiče racionalno korišćenje resursa i doprinosi unapređenju kvaliteta života korisnika objekata. U tom procesu sertifikacioni sistemi imaju presudnu ulogu jer kroz holistički okvir vrednuju ne samo performanse samog objekta već i njegov širi uticaj na okolinu, društvo i ekonomiju. Oni pružaju potvrdu kvaliteta, ali i smernice za stalno unapređenje performansi objekata, bilo da se radi o novoj gradnji, adaptaciji ili upravljanju postojećim zgradama. U nastavku će biti predstavljena tri vrlo rasprostranjena i priznata sistema koja služe kao primeri ovakvog sveobuhvatnog pristupa.

BREEAM

Najstariji među tri sertifikaciona sistema koje obrađujemo u ovom tekstu jeste BREEAM, razvijen 1990. godine u Velikoj Britaniji od strane BRE Globala, koji je deo britanskog Building Research Establishmenta (BRE). Reč je o prvom standardu za ocenu održivosti u građevinarstvu i infrastrukturi. Poznat je po holističkom pristupu – ocenjuje ne samo sam objekat već i njegov širi kontekst, te uticaj na životnu sredinu, društvo i ekonomiju. Podaci pokazuju da danas milioni zgrada širom sveta primenjuju BREEAM metodologiju.

Ocenjivanje uključuje kvalitet dizajna i izgradnje, uz korišćenje niskougljeničnih, dugotrajnih i odgovorno nabavljenih materijala, kao i energetsku i vodnu efikasnost kroz različite sisteme i tehnologije koje smanjuju troškove održavanja. Uticaj na životnu sredinu obuhvata unapređenje biodiverziteta, smanjenje otpada i otpornost na klimatske promene. Kada je reč o socijalnom aspektu, procenjuje se dobrobit korisnika – kvalitet unutrašnjeg vazduha, termalna udobnost, dnevno svetlo – ali i šire: integracija u zajednicu kroz povezanost, pristup uslugama i stvaranje društvenih vrednosti.

Foto-ilustracija: Pixabay/jwvaneck

BREEAM standardi omogućavaju da se održivost objekta procenjuje i prati tokom celog njegovog života. U okviru sistema postoje četiri glavne šeme: New Construction je namenjen novoizgrađenim objektima; Refurbishment & Fit-Out procenjuje održivost renoviranja i unutrašnjih adaptacija postojećih objekata; In-Use pomaže investitorima, vlasnicima i menadžerima u unapređenju operativnih performansi zgrada; dok Communities pruža podršku planerima, lokalnim vlastima i investitorima u integraciji održivog dizajna u masterplanove novih zajednica i projekata regeneracije.

Svaka BREEAM ocena se nezavisno donosi i verifikuje, čime se garantuje da sertifikovani objekti ispunjavaju obećane standarde održivosti i kvaliteta. Rezultat ocenjivanja prikazuje se kroz zvezdice na sertifikatu. Rejting se kreće od osnovnog nivoa prihvatljivo (samo za standard In-Use), preko dovoljno, dobro, veoma dobro, odlično, do najvišeg nivoa – izvanredno, dodeljenog projektima koji ostvare više od 85% ukupnih poena. U originalnom nazivu, nivoi se dele na – Acceptable, Pass, Good, Very Good, Excellent i Outstanding.

Nepristrasnost ocenjivanja i usklađenost sa BREEAM standardima osiguravaju se kroz Quality Audit (QA) – nezavisnu proveru sprovedene procene koju vrši akreditovano telo BRE Global Ltd. Sve BREEAM aktivnosti su u skladu sa ISO 9001 – međunarodnim standardom koji definiše zahteve za sistem upravljanja kvalitetom u organizacijama.

LEED

LEED (Leadership in Energy and Environmental Design) jedan je od najrasprostranjenijih međunarodnih sistema za sertifikaciju održivih zgrada. Pokrenut je 1998. godine, a razvio ga je U.S. Green Building Council (USGBC) – organizacija sa sedištem u Vašingtonu. Sertifikat izdaje Green Business Certification Inc. (GBCI) – nezavisno telo koje sprovodi proces ocenjivanja i potvrđuje da objekti ispunjavaju kriterijume.

U fokusu:

Ovaj sertifikacioni sistem takođe je prilagođen različitim fazama životnog ciklusa gradnje, a u odnosu na to postoji šest šema. BD+C (Building Design and Construction) – namenjen je novim objektima i velikim rekonstrukcijama postojećih. O+M (Operations and Maintenance) – odnosi se na postojeće objekte koji su u upotrebi najmanje godinu dana i na njihovo unapređenje. ID+C (Interior Design and Construction) šema upotrebljava se za unutrašnju adaptaciju prostora, dok je ND (Neighborhood Development) namenjen planiranju i razvoju naselja i urbanih četvrti. Residential ima užu primenu usmeravajući se na stambene objekte, a Cities and Communities najširu, koji služi za ocenjivanje čitavih gradova ili zajednica.

Postoji više verzija LEED standarda. LEED v4 i LEED v4.1 predstavljaju standarde koji su i dalje u primeni, ali je 2023. godine objavljena najnovija, LEED v5, za koju se očekuje da će u narednim godinama postati vodeći standard za ocenjivanje. Ovaj sistem osenjivanja donosi ažurirane smernice i poboljšanja u procesu sertifikacije, a namenjen je različitim kategorijama – BD+C, ID+C i O+M.

Kako bi se ostvarila doslednost, LEED u ocenjivanje uključuje dva važna alata. Scorecard – predstavlja tabelu u okviru koje se prati napredak projekata u odnosu na postavljene kriterijume. Certification Guide – jeste važan alat koji u formi priručnika pruža detaljna uputstva, kao i podatke o potrebnoj dokumentaciji i kriterijumima za dodelu bodova. Nadovezujući se na navedeno, na osnovu prikupljenih bodova, objekat može da dobije jednu od četiri oznake – Certified, Silver, Gold ili Platinum.

LEED sertifikacija primenjuje se u više od 180 zemalja, a Hung Kuo Building primer je poslovne zgrade na Tajvanu koja je dobila LEED v5 sertifikat u kategoriji O+M, odnosno postojeće zgrade koja je unapređena. Reč je o zgradi koja postoji od 1989. godine, a prostire se na preko 60.000 metara kvadratnih. Njenim unapređenjem postignuta su smanjenja u potrošnji energije, vode, ali i otpada. Samo u periodu 2021–2022. godine, potrošnja energije smanjena je za 10,25 odsto, dok je u 2021, u odnosu na 2020, smanjena za 10,65 odsto. Osim na ove kriterijume, pažnja je bila usmerena na unapređenje zdravlja i dobrobiti korisnika. Ovaj primer pokazuje da čak i višedecenijske zgrade imaju potencijal da se transformišu u visokoefikasne.

DGNB

Poslednji sertifikacioni sistem koji obrađujemo osnovan je 2007. godine i, iako mlađi od prethodna dva, danas predstavlja najveću evropsku mrežu za održivu gradnju i drugu po veličini u svetu. Nastao je u Nemačkoj kao neprofitno udruženje Deutsche Gesellschaft für Nachhaltiges Bauen – German Sustainable Building Council (Nemačko udruženje za održivu gradnju). Sertifikate izdaje upravo DGNB, putem svoje mreže ovlašćenih auditora i konsultanata.

DGNB sistem zasniva se na holističkom pristupu, uključujući životnu sredinu, ljude i ekonomsku efikasnost. Kriterijumi sertifikacije kontinuirano se razvijaju kako bi pratili promene i prilagođavali se. S obzirom na to da se primenjuju širom sveta, kriterijumi se prilagođavaju lokalnim, klimatskim i kulturološkim metodama gradnje. Vlasnici, investitori ili projektanti angažuju ovlašćene DGNB auditore i konsultante, koji ocenjuju projekte različitih tipova (nova gradnja, renovacija, urbanističke celine) u skladu sa DGNB kriterijumima. Proces obuhvata proveru usklađenosti sa ekološkim, ekonomskim, tehničkim i sociokulturnim standardima. U zavisnosti od postignutih rezultata, projektima se dodeljuju sertifikati u jednoj od četiri kategorije: bronzani, srebrni, zlatni ili platinasti.

Pored sertifikacionog, DGNB nudi i obrazovni deo sistema, koji je namenjen stručnjacima širom sveta. Kroz njihovu akademiju, polaznici stiču znanja o principima održive gradnje, kriterijumima sertifikacije i praktičnoj primeni standarda. Sve ovo doprinosi razvoju mreže međunarodnih eksperata koji doprinose promociji i sprovođenju održivih praksi u građevinarstvu.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA

Zajednički projekat Italije i Slovenije za povećanje kapaciteta prekogranične veze za 600 MW

Foto-ilustracija: Unsplash (BLAGOV)

Operatori prenosnih sistema Slovenije i Italije, ELES i Terna, potpisali su sporazum o zajedničkoj investiciji vrednoj oko 250 miliona evra radi povećanja kapaciteta i jačanja pouzdanosti prekogranične elektroenergetske veze, navodi se na sajtu ELES-a. Projekat, koji se pripremao više od deset godina, treba da dovede do povećanja prenosnog kapaciteta između dve zemlje za 600 megavata, što je više od 50 odsto u odnosu na postojeće stanje. Radovi bi trebalo da počnu 2029. godine, a završetak se očekuje do kraja 2031.

Slovenačko-italijanske interkonekcije trenutno su među najopterećenijim prekograničnim vezama u regionu, stoga modernizacija obuhvata tri glavna segmenta elektroenergetske mreže:

  1. Dalekovod 400 kV Divača–Redipulja biće ojačan instalacijom treće jedinice transformatora sa pomeranjem faze (PST) u trafostanici Divača, čime će se prenosni kapacitet povećati sa 1.200 na 1.800 MVA.
  2. Dalekovod 220 kV Divača–Padriče biće opremljen provodnicima sa smanjenim progibom, koji omogućavaju veće opterećenje i otpornost na visoke temperature, pa će kapacitet ove veze porasti na 700 MVA.
  3. Na italijanskoj strani, Terna će modernizovati trafostanicu i vezu Padriče–Redipuglia, ugradnjom novog transformatora radi efikasnijeg upravljanja internim tokovima energije.

Projekat će, osim veće sigurnosti snabdevanja, omogućiti i bolju integraciju obnovljivih izvora, smanjenje zagušenja u prenosnoj mreži i efikasnije korišćenje infrastrukture na nivou Evropske unije. ELES planira da deo ulaganja finansira kroz fondove EU namenjene projektima koji unapređuju energetsku povezanost i otpornost mreža.

Energetski portal

EU podržava izgradnju kanalizacione mreže u opštini Palilula

Foto-ilustracija: Unsplash (Timothy L. Brock)

U beogradskoj opštini Palilula biće izgrađena kanalizaciona mreža, čime će se poboljšati sanitarni uslovi za oko 86.000 stanovnika i zaštititi javno zdravlje.

Ukupna vrednost projekta iznosi više od 84 miliona evra, od čega je Evropska unija, kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), obezbedila doprinos od 36 miliona evra.

Prema rečima Plamene Halacheve, zamenice šefa Delegacije EU u Srbiji, projekat donosi preko potrebnu infrastrukturu zajednici koja trenutno nema kanalizacionu mrežu ni postrojenje za preradu otpadnih voda.

Pročitajte još:

Kako je dodala, ovo je značajan poduhvat ne samo za Beograd, već i za reke Savu i Dunav – dve od najvažnijih evropskih reka koje protiču kroz srce Evrope.

Prerađena otpadna voda ispuštaće se u Dunav, što će doprineti poboljšanju ekoloških uslova i unapređenju javnog zdravlja. Tokom izgradnje postrojenja, kao i nakon što ono počne s radom, biće otvoreno više od 200 radnih mesta, navodi se na sajtu Investicionog okvira za Zapadni Balkan.

Energetski portal

Švedska ukida zabranu rudarstva uranijuma od 1. januara 2026.

Foto-ilustracija: Unsplash (Dion Beetson)

Švedski parlament usvojio je zakon kojim se od 1. januara 2026. godine ukida zabrana istraživanja i eksploatacije uranijuma, koja je na snazi još od 2018. godine. Ova odluka označava veliki zaokret u energetskoj i rudarskoj politici zemlje, koja želi da iskoristi svoje domaće resurse i ojača energetsku bezbednost u kontekstu planiranog širenja nuklearne energije.

Prema novim propisima, uranijum će biti ponovo klasifikovan kao „koncesioni mineral“, što znači da će spadati u red sirovina od posebnog društvenog značaja i da će se njegovim istraživanjem i eksploatacijom upravljati kroz standardni sistem rudarskih dozvola, navodi World Nuclear News. Time se ukida prethodna zabrana izmenama Zakona o zaštiti životne sredine iz 2018, koja je potpuno obustavila aktivnosti u vezi s uranijumom.

Pročitajte još:

Prema procenama, Švedska poseduje oko 27 odsto poznatih evropskih rezervi uranijuma, što bi joj moglo obezbediti vodeću poziciju u snabdevanju nuklearnog sektora u Evropi.

Ukidanje zabrane vremenski se poklapa sa planovima vlade da značajno proširi kapacitete nuklearne energije. Do 2035. godine predviđena je izgradnja najmanje dva nova reaktora, a do 2045. čak deset novih postrojenja. U okviru budžeta za 2026. godinu predviđeni su državni krediti i ugovori o zaštiti cena u vrednosti većoj od 19 milijardi evra, čime Švedska stvara stabilno okruženje za dugoročna ulaganja u nuklearni sektor.

Energetski portal

FAO: 1,7 milijardi ljudi ugroženo zbog degradacije zemljišta

Foto-ilustracija: Pixabay (klimkin)

Najnoviji izveštaj Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) otkriva alarmantne razmere degradacije zemljišta izazvane ljudskim delovanjem, koja danas utiče na živote približno 1,7 milijardi ljudi širom sveta. Prema izveštaju SOFA 2025, prinosi useva u ovim regionima niži su za najmanje 10 odsto, što direktno ugrožava poljoprivrednu produktivnost, egzistenciju miliona malih poljoprivrednika i globalnu bezbednost hrane.

U dokumentu se navodi da degradacija zemljišta predstavlja „tihu, ali sveprisutnu krizu” koja potkopava ključne funkcije ekosistema. Reč je o dugoročnom smanjenju sposobnosti zemljišta da obezbedi vitalne usluge, a uzroci su najčešće kombinacija prirodnih procesa i ljudskih aktivnosti poput krčenja šuma, prekomerne ispaše i neodrživih poljoprivrednih praksi.

Kako navodi FAO, štetu trenutno trpi i 47 miliona dece mlađe od pet godina, koja zbog posledica degradacije zemljišta žive u područjima sa visokim rizikom od pothranjenosti i usporenog rasta. Azijske zemlje su među najpogođenijima, pre svega zbog velike gustine naseljenosti i dugogodišnjeg akumuliranja degradacije.

Pročitajte još:

Ipak, izveštaj donosi i ohrabrujuće nalaze. Preokretanjem samo 10 procenata degradiranih površina na već postojećem obradivom zemljištu – uvođenjem održivih praksi poput plodoreda, pokrivnih useva i smanjenja erozije – moglo bi se obezbediti dovoljno dodatne proizvodnje hrane da se prehrani 154 miliona ljudi godišnje.

Generalni direktor FAO-a Ću Dongju poručio je da se „mogućnosti za obnovu zemljišta mogu iskoristiti samo odlučnim delovanjem i stvaranjem okruženja koje podstiče dugoročna ulaganja, inovacije i održivo upravljanje”.

SOFA 2025 posebno naglašava da su potrebne integrisane strategije korišćenja zemljišta i političke intervencije koje uključuju strožu kontrolu krčenja šuma, programe podsticaja za održivu poljoprivredu i mehanizme koji će povezati subvencije sa ekološkim rezultatima. Poljoprivredne politike, zaključuje FAO, moraju biti prilagođene različitoj strukturi farmi – jer mali proizvođači i velike farme imaju različite kapacitete, izazove i mogućnosti u borbi protiv degradacije zemljišta.

Izveštaj SOFA 2025 predstavlja dosad najkompletniju analizu globalnog stanja zemljišta i jasno ukazuje da je sprečavanje degradacije i obnova zemljišta jedan od ključnih preduslova za sigurnu, otpornu i održivu budućnost globalnog sistema hrane.

Milena Maglovski 

Evropi potreban novi pristup – ciljevi CO₂ za automobile i kombije nedostižni do 2035.

Foto-ilustracija: Unsplash (jeffrey correa)

Tempo rasta tržišta električnih vozila na baterije (BEV) za automobile i kombije pokazuje da ciljevi za 2030. i 2035. više nisu ostvarivi, navodi Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA). Pri tome ističu da je potreban pametniji i realniji pristup koji prepoznaje različite izazove kod automobila i kombija i podržava konkurentsku, potrošački vođenu tranziciju ka mobilnosti bez emisija.

Iako su proizvođači posvećeni klimatskoj neutralnosti do 2050. i elektrifikaciju vide kao ključ dekarbonizacije saobraćaja, infrastruktura, podsticaji i potražnja potrošača ne prate tempo potreban za ostvarenje cilja od 100 odsto vozila bez emisija, čak ni uz sve veću ponudu pristupačnih električnih vozila (EV).

EU tek počinje uspostavljati vlastiti lanac vrednosti za baterije električnih vozila, a slaba potražnja potrošača znači da proizvođači automobila imaju poteškoća u prodaji EV vozila u većem obimu.

Prema trenutnim procenama tržišta, cilj za 2030. godinu nije ostvariv, a kazne za automobilsku industriju mogle bi dostići između 20 i 25 milijardi evra. Međutim, to se može izbeći uvođenjem ciljanih mera.

Kada je reč o baterijskim električnim kombijima, u glavnim tržištima EU ona ostaje preniska da bi se ostvario čak i cilj za 2025. godinu, a trenutno čini svega 8,5 odsto tržišta u EU, dok cilj za smanjenje emisija CO₂  iznosi 15 odsto.

Pročitajte još:

— Forsiranje potrošača ka opcijama isključivo električnih vozila bez odgovarajućih uslova verovatno će imati suprotan efekat, ljudi će duže zadržavati starija vozila, što će rezultirati starenjem voznog parka i većim ukupnim emisijama — navode iz ACEA i pozivaju na realniji i pragmatičniji pristup za režim nakon 2035. godine, koji bi bio zasnovan na jačanju uslova za elektrifikaciju, povezivanju ciljeva dekarbonizacije vozila s konkurentnošću i  tehnološkoj neutralnosti.

Nedostatak punjača

Ključni preduslov za dekarbonizaciju drumskog saobraćaja je razvoj infrastrukture. Trenutno na 100.000 stanovnika ima 173 punjača, a cilj je dostići 300 javnih punjača. ACEA procenjuje da će do 2030. godine biti potrebno 8,8 miliona punjača, što je znatno više od cilja Evropske komisije od 3,5 miliona. Odnos brzih i sporih punjača i dalje je nezadovoljavajući, a postoje i velike regionalne razlike – čak 60 odsto infrastrukture za punjenje nalazi se u samo tri zemlje EU.

Takođe, ciljevi za razvoj infrastrukture za vodonik moraju se barem zadržati na postojećem nivou kako bi se osigurala osnovna mrežna pokrivenost.

Jasna Dragojević

U izradi novi nacrti zakona o zdravlju i zaštiti bilja

Foto-ilustracija: Unsplash (Sushobhan Badhai)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pokrenulo je izradu dva nacrta zakona – o zdravlju bilja i o sredstvima za zaštitu bilja – sa ciljem da unapredi bezbednost hrane, zaštitu biljne proizvodnje i uskladi propise Srbije sa pravilima Evropske unije. Javne sugestije na radne verzije oba akta prikupljaju se do 25. novembra 2025. godine.

Šta menja nacrt Zakona o zdravlju bilja

Nacrt novog Zakona o zdravlju bilja ima za cilj da modernizuje i ojača sistem kontrole biljnog zdravlja u Srbiji. Propis uvodi preciznije definicije uloga i nadležnosti Direkcije za nacionalne referentne laboratorije i drugih službenih tela, čime se obezbeđuje brža i efikasnija primena mera u slučajevima pojave štetnih organizama. Novi pristup kontroli, zasnovan na proceni rizika, posebno će doprineti bezbednosti uvoza i boljoj zaštiti domaće poljoprivredne proizvodnje. Uvođenjem novih kategorija profesionalnih subjekata i jasnijih kriterijuma za utvrđivanje karantinskih i nekarantinskih organizama, Srbija se usklađuje sa evropskim standardima, bez dodatnih troškova za privredu.

Pročitajte još:

Šta donosi nacrt Zakona o sredstvima za zaštitu bilja

Predloženi zakon uspostavlja potpun i stroži okvir za proizvodnju, promet i upotrebu pesticida i drugih sredstava za zaštitu bilja. Ključna promena je zahtev da svako sredstvo mora biti registrovano i prethodno procenjeno u pogledu efikasnosti, uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Uvode se i obavezne obuke za profesionalne korisnike, koji će morati da steknu sertifikate za bezbedno rukovanje i primenu. Zakon predviđa i redovne tehničke provere uređaja za prskanje i prvu izradu Akcionog plana za održivu upotrebu pesticida. Time se postiže bolja zaštita zdravlja i konkurentnost domaćih proizvođača, bez dodatnog finansijskog opterećenja građana.

Sledeći koraci i kako učestvovati

Radne verzije nacrta dostupne su za uvid stručnim organizacijama, udruženjima, privredi i svim zainteresovanim stranama. Predlozi i sugestije dostavljaju se elektronski najkasnije do 25. novembra 2025. Nakon prikupljanja komentara, Ministarstvo najavljuje doradu tekstova i upućivanje u dalju proceduru usvajanja.

Energetski portal

Volvo električni kamioni prešli 250 miliona kilometara

Foto: Volvo Truck

Volvo električni kamioni su do sada prešli više od 250 miliona kilometara otkako je kompanija 2019. godine lansirala svoje prve električne modele. Volvo je lider u segmentu električnih kamiona, sa više od 5.700 vozila isporučenih kupcima u 50 zemalja.

Od 2019. godine, flota Volvo električnih kamiona do sada je prešla više od 250 miliona kilometara u komercijalnom saobraćaju širom sveta. To je jednako 6.200 krugova oko Zemlje.

Kamioni učestvuju sa oko pet odsto u ukupnim globalnim ekvivalentnim emisijama CO₂, a električni kamioni na baterije predstavljaju važno sredstvo za smanjenje uticaja transporta robe na klimu. Da su istu udaljenost prešli kamioni na dizel, potrošili bi više od 78 miliona litara dizela. Zahvaljujući upotrebi električnih kamiona, emisije ugljen-dioksida iz izduvnih gasova smanjene su za 213.000 tona kubnih.

– Sjajno je videti ovaj razvoj i način na koji transportne kompanije prihvataju prednosti korišćenja električnih kamiona u svakodnevnom poslovanju. Električni kamioni smanjuju emisije i obezbeđuju udobnije i tiše radno okruženje za vozače – rekao je Roger Alm, predsednik kompanije Volvo Trucks – Ipak, svi znamo da prelazak na električna vozila napreduje suviše sporo. Nedostaju nam tržišni uslovi koji bi omogućili svim transportnim kompanijama da profitabilno dekarbonizuju transport. To se mora promeniti ako želimo da vidimo više električnih kamiona na putevima.

Pročitajte još:

Najveća tržišta za Volvo električne kamione su Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i SAD. Portfolio električnih kamiona kompanije obuhvata osam modela koji zadovoljavaju potrebe različitih delatnosti – od gradske distribucije i upravljanja otpadom do regionalnog transporta i građevinskih radova. Tokom šest godina elektrifikacije, kompanija je izgradila veliko iskustvo u optimizaciji korišćenja energije, punjenja i održavanja električnih kamiona. U 2026. godini, Volvo planira lansiranje teškog električnog kamiona sa dometom do 600 km po jednom punjenju.

U ponudi Volvo električnih kamiona nalaze se modeli: Volvo FL Electric, FE Electric, FM Electric, FM Low Entry, FMX Electric, FH Electric, FH Aero Electric i VNR Electric.

Strategija dekarbonizacije kompanije Volvo Trucks uključuje električne kamione na baterije i gorivne ćelije, kao i motore sa sagorevanjem koji koriste obnovljiva goriva, uključujući biogas i vodonik.

Izvor: Volvo Trucks

COP30 u srcu Amazonije – hoće li konferencija doneti konkretne akcije?

COP30
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Amazonija, poznata kao pluća planete i jedno od područja sa najvećim biodiverzitetom na svetu, ovog novembra postaje i centar globalne klimatske diplomatije. U njenom središtu, u brazilskom gradu Belemu, juče je otvorena 30. Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP30).

Simbolika ovogodišnje konferencije ogleda se u tome da je upravo ova lokacija istovremeno područje koje nas podseća na hitnost rešavanja klimatskih promena, ali i nadu za očuvanje zdravlja čitave planete.

Ovo je na svečanom otvaranju potvrdio i predsednik Brazila, ističući da je odluka da se COP30 održi u Belemu bila politička i simbolična – usmerena na to da pokaže da Amazonija nije samo tema za raspravu, već i deo rešenja za klimu.

Na zvaničnom sajtu konferencije izneta su tri stuba delovanja prema kojima treba da budu usmereni pregovori. Pre svega, treba istaći da je COP30 zamišljen kao COP implementacije – što znači da pažnja neće biti usmerena na donošenje novih, već na konkretno sprovođenje postojećih obaveza.

To potvrđuje i Akciona agenda (Action Agenda) koju je COP30 definisao kao način da se rezultati prvog Globalnog preispitivanja (Global Stocktake) pretoče u konkretne akcije. Reč je o mehanizmu koji je uveden Pariskim sporazumom iz 2015. godine. Njegova svrha je da na svakih pet godina proveri koliko svet napreduje u ispunjavanju ciljeva Pariskog sporazuma. Prvo globalno preispitivanje, koje je završeno na COP28 u Dubaiju, pokazalo je da svet nije na dobrom putu da ograniči globalno zagrevanje na 1,5 °C. Zbog toga COP30 nastoji da rezultate tog ispitivanja prevede u konkretne mere.

Imajući u vidu prethodno navedeno, tri stuba delovanja uključuju:

  1. Ispunjavanje klimatskih obaveza koje su zemlje već preuzele,
  2. Jačanje globalnog upravljanja klimom,
  3. Stavljanje ljudi u centar klimatskih odluka.

Kada je reč o poslednjem stubu, COP30 uvodi značajnije uključivanje dece i tinejdžera u samu klimatsku debatu i proces odlučivanja kroz različite mehanizme.

Pročitajte još:

Akciona agenda COP30

Akciona agenda ima šest tematskih stubova, u okviru kojih je ukupno 30 najvažnijih ciljeva. Stubovi obuhvataju:

  • Energetsku, industrijsku i transportnu tranziciju
  • Upravljanje šumama, okeanima i biodiverzitetom
  • Transformaciju poljoprivrede i prehrambenih sistema
  • Otpornost gradova, infrastrukture i vodnih resursa
  • Razvoj ljudi i društva
  • Podsticaje i akceleratore (mehanizme za ubrzanje akcija): finansije, tehnologije i kapaciteti

Kako bi se ostvarilo zamišljeno, formirano je 30 aktivacionih grupa koje će koordinisati sprovođenje ciljeva u okviru svakog od šest stubova.

COP30
Foto-ilustracija: Freepik (wahyu_t)

Akciona agenda takođe pruža priliku da se na COP30 podrže ciljevi održivog razvoja (SDGs) kroz rešenja koja promovišu klimatsku pravdu, smanjenje gladi i siromaštva, kao i uklanjanje strukturnih nejednakosti, uključujući one zasnovane na polu, rasi i socioekonomskom statusu.

Predsednik Brazila naglasio je da su svetu potrebne institucije koje su dorasle razmerama krize sa kojom se suočavamo. Zbog toga je istakao potrebu za osnivanjem Globalnog klimatskog saveta. Kroz povezanost ovog saveta sa Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija obezbedilo bi se bolje upravljanje i politička odgovornost među državama.

Rečenica predsednika koja je obeležila otvaranje COP30 bila je – Krećemo se u pravom smeru, ali pogrešnom brzinom. Zbog toga je važno da ova konferencija bude istorijska prekretnica i početak decenije sprovođenja Pariskog sporazuma.

NDC 3.0 i COP30

Na 30. Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama posebna pažnja biće posvećena trećoj rundi nacionalno određenih doprinosa (NDC 3.0). Kako je istaknuto na zvaničnom sajtu konferencije, NDC 3.0 moraju da budu progresivniji i ambiciozniji od trenutnih.

Prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), zabrinjavajuće je što oni ujedno mogu predstavljati i poslednju šansu da se svet postavi na putanju globalnih emisija u skladu sa ciljem Pariskog sporazuma od 1,5 °C.

Energetski portal

1...678...1,673Page 7 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs