Home Blog Page 6

Crna Gora pokreće razvoj baterijskih sistema za skladištenje električne energije

Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)
Foto-ilustracija: Unsplash (Science in HD)

Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) je započela pripreme na razvoju baterijskog elektro-skladišnog sistema (BESS), a Odbor direktora je usvojio prijedlog projektnog zadatka. Dalji korak u realizaciji ovog projekta je raspisivanje javnog poziva za izradu Studije izvodljivosti i Idejnog rješenja.

Elektroprivreda Crne Gore, pored brojnih projekata novih obnovljivih izvora energije (OIE), za cilj ima i omogućavanje optimalne valorizacije svih obnovljivih izvora energije.

„Pružanje podrške fleksibilnosti elektroenergetskog sistema kroz izgradnju baterijskih sistema za skladištenje električne energije baziranih na Li-jonskim baterijama. Baterijski elektro-skladišni sistemi omogućavaju čuvanje viška energije proizvedene iz obnovljivih izvora, što doprinosi smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva i jačanju održivog razvoja“, saopštili su iz EPCG.

Kako ističu cilj je iskoristiti raspoloživu mrežnu infrastrukturu za priključenje na prenosnu mrežu.

Pročitajte još:

„Zbog toga su lokacije predviđene Projektnim zadatkom – HE „Perućica“ (kapacitet 60 MWh), EPCG Željezara Nikšić (2x 60 MWh) i TE „Pljevlja“ (60 MWh). Takođe, jodlukom o usvajanju Projektnog zadatka za SE „Kapino Polje“, instalisane snage 5 MW, predviđen je i BESS kapaciteta 5 MWh“, dodaju iz ove kompanije.

Ovom odlukom EPCG nastavlja unapređenje efikasnosti energetskog sistema, smanjuje emisije ugljen-dioksida, te stvara mogućnosti za integraciju obnovljivih izvora i smanjenje troška za krajnje korisnike.

„Dugoročno, primjena BESS-a smanjuje troškove proizvodnje i distribucije električne energije, što će se, bez ikakve sumnje, pozitivno odraziti i na našu kompaniju i na krajnje korisnike. Ulaganje u baterijske elektro-skladišne sisteme je ključni korak ka postizanju ciljeva koji se odnose na održivi razvoj, energetsku efikasnost i stabilnost. Očekujemo da ovaj projekat donese brojne benefite cijelom društvu, čineći nas liderima u tranziciji ka zelenoj energiji“, zaključili su u EPCG.

Energetski portal

Užice: Novi sistem javnog osvetljenja smanjiće emisije CO2

Foto: Dragan Đorđević
Foto: Dragan Đorđević

Grad Užice sproveo je projekat rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja, koristeći model javno-privatnog partnerstva, koji će doneti značajno smanjenje potrošnje električne energije, sa 5,1 milion kWh na projektovanih 950 hiljada kWh, što predstavlja uštedu od čak 82 odsto.

Takođe, projekat je u potpunosti u skladu sa Ciljevima održivog razvoja (SDG) Ujedinjenih nacija, doprinoseći smanjenju emisije CO2 za više od 70 hiljada tona tokom trajanja ugovora.

Nova oprema, koja uključuje oko 10.000 svetiljki i reflektora i 250 sistema za uključivanje i isključivanje, očekuje se da traje 25 godina.

Pored energetskih i ekoloških dobrobiti, projekat obezbeđuje održiv način finansiranja modernizacije javnog osvetljenja bez novih finansijskih opterećenja. Kako se navodi u saopštenju, grad već sada ostvaruje značajne uštede, koje mogu biti preusmerene na druge razvojne projekte.

Pročitajte još:

Govoreći o finansijskim uštedama, pre realizacije projekta, godišnji troškovi Grada Užica za javno osvetljenje, uključujući potrošnju električne energije i održavanje, iznosili su oko 900 hiljada evra.

Njegovom realizacijom, ostvariće se godišnja ušteda od najmanje 205.000 evra, što će u periodu od 15 godina rezultirati ukupnom uštedom većom od tri miliona evra. Bez sprovođenja ovog projekta, procena je da bi troškovi grada u narednih 15 godina bili viši od 15 miliona evra, uz moguće dodatno povećanje od 30 do 50 odsto usled rasta cena električne energije.

Energetski portal

Manifestacija „Electric vehicles days – EV Days“ 12. i 13. septembra

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto: Promo

Četvrtu godinu zaredom, na Novosadskom sajmu održaće se sajam i konferencija „Electric vehicles days – EV Days“, jedina u regionu koja se bavi temom elektromobilnosti i inovacijama u automobilskom, energetskom, transportnom i tehnološkom sektoru.

Manifestacija će se održati 12. i 13. septembra i predstaviće elektromobilnost kao globalno tehnološko rešenje koje već polako oblikuje našu svakodnevnicu. Dokaz tome je da se ove godine izlagački deo seli iz prostora aule u Master halu, gde će biti izloženo više 40 modela električnih vozila – od automobila, preko autobusa, infrastrukture za punjenje vozila, bicikala i trorineta pa sve do traktora.

Organizatori ovog događaja su Fakultet tehničkih nauka i kompanija „Ninamedia“ uz medijskog partnera RTS, a podršku pružaju Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, Grad Novi Sad i Novosadski sajam kao i brojni partneri događaja. „EV Days“  okupiće vodeće kompanije iz automobilske industrije, proizvođače komponenti, delova i softvera za električna vozila, kao i inovatore u oblasti punjenja i infrastrukture za električna i hibridna vozila, navodi se u saopštenju.

Pored izlagačkog dela u Master hali, „EV Days“ obuhvata i konferenciju sa šest panel diskusija, pružajući posetiocima priliku da se detaljnije upuste u svet električnih i hibridnih vozila i u ostale povezane teme. Na panelima će se razgovarati o veoma bitnim temama koje zaokupljuju globalnu javnost.                 

Nakon svečanog otvaranja, prvi panel baviće se kako izazovima, tako i novim mogućnostima koje neke od tehnologija pružaju kada je u pitanju upravljanje energetskim resursima, ovoga puta u kontekstu Jugoistočne Evrope. Nakon toga, na drugom panelu, analiziraće se uticaj rasta udela električnih vozila na tržištu, na ekonomiju trasportnih sistema, kao i šta je potrebno za održiv ekosistem električnih transportnih sistema. Prvi dan zatvara se panelom koji će pokušati da pruži odgovor na pitanja u kom pravcu ide razvoj EV tehnologija, kakvo je trenutno stanje i gde su granice tehnologije u kontekstu autonomne vožnje, mreže povezanih vozila i sličnih tema.

