Nakon što je 2006. godine na snagu stupio Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, koji je sklopljen između Evropske zajednice, Srbije i drugih država regiona, naša zemlja preuzela je obavezu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva u oblasti energetike sa pravnim tekovinama Evropske unije. Kako bi unapredila proces reformi energetskog sektora, Srbija je 2014. godine usvojila Zakon o energetici, koji ima za cilj obezbeđenje uslova za razvoj i efikasniji rad svih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti prema tržišnim principima poslovanja, kao i usaglašavanje ovog zakona sa propisima Evropske unije.

Zbog nastavka ovog procesa, do sada je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici iz 2021. godine, kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici iz 2023. godine.

Nakon što je Energetska zajednica 2022. godine donela odluke kojima je utvrdila obavezu Srbije da prenese određene EU regulative iz Trećeg i Četvrtog paketa, postavljen je rok za njihovo usklađivanje do 31. decembra 2023. godine. Međutim, dodatnim obavezama iz decembra 2023. godine produžen je rok za prenošenje Uredbe EU 869/2022, koja se odnosi na smernice za transevropsku infrastrukturu, do 31. decembra 2024. godine.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, koji je Vlada Srbije usvojila, upravo se odnosi na ispunjenje ove obaveze i omogućava prenošenje propisa iz oba paketa, kako bi Srbija ispunila svoje obaveze prema Energetskoj zajednici.

Pročitajte još:

• EPS ugasio 106 blagajni za naplatu struje, nudi dodatni popust za slanje računa na mejl
• Produbljivanje saradnje sa IAEA u oblasti mirnodopske primene nuklearne energije
• Strategija razvoja EPS-a: novi proizvodni kapaciteti za energetsku sigurnost

Šta je uvedeno Predlogom zakona?

U nastavku će biti navedene neke važne novine koje su obuhvaćene Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici.

Predlogom zakona uvedeni su novi pojmovi i njihove definicije, a jedan od primera jeste definisanje energetskog siromaštva.

Predviđeno je donošenje Programa razvoja i upotrebe vodonika, kao i Programa razvoja proizvodnje i korišćenja toplotne energije. Cilj je da se ovim aktima utvrde pravci delovanja i javne politike u oblasti njihove proizvodnje i korišćenja. Za vodonik se posebno dodaje i oblast njegovog transporta i skladištenja.

Kada je reč o sigurnosti snabdevanja, propisana je obaveza formiranja Posebne radne grupe za sigurnost snabdevanja energijom i energetima sa zadatkom da prati snabdevanje domaćeg tržišta. Pored toga, propisana je obaveza Ministarstvu da na predlog Agencije određuje standard pouzdanosti sistema u Izveštaju o sigurnosti snabdevanja.

Propisano je i da se odredi nadležni organ u Republici Srbiji, koji će biti odgovoran za planiranje i upravljanje rizicima u elektroenergetskom sektoru, identifikaciju scenarija elektroenergetske krize, kao i izradu i sprovođenje plana spremnosti. Predviđen je i Plan spremnosti na rizike, koji će se izrađivati na osnovu kriznih scenarija, usvajati na predlog Ministarstva i ažurirati svake četiri godine.

Kada su u pitanju energetske delatnosti, propisana je nova i to: agregiranje koje se obavlja kao tržišna delatnost. U delu energetskih dozvola propisani su uslovi kada ona nije potrebna za izgradnju energetskih objekata, a takođe su propisani i novi uslovi u vezi sa izdavanjem energetske dozvole. Takođe, proširen je obuhvat proizvodnje električne energije, tako da sada uključuje i elektrane koje koriste dve ili više tehnologija za proizvodnju struje, uključujući i objekte za skladištenje integrisane u jedinstven proizvodni sistem.

Obrađen je i mehanizam za obezbeđenje kapaciteta, kao i kada Vlada može uvesti mehanizam za obezbeđenje kapaciteta u cilju eliminisanja neadekvatnosti proizvodnje električne energije i prenosnog sistema. Od jula 2025. godine, proizvodni kapaciteti koji emituju više od dozvoljenog nivoa CO2 neće moći da budu uključeni u ovaj mehanizam. Za nabavku potrebnih kapaciteta odgovoran je operator prenosnog sistema.

Pojačane su dužnosti operatera prenosnog sistema, kao i operatera distributivnog sistema.

U vezi sa priključenjem elektrane na distributivni sistem, propisano je da se postupak priključenja pokreće podnošenjem zahteva operatoru distributivnog sistema za izradu studije priključenja. Studija priključenja nije potrebna za elektrane instalisane snage manje od 50 kW.

Kada su u pitanju napredni merni sistemi, propisano je u kom slučaju krajnji kupac ima pravo na napredno brojilo.

Takođe, unete su odredbe o nuklearnoj energiji, definišu se faze Programa razvoja mirnodopske primene nuklearne energije, definiše se da će Ministarstvo obavljati stručne i izvršne poslove koji se odnose na faze ispitivanja opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, kao i razvoja Programa nuklearne energije, njegova nadležnost, kao i izvori sredstava potrebnih za realizaciju aktivnosti obuhvaćenih fazama ispitivanja opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije. Pored toga, propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o zabrani nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Katarina Vuinac