Pametni gradovi su budućnost koja je neminovna, ali za njih je potrebna i pametna infrastruktura. Upravo to je tema prvog panela drugog dana. Odmah potom, drugi panel menja perspektivu i postavlja pitanja iz drugog ugla – da li električna vozila danas pružaju dovoljno benefita kako bi odgovorili na sve potrebe prosečnog korisnika? Treći panel pod nazivom „Prilika ili panika“ baviće se ekskluzivnom temom, a njega će prenositi uživo naš medijski partner, Radio – televizija Srbije.

I ove godine, biće organizovan „IEEE 4 CHALLENGE“, takmičenje namenjeno studentima koji će kroz četiri tematska izazova rešavati probleme sa kojima se susreću inženjeri automobilske industrije.

Ulaz u izlagački deo u Master halu i zonu za testiranje je besplatan za sve posetioce. Što se tiče konferencijskog dela, neophodna je prijava za ostvarivanje kotizacije i prava za ulazak, koja se može izvršiti na web stranici „EV Days“-a. 

Izvor: Ninamedia

Koliko su morski ekosistemi ugroženi i kako mogu da se oporave?

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Unsplash (Vicko Mozara)

Prekomerni izlov ribe, degradacija staništa, usputni neželjeni ulov kao i lov zaštićenih vrsta, ugrozili su zdravlje evropskih mora i njihovu dugoročnu održivost. Istovremeno, time je u pitanje dovedena i konkurentnost evropske ribarske industrije. Podaci pokazuju da je oko 40 odsto populacija riba i školjki u ovim morima u lošem stanju ili se ne love na održiv način. Ovakvom stanju treba kao uzrok dodati i pojačanu eutrofikaciju, odnosno prekomerna prisutnost hranljivih materija u vodi, zatim zagađenje i klimatske promene.

Izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pod nazivom Zdrava mora, uspešne ribarske industrije: prelazak na ekološki održiv sektor, upravo pruža uvid u ekološko stanje evropskog ribarstva i nudi načine koji mogu da pomognu u postizanju konkurentne i održive ribarske industrije, dugoročno.

U ovom trenutku zaštićena morska područja čine svega oko 12 odsto mora u Evropskoj uniji, dok samo za dva odsto njih postoje planovi upravljanja. Na manje od jedan odsto se zaista sprovodi stroga zaštita, što uključuje i zabranu ribolova. Prisećanja radi, Evropska unija se obavezala da će do 2030. godine da zaštiti 30 odsto svojih mora, od čega će 10 odsto biti strogo zaštićeno. Ovakva potreba, za održivost u ribarstvu, pokazana je i Evropskim zelenim dogovorom (eng European Green Deal).

Plava ekonomija

Treba istaći i pojam plava ekonomija. U maju 2021. godine, Evropska komisija je usvojila Novi pristup za održivu planu ekonomiju u EU. Ova strategija integrira koncept plavog rasta u Evropski zeleni dogovor i poziva sve sektore plave ekonomije da smanje svoj uticaj na životnu sredinu i klimu. Kako se navodi, ključna poruka je da je zdravlje mora i održivo upravljanje njegovim resursima, osnova za borbu protiv klimatske i krize biodiverziteta, kao i za razvoj alternativnih izvora energije i hrane.

Plava ekonomija obuhvata različite sektore i aktivnosti koji su povezani sa okeanima, morima i obalama, sa posebnom pažnjom na održivost i inovacije. Ona uključuje plavu biotehnologiju koja koristi morske organizme za razvoj novih proizvoda i procesa. Desalinizacija je važan sektor, zato što pretvara slanu vodu u pijaću. Pored toga, fokusira se na stvaranje naprednih infrastrukturnih projekata i robotskih sistema za morske i obalne aktivnosti. Plava ekonomija podrazumeva i održivo upravljanje morskim živim organizmima, kao i održivi morski turizam. Tu je i proizvodnja obnovljive energije iz mora, što uključuje energiju iz talasa, plime i oseke, morskih vetrova. Kao još jedan primer, može da se navede unapređenje tehnologije i praksi za smanjenje emisija i zagađenja iz brodova. Ovo su samo neki od sektora i aktivnosti koje obuhvata plava ekonomija.

Pročitajte još:

Pored kontinuiranog rada na implementaciji principa plave ekonomije, EEA ističe i druge preporuke za oporavak i očuvanje morskih ekosistema. One mogu da se podele u četiri glavne kategorije.

Prva – poboljšanje metoda ribolova. Ona uključuje korišćenje selektivnih alata i tehnika koje ciljaju specifične vrste riba i na taj način se smanjuje usputni neželjeni ulov, zatim ograničenje ribolovnih aktivnosti kako bi se smanjila prekomerna eksploatacija, a sve to treba da bude zasnovano na naučnim kvotama. Takođe, potrebno je uvođenje sezonskih zabrana ribolova, kao i zaštita određenih morskih područja tokom perioda reprodukcije ili kada su određene vrste riba posebno ugrožene.

Druga – razvoj inovativnih tehnologija. Kao neke od njih navode sateliti, dronovi i drugo, za praćene aktivnosti ribolova i stanje morskih ekosistema. Zatim, tu je i razvoj alata za ribolov koji će da smanje izazivanje štete morskim staništima, kao i usputni ulov. Na kraju, ova kategorija uključuje i razvoj obnovljive energije iz mora, koja može da smanji zavisnost od fosilnih goriva i drugih zagađivača mora.

Treća – jačanje međunarodne saradnje. Implementacija međunarodnih sporazuma, saradnja sa susednim zemljama u zaštiti migratornih vrsta i pomoć zemljama u razvoju za uvođenje održivih praksi ribolova i tehnologija, jedni su od odlika treće kategorije.

Četvrta – podrška i angažovanje lokalnih zajednica. Ovo podrazumeva da se lokalne zajednice uključe u upravljanje morskim resursima i da se za njih organizuju obuke kako bi povećale svoju svest i znanje o održivom ribolovu.

Katarina Vuinac

Norveška: 94 odsto novih automobila na električni pogon

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)
Foto-ilustracija: Unsplash (evnex-ltd)

Norveška beleži novi rekord u prodaji električnih automobila, kada je u avgustu čak 94 odsto svih novoregistrovanih putničkih vozila bilo na električni pogon, što predstavlja najveći mesečni udeo u istoriji.

Ovim rezultatom nadmašen je prethodni rekord iz januara ove godine, kada su električni automobili činili 92 odsto novih registracija, govore najnoviji podaci Saveta za informacije o drumskom saobraćaju (OFV).

Tokom avgusta, u Norveškoj je registrovano ukupno 11.114 novih putničkih automobila, od čega je 10.480 bilo električnih, što je gotovo 13 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Suprotno tome, prodaja drugih tipova vozila, naročito plug-in benzinskih hibrida, zabeležila je drastičan pad od čak 77,9 odsto.

Pročitajte još:

Ovakve brojke ne iznenađuju kada je Norveška u pitanju, s obzirom da se nijedna zemlja na svetu ne može meriti u ovoj trci sa njom, zbog čega i preti da bude prva nacija na svetu u kojoj će EV prestići broj benzinaca. Norveška poreska politika značajno favorizuje električna vozila, i ove brojke uz sveopšti diskurs u zemlji jesu slika toga. Sveukupno gledano prema podacima, ovog proleća preko 24 odsto automobila norveškog stanovništva bili su potpuno električni automobili.

Iako električni automobili dominiraju tržištem, oko 13 odsto kupaca još uvek bira benzinske ili dizel varijante, iz različitih razloga.

Direktor OFV-a, Øivind Solberg Thorsen, istakao je da bi zemlja mogla uskoro da dostigne cilj od 100 odsto automobila sa nultom emisijom do 2025. godine, s obzirom da su tako blizu. On je podvukao kako je uspeh Norveške u oštroj suprotnosti sa situacijom u Švedskoj, gde je ukidanje podsticaja dovelo do naglog pada prodaje električnih automobila.

Thorsen je takođe primetio da blagi porast prodaje novih automobila u avgustu može odražavati i blago poboljšanje ličnih finansija, ali je podvukao da su ekonomske prednosti električnih vozila u Norveškoj ključni faktor koji podstiče ovaj trend.

Energetski portal

Ekstremne vrućine u gradovima na jugu posledica nedostatka zelenila

Foto-ilustracija: Unsplash (edward-he)
Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Leto je na izmaku sudeći po kalendaru, ali ne i po vrućinama koje u većem delu planete još uvek ne posustaju. Visoke temperature najteže su pogodile velike gradove u južnim oblastima, a jedno novo naučno istraživanje nastojalo je da otkrije šta nedostaje ovim gradovima kako bi se uspešno nosili sa toplotnim talasima.

Studija, objavljena u časopisu Nature Communications, otkriva da su gradovi na globalnom jugu izloženiji ekstremnoj vrućini zbog nedostatka rashladnih zelenih površina jer, u poređenju sa gradovima na globalnom severu, imaju samo 70 odsto „potencijala hlađenja“ koje obezbeđuje urbano zelenilo.

Međunarodni tim stručnjaka koristio je satelitske podatke 500 najvećih gradova na svetu za procenu „kapaciteta hlađenja“ – stepena do kojeg urbane zelene površine hlade površinske temperature grada. Deset gradova sa najvećim kapacitetom hlađenja nalaze se u SAD-u budući da mnogi gradovi u Sjedinjenim Državama imaju nisku gustinu naseljenosti, što im donosi prednosti u smislu zelenih površina.

Mogadišu u Somaliji je grad sa najmanjim kapacitetom hlađenja, a slede Sana u Jemenu i Rosario u Argentini. Čikago je jedini američki grad na listi sa kapacitetom hlađenja ispod 1°C.

Globalni jug, koji obuhvata Afriku, Latinsku Ameriku i veći deo Azije, sadrži područja koja su najviše ugrožena ekstremnom vrućinom. Prethodna studija je pokazala da će trenutne klimatske politike ostaviti više od petine čovečanstva izloženo opasno visokim temperaturama do 2100. godine, sa najvećom rizičnom populacijom u Indiji i Nigeriji.

Nova studija otišla je i korak dalje kako bi procenila „korist od hlađenja“ koju dobija prosečan građanin, pa tako prednost hlađenja za prosečnog stanovnika na globalnom jugu iznosi 2,2°C, u poređenju sa 3,4°C za stanovnika grada na globalnom severu. Razlike su uglavnom zbog količine vegetacije i efikasnosti hlađenja, koja je bolja na globalnom severu.

Pročitajte još:

Značaj rešenja zasnovanih na prirodi

Analiza sugeriše da zelene površine mogu sniziti temperaturu površine u prosečnom gradu za oko 3°C tokom leta, što je ključna razlika u periodima ekstremnih vrućina. Efekat hlađenja urbanih zelenih površina, posebno urbanih šuma, uzrokovan je senčenjem i transpiracionim hlađenjem.

„Urbano zelenilo je zaista efikasan način da se uhvati u koštac sa onim što mogu biti fatalni efekti ekstremne toplote i vlage“, rekao je profesor Tim Lenton, jedan od autora studije.

Sa porastom temperatura i efektima „urbanog toplotnog ostrva“, bolesti uzrokovane toplotom i smrtnost u gradovima postaju sve češći. Stručnjaci ističu da rešenja zasnovana na prirodi mogu značajno ublažiti buduće toplotne stresove za milijarde ljudi.

Stoga je ponovno ozelenjavanje urbanih sredina i očuvanje već postojećeg zelenila ključno kako bi gradovi na jugu bili pogodni za život u bliskoj budućnosti.

Milena Maglovski

Najveća toplotna pumpa na svetu grejaće 30.000 domova

Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)
Foto-ilustracija: Pixabay

Najveća toplotna pumpa na svetu, koja kombinuje vazduh i vodu, biće postavljena u glavnom gradu Finske. Korišćenjem neutralne tehnologije, godišnje će obezbeđivati oko 200 GWh toplote za oko 30.000 domaćinstava. Pomoću ove pumpe, Helsinki će smanjiti emisije CO2 za 26.000 tona godišnje.

Koristeći vazduh i obnovljivu električnu energiju za proizvodnju toplote, ovo postrojenje imaće kapacitet proizvodnje toplote od 20 do 33 MW, u zavisnosti od temperature vazduha. Jedinica može da radi na spoljnim temperaturama i do -20 stepeni Celzijusa, koristeći CO2 kao prirodni rashladni fluid u zatvorenom sistemu.

Finska energetska kompanija Helen Oy, angažovala je MAN Energy Solutions da isporuči toplotnu pumpu vazduh-voda kao deo kompleksa grejne stanice Patola u Helsinkiju. Inače, Ministarstvo za ekonomska pitanja i zapošljavanje Finske, dodelilo je kompaniji Helen subvenciju za energiju za postrojenje velikih razmera toplotne pumpe, prepoznajući značajan doprinos ove tehnologije u smanjenju emisija CO2.

Pročitajte još:

„Osnovni princip tehnologije toplotnih pumpi podrazumeva korišćenje električne energije za podizanje niskotemperaturne toplotne energije na viši, upotrebljiv nivo. Istaknuta karakteristika MAN-ovog rešenja je upotreba toksiološki i ekološki bezbednog CO2, kao rashladnog fluida za ceo sistem, što omogućava isporuku toplote na temperaturama do 90 stepeni Celzijusa. Pored toga, rešenje omogućava brzo balansiranje snage u električnoj mreži, podržavajući integraciju povremene proizvodnje energije kao što su solarna i vetroenergija“, saopštili su iz MAN Energy Solution.

Dodaju da su urbani projekti daljinskog grejanja, koji koriste klimatski neutralne tehnologije, ključni za unapređenje globalnih napora za smanjenje emisija ugljen-dioksida.

Ova toplotna pumpa koristiće kompresor bez ulja i hermetički zatvoren, koji će biti proizveden i testiran u Švajcarskoj. Kompresorska jedinica koristi motor velike brzine i aktivne magnetske ležajeve, omogućavajući rad bez potrebe za sistemom zaptivanja suvim gasom i kompletnim uljnim sistemom.

Treba napomenuti da je Helsinki postavio cilj da postane ugljenično neutralan do 2030. godine, a tranzicija sistema grejanja je ključna za postizanje tog cilja.

Očekuje se da će postrojenje početi sa proizvodnjom tokom grejne sezone 2026-2027.

Energetski portal

Šta će doneti predložene izmene i dopune Zakona o energetici?

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)

Predložene izmene i dopune Zakona o energetici treba da unaprede funkcionisanje energetskog sistema i omoguće veću energetsku sigurnost kako u neposrednoj, tako i u daljoj budućnosti, u periodu prelaska na čiste izvore energije. Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ministarke rudarstva i energetike, izmene zakona omogućavaju prenošenje Paketa za integraciju elekrične energije koji sadrži devet propisa EU, a koji treba da omogući spajanje tržišta električne energije, tranziciju ka čistim izvorima energije i sigurno i dostupno snabdevanje građana i privrede.

Osnovni cilj izmena zakona jeste veća sigurnost snabdevanja koja će se obezbediti, između ostalog, i kroz saradnju na regionalnom i evropskom nivou u slučaju kriza.

„Republika Srbija se integriše u evropski sistem bezbednosti i saradnje u pogledu spremnosti i upravljanja kriznim situacijama i definiše se postupanje Vlade, Ministarstva i operatora prenosnog sistema u slučaju elektroenergetske krize’’, navela je ministarka Đedović Handanović.

Zakonske izmene, kako je rečeno na javnoj raspravi, važne su i za bolje funkcionisanje tržišta električne energije, koje će biti u potpunosti usklađeno sa evropskim pravilima, ali i za osnaživanje i zaštitu krajnjih kupaca.

Kako je ministarka istakla, to će se uraditi, između ostalog kroz definisanje energetskog siromaštva, stvaranje uslova za osnivanje i delovanje energetskih zajednica, kao i prava na napredne merne sisteme, odnosno pametna brojila. U okviru modernizacije distributivne mreže, sa kojom se počelo pre manje od godinu dana, do sada je rekonstruisano oko 2.500 kilometara niskonaponske mreže, više od 720 transformatora je zamenjeno i ugrađeno je više od 500.000 pametnih brojila.

U distributivnom sistemu, novine se tiču priključivanja javnih i privatnih punjača električnih vozila na distributivni sistem, što je važno zbog elektrifikacije saobraćaja i smanjenja emisija štetnih gasova. Takođe se reguliše posedovanje i upravljanje objektima za skladištenje električne energije, koje je značajno za integraciju obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem. Unapređena su i pravila za priključenje elektrana na distributivni sistem.

Pročitajte još:

Izmene zakona predviđaju i donošenje dva nova strateška dokumenta: Strategije razvoja i upotrebe vodonika i Strategije razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije. Prvi put se uvode i licence za skladištenje električne energije, oslobađaju se licenciranja proizvođači električne energije za sopstvene potrebe, bez obzira da li se višak proizvedene energije predaje u sistem.

Ministarka je rekla i da izmene zakona uvode mogućnost da snabdevanje krajnjih kupaca električnom energijom obavlja sam proizvođač na osnovu ugovora o otkupu električne energije sa fizičkom isporukom, kroz tzv. korporativni PPA (power purchasing agreement). Takođe, novina je obavezna sertifikacija instalatera OIE sistema, što će biti dodatna garancija u pogledu kvaliteta radova i opreme.

Foto-ilustracija: Unsplash (marko-sun)

Izmene Zakona o energetici predviđaju ponovo uvođenje oblasti nuklearne energije, odnosno prestanak važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, rekla je ministarka dodajući da se istovremeno uređuju glavni koraci u potencijalnoj mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji, na osnovu smernica Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Prva faza podrazumeva ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, kroz analizu tehničko-tehnoloških, pravnih, ekonomskih, finansijskih i drugih zahteva, izradu neophodnih analiza i informisanje javnosti, pre nego što se pristupi donošenju informisane odluke koja prethodi fazi razvoja programa nuklearne energije i kasnije, njegovog sprovođenja, odnosno izgradnje i početka proizvodnje energije u nuklearnoj elektrani.

„Od trenutka donošenja prvih informisanih odluka o izgradnji nuklearne elektrane, do puštanja u rad potrebno je najmanje 10 godina. Naš zadatak danas jeste da planiramo i da se pripremamo da bismo bili energetski bezbedni i za 15, 20 i 30 godina, tokom kojih nas očekuje i smanjenje proizvodnje iz uglja i povećane potrebe za energijom, pre svega zbog očekivanog rasta industrije, digitalizacije, veštačke inteligencije’’, zaključila je ministarka.

Energetski portal

Dodeljena sredstva za kontrolu plodnosti zemljišta u Vojvodini

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)
Foto-ilustracija: Pixabay

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dodelio je ugovore za 13 korisnika koji su dobili finansijska sredstva za kontrolu plodnosti obradivog zemljišta na teritoriji AP Vojvodine. Ukupno deset miliona dinara izdvojeno je za ovu inicijativu, koja ima za cilj poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta i povećanje prinosa u regionu.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara, Petar Samolovac, uručio je ugovore i tom prilikom istakao dugogodišnju posvećenost Sekretarijata ovoj važnoj meri.

„Od 2016. godine uložili smo više od 60 miliona dinara u uzorkovanje i analizu zemljišta, obuhvativši preko 27.000 lokacija,“ rekao je Samolovac, kako se navodi na sajtu Pokrajinske vlade.

Tom prilikom, rečeno je da Sekretarijat planira nabavku specijalizovanog vozila kako bi se omogućilo uzimanje još većeg broja uzoraka i postizanje preciznijih rezultata.

Pročitajte još:

Samolovac je naglasio da trenutni prirodni i tržišni uslovi nisu naklonjeni poljoprivrednicima, te da ova mera ima za cilj smanjenje troškova i podršku poljoprivrednoj proizvodnji.

Foto-ilustracija: Unsplash (Irewolede)

Sekretarijat se aktivno bavi podrškom poljoprivrednicima i u oblasti navodnjavanja. Ove godine, kroz sufinansiranje, na teritoriji Vojvodine nabavljeno je 98 pumpi i agregata za navodnjavanje, 34 tifona, 12 sistema tipa ‘rendžer’, 14 solarnih sistema, i 210 sistema ‘kap po kap’.

Ukupna vrednost investicije u ove sisteme za navodnjavanje iznosi 646,6 miliona dinara, od čega je učešće poljoprivrednih gazdinstava 276,6 miliona dinara.

U poslednje četiri godine, Sekretarijat je uložio ukupno 1,5 milijardi dinara u oblast navodnjavanja. Nedavno je organizovana i dodela novih ugovora u vrednosti od 370 miliona dinara za nabavku opreme i sistema za navodnjavanje, kao i opreme za poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka na površini od 3.000 hektara.

Energetski portal

Šta otkriva izveštaj energetske politike UK 2024?

Foto-ilustracija: Unsplash (Anthony Rosset)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Ujedinjeno kraljevstvo (UK) prednjači u klimatskoj politici i smanjenju emisija, a tome je doprinelo postepeno ukidanje uglja i prelazak na obnovljive izvore enegije, govore podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA) koja redovno sprovodi preglede energetskih i povezanih klimatskih politika svojih zemalja članica.

Kako navode napredak je ostvaren tokom poslednje vlade, a UK je jedna od prvih razvijenih ekonomija koja je zakonski usvojila cilj nulte emisije, uvodeći zakonski obavezujuće karbonske budžete kao petogodišnju meru, zbog čega je stvorila nezavisno telo, Odbor za klimatske promene, sa zakonskim ovlašćenjem da prati napredak vlade ka klimatskim ciljevima.

Pregled energetske politike UK 2024 (eng. UK 2024 – Energy Policy Review)  naglašava kako je ova zemlja lider u primeni čiste energije, posebno u oblasti vetroelektrana. Obnovljivi izvori već čine više od petine proizvodnje električne energije u zemlji, što je trostruko povećanje od 2012. godine. Uprkos povećanju snabdevanja obnovljivom energijom, ukupno snabdevanje energijom u UK i dalje se značajno oslanja na fosilna goriva, koja su činila 77 odsto u 2022. godini, dok je 2010. godine bilo 87. odsto.

Pročitajte još:

„Miks električne energije je značajno promenjen u poslednjim godinama, sa oštrim padom u proizvodnji iz uglja i povećanjem proizvodnje iz vetra, bioenergije i solarnih fotonaponskih panela (PV). Miks goriva za daljinsko grejanje takođe je pretrpio promene, pretežno zbog prelaska na prirodni gas i bioenergiju“, stoji u izveštaju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Clyde Thomas)

Kao najveći sektor koji zagađuje navodi se transport jer se u velikoj meri oslanja na naftu, zbog čega je potreban njegova ubrzana dekarbonizacija. Kao jednu od mera Vlada je implementirala snažne politike za povećanje upotrebe vozila sa nultim emisijama (ZEV- Zero Emission Vehicles). Industrija u UK je takođe veliki potrošač energije i ključni doprinosilac emisijama, sa oko petinom potrošnje energije i 14 odsto emisija. Kada se uključe indirektne emisije (iz električne energije i toplote korišćene u sektoru), udeo industrijskih emisija raste na 21 odsto. Indirektne emisije su značajno opale zahvaljujući dekarbonizaciji proizvodnje električne energije.

Pored podrške energetskoj efikasnosti, izveštaj poziva Ujedinjeno Kraljevstvo da preduzme napore za podršku elektrifikaciji u industriji, omogućenu širenjem mreže i priključcima na industrijska postrojenja. Komercijalizacija i usvajanje novih tehnologija, primena goriva kao što je vodonik, takođe mogu igrati važnu ulogu u dekarbonizaciji industrije.

Od poslednjeg izveštaja IEA, vlada UK usvojila je niz strateških prioriteta za energetski sektor u nekoliko dokumenata, uključujući: Belu knjigu o energiji (2020), Deset tačaka plana za Zelenu industrijsku revoluciju (2020), Strategiju za Net Zero (2021), Strategiju energetske sigurnosti Britanije (2022), Powering Up Britain (2023), Powering Up Britain: Plan energetske sigurnosti (2023) i Powering Up Britain: Plan rasta za Net Zero (2023).

Jasna Dragojević

Pregled stanja prodaje električnih vozila u EU

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Unsplash (JUICE)

U julu 2024. godine, prema podacima Udruženja proizvođača motornih vozila Evrope (ACEA), a koje je objavila Srpska asocijacija uvoznika, Evropska unija je u proseku zabeležila rast prodaje električnih vozila od 0,2 odsto. Ipak, postoje značajne razlike od države do države.

Kako se navodi, Italija je zabeležila rast od 4,7 odsto, Španija od 3,4 odsto, dok se u Francuskoj beleži pad novih registrovanih vozila od 2,3 odsto. I nemačko tržište je zabeležilo pad od 2,1 odsto.

Posmatrajući u brojevima, u julu ove godine na tržištu Evropske unije prodato je 102.795 čisto električnih vozila, što predstavlja udeo na tržištu od 12,1 odsto.

,,U odnosu na isti mesec prošle godine to predstavlja slabiji rezultat jer je tada tržišni udeo iznosio 13,5 odsto. Analitičari navode da je rezultat lošiji iako je u Belgiji prodaja električnih vozila u julu povećana za + 44 odsto u Holandiji + 8,9 i Francuskoj + 1,0 odsto jer je na najvećem tržištu Evrope, nemačkom, registrovan pad prodaje BEV vozila od čak – 36,8 odsto’’, navodi se na sajtu Srpske asocijacije uvoznika.

Gledajući od početka 2024. godine, do jula meseca, ukupno je u Evropskoj uniji prodato 815.399 električnih automobila.

Pročitajte još:

Kada je reč o plug-in hibridnim vozilima, u julu je na nivou Evropske unije došlo do pada od 14,1 odsto, odnosno prodato je 57.679 ovakvih vozila. To čini tržišni udeo od 6,8 odsto, a ujedno i značajan pad u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ukupno od početka godine do jula, prodato je na tržištu Evropske unije 449.702 vozila sa plug-in pogonom.

Prodaja hibridnih vozila je u Evropskoj uniji u julu nastavila da raste, sa prodajom od 273.003 vozila. U poređenju sa istim periodom prošle godine to je značajan rast od 25,7 odsto. Kako se navodi, sva četiri najveća automobilska tržišta Evropske unije zabeležila su rast prodaje hibridnih vozila. Francuska za 47,4 odsto, Španija za 31,25 odsto, Nemačka za 22,4 odsto i Italija za 17,4 odsto.

Treba istaći da se beleži pad prodaje dizel vozila. U julu je zabeležen pad od 10,1 odsto i time je tržišni udeo iznosio 12,6 odsto. Veliki pad prodaje ovih vozila bio je u Italiji i to za 24,6 odsto, Francuskoj za 23,9 odsto i Španiji za 11,6 odsto. Na nivou Evropske unije, u julu je prodato 107.710 dizel vozila, a od početka godine do jula ukupno 837.794 ovih vozila.

Energetski portal

Ukinuta zabrana za nove reaktore u Švajcarskoj

Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Millot)
Foto-ilustracija: Pixabay

Švajcarska je odlučila da prilagodi svoje politike novim izazovima koji se javljaju. Jedan od takvih primera prilagodljivosti švajcarske politike jeste prema nuklearnoj energiji, koja je doživela značajne promene u poslednjih nekoliko decenija. 

Nakon nesreće u Fukušimi, strahovi od sličnih katastrofa doveli su do toga da švajcarska vlada i parlament u maju 2011. godine donesu odluku o postepenom ukidanju nuklearne energije. Na referendumu 2017. godine Švajcarska je zvanično odobrila gašenje nuklearne energije. Međutim, nedavne promene u energetskom pejzažu primorale su Švajcarsku da preispita ovu politiku.

Povećana potražnja za električnom energijom, klimatski ciljevi i globalne geopolitičke neizvesnosti stavili su Švajcarsku pred nove izazove. Ova nova realnost dovela je do usvajanja savezne narodne inicijative „Struja za svakoga u svakom trenutku (Zaustavite nestanke struje)“ u martu 2024. godine. Inicijativa je unela u savezni ustav zahtev da snabdevanje električnom energijom mora biti garantovano u svakom trenutku i otvorila vrata za ponovno razmatranje nuklearne energije, uključujući ukidanje zabrane izgradnje novih nuklearnih elektrana, prenosi World Nuclear News.

Pročitajte još:

Prihvatanje ove inicijative označava početak nove ere u švajcarskoj energetskoj politici, koju sada karakteriše „tehnološka otvorenost“ ako se želi postići cilj. Savezni savet je izrazio stav da je ukidanje zabrane na nove nuklearne elektrane neminovno ako postoje i klimatski ciljevi i klimatksa neutralnost kojoj se teži. Međutim, priznaje se da samo ukidanje zabrane nije dovoljno. 

Savezno ministarstvo za energetiku je zaduženo za izradu amandmana na Zakon o nuklearnoj energiji do kraja 2024. godine, sa procesom konsultacija koji će trajati do marta 2025. godine. Nakon toga, raspravljaće se o ovom predlogu i njegovim implikacijama za budućnost zemlje.

Ukidanje zabrane za nove nuklearne elektrane treba da bude tu kao mogućnost po potrebi, da ne bi bilo prekasno u budućnosti. Naravno, ovakva odluka nije dobro dočekana od strane socijalističkih i ekoloških partija.

Dakle, iako su prvobitno planirali da ugase postojeće nuklearne reaktore, trenutna politika omogućava da reaktori ostanu u funkciji dokle god su bezbedni, a takođe otvara mogućnost izgradnje novih reaktora u budućnosti ako bude potrebno.

Švajcarska ima četiri aktivna nuklearna reaktora, koji proizvode trećinu električne energije u zemlji. Svi ovi reaktori imaju neograničene operativne licence i mogu nastaviti s radom sve dok se smatraju bezbednim.

Energetski portal

Zbog čega su virtuelne elektrane tako važne za energetsku tranziciju?

Foto-ilustracija: Pixabay (Tung Lam)
Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

Iako nema sumnje da su obnovljivi izvori energije presudni za održivu budućnost, njihova priroda donosi brojne izazove jer, za razliku od termoelektrana koje koriste goriva, proizvodnja zelene električne energije u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova.

Ovde je pre svega reč o solarnim i vetroelektranama koje, u periodima kada sunca i vetra nema dovoljno, ne mogu da proizvedu dovoljno električne energije da zadovolje potrebe tržišta.

Nasuprot tome, u letnjim mesecima proizvodnja iz solarnih panela često prevazilazi potražnju, što kao posledicu može imati obezvređenu električnu energiju čija cena pada i ispod nule. Dakle, uprkos tome što se javljaju viškovi jeftine zelene energije za kojom vapi čitav svet, ona često ostaje neiskorišćena, piše Svetski ekonomski forum.

Jedno od rešenja koje može da premosti ove nedostke obnovljivih izvora energije je stvaranje decentralizovane mreže baterija, nazvane još i “virtuelne elektrane”. Ove elektrane koriste veštačku inteligenciju kako bi pametno upravljale proizvodnjom, skladištenjem i potrošnjom električne energije iz različitih izvora, dok ujedno profitabilno trguju na tržištu električne energije.

Pročitajte još:

Stotine hiljada kućnih baterija, električnih vozila i toplotnih pumpi trebalo bi da se povežu u ogromnu, decentralizovanu mrežu baterija – nudeći kapacitet koji se može porediti sa nekoliko nuklearnih elektrana, ali sa neuporedivom fleksibilnošću.

Vitruelne elektrane decentralizuju skladištenje viška električne energije kada je mreža preopterećena i ubrizgavaju je nazad u mrežu po potrebi. Ovo smanjuje vršna opterećenja, obezbeđuje ravnomerniju distribuciju proizvodnje i potražnje električne energije i stabilizuje električne mreže.

Pametna integracija u energetsko tržište omogućiće domaćinstvima da ostvare značajne uštede i dodatne prihode, piše Svetski ekonomski forum.

Električna vozila kao pokretne baterije

Važno je napomenuti da električna vozila možemo posmatrati kao velike baterije na točkovima. Na primer, baterija za automobil srednje veličine ima kapacitet od 62 kWh – što je ekvivalentno količini električne energije koju porodica u porodičnoj kući potroši za oko nedelju dana.

Ovo predstavlja ogroman potencijal za korišćenje električnih automobila kao mobilnih skladišta, inteligentno umreženoihi i kontrolisanih putem pametnog upravljanja energijom.

Virtuelna elektrana će moći da puni skladište ili električno vozilo kada je struja veoma jeftina ili kada solarni paneli u domaćinstvu generišu višak energije, a isto tako će je vraćati u mrežu kada su tržišne cene visoke zbog slabe sunčeve svetlosti ili vetra.

Milena Maglovski

Šta sve podrazumeva infrastrukturni razvoj Banata

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto – ilustracija: Unsplash (Josue Isai Ramos Figueroa)

Zvaničnici i predstavnici izvođača radova, uključujući visoke pokrajinske i državne sekretare, obišli su gradilište novog železničkog mosta preko reke Tamiš kod Tomaševca. Među prisutnima su bili i gradonačelnik Zrenjanina, te ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji su izrazili zadovoljstvo napretkom radova. Projekat označava značajan napredak u rešavanju dugotrajnih infrastrukturnih izazova u regionu.

Tokom obilaska, izraženo je zadovoljstvo zbog napretka radova, a istaknut je značaj ovog projekta za rešavanje dugogodišnjih infrastrukturnih problema u regionu. Problem oko ovog mosta eskalirao je do zabrane saobraćaja što je izazvalo proteste lokalnog stanovništva. Kako bi se tokom radova omogućilo stanovništvu da funkcionišu, urađena je obilaznica od 11 kilometara koja bi trebala da služi dok se most ne završi.

Pročitajte još:

Ministar je naveo da se očekuje da će železnički most biti završen do septembra sledeće godine, a da će se paralelno raditi na izgradnji drumskog mosta. Takođe, predviđeno je da stari most postane turistička atrakcija. Postoje i planovi za rekonstrukciju pruge Pančevo – Subotica, koja će biti elektrificirana za brzine do 120 kilometara na sat.

Počeli su radovi na izgradnji auto-puta Beograd – Zrenjanin- Novi Sad, gde će do kraja 2026. godine biti završen put do Kovačice koja će biti na 10 minuta od Boegrada. Kako je navedeno na sajtu grada Zrenjanina, auto-put će premostiti Tamiš u blizini Orlovata, što će biti treći most u ovom delu toka reke.

Pruga od Kikinde prema rumunskoj granici biće unapređena, kako bi jedan od najzapostavljenijih delova zemlje bio infrastrukturno raazvijeniji. Planira se izgradnja brze saobraćajnice između Novog Bečeja i Zrenjanina, koja će biti deo mreže „Osmeh Vojvodine“ ka Kikindi. Uz dodatak auto-puta Beograd–Vršac–rumunska granica i modernizaciju pruge istim pravcem, kao i novi most kod Bele Crkve pored Dunava, Banat će biti efikasno povezan sa Novim Sadom, Beogradom, Suboticom i Braničevskim okrugom.

Energetski portal

Raspisan javni konkurs za zamenu kotlarnica i bolji kvalitet vazduha

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (SichiRi)

Kao jednu od mera za unapređenje kvaliteta vazduha, Ministarstvo zaštite životne sredine je raspisalo još jedan javni konkurs u 2024. godini za dodelu sredstava za sufinansiranje realizacije projekata nabavke, zamene, rekonstrukcije i sanacije kotlarnica za grejanje, u cilju podrške toplanama i javnim ustanovama da pređu na ekološki prihvatljivije energente.

Ovim konkursom je, kako navodi Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, lokalnim samoupravama stavljeno na raspolaganje još oko 245 miliona dinara.

„Očekujem da će sredstva koja smo obezbedili biti iskorišćena za podršku kvalitetnim projektima, koji za cilj imaju bolji kvalitet vazduha u lokalnim samoupravama. Pozivam gradove i opštine da pripremaju projekte i da konkurišu, jer je ovo odlična prilika da zamene stare kotlove na ugalj, mazut i lož ulje, novim kotlovima na ekološki prihvatljivije energente’’, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Rok za podnošenje zahteva za dodelu sredstava je 13. septembar 2024. godine, a pravo da podnesu zahtev imaju jedinice lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije.

Prisećanja radi, ovo je drugi raspisani konkurs za zamenu kotlova u javnim ustanovama, školama, vrtićima ili toplanama, koji je raspisan ove godine. Ovakvi javni konkursi za zamenu kotlarnica raspisuju se od 2021. godine i do sada je 75 jedinica lokalne samouprave uspelo da kandiduje kvalitetne projekte i time obezbedi podršku države za njihovu relizaciju.

Energetski portal

Uloga vodonika i gvožđa u inovativnom rešenju za skladištenje solarne energije

Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)
Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Iako bi već sada dostupna solarna energija u mnogim zemljama mogla da pokrije značajan deo potrebe za električnom energijom, postoje određeni izazovi u vezi sa ovim izvorom. Solarna energije nije uvek u istoj meri dostupna. Recimo, u letnjim mesecima je ima više nego što je potrebno, dok je u zimskim ima manje zato što su ređi sunčani dani, a i sunce ranije zalazi.

Na primeru Švajcarske, solarna energije mogla bi da pokrije više od 40 odsto potreba za električnom energijom do 2050. godine, ali ostaje izazov njeno skladištenje. Dakle, iako postoji višak solarne energije tokom leta, ona ne može da bude dostupna zimi kada je najpotrebnija.

Zbog toga se kao rešenje predlaže da se višak solarne energije tokom leta koristi za proizvodnju vodonika, koji bi se zatim skladištio i koristio tokom zime. Razlog za tako rešenje jeste taj što vodonik može da se koristi za proizvodnju električne i toplotne energije. Ipak, i skladištenje vodonika predstavlja izazov za sebe. On je izuzetno zapaljiv, lako se širi i materijale može da čini krhkim. Za njegovo skladištenje potrebni su posebni rezervoari pod visokim pritiskom, a potrebna je i tehnologija hlađenja, koja je skupa i energetski intenzivna. Na kraju, on vodonik je takvih karakteristika da može da prolazi kroz materijale i da dođe do curenja, što može da izazove probleme po životnu sredinu i dodatne troškove za zaustavljanje njegovog curenja.

Istraživači sa švajcarskog tehničkog univerziteta – ETH u Cirihu predvođeni Wendelinom Starkom, profesorom funkcionalnih materijala na Odeljenju za hemiju i primenjene biosisteme, razvili su novu tehnologiju za sezonsko skladištenje vodonika koja je mnogo sigurnija i jeftinija od postojećih rešenja. Ono u sebe uključuje korišćenje četvrtog najrasprostranjenijeg elementa na Zemlji – gvožđe, kao i proces steam-iron, koji je poznat još od 19. veka.

Steam-iron proces koristi gvožđe za skladištenje i oslobađanje vodonika, omogućavajući efikasno čuvanje energije. Kada tokom leta postoji višak solarne energije, ona se koristi za elektrolizu vode i dobijanje vodonika. Ovaj vodonik se uvodi u reaktor ispunjen gvožđe oksidom. Tamo vodonik reaguje sa gvožđe oksidom, uklanjajući kiseonik i ostavljajući elementalno gvožđe i vodu. Na taj način se energija iz vodonika skladišti u obliku gvožđa.

Pročitajte još:

Tokom zime, kada dođe do potrebe za energijom, proces se obrće. Naime, para se uvodi u reaktor i reaguje sa gvožđem, pretvarajući ga nazad u gvožđe oksid, dok se oslobađa vodonik. Ovaj vodonik zatim može da se koristi za proizvodnju električne ili toplotne energije.

Prednost ovog procesa je što koristi jeftin i lako dostupan materijal, gvožđe, i omogućava dugotrajno skladištenje energije sa minimalnim gubicima. Iako proces nije savršeno efikasan, predstavlja inovativan način za korišćenje solarne energije tokom zime.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

„Ovaj hemijski proces je sličan punjenju baterije. To znači da se energija u vodoniku može skladištiti kao gvožđe i voda tokom dugih perioda sa gotovo nikakvim gubicima’’, objašnjavaju istaživači.

Kako objašnjavaju, reaktor u kojem se odvija reakcija ne mora da ispunjava posebne sigurnosne zahteve. On se sastoji od zidova od nerđajućeg čelika debljine samo šest milimetara, a reakcija se odvija pri normalnom pritisku, dok se kapacitet skladišta povećava sa svakim ciklusom.

Ipak, glavni nedostatak korišćenja vodonika ostaje njegova niska efikasnost, zato što se do 60 odsto energije gubi tokom proizvodnje i konverzije. To znači da je vodonik privlačan kao sredstvo za skladištenje energije samo kada su dostupni viškovi vetra ili solarne energije i kada druge opcije nisu moguće.

Pilot postrojenje na kampusu Hönggerberg, jednom od dva glavna kampusa ETH-a, već pokazuje tehničku izvodljivost ove tehnologije, sa planovima da se do 2026. pokrije jedna petina zimskih energetskih potreba kampusa koristeći skladišteni vodonik iz solarne energije dobijene leti.

Katarina Vuinac

1...567...1.532Page 6 of 1.532

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
26
27
28
29
30
31
1
Events for 31st avgust
No Events
2
3
4
5
6
7
8
Events for 1st septembar
No Events
Events for 2nd septembar
No Events
Events for 3rd septembar
No Events
Events for 4th septembar
No Events
Events for 5th septembar
No Events
Events for 6th septembar
No Events
Events for 7th septembar
No Events
9
10
11
12
13
14
15
Events for 8th septembar
No Events
Events for 9th septembar
No Events
Events for 10th septembar
No Events
Events for 11th septembar
No Events
Events for 12th septembar
No Events
Events for 13th septembar
No Events
Events for 14th septembar
No Events
16
17
18
19
20
21
22
Events for 15th septembar
No Events
Events for 16th septembar
No Events
Events for 17th septembar
No Events
Events for 18th septembar
No Events
Events for 19th septembar
No Events
Events for 20th septembar
No Events
Events for 21st septembar
No Events
23
24
25
26
27
28
29
Events for 22nd septembar
No Events
Events for 23rd septembar
No Events
Events for 24th septembar
No Events
Events for 25th septembar
No Events
Events for 26th septembar
No Events
Events for 27th septembar
No Events
Events for 28th septembar
No Events
30
1
2
3
4
5
6
Events for 29th septembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs